Prolog: rock'n'roll, Gitarijada i Prsti

 

Zaječar se "zarazio" rokenrolom još šezdesetih godina kada je bio mali i zabačen grad. Tih siromašnih godina ipak su pojedini mladi ljudi uspevali nekim njima znanim kanalima da nabavljaju ploče, a kada su neki srećnici tada došli i do prvih gramofona iz njihovih soba se danima nije izlazilo. Preslušavali su se hitovi Elvisa Prislija, Litl Ričarda, Čak Berija, Džeri Li Luisa, Đorđa Marjanovića, "Plavog ansambla"... Uz te ploče proslavljeni su mnogi rođendani i žurke gde su oni mlađi učili od starijih prve plesne korake i figure. Kultna mesta tadašnjih tinejdžera bile su čuvene igranke u starom Domu omladine, oficirskoj menzi, mnogim kafanama, Domu JNA, baštama i terasama u gradu. Tu je za mlade počinjalo gotove sve: zabava, razbibriga, poznanstva, drugarstva, prvi zagrljaji, poljupci, nežni dodiri, prve ljubavi.

Ono što su za domaću pop-scenu bili "Zlatni dečaci", "Crveni koralji", "Siluete", "Crni biseri", "Elipse", za Zaječar su bili "Dizni bojs", "Zlatni prsti", "Orkani", "Titani", "Apoloni", "Senke", "Orion", "Kosinusi", "Deca cveća", "Vox", "Dugine boje" i mnogi drugi. Promene koje su se tada dešavale u Zaječaru bile su manje muzičke i umetničke prirode, a više sociopsihološke - jednom reči ljudske. Znak i izraz promene vremena i načina nije bio samo u kopiranju muzike sa zapada i muzičkih idola već i u tinejdžerskoj modi, dugim kosama, divljem i slobodnom izgledu. Ti muzički revolucionari našeg grada bili su na velikim mukama da obore mnoge tabue i konzervativne poglede na muziku i društveni život uopšte. I istrajali su, ali i želeli da se dokazuju pa se često postavljalo pitanje koja je grupa bolja, koja je najbolja. Sećanje kaže da su "Zlatni prsti" prvi predložili takmičenje zaječarskih grupa, što je bilo odmah prihvaćeno. Doneta je odluka da se takmičenje nazove "Gitarijada" jer adekvatnijeg naziva nije bilo. "Zlatni prsti su organizaciju preuzeli na sebe i dali ozvučenje jer su ga jedino oni imali.

Prva gitarijada održana je jednog vikenda 1966. godine, za vreme zimskog raspusta. U polufinalu je sviralo 12 grupa, što svedoči da je Zaječar još tada imao mnogo muzičara. Za finale se plasiralo 6, od kojih su "Polovine srca" bili najubedljiviji, zahvaljujući pre svega odličnom višeglasnom pevanju.

Sama atmosfera na prvoj gitarijadi bila je nazapamćena. Inače prilično "akademska" zaječarska publika, skakala je po stolicama, vitlala sakoima i vrlo bučno navijala za svoje ljubimce. Na žalost, pošto tada u Zaječaru nije bilo televizije, sve je ostalo zabeleženo samo u sećanju učesnika.

Priča koja sledi je priča o najpoznatijoj zaječarskoj grupi, koju smo nekada voleli zbog pesama a sada je se sećamo kao pokretača Zaječarske "Gitarijade".

 

NazadNa vrh