Homepage

Јован Ајдуковић

ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈА [*]

Из књиге „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“, Фото Футура, Београд, 2004: 101-143.

4.1. ТЕОРИЈА ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈЕ РУДОЛФА ФИЛИПОВИЋА

4.1.1.ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈА АНГЛИЦИЗАМА У ХРВАТСКОМ ИЛИ СРПСКОМ. Загребачки лингвиста Р. Филиповић крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XX века (Filipović 1978, 1981) под појмом трансфонемизација подразумева супституцију фонолошких елемената језика даваоца елементима језика примаоца.

4.1.1.1. Процесом трансфонемизације обухваћене су фонеме, дистрибуција фонема са фонемском импортацијом и акценат.

4.1.1.2. Р. Филиповић издваја четири основна начина трансфонемизације фонема: 1. директно усмено; 2. директно писмено; 3. преко посредника усмено; 4. преко посредника писмено (Filipović 1986: 69).

4.1.1.3. Директна усмена трансфонемизација подразумева моделирање фонолошког облика позајмљенице према изговору модела. Овако формиране позајмљенице у речнику адаптације обележавају се индексом a (уп. енгл. digest² /da ι’dзest/ и срп., хрв. dajdžestirati^а /dajdžestírati^F2/ (Filipović 1990: 136).

4.1.1.4. Фонолошки облик реплике формиран на основу ортографије модела означава се индексом b (уп. енгл. digger /'dig ə/ и срп., хрв. diger^b /dìger^F2/) (Filipović 1990: 136). Према њему овакав начин формирања фонолошког облика позајмљенице могућ је у језицима са фонолошким правописом. С обзиром да је већина англицизама преузета писменим путем, даје се предност ортографији "где год је то могуће и потребно" (уп. срп., хрв. grog^b) (Filipović 1990: 29).

4.1.1.5. Код једног броја позајмљеница фонолошки облик настаје комбиновањем оба ова принципа. То значи да се ортографија формира према изговору модела, а изговор позајмљенице се одређује супституцијом фонема. У речнику англицизама овакве позајмљенице обележавају се индексом c (уп. нпр. енгл. pacemaker /'peis,meik ə/и срп., хрв. pejsmejker^c /pejsmijker^F2/) (Filipović 1990: 208).

4.1.1.6. Уколико се основни облик позајмљенице формира под утицајем језика посредника, онда уз такву позајмљеницу у речнику англицизама стоји индекс d (уп. енгл. bluff1 /bl۸f/ и срп., хрв. blefirati^d(n) /blefírati^F1/). У загради се налази индекс језика посредника (немачки се обележава са n).

4.1.1.7. Ако се у анализи пође од принципа изговора, Р. Филиповић издваја три типа трансфонемизације: 1. потпуну, 2. делимичну или компромисну и 3. слободну трансфонемизацију (Filipović 1986: 72-76).

4.1.1.8. Потпуна трансфонемизација представља замену фонема језика даваоца фонемама језика примаоца чији се описи подударају. То значи да се самогласници не разликују по отвору и месту артикулације, а сугласници по месту и начину артикулације. Овим типом трансфонемизације су обухваћене енглеске фонеме <i:>, <e>, <۸>, <ﺩ>, <u:> којима у српском или хрватском одговарају фонеме <i>, <e>, <a>, <o>, <u> (уп. енгл. team <ti:m> и срп., хрв. tim), као и енглески сугласници <b>, <g>, <m>, <n>, <f>, <v>, <l>, <h>, <s>, <z>, <ò>, <tò>, <dз>, <j> којима одговарају српски или хрватски сугласници <b>, <g>, <m>, <n>, <f>, <v>, <l>, <h>, <s>, <z>, <š>, <č>, <dž>, <j> (уп.енгл. set /set/ и срп., хрв. set).

4.1.1.9. Делимична или компромисна трансфонемизација представља замену фонема језика даваоца чији се описи делимично подударају са описима језика примаоца, односно вокали се могу разликовати по отвору, али не и по месту артикулације, а консонанти се разликују по месту, али не и по начину артикулације. Она се јавља код енглеских самогласничких <i>, <ae>, <a:>, <ﺩ>, <u> и сугласничких фонема <p>, <t>, <d>, <k> којима у српском или хрватском одговарају фонеме <i>, <e>, <a>, <o>, <u> односно <p>, <t>, <d>, <k> (уп. нпр. енгл. lift /lift/ и срп., хрв. lift; енгл test /test/ и срп., хрв. test).

4.1.1.10. Слободна трансфонемизација представља супституцију фонема језика даваоца фонемама језика примаоца чији се описи не подударају. Овај тип трансфонемизације се заснива на ортографији или на неким екстралингвистичким факторима. Овим типом трансфонемизације су обухваћене (1) енглеске самогласничке фонеме < ə:> и < ə>, (2) дифтонзи <ei>, <ai>, < ﺩi>, <au>, < əu>, <i ə>, <ε ə>, <u ə> и (3) сугласничке фонеме <θ>, < σ>, < ŋ>, <w> којима у српском или хрватском одговарају следеће фонеме или групе фонема: (1) <ir> // <er>; <ar>, <a> // <er> // <o> // <or> // <ir>; (2) <ej>, <aj>, <oj>, <a-u> // <ov>, <o>, <i/r/> // <jer>, <er>, <u(r)>; (3) <t>, <s>, <d>, <ng>, <v> (уп. нпр. енгл. flirt /fl ə:t/ и спр.-хрв. flirt // flert; енгл. standard /'staend əd/, detector /di'tekt ə/ и срп. хрв. standard, detektor; енгл. grape /greip/ и срп. хрв. grejp; енгл. cowboy /'kaub ﺩi/ и срп. хрв. kauboj, kovboj; енгл. thriller /'θril ə/ и срп. хрв. triler).

4.1.2. ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈА АНГЛИЦИЗАМА У РУСКОМ. Р. Филиповић и А. Менац у анализи трансфонемизације англицизама у руском полазе од руског фонолошког система, као и особина руске графије (в. Filipović, Menac 1993). У теорију језика у контакту уводе индекс e којим означавају формирање ортографије англицизама према изговору палатализованих сугласника.

4.1.2.1. Нулту трансфонемизацију пролази седам енглеских самогласника (<i:>, <e>, <۸>, <a:>, <ﺩ>, <u:>, <ə>) и четрнаест енглеских сугласника (<b>, <g>, <m>, <n>, <f>, <v>, <l>, <h>, <s>, <z>, <ò>, <z>, <j>) [83]. Опис ових фонема се "углавном поклапа с описом руских еквивалената" (Filipović, Menac 1993: 69).

Таб. 3
Е	Р	енглески	руски
<i:> <۸> <b> <f> <j>	<i> <a> <b> <f> <j>	beat /bi:t/ rumm /'r۸mi/ blues /blu:z/ flirt /flзt/ yacht /jαt/	бит^a /b'it^Fo/ рами^a /'ram'i^Fo/ блюз^c /bl'us^Fo/ флирт^b /fl'irt^Fo/ яхта^d(n)/jaht ə^Fo/

4.1.2.2. Компромисна трансфонемизација се појављује у адаптацији четири енглескe самогласничке (<ι >, <ae>, <α> <υ>) и четири сугласничке фонеме (<p>, <t>, <d>, <k>).

Таб. 4
Е	Р	енглески	руски
< ι> < α> <p> <t>	<i> <o> <p> <t>	lift /lift/ box /b αks/ pony /'p ə υn ι/ taboo /t ə'bu:/	лифт^b /l' ι ft^F1/ бокс^a /boks^F1/ пони^b /'pon'i^F1/ табу^c /t۸'bu^F1/

4.1.2.3. Слободну трансфонемизацију пролазе енглеске самогласничке фонеме <з:>, < ə> и дифтонзи <e ι >, <a ι>, < ι ﺩ >, <a υ>, < υ ə>, < ι ə >, < e ə> < ə υ> који се адаптирају према ортографији, као и сугласничке фонеме <θ>, < σ>, <w>, < ŋ>. Овим типом трансфонемизације обухваћени су англицизми у којима се појављују руски палатализовани сугласници.

Таб. 5
E	Р	енглески	руски
<з: > < ə> < a ι > <θ> <w> <l>	<ir> <аr> <ај> <t> <v> <l'>	flirt /fl з:t/ standard /'staend əd/ liner /'l a ιn ə/ thriller /'θr ιl ə/ watt /w οt/ motel /m υ ə’tel/	флирт^b /fl'irt^F2/ стандард^c /st۸n'dart^F2/ лайнер^c /'lajnьr'^F2/ триллер^c /'tr'il':ьr^F2/ ватт^b /vat^F2/ мотель^e /mo'tel'^F2/

4.1.3. ФОНЕМСКА ИМПОРТАЦИЈА. Е. Хауген и У. Вајнрајх сматрају да језичко позајмљивање утиче на структурне промене у фонологији и то захваљујући фонемској импортацији и фонемској редистрибуцији (Haugen 1950, Weinreih 1953). Р. Филиповић у анализи трансфонемизације англицизама у хрватском или српском показује да адаптација не доводи до структурних промена у језику (Filipović 1986: 78).

4.1.3.1. Разлоге за реинтерпретацију фонемске импортације Р. Филиповић налази у основним поставкама структурализма: фонолошки систем је затворен систем и он не прима спољне елементе. Импортацију фонема треба проучавати само унутар фонолошког система језика примаоца, у склопу његовог развоја и једино под спољним притиском језичког позајмљивања.

4.1.3.2. Под импортацијом се обично подразумева уношење неког елемента језика даваоца у језик прималац. Већина теоретичара језика у контакту сматра да може доћи до уношења ограниченог броја фонолошких елемената. Има и оних који говоре да се сваки аспекат модела може импортирати у реплику (Vogt 1954; Deroy 1956; Jakobson 1949; Martinet 1959). Према Р. Јакопсону постоје три промене које делују на инвентар фонема: дефонологизација (стапање две фонеме услед чега једна нестаје), фонологизација (стварање нове фонеме) и рефонологизација (промена неке релевантне особине фонеме) (Jakobson 1949; 1962).

4.1.3.3. Р. Филиповић се не слаже да може доћи до "примања структурних иновација" (Vogt), "прихватања страног облика и новог елемента" (Martinet), као и "увођења фонема" (Weinreich) односно до њихове "повремене импортације" (Deroy). Јакопсонову тезу о "примању оних елемената страних структура које су у складу са тенденцијама њиховог развоја", такође, одбацује [84].

4.1.3.4. Под притиском екстралингвистичких и лингвистичких фактора језичког позајмљивања у фонолошком систему језика примаоца настаје нови развојни стадијум који карактеришу попуњавање празних места у систему активирањем латентних фонема и прелазак алофона у фонеме (Filipović 1986: 79). У хрватском или српском језику фонема <dž> добијена је од алофона <dž>, а сам алофон настао је у додиру африкате <č> и звучног консонанта (уп. хрв. svjedodžba). Појави фонеме <dž> допринели су притисак речи из турског, мађарског и енглеског (нпр. хрв. или срп. džamija, dželat, dženerao, Мadžar, džungla; в. Filipović 1986: 81), али и унутрашњи услови (постојала је могућност да се алофон развије у фонему). Латентне фонеме се активирају у условима постојања празних места у систему или несиметричних или некомплетних делова система једне групе фонема, углавном фрикатива и африката (Filipović 1986: 83). Под спољним притиском језичког позајмљивања фонеме у страним речима се активирају и постају део система. Тако се развој фонеме <dž> у српском или хрватском објашњава фонологизацијом, односно настанком од алофона <dž>, али и активирањем латентних фонема, зато што је фонема <dž> била латентна у систему африката и зато што је у систему постојало празно место (Æ): <ć>:<đ>; <č>: Æ; <c>: Æ. Реинтерпретација појма fonemske importacije као активирања латентних фонема и попуњавања празног места у фонолошком систему представља једну од најважнијих иновација у Филиповићевој теорији језика у контакту.

4.1.4. ДИСТРИБУЦИЈА ФОНЕМА. Ипак, до структурних промена у језику примаоцу долази захваљујући импортацији различите дистрибуције фонема, најчешће консонантских група. Анализа адаптације англицизама у хрватском или српском језику показала је да се консонантске групе импортирају на почетку речи, у средини и на крају речи. За импортацију различите дистрибуције фонема Р. Филиповић употребљава термин редистрибуција фонема (Filipović 1986: 108). Тако, на пример, консонантске групе на почетку речи јављају се једнако у домаћим речима и у позајмљеницама. Групе fl-, fr- су праве иновације, док су групе stj-, špr- условне (Filipović 1986: 93).

4.1.5. АДАПТАЦИЈА АКЦЕНТА. На основу властитог корпуса Р. Филиповић закључује да се англицизми акцентују као и друге домаће речи, односно да се акцентуација позајмљеница врши према осећају за акцент говорника и према аналогији са домаћим речима (Filipović 1986: 111-113).

4.1.6. ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА АДАПТАЦИЈА. У области адаптације фонема и места акцента примарне промене доводе до појаве компромисне реплике. Секундаране промене, карактеристичне за прозодију и дистрибуцију фонема, не доводе до појаве варијанти. После процеса позајмљивања реплика ретко подлеже променама. Како се хрватски или српски (х/с) и енглески акценат могу поклапати само по месту, али не и по дужини (квантитету) и мелодији (квалитету), током примарне адаптације настаје компромисна реплика која задржава место акцента модела. У секундарној адаптацији позајмљеница добија неопходна квантитативно-квалитативна обележја х/с акцента (Filipović 1986: 113). Нпр.:

Таб. 6
немачки модел	компромисна реплика	х/с реплика
<k ﺩn'ts rt>	<kon'cert>	<kòncert>

4.1.6.1. У области дистрибуције фонема (Filipović 1986: 59) компромисну реплику представљају позајмљенице чији скупови фонема нису карактеристични за домаће речи (нпр. формант -nt у англицизму deterdžent). У фази секундарне адаптације прелазан облик постаје реплика (уп. deterdžent и deterdžentac у локалним говорима).

4.2. ТЕОРИЈА ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈЕ РУСИЗАМА

4.2.1. ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈА РУСИЗАМА У СРПСКОМ И ХРВАТСКОМ. У монографији "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник" (Ајдуковић 1997) модификовали смо теорију Р. Филиповића о три типа трансфонемизације. У зависности од тога да ли анализирамо појединачне гласове или комбинације гласова, разликујемо четири односно три типа трансфонемизације. Када поредимо руски и српски гласовни систем издвајамо нулту (Фо), прву делимичну (Ф1), другу делимичну (Ф2) и слободну (Ф3) трансфонемизацију, а када посматрамо русизме као скупове гласова разликујемо три типа трансфонемизације: прву делимичну (Ф1), другу делимичну (Ф2) и слободну (Ф3) трансфонемизацију (Ајдуковић 1997: 25, 29).

4.2.1.1. Нулту трансфонемизацију (Фо) пролазе дванаест руских сугласника (<б>, <в>, <г>, <д>, <з>, <к>, <м>, <н>, <п>, <с>, <т>, <ф>) који се готово исто изговарају као њима одговарајући српски сугласници. Руски сугласници су нешто тврђи од српских. Нпр.:

Таб. 7
руски	српски	руски	српски
<б> <в> <т>	<б> <в> <т>	бабушка вождь матушка	бабушка вожд матушка

4.2.1.2. Првом делимичном трансфонемизацијом (Ф1) обухваћени су руски наглашени самогласници <а>, <о>, <е>, <и(ы)>, <у>, ненаглашени <и(ы)>, <у>, као и сугласници <д'>, <ж>, <ј>, <л>, <л'>, <н'>, <р>, <х>, <ц>, <ч'> <ш>. Oписи руских и одговарајућих српских гласова делимично се подударају. Нпр.:

Таб. 8
руски	српски	руски	српски
<а> <о> <д'> <л'> <р> <ш>	<а> <о> <ђ> <љ> <р> <ш>	замок сботная дядя любимец чарка шапка	замок зборнаја ђађа љубимац чарка шапка

4.2.1.3. Другом делимичном трансфонемизацијом (Ф2) адаптирају се руски самогласници <۸> и <ъ>, руски палатализовани сугласници, сугласници добијени десоноризацијом и једначењем по звучности. Руски сугласници се од одговарајућих српских сугласника разликују по мекоћи и звучности, а не и по месту и начину творбе, затим по начину, али не и по месту творбе. Нпр.:

Таб. 9
руски	српски	руски	српски
<۸> <ъ> <б'> [к] [ф] [ш]	<a> <а> <б> <г> <в> <ж>	агитка хорошо белуга строг совхоз манеж	агитка хорошо белуга строг совхоз мањеж

4.2.1.4. Слободном трансфонемизацијом (Ф3) обухваћени су руски самогласници у првом или другом степену редукције чији изговор се не подудара са изговором одговарајућих српских самогласника, као и сугласници који се у српском замењују сугласничком групом или сугласницима другачијег квалитета.

Таб. 10
руски	српски	руски	српски
<а> <у> <и^е> <д'> <ер> <ж>	<е> <о> <а> <дј> <р> <џ>	соучастник вулкан запятая деньги беркут кинжал	саучесник волкан запјата дјењги бркут кинџал

4.2.1.5. Тип трансфонемизације русизма одређујемо на основу највишег нивоа адаптације појединачних гласова. Тако русизам агитка се адаптира другом делимичном трансфонемизацијом (Ф2), док се русизам вечеринка адаптира слободном трансфонемизацијом (Ф3). У првом случају највиши ниво адаптације постигнут је у изговору палатализованог [г'] и самогласника [а], док се у другом примеру максимум достиже у изговору самогласника [е] који се налази у другом степену редукције.

4.2.2. ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈА РУСИЗАМА У ПОЈЕДИНИМ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ И ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА. НОВИНЕ У ТЕОРИЈИ. Како досадашња истраживања типове трансфонемизације углавном одређују на основу места артикулације и отвора код вокала и на основу места артикулације, начина артикулације и аспирације код консонаната у условима енглеско-српског и руско-српског језичког контакта (Filipović 1986; Filipović, Menac 1993; Ајдуковић 1997), анализа корпуса русизама у појединим јужнословенским и западнословенским језицима подстакла нас је да уношењем нових елемената описа фонема даље реинтерпретирамо и доградимо теорију трансфонемизације. У одређивању типова и подтипова трансфонемизације полазимо од поделе самогласника у језику примаоцу и језику даваоцу према (1) положају језика у хоризонталном правцу, (2) према степену издизања језика и (3) учешћу усана. Од значаја су нам, такође, (4) природа акцента, као и (5) квалитет суседних сугласника. За одређивање трансфонемизације сугласника узимамо и поделу сугласника према (6) начину и (7) месту творбе, затим према (8) тврдоћи/мекоћи. Класификацијом је обухваћена грађа контактолошког речника русизама у српском, хрватском, бугарском, македонском, словеначком, пољском, чешком и словачком језику (в. Ајдуковић 2002б).

4.2.3. ТИПОЛОШКЕ ОДЛИКЕ РУСКОГ И ПОЈЕДИНИХ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ И ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА У КОНТАКТУ. Руски и сви испитивани јужнословенски и западнословенски језици разликују се по броју, односно инвентару самогласничких и сугласничких фонема.

4.2.3.1. Руски језик разликује шест самогласника [a, e, i, y, o, u] и тридесет и пет сугласника [b, b', p, p', v, v', f, f', d, d', t, t', z, z', s, s', c, ž, š, č, g, g', k, k', ch, ch', r, r', l, l', m, m', n, n', j].

4.2.3.2. Бугарски језик има шест самогласника [a, e, i, o, u, ъ] и тридесет девет сугласника [b, b', p, p', v, v', f, f', d, d', t, t', z, z', s, s', dz, dz', c, c', ž, š, dž, č, g, g', k, k', ch, ch', r, r', l, l', m, m', n, n', j].

4.2.3.3. Македонски познаје пет самогласника [a, e, i, o, u] и двадесет шест сугласника [b, p, v, f, d, t, z, s, dz, c, š, ž, dž, č, g, g', k, k', ch, r, l, l', m, n, n', j].

4.2.3.4. Српски има десет самогласника [a, e, i, o, u, a:, e:, i:, o:, u:] [85] и двадесет пет сугласника [b, p, v, f, d, t, z, s, c, č, ć, ž, š, đ, dž, g, k, ch, r, l, l', m, n, n', j].

4.2.3.5. Словеначки језик разликује тринаест самогласника [a, e, i, ə, o, u, a:, e:, ê, i:, o:, ô, u:] [86] и двадесет два сугласника [b, p, v, f, d, t, y, s, c, ž, š, č, g, k, ch, r, l, l', m, n, n', j].

4.2.3.6. Пољски језик има осам самогласника [a, e, ę, i, y, o, ą, u] и тридесет шест сугласника [b, b', p, p', v, v', f, f', d, t, z, ź, s, ś, dz, dź, c, ć, ž, š, dž, č, g, g', k, k', ch, ch', r, l, ł, m, m', n, n', j].

4.2.3.7. У чешком је десет самогласника [a, e, i, o, u, a:, e:, i:, o:, u:] [87] и двадесет пет сугласника [b, p, v, f, d, d', t, ť, z, s, c, ž, š, ř, č, g, k, h, ch, r, l, m, n, n', j].

4.2.3.8. Словачки језик познаје четрнаест самогласника [a, ä, e, i, o, u, a:, e:, i:, o:, u:, ia, ie, iu] и двадесет седам сугласника [b, p, v, f, d, d', t, t', z, s, dz, c, ž, š, dž, č, g, k, ch, h, r, l, l', m, n, n', j].

4.2.3.9. Самогласници према хоризонталном положају језика могу бити предњег, средњег и задњег реда, док према вертикалном положају високи, средњи и ниски. Минимални инвентар фонема у свим словенским језицима дат је у следећој табели.

Таб. 11
Висина	Ред
	Предњи	Средњи	Задњи
Високи	i		u
Средњи	е		о
Ниски		a

4.2.3.10. У чешком, словачком, српском и словеначком предњег реда су дуго [i:] и [e:]; задњег реда су дуго [u:] и [o:]; у пољском самогласник предњег реда је носно [ę], самогласник задњег реда је носно [ą]; у словеначком самогласник предњег реда је отворено [ê]; задњег реда је отворено [ô]; у словачком самогласник предњег реда је [ä]. У чешком, словачком, српском и словеначком самогласник средњег реда је и [a:]; у руском и пољском самогласник [y] (у литератури се најчешће говори о варијанти [i]), у бугарском [ъ], а у словеначком [ə].

4.2.3.11. У чешком, словачком, српском и словеначком високи гласови су [i:] и [u:]; гласови средње висине су [o:] и [e:], док је низак самогласник [a]; у руском и пољском језику висок глас је [y]; средњи гласови у пољском су [ę] и [ą], у словеначком [ə], [ê] и [ô], у бугарском [ъ]; низак глас је словачко [ä].

Таб. 12
Висина	Ред
	Предњи	Средњи	Задњи
Високи	i, i:	y	u, u:
Средњи	е, e:, ę, ê	ъ, ə	о, o:, ô, ą
Ниски	ä	а, a:

4.2.3.12. Српски, словеначки, чешки и словачки језик сачували су прасловенску поделу вокала на кратке и дуге. Ово обележје изгубили су руски, пољски, бугарски и македонски.

4.2.3.13. У руском и пољском [y] је варијанта фонеме [i]. Пољски једини чува носне самогласнике [ą] и [ę].

4.2.3.14. У руском и другим јужнословенским и западнословенским језицима сугласници се класификују према следећим обележјима: а) према звучности/безвучности; б) тврдоћи/мекоћи; в) месту артикулације; г) начину творбе; д) према сонорности.

4.2.3.15. Према учешћу тона разликују се звучни и безвучни сугласници: [g/k], [g'/k'], [γ/ch-ch'], [d-t], [d'-t'], [z-s], [z'-s'], [dz-c], [đ-ć], [dž-č], [b-p], [b'-p'], [v-f], [v'-f'].

4.2.3.16. Главна типолошка разлика у области консонантизма налази се у подели сугласника по тврдоћи/мекоћи.

4.2.3.17. Руски језик има петнаест корелативних парова [b-b', p-p', v-v', f-f', d-d', t-t', z-z', s-s', g-g', k-k', ch-ch', r-r', l-l', m-m', n-n'], три тврда [ž, š, c] и четири мека сугласника [ž':, š':, č', j].

4.2.3.18. Бугарски познаје седамнаест корелативних парова, четири тврда [ž, š, dž, č] и један мек [j].

4.2.3.19. Српски језик има шеснаест тврдих, четири корелативна пара [l-l', n-n', č-ć, dž-đ] и један мек сугласник [j].

4.2.3.20. Македонски разликује деветнаест тврдих, четири корелативна пара [l-l', n-n', g-g', k-k'] и један мек сугласник [j].

4.2.3.21. Словеначки језик има седамнаест тврдих сугласника, два корелативна пара [l-l', n-n'] и један мек сугласник [j].

4.2.3.22. Словачки језик има осамнаест тврдих, четири корелативна пара [l-l', n-n', d-d', t-t'] и један мек сугласник [j].

4.2.3.23. Пољски разликује четрнаест парова, седам тврдих [r, d, t, ž, š, dž, č] и један мек сугласник [j].

4.2.3.24. За чешки су карактеристични осамнаест тврдих, три корелативна пара [n-n', d-d', t-t'] и један мек сугласник [j].

4.2.3.25. Према месту артикулације сугласници се деле на уснене [b,p,m, v,f,b',p',m',v',f'], предњојезичне [d,t,z,s,dz,c,p,m,v,f,b',p',m',v',f'], средњојезичне [j] и задњојезичне [g,k,ch, γ, h, g', k', h']. Немају сви језици све ове гласове.

4.2.3.26. Према начину творбе у свим испитиваним словенским језицима сугласници се деле на три групе: експлозивне [g, g', k, k', d, d', t, t', b, b', p, p'], фрикативне [h, ch, ch', ž, š, z, z', s, s', v, v', f, f'] и африкате [dž, č, dz, đ, c, ć]. Чешки, словачки имају фарингално [h]. Сви остали језици, изузев неких српских и словеначких говора, на место [h] имају експлозивно [g]. Пољски, словачки, бугарски, македонски, српски имају звучну африкату [dž]. Српски језик има још и африкату [đ]. Пољски и бугарски имају праскаву тврду [dz] и меку африкату [dź]. Једино чешки језик има сугласник [ř].

4.2.3.27. У већини словенских језика сонорни сугласници су [r], [l], [m], [n] и [r'], [n'] (изузев последња два у чешком). Овој групи треба додати бугарско [r'], [m']. Сугласници [r], [l] су слоготворни у чешком, словачком, македонском, српском и словеначком језику.

4.2.4. ТИПОВИ И ПОДТИПОВИ ТРАНСФОНЕМИЗАЦИЈЕ. У теоријама језика у контакту говори се о три типа трансфонемизације изама (Filipović 1986; Filipović, Menac 1993; Ајдуковић 1997). У овом истраживању дошли смо до закључка да се унутар сваког од три типа трансфонемизације русизама могу издвојити четири подтипа: Ф1/1, Ф1/2, Ф1/3, Ф1/4, Ф2/1, Ф2/2, Ф2/3, Ф2/4, Ф3/1, Ф3/2, Ф3/3 и Ф3/4 [88]. Нултом трансфонемизацијом обухватили смо сугласнике језика даваоца и језика примаоца који се слажу према месту, начину творбе и тврдоћи/мекоћи. Првом делимичном трансфонемизацијом (или првим типом) означили смо адаптацију пет руских наглашених самогласника и ненаглашених <и> и <у> [89], затим адаптацију руских тврдих и меких сугласника којима у језику примаоцу одговарају сугласници исте или приближно исте тврдоће/мекоће. Другом делимичном трансфонемизацијом (или другим типом) обухватили смо један број руских сугласника који се од одговарајућих сугласника у језику примаоцу разликују по степену тврдоће/мекоће (они се супституишу сугласницима различите тврдоће/мекоће), као и адаптацију руског кратког <а> и нелабијализованог <ъ>. Слободном трансфонемизацијом (трећим типом) означили смо супституцију руских гласова гласовима језика примаоца другачијег квалитета. Нижим индексом означили смо адаптацију у којој се реализује нека мање кључна типолошка разлика двају језика, примера ради, отвореност/затвореност вокала, степен лабијализације, степен тврдоће сугласника, док смо већим индексом означили адаптацију у којој се манифестују главне типолошке разлике језика у контакту као што су редукција самогласника и подела сугласника према тврдоћи/мекоћи. Подтипове трансфонемизације издвојили смо према хоризонталном принципу класификације (у обзир смо узимали типолошке разлике између руског и сваког појединачног језика примаоца) и према вертикалној класификацији, то јест класификацији језика даваоца према њиховим битним типолошким разликама.

4.2.4.1. Нултом трансфонемизацијом (Ф0) обухватили смо пољске (П), чешке (Ч), словачке (Ск), словеначке (Сл), српске или хрватске (Ср/Хр), македонске (M) и бугарске (Б) сугласнике који се скоро идентично изговарају као одговарајући руски сугласници. Они се међусобно не разликују ни по месту, ни по начину творбе. Разлика постоји у нешто тврђем изговору руских сугласника. Међутим, нијансирање степена тврдоће једног броја сугласника није од пресудног значаја за нашу класификацију.[90]

Таб. 13 Ф0
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<б> <п> <в> <ф> <м> <н> <д> <т> <з> <с> <г> <к> <х> <р> <л> <ж> <ш> <ц>	<b> <p> <v> <f> <m> <n> <d> <t> <z> <s> <g> <k> <ch> <r> <ł> <ž> <š> <c>	<b> <p> <v> <f> <m> - - - - - <g> <k> <ch> - - - - -	<b> <p> <v> <f> <m> - - - - - <g> <k> <ch> - - - - -	<b> <p> <v> <f> <m> - <d> <t> <z> <s> <g> <k> <h> - - - - -	<б> <п> <в> <ф> <м> <н> <д> <т> <з> <с> <г> <к> - - - - - -	<б> <п> <в> <ф> <м> <н> <д> <т> <з> <с> <г> <к> <х> - <л> - - -	<б> <п> <в> <ф> <м> - - - - - <г> <к> <х> - - - - -

Примери: Р: балан, капрон, лавра, фарт, кум, буран, байдак, баламут, лезгинка, берест, игумен, бакан, белуха, барабан, баклажан, баклажан, аршин, царь; П: badan, kapron, ławra, fart, kum, buran, bajdak, bałamut, lezginka, berest, igumen, bakan, biełucha, baraban, bakłażan, bakłażan, arszyn, car; Ч: batrak, gospod, červonec, front, ataman, gorodovoj, bumaška, chalva; Ск: balalajka, pogrom, vdovica, furážka, mahorka, pogrom, kamerjunker, chozrasčot; Сл: babuška, deputat, bitva, kaftan, duma, bandurist, ataman, borzoj, čistka, beluga, akmeizem, huligan; Ср: бабушка, порив, вожд, Фома, махорка, навоз, доложити, матушка, запас, комсомол, гласност, каракул; М: бајан, погром, незван, флот, мавзолеј, навоз, бездар, ностојан, завод, преса, иго, каракул, грохот, ласка; Б: абат, аванпорт, адвокат, арфа, атаман, богатир, бокал, бухта.

4.2.4.2. Првом делимичном трансфонемизацијом (Ф1) адаптирају се наглашени руски самогласници <а>, <о>, <е>, <и>, <у>, ненаглашени <и>, (<ы>) и <у>, затим тврди руски сугласници којима одговарају у језику примаоцу тврди сугласници различитог места творбе и меки сугласници различитог степена палатализације.

4.2.4.2.1. Први подтип Ф/1 (Ф1/1) обухвата адаптацију руских наглашених самогласника <а>, <о>, <е(э)>, <и>, <у> [91] и ненаглашених <о> и отвореног <е> у речима страног порекла. Ова два последња самогласника не подлежу редукцији и у језику примаоцу адаптирају се у <о> или <е> [92]. Први подтип прве делимичне трансфонемизације обухвата адаптацију руских дугих тврдих сугласника којима у језику примаоцу одговарају прости сугласници, затим адаптацију у појединим језицима руских тврдих зубних сугласника и [dz]*, предњонепчаног <р> и задњонепчаног <х> [93].

Таб. 14 Ф1/1
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<а> <о> <у> <и> <е> <д> <т> <з> <с> <ц> <р> <н> <х> <б:> <dz>*	<а> <о> <u> <i> <e> - - - - - - - - - -	<a> <o> <u> <i> <e> <d> <t> <z> <s> <c> <r> <n> - <ž> <dz>*	<a> <o> <u> <i> <e> <d> <t> <z> <s> <c> <r> <n> - <s> <dz>	<a> <o> <u> <i> <e> - - - - <c> <r> <n> - <s> <dz>*	<a> <o> <u> <i> <e> - - - - <ц> <р> - <х> <н> <dz>*	<а> <о> <у> <и> <е> - - - - <ц> <р> - - <с> -	<а> <о> <у> <и> <е> <д> <т> <з> <с> <ц> <р> <н> - <б> <dz>

Примери: Р: фанза, домра, белуга, ирбис, эскиз, чадра, паспорт, азбука, быстро, борец, брага, балаган, хутор, аббат, ксёндз; П: fanza, domra, bieluga, irbis, nep; Ч: bárka, nóvaje, ústřice, jamščík, vrémja, čadra, pašport, azbuka, bistro, borec, braga, běženci, žžonka, podzol; Ск: chuligán, aerodróm, dežúrny, starík, asesor, dušinka, polítbyro, kozačík, asessor, vdovica, pogrom, tajný, agresor, podzol; Сл: atamanstvo, blagoroden, burja, čistka, dušegrejka, gololedica, aparatčik, bandura, masovik, podzol; Ср: бољшевизација, гордост, бурка, бдителан, бедство, царевна, чарка, хутор, довјереност, подзол; М: загатка, долг, пуд, пир, нега, боец, заработка, клас; Б: абат, аванпорт, авгур, автожир, ескиз, балада, баранта, белизна, бешенство, армеец, апарат, балаган, абат, ксендз.

4.2.4.2.2. Други подтип Ф1 (Ф1/2) обухвата супституцију руског наглашеног [ы] пољским [y] [94], као и адаптацију већег броја руских меких сугласника [95].

Таб. 15 Ф1/2
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<ы> <б'> <п'> <в'> <ф'> <м'> <н'> <д'> <т'> <з'> <с'> <р'> <ј(ι)> [96] <к'> <г'> <х'> <л'>	<y> <b'> <p'> <v'> <f'> <m'> - [d']* [97] [t']* - [s']* [r']* <j> <k'> <g'> <ch'> <l'>	- - - - - - - - - - - - <ј> - - - -	- - - - - - - - - - - - <j> - - - <l'>	- - - - - - - - - - - - <j> - - - <l'>	- - - - - - - - - - - - <j> - - - -	- - - - - - - - - - - - <j> <к'> <г'> <х'> <л'>	- <б'> <п'> <в'> <ф'> <м'> <н'> - - <з'> <с'> <р'> <j> <к'> <г'> <х'> <л'>

Примери: Р: обрыв, пехотинец, берковец, сафьян, бомбомёт, курдюк, взятка, сибирский, бутафория, баян, спартакиада, агитка, архимандрит, блин; П: obryw, biedniak, piechociniec, berkowiec, safian, bombomiot, kurdiuk, batiuszka, sibirski, butaforia, bojarzyna, spartakiada, agitka, archimandryta, blin; Ч: bajan; Ск: bojarin, strelec; Сл: bojarski, bogoiskatelj; Ср: бајан; М: бајан, кефир, агитка, восхити, љубов; Б: обязан, пюпитър, свят, хомяк, внятен, взятка, босяк, дворянин, баян, кефир, гюйс, схема, взгляд.

4.2.4.2.3. Трећи подтип Ф1 (Ф1/3) обухвата квантитативну адаптацију руског <и>[98] и <у> у првом или другом степену редукције самогласником <и> или <y>, затим супституцију руског ненаглашеног <ы> пољским <у>, адаптацију у једном броју језика четири руска зубна мека сугласника [99], као и супституцију руских дугих меких сугласника меким сугласником [100].

Таб. 16 Ф1/3
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<и> <у> <ы> <т'> <д'> <л'> <н'> <н':>	<i> <u> <y> - - - <n'> -	<i> <u> - <t'> <d'> - <n'> -	<i> <u> - <t'> <d'> - <n'> <n'>	<i> <u> - - - - <n'> -	<и> <у> - - - <љ> <њ> <њ>	<и> <у> - - - - <њ> -	<и> <у> - <т'> <д'> - - -

Примери: Р: хулиган, бурундук, богдыхан, артель, благородие, любимец, черешня, лунник; П: huligan, burunduk, bogdychan, czereśnia; Ч: barin, čužak, artěl, bělogvarděský, bariňa; Ск: politbyro, baťuška, blahorodie, denníčka, luník; Сл: licemer, huligan, bojarinja; Ср: истино, бурити, љубимац, њичево, луњик; валенки, буржуј, графиња; Б: боярин, братушка, гнетя, издявка.

4.2.4.2.4. Четврти подтип Ф/1 (Ф1/4) обухвата супституцију руског самогласника <ы> самогласником <i> језика примаоца, затим адаптацију руског палаталног предњонепчаног сугласника <ч> хрватским (српским) и пољским средњojезичним палаталним сугласником <ć>.

Таб. 17 Ф1/4
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср/Хр	М	Б
<ы> <ч>	<i> <ć>	<i> -	<i> -	<i> -	<и> <ć>	<и> -	<и> -

Примери: Р: барыня, задача; П: koksagiz, ciut-ciut; Ч: bašlik; Ск: bohatier; Сл: bilina; Ср/Хр: barinja, zadaća; М: собитие; Б: баришня;

4.2.4.3. Другом делимичном трансфонемизацијом (Ф2) адаптирају се руски ненаглашени самогласник <а> и тврди предњојезични сугласници <ж>, <ш>, <л>. Овај тип адаптације обухвата супституцију руских меких сугласника тврдим сугласницима језика примаоца.

4.2.4.3.1. Први подтип (Ф2/1) друге делимичне трансфонемизације обухвата адаптацију руских сугласника <ж>, <ш>, <ч>, <дж>, као и адаптацију у већини испитиваних језика руског сугласника <л> средњоевропским сугласником <l> [101].

Таб. 18 Ф2/1
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<ж> <ш> <л> <ч> <dž>*	- - <l> - <dž>	<ž> <š> <l> <č> <dž>	<ž> <š> <l> <č> <dž>	<ž> <š> <l> - -	<ž> <š> <л> - <dž>	<ž> <š> - - <dž>	<ž> <š> <l> - <dž>

Примери: Р: жертва, аршин, циклодром, бабочка, джигит; П: cyklodrom, dżygit; Ч: žertva, aršin, paluba, babočka, džigitovka; Ск: ždať, baťuška, balalajka, diačok, džigit; Сл: buržuj, aršin, bulava; Ср: жабра, шапка, аул, џигит; М: журнал, бешмет, џигит; Б: автожир, акушерка, амилоза, джигит.

4.2.4.3.2. Други подтип Ф2 (Ф2/2) обухвата супституцију руског редукованог <a> самогласником <а> језика примаоца.

Таб. 19 Ф2/2
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<۸>	<а>	<а>	<а>	<а>	<а>	<а>	<а>

Примери: Р: агитка; П: agitka; Ч: agitka; Ск: záliv; Сл: agitka; Ср: агитка; М: агитка; Б: агитка.

4.2.4.3.3. Трећи подтип Ф2 (Ф2/3) обухвата супституцију руског нелабијализованог <ъ> вокалом <а> језика примаоца.

Tаб. 20 Ф2/3
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<ъ>	<а>	<а>	<а>	<а>	<а>	<а>	<а>

Примери: Р: дача; П: dacza; Ч: bát'a; Ск: bat’uška; Сл: burja; Ср: дача; М: дача; Б: дача.

4.2.4.3.4. Четврти подтип Ф2 (Ф2/4) обухвата адаптацију петнаест руских палатализованих сугласника тврдим сугласницима језика примаоца, затим супституцију палаталног сугласника <ч> сугласником <č>, као и трансфонемизацију руских дугих меких сугласника тврдим сугласницима језика примаоца.

Таб. 21 Ф2/4
Руски	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<б'> <п'> <в'> <ф'> <д'> <т'> <з'> <с'> <л'> <м'> <н'> <р'> <к'> <г'> <х'> <ч> <с':>	<b> <p> <w> - <d> <t> <z> <s> <l> <m> <n> <r> <k> - <ch> <č> -	<b> <p> <v> <f> <d> <t> <z> <s> <l> <m> <n> <r> <k> <g> - - -	<b> <p> <v> <f> <d> - <z> <s> <l> <m> <n> <r> <k> <g> - - -	<b> <p> <v> <f> <d> <t> <z> <s> <l> <m> <n> <r> <k> <g> - <č> -	<б> <п> <в> <ф> <д> <т> <з> <с> <л> <м> <н> <р> <к> <г> <х> <č> -	<б> <п> <в> <ф> <д> <т> <з> <с> <л> <м> <н> <р> <к> <г> <х> <č> <с>	<б> <п> <в> <ф> <д> <т> <з> <с> <л> <м> <н> <р> <к> <г> <х> <č> <с>

Примери: Р: берест, империал, интервент, кефир, декабрист, актив, керамзит, лексика, ленинизм, ментик, меньшевик, ареал, керамзит, агитка, химизация, алыча, сессия; П: berest, imperiał, interwent, dekabrysta, aktyw, keramzyt, leksyka, leninizm, mentyk, menszewik, areał, keramzyt, chemizacja, alycza; Ч: politbyro, kopejka, razvedka, kefír, desjatina, strohost, zemljanka, desjatina, tuleň, menševici, žizn, žrec, čekisté, agitka; Ск: politbyro, kopejka, menševik, fyzkultúra, sudba, gazik, letopis, mašinálno, kamerjunker, dušinka, borba, bielogvardejský, agitka; Сл: beluga, kopejka, masovik, avtoreferat, dekabrist, gorest, zemstvo, nesoglasje, artel, licemer, nebosklon, obodriti, trockist, agitka, čaj; Ср: белуга, перестројка, венозни, русофил, декабрист, братија, земство, себељубив, Салут, месност, денги, редиска, келар, генералан, восхишчавати се, чарка; М: бегло, копејка, певец, кефир, орудие, собитие, газик, вкусен, растрела, бешмет, внедри, древен, јункер, гениј, восхити, безразлично, бессилие; Б: белизна, безпечен, ведомост, графема, дебри, деятел, екзема, кисел, клеймо, комедия, кранец, кремъл, лакей, легенда, схема, автоматчик, сесия.

4.2.4.4. Слободна трансфонемизација (Ф3) обухвата адаптацију руских квалитативно редукованих самогласника <е> и <о>, затим супституцију руских вокала гласовима језика примаоца другачијег квалитета, као и супституцију руских сугласника сугласницима или сугласничким групама којих у руском нема.

4.2.4.4.1. Први подтип (Ф3/1) слободне трансфонемизације обухвата адаптацију руског ненаглашеног <е> у првом или другом степену редукције, као и супституцију руских меких зубних <д'> и <т'> средњојезичним сугласницима језика примаоца.

Таб. 22 Ф3/1
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<и^e> <ы^е> <ь> <ы^е> <д'> <т'>	<е> - <е> - <dź> <ć>	<е> <e> <e> - - -	<е> - <e> <i> - -	<е> <e> <e> - - -	<е> <e> <e> <е> <ђ> <ћ>	<е> <e> <e> - - -	<е> <e> <e> - - -

Примери: Р: чердак, беженец, береста, душенька, наделить, халтурить; П: czerdak, berest, nadzielić, chałturzyć; Ч: broněvik, běženci, armejec; Ск: strelec, bjelogvardejec, dušinka; Сл: ognjemeten, množestven, červonec; Ср: венозни, књажество, берковец, маршеви, ђађа, баћушка; М: безверие, буженина, валенки; Б: агрегат, даже, актуален.

4.2.4.4.2. За други подтип Ф3 (Ф3/2) карактеристична је супституција руског нелабијализовног <ъ> и кратког <۸> вокалом <о> језика примаоца.

Таб. 23 Ф3/2
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<۸> <ъ>	<o> <o>	<o> <o>	<o> <o>	<o> <o>	<o> <o>	<o> <o>	<o> <o>

Примери: Р: обрыв, бодрость; П: obryw, buntarstwo; Ч: gorodovoj; Ск: blahorodie, asesor; Сл: blagodaren, bodrost; Ср: војинствен, безграмотан; М: бесконечен, антоновка; Б: абсолют, авиатор.

4.2.4.4.3. Трећи подтип Ф3 (Ф3/3) обухвата супституцију руског тврдог предњојезичног сугласника <ш> пољским меким средњојезичним <ś>, затим адаптацију руског дугог меког <ш':> тврдим <ш> језика примаоца, као и супституцију руских тврдих сугласника меким сугласницима језика примаоца.

Таб. 24 Ф3/3
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<ш> <ш':> <р> <н> <т>	<ś> - - - -	- <š> - - <t'>	- - - - <t'>	- - - - -	- - - <њ> -	- <ш> - - -	- <ш> <р'> - -

Примери: Р: башка, насущен, награнка, блины, жест; П: baśka; Ч: továryš, žesť; Ск: máťuška; Ср: блињи; М: насушен; Б: борш, нагрянка.

4.2.4.4.4. Четврти подтип (Ф3/4) слободне трансфонемизације обухвата супституцију руских самогласника и сугласника гласовима језика примаоца другачијег квалитета и артикулације [102], затим супституцију руских меких сугласника групом сугласник + ј, као и случајеве декомпоновања назала [103]. Овим типом трансфонемизације обухваћени су, такође, русизми код којих у процесу адаптације долази до екстракције фонема (нпр. фонеме < ι>; уп. рус. воспаление и мак. воспаление).

Таб. 25 Ф3/4
Р	П	Ч	Ск	Сл	Ср	М	Б
<у> <у> <и> <о> <۸> <۸> <ь> <ъ> <и^е> <и^е> <e> <о> <a> <a> вокал <ы> <ы^е> <л> <в> <т> <г> <р> <з'> <з'> <ж> <ш':> <ш':> <ш':> <ш':> <ш':> <б'> <б'> <в'> <д'> <п'> <м'> <р'> <с'> <т'> <ф'> <х> [ер] <۸> <г> <ш> [п] <ч:> <ч:>	- - - <u> <u> - - <u> <o> <a> - - - <o> дифтонг - - <υ.> [au] <ć> <h> <ż> - <ź> <dż> - [šč] - - - - - - - - - - <ś> - - - - [o.] - - - [tcz] -	- - - - - - - - - <a> - <e> - <o> - - - - - - - - - <ř> - [sč] [šč] <č> - - [bj] - - - - [mj] [rj] - - - <h> - - <h> <č> - [tč] [dč]	<i(y)> - - <i> - - <ä> - - - <a> <e> - <o> дифтонг - - - - - - - - - - [sč] [šč] - - - - - - - - - - - - - - - - <h> - - [tč] [dč]	- <о> - - - - - - - <a> - <e> <e> <o> - - - <υ.> <υ.> - - - [zj] - - - [šč] - - - - - - - - - [pj] - [tj] - - - - - - - [тč] -	- <o> <о> - - - <о> - - <а> - <е> <е> <о> - <е> <о> - - - - - [зј] - <џ> - [шч] <ч> [шт] [шћ] [бј] - [вј] [дј] [пј] [мј] [рј] [сj] [тј] [фј] <к> <р.> - <х> - <b> [тч] -	- <о> - - - - - - - <а> - <е> <е> <о> - - - - - - - - [зј] - - - [шч] <ч> [шт] - [бј] - - - [пј] - [рј] - - - - - - - - - [тч] -	- - - - - <ъ> <а> <ъ> - <a> - <e> - - - - - - - - - - - - - [сч] - <ч> [шт] - - - - - - - - - - - - - - - - - [тч] [дч]

Примери: Р: политбюро, благозвучен, пятилетка, духовка, укротить, воззрение, занят, антоновка, верста, яга, почтмейстер, барчонок, изрядный, абрис, сексаул, коломыйка, душегубка, ареал, литавра, ботва, богомаз, боярыня, чернозём, землянка, кинжал, нищета, бунтовщик, община, убежище, счетоводство, кулебяка, белогвардейский, вечная, деньги, зaпятая, помещик, буря, десятина, батюшка, Фёдор, хомут, беркут, добрососедский, богатёрь, шуба, дуб, бюфетчик, вкрадчив; П: duchówka, ukrócić, antonówka, wiorsta, jaga, kozak, seksauł, areał, litaury, boćwa, bohomaz, bojarzyna, ziemlanka, kindżał, buntow-szczyk, posieleniec, dobrosąsiedzki, aparatczyk; Ч: jamščík, barčenok, kozák, přibor, sčot, boršč, občina, kulebjak, poměščik, dušegrějka, hohol, bohatýr, čuba, otčestvo, razvědčik; Ск: politbyro, kozáčik, pamätnik, poštmajster, živoder, kozák, bielogvardejský, chozrasčot, boršč, blahorodie, automatčík, rozvědčík; Сл: blagozvočen, jantar, jelka, izreden, obris, artel, zaliv, černozjom, boršč, burja, batjuška, aparatčik; Ср: волкан, петољетка, чорносотенец, запјата, јелка, саучесник, козак, коломејка, душогупка, зјело, кинџал, нишћета, нишчи, денчик, убежиште, објазаност, вјечнаја, дјењги, запјата, времја, багрјан, десјатина, Вотјаки, Фјодор, камут, бркут, камерхер, дуб, апаратчик; М: ~ биро, објаснение, расчет, козак, кизјак, помешчик, расчет, штедар, кулебјака, пјатак, прјањик, отчет; Б: въззрение, занят, дерзък, княжна, разчет, артелчик, хвощ, счетоводство, бюфетчик, вкрадчив.

4.2.5. ПРИНЦИПИ АДАПТАЦИЈЕ. Тип опште адаптације русизма одређујемо према највећем индексу појединачних адаптација, док тип трансфонемизације русизма одређујемо према највећем индексу појединачних трансфонемизација. У таб. 26 приказан је начин одређивања типа трансфонемизације лексеме агитка у осам словенских језика. Српски, хрватски, словеначки, чешки и словачки пример адаптира се Ф2/4 трансфонемизацијом (сугласници се разликују према тврдоћи/мекоћи), док се македонски, бугарски и пољски еквивалент адаптира Ф2/3 трансфонемизацијом (руско <ъ> се адаптира самогласником <a> језика примаоца). Опис трансфонемизације смо ексцерпирали из контактолошког речника адаптације русизама у осам словенских језика (Ајдуковић 2002б).

Таб. 26
руски модел АГИТКА	реплика	опис трансфонемизације	подтип
српски хрватски	агитка agitka	Ф2/2+Ф2/4+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/4 Ф2/4
македонски	агитка	Ф2/2+Ф1/2+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/3
бугарски	агитка	Ф2/2+Ф1/2+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/3
словеначки	agitka	Ф2/2+Ф2/4+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/4
пољски	agitka	Ф2/2+Ф1/2+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/3
чешки	agitka	Ф2/2+Ф2/4+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/4
словачки	agitka	Ф2/2+Ф2/4+Ф1/1+Ф0+Ф0+Ф2/3	Ф2/4

4.2.6. СТАТИСТИЧКИ ИЗВЕШТАЈ. У следећим табелама дајемо укупан статистички преглед трансфонемизације русизама у јужнословенским (таб. 27) и појединим западнословенским језицима (таб. 28).

4.2.6.1. Јужнословенски језици. Од укупног броја русизама првом делимичном трансфонемизацијом (Ф1) адаптира се 1,73% српских русизама, 2,04% македонских русизама, 2,08% словеначких русизама, 3,54% бугарских русизама и 3,67% хрватских русизама. Другом делимичном трансфонемизацијом (Ф2) најмање се адаптирају русизми у македонском језику (10,67%), затим у српском (17, 06%), хрватском (21,02%) и словеначком језику (22,45%), док највише у бугарском језику (27,32%). Слободном трансфонемизацијом (Ф3) најмање се адаптирају русизми у бугарском (69,12%), хрватском (75, 20%), словеначком (75,46%) и српском језику (81,18%), док највише у македонском језику (87, 27%).

4.2.6.2. У адаптацији русизама у јужнословенским језицима најзаступљенији су четврти (Ф3/4) и други подтип (Ф3/2) слободне трансфонемизације. Иза њих по фреквентности следе Ф2/4 (у српском), Ф3/1 (у македонском) и Ф2/4 (у бугарском и словеначком) подтип трансфонемизације. Најмање су заступљени Ф1/2 (у српском, македонском и словеначком), Ф3/3 (у српском, бугарском и словеначком) и Ф1/4 трансфонемизација (у македонском и словеначком).

Таб. 27
Јужнословенски језици - Трансфонемизација
	Српски	Хрватски	Македонски	Бугарски	Словеначки
тип	%	%	%	%	%
Ф1/1 Ф1/2 Ф1/3 Ф1/4 Ф2/1 Ф2/2 Ф2/3 Ф2/4 Ф3/1 Ф3/2 Ф3/3 Ф3/4	0,54 0,18 0,63 0,36 0,72 2,18 5,29 8,85 7,12 20,82 0,18 53,05	0,81 0,40 2,04 0,40 1,02 2,04 7,14 10,81 6,32 17,55 - 51,22	0,91 0,07 0,77 0,28 0,49 1,48 2,82 5,86 9,89 33,42 0,35 43,60	1,49 0,55 1,05 0,44 1,73 3,15 8,46 13,95 12,35 25,19 0,05 31,52	1,15 - 0,69 0,23 1,85 2,54 5,78 12,26 8,33 20,13 - 46,99

4.2.6.3. Поједини западнословенски језици. Првом делимичном трансфонемизацијом (Ф1) највише се адаптирају русизми у пољском (9,52%), док у чешком (4,36%) и словачком (4,09%) доста ређе. Другом делимичном трансфонемизацијом (Ф2) најмање се адаптирају русизми у словачком (22,42%), затим у пољском (27,38%), а највише у чешком (33,33%). Слободном трансфонемизацијом (Ф3) највише се адаптирају русизми у словачком (73, 87%), затим у пољском (63,09%), а најмање у чешком језику (62,30%).

4.2.6.4. У пољском је најзаступљенија Ф3/4 (42,06%) и Ф2/3 (12,30%) трансфонемизација, а најмање Ф1/4 (0%), Ф2/1 (0,39%) и Ф3/3 (0,19%). У чешком највећи број русизама адаптира се Ф3/4 (35,71%) и Ф3/2 (19,44%) трансфонемизацијом, а најмање Ф1/2 (0) и Ф3/3 (0,19%). Русизми се у словачком највише адаптирају Ф3/4 (49,12%) и Ф3/2 (19,29%) трансфонемизацијом, а најмање Ф1/4 (0), Ф1/2 (0,19%) и Ф3/3 (0,19%).

Таб. 28
Западнословенски језици - Трансфонемизација
	Пољски	Чешки	Словачки
тип	%	%	%
Ф1/1 Ф1/2 Ф1/3 Ф1/4 Ф2/1 Ф2/2 Ф2/3 Ф2/4 Ф3/1 Ф3/2 Ф3/3 Ф3/4