Homepage

 

Јован Ајдуковић

 

ЛЕК­СИЧ­КО-СТИ­ЛИ­СТИЧ­КА АДАПТАЦИ­ЈА

 

Из књиге „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“, Фото Футура, Београд, 2004: 225-249.

 

 

9.1. ЛС ТИ­ПО­ВИ РУ­СИ­ЗА­МА. Лексички изам (према најновијој терминологији – контактолексема, прим. аутора) је кон­так­то­ло­шка јед­ни­ца на лек­сич­ком ни­воу. На сти­ли­стич­ком ни­воу кон­так­то­ло­шку јед­ни­цу зо­ве­мо контактостилема. Кон­так­то­сти­ле­ма је сва­ка сти­ле­ма је­зи­ка при­ма­о­ца на­ста­ла под до­ми­нант­ним ути­ца­јем је­зи­ка да­ва­о­ца. Из­ми мо­гу има­ти од­ре­ђе­не лек­сич­ко-сти­ли­стич­ке (ЛС) вред­но­сти [183]. У лек­си­ко­граф­ским из­во­ри­ма на ЛС вред­но­сти лек­се­ма упу­ћу­ју нор­ма­тив­ни и функ­ци­о­нал­но-стил­ски квалификатори. Њи­ма се озна­ча­ва­ју гра­ма­тич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке као што су вр­ста ре­чи, род, број, па­деж, вид, гла­гол­ско вре­ме и об­лик, за­тим из­го­вор, по­ре­кло, стил­ска вред­ност и област упо­тре­бе лек­се­ме. Из­о­ста­нак ЛС ква­ли­фи­ка­то­ра ука­зу­је на при­пад­ност и­зма оп­штем стил­ски не­у­трал­ном лек­сич­ком фон­ду.

 

9.1.1. Лек­сич­ке је­ди­ни­це се гру­пи­шу на осно­ву раз­ли­чи­тих лек­сич­ко-стили­стич­ких кри­те­ри­ју­ма. М. И. Фо­ми­на раз­ли­ку­је три гру­пе лек­се­ма (Фо­ми­на 1990: 210-298). Пре­ма кри­те­ри­ју­му про­сти­ра­ња лек­се­ме мо­гу би­ти оп­ште или огра­ни­че­не упо­тре­бе (ди­ја­ле­кат­ска и спе­ци­јал­на лек­си­ка, жар­гон). Пре­ма стилској при­пад­но­сти и екс­пре­сив­но-сти­ли­стич­ком обе­леж­ју раз­ли­ку­је се раз­го­во­р­на (у окви­ру ове гру­пе из­два­ја се књи­жев­но-раз­го­во­р­на, сва­ко­днев­но-раз­го­вор­на и вул­гар­на лек­си­ка), стил­ски не­у­трал­на и књи­жев­на лек­си­ка (на­уч­на, по­слов­на и пу­бли­ци­стич­ка лек­си­ка). Пре­ма кри­те­ри­ју­му ак­тив­не или па­сив­не упо­тре­бе лек­си­ка се дели на ак­тив­ну (лек­се­ме сва­ко­днев­не упо­тре­бе ко­је ни­су за­ста­ре­ле или но­ве ре­чи) и па­сив­ну (за­ста­ре­ле ре­чи, ар­ха­и­зми, нео­ло­ги­зми). Стил­ска мар­ки­ра­ност лек­сич­ких је­ди­ни­ца мо­же се по­сма­тра­ти са ста­но­ви­шта (1) исто­риј­ске пер­спек­ти­ве (на јед­ној стра­ни се на­ла­зе не­у­трал­но-ак­ту­ел­не лек­сич­ке је­ди­ни­це, а на дру­гој за­ста­ре­ле ре­чи и за­ста­ре­ла зна­че­ња ре­чи ко­је ула­зе у па­сив­ни лек­сич­ки кор­пус), (2) те­ри­то­ри­јал­не огра­ни­че­но­сти (ре­ги­о­на­ли­зми и ди­ја­лек­ти­зми), (3) функ­ци­о­нал­ног обе­леж­ја (не­у­трал­на лек­си­ка и лек­си­ка ко­ја се од­но­си на спе­ци­јал­ну или раз­го­вор­ну сфе­ру), (4) од­ре­ђе­ног сти­ли­стич­ког ни­воа ("ни­ска" и "ви­со­ка" лек­сич­ка сред­ства; ова по­де­ла ву­че ко­ре­не још од М. В. Ло­мо­но­со­ва), као и (5) са ста­но­ви­шта при­су­ства или од­су­ства екс­пре­сив­но-емо­ци­о­нал­ног обе­леж­ја (нпр. вул­гар­но, пре­зри­во, нео­до­бра­ва­ју­ће, ша­љи­во и др. зна­че­ње) (По­ли­кар­пов, Кур­лов 1994). Стил­ско ра­сло­ја­ва­ње лек­си­ке и функ­ци­о­нал­но-стил­ску обо­је­ност ре­чи од­ре­ђу­ју три сти­ли­стич­ка фак­то­ра: со­ци­јал­но-функ­ци­о­нал­ни, вре­мен­ски и те­ри­то­ри­јал­ни фак­тор. Со­ци­јал­но-функ­ци­о­нал­ни фак­тор је во­де­ћи сти­ли­стич­ки фак­тор. С. Ри­стић раз­ли­ку­је у лексикографским делима нор­ма­тив­не, тј. стан­дард­но-је­зич­ке и функ­ци­о­нал­но-стил­ске ква­ли­фи­ка­то­ре. Пр­вим ти­пом ква­ли­фи­ка­то­ра "мар­ки­ра се не­стан­дард­на лек­си­ка у од­но­су на стан­дард­ну или у од­но­су на нор­му по­на­ша­ња у го­во­ру" (нпр. dijal., pokr., žarg., zast., arh., neraspr., varv., neknj., vulg., prez., podrug., pej). Ква­ли­фи­ка­то­ри дру­гог ти­па "ре­гу­ли­шу пра­ви­ла стан­дард­не лек­си­ке за мо­гу­ће функ­ци­о­нал­но-стил­ско и ин­ди­ви­ду­ал­но кре­и­ра­ње пи­са­ног и го­вор­ног је­зи­ка" (нпр. bot., zool., pom., mit., lingv., euf., knjiž, pesn., indiv., hip.) (Ри­стић 2001: 91). 

 

9.1.2. У че­тво­ро­том­ном ру­ском ака­де­миј­ском реч­ни­ку (СР­ЈАН 1981: 9) сре­ће се пет ти­по­ва сти­ли­стич­ких ква­ли­фи­ка­то­ра. Пр­ви тип пред­ста­вља­ју ква­ли­фи­ка­то­ри ко­ји­ма се ука­зу­је на лек­сич­ку сло­је­ви­тост и упо­треб­ну вред­ност лек­се­ме у од­ре­ђе­ном ре­ги­о­ну (обл.) или у стил­ски сни­же­ном го­во­ру (прост., груб. прост.). Дру­ги тип чи­не ква­ли­фи­ка­то­ри ко­ји ука­зу­ју на огра­ни­че­ну стил­ску упо­тре­бу ре­чи. Ква­ли­фи­ка­тор разг. озна­ча­ва да се лек­се­ма или од­го­ва­ра­ју­ће зна­че­ње упо­тре­бља­ва у раз­го­вор­ном је­зи­ку. Ква­ли­фи­ка­тор књижн. ука­зу­је да реч или не­ко ње­но зна­че­ње има књи­шку упо­тре­бу, док ква­ли­фи­ка­тор вы­сок. упу­ћу­је на све­ча­ну упо­тре­бу ре­чи или не­ког ње­ног зна­че­ња. По­ред ових у реч­ни­ци­ма се сре­ћу ква­ли­фи­ка­то­ри офиц., офиц.-дел. (по­слов­ни), трад.-по­эт. (тра­ди­ци­о­нал­но-пе­снич­ки) и на­род­но-по­эт. (на­род­но-пе­снич­ки или фол­клор­ни). Тре­ћи тип пред­ста­вља­ју ква­ли­фи­ка­то­ри за озна­ча­ва­ње под­руч­ја људ­ске де­лат­но­сти, тј. тер­ми­на на­у­ке, тех­ни­ке, умет­но­сти итд. Че­твр­том ти­пу при­па­да­ју ква­ли­фи­ка­то­ри за ис­ка­зи­ва­ње екс­пре­сив­но­сти. Вул­гар­на реч или зна­че­ње се мар­ки­ра­ју са бран., иро­нич­на реч или зна­че­ње са ирон, ша­љи­ва реч или зна­че­ње са шутл., пре­зри­во зна­че­ње са пре­не­бр. итд. У пе­ти тип ула­зи ква­ли­фи­ка­тор ста­ри­не (уст.). Сло­ве­нач­ки ака­де­миј­ски реч­ник (SSKJ) раз­ли­ку­је се­дам вр­ста ква­ли­фи­ка­то­ра: гра­ма­тич­ке, се­ман­тич­ке, тер­ми­но­ло­шке, стил­ско-сло­је­ви­те, екс­пре­сив­не, вре­мен­ско-фре­квент­не и по­себ­но нор­ма­тив­не ква­ли­фи­ка­то­ре. Пољ­ски реч­ник у ре­дак­ци­ји В. До­ро­шев­ског (SJPD) са­др­жи, из­ме­ђу оста­лог, ге­о­граф­ске (ука­зу­ју на те­ри­то­ри­ју), дру­штве­но-ло­кал­не (од­но­се се на под­руч­ја људ­ске де­лат­но­сти; фор­ма и зна­че­ње су ло­кал­но обо­је­ни), хро­но­ло­шке и екс­пре­сив­не ква­ли­фи­ка­то­ре. У бу­гар­ском ака­де­миј­ском реч­ни­ку (РСБ­КИ) сре­ћу се ети­мо­ло­шки, гра­ма­тич­ки, се­ман­тич­ки и лек­сич­ко-сти­ли­стич­ки ква­ли­фи­ка­то­ри.  

 

9.1.3. У овом ис­тра­жи­ва­њу опре­де­ли­ли смо се за гру­пи­са­ње лек­сич­ких је­ди­ни­ца пре­ма кри­те­ри­ју­му про­сти­ра­ња, ста­ри­не, упо­тре­бе, по­ре­кла и ти­пу зна­че­ња (Бу­гар­ски 1991: 133; Ај­ду­ко­вић 1997: 91). Пре­ма кри­те­ри­ју­му про­сти­ра­ња лек­се­ме де­ли­мо на лек­се­ме ве­ли­ке рас­про­стра­ње­но­сти (укљу­чу­ју­ћи и ин­тер­на­ци­о­на­ли­зме) и лек­се­ме огра­ни­че­не на је­дан ло­ка­ли­тет, ре­ги­он или ин­ди­ви­ду­ум (ло­ка­ли­зми, ди­ја­лек­ти­зми, ре­ги­о­на­ли­зми, про­вин­ци­ја­ли­зми, ин­ди­ви­ду­ал­не ре­чи). Пре­ма кри­те­ри­ју­му ста­ри­не из­два­ја­мо ар­ха­и­зме и нео­ло­ги­зме, док пре­ма кри­те­ри­ју­му упо­тре­бе раз­ли­ку­је­мо оп­шту, по­себ­ну, го­вор­ну, књи­шку, стан­дард­ну или књи­жев­ну, не­стан­дард­ну или не­књи­жев­ну лек­си­ку, за­тим огра­ни­че­ну и рет­ку лек­си­ку. Пре­ма по­ре­клу лек­се­ме де­ли­мо на до­маћe и странe, док пре­ма ти­пу зна­че­ња раз­ли­ку­је­мо лек­се­ме са ди­рект­ним, пре­не­се­ним, спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним, фи­гу­ра­тив­ним, ока­зи­о­нал­ним и дру­гим зна­че­њи­ма.

 

9.1.3.1. Пре­ма кри­те­ри­ју­му про­сти­ра­ња [184] ру­си­зми при­па­да­ју ди­ја­ле­кат­ској, ин­ди­ви­ду­ал­ној, не­рас­про­стра­ње­ној, нео­до­ма­ће­ној, по­кра­јин­ској и рас­про­стра­ње­ној лек­си­ци.

 

Таб. 55

Кри­те­ри­јум про­сти­ра­ња

Је­зик

Тип лек­си­ке

При­ме­ри

Из­вор

мак.

буг.

пољ.

сло­вен.

срп.

чеш.

пољ.

буг

срп.

срп.

срп.

мак.

сло­вен.

слов.

пољ.

буг.

1

 

 

2

3

 

 

 

4

5

6

 

 

 

 

7

ди­ја­ле­кат­ска

 

 

за­пад­ни кра­је­ви

ин­ди­ви­ду­ал­на

 

 

 

не­рас­про­стра­ње­на

нео­до­ма­ће­на

по­кра­јин­ска

 

 

 

 

распрострањена

гро­зи

жид /2/

cze­re­pi­ca

le­ni­vec

за­на­вје­са

podpolí

życi­u­rady

бу­ре­вест­ник

за­ба­зи­ра­ти

ка­зак1

ва­си­љок

по­ро­да

bo­sjak

vdo­vi­ca

ba­kł­as­zka

бард

РМЈ119

БТР230

SPJD94

SSKJ577

РСА­НУ166

SSJČ191

SJP1468

АР­БЕ844

РСА­НУ490

РСА­НУ62

РСА­НУ417

РМЈ868

SSKJ226

SSJ35

SJPD308

АРБЕ417

 

9.1.3.2. Пре­ма кри­те­ри­ју­му ста­ри­не ру­си­зми се де­ле на ар­ха­ич­ну, за­ста­ре­лу, но­ву и ста­рок­њи­жев­ну лек­си­ку.

 

Таб. 56

Кри­те­ри­јум ста­ри­не

Је­зик

Тип лек­си­ке

При­ме­ри

Из­вор

срп.

мак.

слов.

пољ.

сло­вен.

чеш.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

буг.

срп.

1

 

 

 

 

 

 

2

 

 

 

 

 

 

3

4

ар­ха­ич­на

 

 

 

 

 

 

за­ста­ре­ла

 

 

 

 

 

 

но­ва

старокњижевна

бди­те­лан

бед­ствие

de­ja­tel'

gil­za

vr­sta<2>

jačejka

не­зи­блем

бес­пре­де­лан

ал­тин

ate­stat

drožka

be­se­da /4,5/

ba­ł­a­gan

ав­гу­сте­й­ши

агит­бри­га­да

мелница

РСА­НУ363

РМЈ25

SSJ242

MSJP195

SSKJ533

SSJČ200

РБАН234

РСА­НУ507

РМР26

SSKJ73

SSČ86

SSJ82

SJPSZ118

АР­БЕ160

АР­БЕ179

РСАНУ349

 

9.1.3.3. С обзиром на упо­тре­бу ру­си­зми могу припадати оп­штој лек­си­ци (нпр. хрв. iskre­nost, izražavati; сло­вен. car­stvo, car; пољ. du­ma, gim­na­zi­sta; слов. aerodróm, ak­ti­vi­sta; чеш. fyskul­tu­ra, go­spod; срп. до­зво­лити, ге­не­ра­лан; буг. ар­мия, взрив; мак. беспо­кој­ство, долж­ност) или по­себ­ној лек­си­ци. Под по­себ­ном лек­си­ком под­ра­зу­ме­ва­мо струч­не и на­уч­не тер­ми­не (в. таб. 58). Дру­гу гру­пу пред­ста­вља­ју го­вор­не (раз­го­вор­на лек­си­ка, вар­ва­ри­зми, жар­го­ни­зми) и књи­шке ре­чи. Тре­ћу гру­пу чи­не рет­ке речи или ре­чи огра­ни­че­не упо­тре­бе.

 

Таб. 57

Кри­те­ри­јум упо­тре­бе

Је­зик

Тип лек­си­ке

При­ме­ри

Из­вор

срп.

слов.

пољ.

чеш.

сло­вен.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

слов.

пољ.

чеш.

буг.

буг.

буг.

чеш.

слов.

сло­вен.

срп

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

1

2

 

 

 

 

3

 

 

 

 

 

 

4

5

6

 

 

7

 

 

 

 

 

 

8

 

 

 

 

 

вар­ва­ри­зам

жар­го­ни­зам

 

 

 

 

књи­шка

 

 

 

 

 

 

на­род­ска

огра­ни­че­на

пу­бли­ци­стич­ка

 

 

раз­го­вор­на

 

 

 

 

 

 

рет­ка

 

 

 

 

 

из­во­шчик

kaťuša

ba­ś­ka2

agit­prop

ma­so­vik

га­лош

маг­но­вен

гнет

ak­tov­ka2

bez­ko­ristný

rab

podpolí

аб­со­лю­ти­зи­рам

ка­тю­ша

ав­тор /2/

bo­hatýr

obezlička

ar­mi­ja

агит­ка

пе­то­лет­ка

agit­ka

čistka

bumážka

agit­ka

аван­тю­ра /3/

вре­ме­нен

ata­man

agit­ka /2/

be­si­ed­ka /2/

boćwa

автомашина

РСА­НУ369

SCSl448

SJPD370

SSJČ12

SSKJ703

ГРЧД139

РСА­НУ740

РМЛЈ186

SSKJ23

SSJ85

SJP769

SSJČ191

АРЧД20

БТР352

ГРЧД22

SSČ39

SSJ412

SSKJ64

КР

РМЈ669

SSKJ14

SSČ61

SSJ143

SJPD41

АРЧД21

РМЈ87

SSKJ72

SSČ18

SSJ82

SJPD587

АРБЕ170

 

9.1.3.4. У на­ред­ној та­бе­ли ука­зу­је­мо на под­руч­ја људ­ске де­лат­но­сти ко­ји­ма ру­си­зми при­па­да­ју. 

 

Таб. 58

Под­руч­ја људ­ске де­лат­но­сти

Је­зик

Ква­ли­фи­ка­тор

При­ме­ри

Из­вор

слов.

буг.

буг.

срп.

мак.

слов.

пољ.

буг.

буг.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

буг

слов.

сло­вен.

срп.

мак.

чеш.

слов.

пољ.

сло­вен.

буг.

мак.

буг.

пољ.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

срп.

буг.

срп.

сло­вен.

буг.

чеш.

срп.

мак.

чеш.

слов.

пољ.

сло­вен.

буг.

буг.

пољ.

чеш.

сло­вен.

буг.

буг.

срп.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

слов.

сло­вен.

буг.

срп.

мак.

буг.

буг.

чеш.

пољ.

буг.

буг.

буг.

срп.

мак.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

буг.

срп.

мак.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

пољ.

буг.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

сло­вен.

буг.

срп.

буг.

мак.

чеш.

слов.

пољ.

сло­вен.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

пољ.

буг.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

срп.

мак.

буг.

сло­вен.

срп.

мак.

слов.

буг.

слов.

пољ.

буг.

буг.

слов.

буг.

срп.

чеш.

пољ.

сло­вен.

буг.

срп

пољ.

буг.

срп.

мак.

слов.

чеш.

пољ.

буг.

сло­вен.

пољ.

мак.

буг.

срп.

буг.

мак.

сло­вен.

слов.

чеш.

пољ.

буг.

сло­вен.

буг.

срп.

пољ.

сло­вен.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

срп.

хрв.

слов.

пољ.

буг.

срп.

мак.

чеш.

буг.

буг.

пољ.

мак.

срп.

буг.

пољ.

сло­вен.

чеш.

слов.

буг.

слов.

буг.

мак.

слов.

чеш.

буг.

срп.

мак.

чеш.

слов.

пољ.

сло­вен.

буг.

буг.

буг.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

слов.

срп.

буг.

буг.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

буг.

срп.

буг.

сло­вен.

буг.

сло­вен.

мак.

буг.

буг.

сло­вен.

мак.

буг.

срп.

буг.

слов.

мак.

сло­вен.

буг.

чеш.

пољ.

буг.

слов.

срп.

мак.

слов.

пољ.

буг.

чеш.

буг.

слов.

срп.

сло­вен.

слов.

слов.

буг.

1

 

2

3

 

 

 

 

4

 

 

 

 

5

 

 

6

 

 

 

 

 

 

7

 

 

8

 

 

 

 

 

 

9

 

10

 

 

11

12

 

 

 

 

 

 

13

14

 

 

 

15

16

 

 

 

 

17

 

 

18

 

 

19

 

 

20

21

22

23

 

 

 

 

 

24

25

 

 

26

 

 

 

 

 

 

27

28

29

30

 

 

 

 

 

 

31

32

33

 

 

 

 

 

 

34

 

 

 

 

 

35

 

 

36

37

 

 

 

38

 

 

 

39

 

 

40

41

42

43

 

 

 

 

44

 

 

45

 

 

 

 

 

 

46

 

47

48

 

 

 

 

 

 

49

50

 

51

 

 

 

52

 

 

 

 

 

 

53

 

 

 

 

 

54

 

 

 

 

55

 

 

 

56

57

58

59

 

 

 

60

 

 

61

62

63

 

 

 

64

 

 

 

 

 

 

65

66

67

68

 

 

 

 

 

 

69

70

 

71

72

73

 

 

 

74

 

75

 

76

 

 

77

78

79

80

81

 

 

 

 

 

 

 

82

 

83

 

 

 

 

 

84

 

85

 

 

86

 

ави­ја­ци­ја

 

ад­ми­ни­стра­ци­ја

ана­то­ми­ја

 

 

 

 

ар­хи­тек­ту­ра

 

 

 

 

ар­хе­о­ло­ги­ја

 

 

астро­но­ми­ја

 

 

 

 

 

 

би­о­ло­ги­ја

 

 

бо­та­ни­ка

 

 

 

 

 

 

бро­дар­ство

 

ве­те­ри­на

 

 

во­до­при­вре­да

вој­ска

 

 

 

 

 

 

ге­не­ти­ка

ге­о­гра­фи­ја

 

 

 

ге­о­де­зи­ја

ге­о­ло­ги­ја

 

 

 

 

ге­о­ме­три­ја

 

 

гра­ма­ти­ка

 

 

гра­ђе­ви­нар­ство

 

 

ди­пло­ма­ти­ја

драм­ски тер­мин

же­ле­зни­ца

еко­но­ми­ја

 

 

 

 

 

елек­тро­тех­ни­ка

ет­но­ло­ги­ја

 

 

зо­о­ло­ги­ја

 

 

 

 

 

 

зо­о­тех­ни­ка

кан­це­ла­риј­ска

кар­та­шки тер­мин

књи­жев­ност

 

 

 

 

 

 

ко­жар­ство

ко­ре­о­гра­фи­ја

ку­ли­нар­ство

 

 

 

 

 

 

лин­гви­сти­ка

 

 

 

 

 

ло­вач­ки тер­мин

 

 

ло­ги­ка

ма­те­ма­ти­ка

 

 

 

ме­ди­ци­на

 

 

 

ме­та­лур­ги­ја

 

 

ме­те­о­ро­ло­ги­ја

ме­три­ка

ме­ха­ни­ка

ми­не­ро­ло­ги­ја

 

 

 

 

ми­то­ло­ги­ја

 

 

му­зи­ка

 

 

 

 

 

 

на­ви­га­ци­ја

 

но­ви­нар­ство

ну­ми­зма­ти­ка

 

 

 

 

 

 

оп­ти­ка

па­ле­он­то­ло­ги­ја

 

по­зо­ри­ште

 

 

 

по­ли­ти­ка

 

 

 

 

 

 

по­љо­при­вре­да

 

 

 

 

 

по­мор­ство

 

 

 

 

пра­во

 

 

 

пси­хо­ло­ги­ја

пче­лар­ство

ра­чу­но­вод­ство

ре­ли­ги­ја

 

 

 

ру­дар­ство

 

 

син­ди­кат

сли­кар­ство

спе­ци­јал­ни

 

 

 

спорт

 

 

 

 

 

 

ста­ти­сти­ка

тек­стил

те­ле­ви­зи­ја

тех­ни­ка

 

 

 

 

 

 

ткач­ки тер­мин

тр­го­ви­на

 

умет­ност

фар­ма­ци­ја

фи­зи­ка

 

 

 

фи­зи­о­ло­ги­ја

 

филм

 

фи­ло­зо­фи­ја

 

 

фи­нан­си­је

фри­зер­ски тер­мин

фол­клор

фо­то­гра­фи­ја

хе­ми­ја

 

 

 

 

 

 

 

цир­ку­ски тер­мин

 

цр­кве­ни тер­мин

 

 

 

 

 

шах

 

школ­ски тер­мин

 

 

штампарски

pa­lu­ba

ави­о­ба­за

ин­стан­ция

за­оч­ни

јај­це­вод

oblast'

cze­rep

Ве­на

ко­зир­ка

kokošník

Kre­meľ

czer­dak

ан­кър

ба­ра­бан /4/

mohyla

kur­gan

Вас­ток

спут­ник /1/

souputník

stre­lec

łun­nik

sput­nik

апо­гей

бел­ко­вин­ски

або­ри­ге­ни

fi­toncydy

на­стур­ци­ја

вла­га­ли­ште

kok­sa­giz

čumiza

jarovizácia

ałycza

дву­до­мен

кли­вер

бар­жа

кол­тун

bor­zoj

диф­те­рит

li­man

бо­је­ви

пол­ков­ник

front

dežúrny

jaszczyk

točka

ав­то­мат­чик

пла­змон

taj­ga

li­man

černozjom

ба­се­йн

ве­ха1

гро­ма­да

pem­za

bar­chan1

per­lit

агре­гат

lúč

načrtati

кон­гру­ен­тен

име­ни­тељ­ни

деј­ствие

де­е­при­ча­стие

пе­но­пласт

so­lo­mit

ke­ramzyt

ди­пло­мат

ре­мар­ка

сек­ция /2/

ко­лек­ти­ви­за­ци­ја

кар­тел

chozrasčot

pa­sport

ar­tel

ав­тар­кия

ав­то­тран­сфор­ма­тор

Де­да-Мраз

аул

аул

бе­лу­га

лос

be­lu­ga

bě­lu­ha

ar­char

bi­e­ł­u­ga

боа1

kur­di­uk

ве­до­мост

взят­ка /2/

сказ

би­ли­на

ak­me­i­zem

byli­na II

byli­na

byli­na2

али­те­ра­ция

juh­ta

кор­де­ба­лет

шчи

борш

ви­не­грет

pel­me­ně

blin

ku­le­bi­ak

pi­rog

пол­но­гла­си­је

при­дих

gla­gol

graždanka

aka­nie

абре­ви­а­ту­ра

mor­da

troj­ka

krykuc­ha

ди­ле­ма

обра­зац

де­ли­тел

ди­фе­рен­ци­ал /1/

obra­zec

гри­па

вла­га­ли­ште

grip­pa

аку­шер­ка

čugun

mar­ten

ва­грян­ка

ле­вант /2/

ro­zmer

ки­не­ма­ти­ка

бир­јуз

mu­sko­vit

alek­san­dryt

pre­lom

ав­гит

гро­мо­др­жац

bo­ha­ter

ама­зон­ка

ба­јан

со­звуч­је

azbu­ka

ba­la­laj­ka

ba­ł­a­ł­aj­ka

аго­ги­ка

kazačok

sztur­wał

ал­тин

раб­кор

чер­вон­ци

ко­пе­й­ка

ал­тин

ko­pej­ka

červonec

červoněc

im­pe­ri­ał<1>

ди­а­фраг­ма

ma­mut

бан­ка3

ак­тов­ка

bo­ha­ter

ma­sov­ka

аван­ло­жа

агит­проп

агит­проп

ma­so­vik

agit­prop

agit­prop

bi­ed­ni­ak

ав­то­но­мия

ку­бан­ка /2/

an­to­nov­ka

ja­ro­vi­za­ce

ja­ro­vi­zo­vať

agro­mi­ni­mum

бо­ни­ти­ров­ка

на­воз

barža

kor­mo­vec

ba­kan

аван­порт

при­те­жа­ње

при­зив

občina

аб­со­лю­ция

ав­то­ма­ти­зъм /1/

be­rest

от­чет

бо­же­ствен

аб­со­лю­ция /2/

di­ak
po­sve­ti­ti

počva

počva

на­сту­ран

plan2

ав­то­ма­ти­зъм /2/

по­чва

aerodróm

ar­těl

ав­то­бло­ки­ров­ка

збор­на­ја

по­ход

go­rodky

stre­lec

cyklo­drom

slog

джи­ги­тов­ка

ме­ди­а­на

ба­й­ка

за­став­ка

ла­гер /2/

про­бој­ник

kom­bajn

ma­zut

parašut

per­lit

ав­то­ген

osno­va

ме­двед­ки

аук­ци­о­нист

им­про­ви­зи­рам

фор­му­ляр

не­про­ни­ца­је­мост

ја­дро

sred­stvo

ал­фа-ча­сти­ца

об­ме­на /2/

аб­сорб­ция

ma­sov­ka

ма­сов­ка

bo­go­i­ska­telj

опит

аб­со­лют

би­ме­та­ли­зъм

pre­liv

жар-пти­ца

ми­кро­фил­ми­рам

је­ди­ње­ње

аб­сорб­ция

ka­pron

во­до­ро­ден

мendelevij

ав­то­ка­та­ли­за

ta­bun /1/

ka­pron /1/

акро­бат

ob­rad

рас­кол

все­лен­ски

di­ak

ar­chi­man­dryta

ка­пе­лан

li­ti­ja

пе­шка

cárica

не­до­во­љан

iz­ve­stje

troj­ka

malotiráž

коленкор

SSJ15

АРЧД22

АР­БЕ886

РСА­НУ213

РМЈ307

SSJ426

SJPD1125

АР­БЕ94

РБАН617

SSJČ348

SCSl493

SWO130

АР­БЕ269

РБАН34

SSJ172

SSKJ532

ЛСРИ140

РМЈ1404

SSJČ450

SSJ285

SJPSZ79

SSKJ890

ГРЧД57

РМР43

АР­БЕ151

SWO221

РСА­НУ470

РМЈ69

SSKJ363

SSJČ270

SCSl422

SJPSZ40

РБАН226

РСА­НУ586

АР­БЕ419

РСА­НУ24

SSKJ1034

АР­БЕ110

SCS207

РСА­НУ34

РМЈ69

SCS110

SSJ256

SJPD346

SSKJ109

ГРЧД21

ГРЧД629

SJP13

SCS207

SSKJ1035

ГРЧД86

АР­БЕ126

ЛСРИ184

SCSK307

SCSl122

SJP248

АР­БЕ182

SSJ62

SSKJ897

ГРЧД384

РСА­НУ707

РМЈ131

БТР160

АРЧД643

SSJC438

SWJP372

ГРЧД207

ГРЧД689

СТР813

РСА­НУ782

РМЈ322

SSČ133

SSJ74

SJPD209

АРЧД23

ГРЧД23

РМС645

РМР33

АР­БЕ345

ЛСРИ108

РМЈ990

SSKJ117

SSJČ99

SCSl91

SJPD512

АР­БЕ678

SWO409

ГРЧД122

АР­БЕ159

ЛСРИ825

РМР64

SSKJ1031

SSJČ190

SCSl157

SJP763

ГРЧД41

SSKJ242

АР­БЕ36

РМС1037

ГРЧД104

РМР81

SSJČ75

SCSl142

SJPD1273

SSKJ600

РСРИК1156

РМЈ1018

SSKJ687

SSJČ551

SJPSZ19

АРЧД20

SSJČ128

SSJ588

SJPD1194
ГРЧД204

РМС877

РМЈ132

ГРЧД212

SSKJ219

РСА­НУ633

РМЈ69

АРЧД49

SCSl338

SSJ21

SJP475

РБАН98

ГРЧД438

SSJ825

АР­БЕ396

РСА­НУ565

SSJČ131

SJPSZ81

SSKJ1054

ГРЧД18

РСА­НУ677

SJPD594

ГРЧД43

РСРИ80

РМЈ1365

SCSl113

SSČ29

SJPD322

ГРЧД25

SSKJ305

SJP1188

РМР26

АРЧД711

РСРИ124

РБАН639

РМР26

SSKJ427

SSJ204

SCSK73

SJPD178

ГРЧД201

SSKJ683

АР­БЕ407

РСА­НУ61

SJPD594

SSKJ703

АРЧД21

РСА­НУ23

РМЈ5

SSKJ703

SSJČ12

SCSl38

SJP497

СТР13

РМР305

SSKJ51

SSČ144

SCSl422

SJPD6

ГРЧД103

РСА­НУ479

RHJ46

SCSl487

SWO64

АР­БЕ156

РМС113

РМЈ1021

SCSK283

АРЧД20

ГРЧД21

SPJD43

РМЈ626

РСА­НУ21

АРЧД20

SJPSZ393

SSKJ888

SSJČ163

SCSl689

ГРЧД543

SCSl682

ГРЧД21

РМЈ912

SSJ9

SCSK32

АРЧД23

РСРТП1433

РМЈ911

SCS120

SSJ285

SPJD1068

SSKJ750

АР­БЕ243

АР­БЕ270

АРЧД118

ГРЧД265

РСА­НУ156

РМР649

SSKJ380

SCSK255

SSJ28

SJP248

АРЧД24

SSJ602

ЛСРИ526

АРЧД112

ГРЧД285

ГРЧД855

РСА­НУ373

РМЈ306

SSKJ703

АРЧД60

РСА­НУ347

ГРЧД16

SSKJ905

АРБЕ201

SSKJ162

РМЈ576

АРЧД19

АР­БЕ597

SSKJ1053

РМЈ175

ГРЧД509

РМС578

ГРЧД16

SCSl437

РМР88

SSKJ740

АРЧД24

SČS373

SWO339

АР­БЕ208

SSJ441

СЛСР463

РМЈ87

SCSl208

SJPD188

АР­БЕ187

SCSK240

АРЧД652

SCSl159

РСА­НУ777

SSKJ182

SSJ588

SCSl543

АРЧД414

 

9.1.3.5. У сле­де­ћој та­бе­ли ру­си­зме гру­пи­шемо пре­ма зна­че­њима.

 

Таб. 59

Ти­по­ви зна­че­ња

Је­зик

Ква­ли­фи­ка­тор

При­ме­ри

Из­вор

пољ.

чеш.

слов.

сло­вен.

сло­вен.

сло­вен.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

срп.

мак.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

срп.

срп.

срп.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

срп.

мак.

слов.

пољ.

буг.

буг.

хрв.

мак.

слов.

пољ.

сло­вен.

чеш.

буг.

срп.

буг.

слов.

сло­вен.

хрв.

слов.

сло­вен.

срп.

чеш.

слов.

пољ.

1

2

 

 

3

4

5

 

 

 

 

 

 

6

 

 

 

 

 

 

7

8

9

 

 

 

 

 

10

 

 

 

 

11

12

 

 

 

 

 

 

13

 

 

 

14

 

 

15

вул­гар­но

екс­пре­сив­но

 

 

елип­тич­но

еуфе­ми­зам

исто­риј­ско

 

 

 

 

 

 

иро­нич­но

 

 

 

 

 

 

нео­бич­но

оно­ма­то­пе­ја

пе­јо­ра­тив­но

 

 

 

 

 

пе­снич­ко

 

 

 

 

пре­зри­во

пре­не­се­но

 

 

 

 

 

 

фа­ми­ли­јар­но

 

 

 

хи­по­ко­ри­стич­но

 

 

ша­љи­во

 

 

 

swo­ł­ocz

babuška

garmoška

boljševik

čaj

ne­so­gla­sje

бо­го­тра­жња

бе­ло­гар­де­ец

aršin

bě­lo­gvar­dě­jec

Ata­man

aktywi­sta

Ава­ри

бла­го­на­де­жан

под­виг

ca­ro­va­ti

bárišňa

báryšňa

ka­zi­onny

блю­сти­тел

ли­му­ни

кр­јак

бе­ло­гар­деј­шти­на

aparatčik

buržuj

chuligánsky

bu­rż­uj

aпа­рат­чик

над­о­блач­ни

бес­пре­дел

bla­ho­da­rit'

kra­sa­wi­ca

Aвро­ра /2/

дар­мо­ед

paraša /2/

бес­си­лие

cár

ka­tor­ga

batjuška

he­roj

aван­тю­рист /2/

пре­во­шчик

бра­ту­шка /2/

bát’uška

čaj

kaćuša

máťuška

babuška

бра­ти­ја /6/

ničevó

bumážka

bumaga

SJP945

SSJČ68

SSJ35

SSKJ169

SSKJ274

SSKJ94

РСА­НУ8

РМР44

SSKJ65

SSČ32

SSJ51

SJPSZ26

АРЧД22

РСА­НУ612

РМЈ729

SSKJ233

SSJČ83

SCSl124

SJPD

СТР54

РСА­НУ449

РСА­НУ594

РСА­НУ448

SSKJ1032

SSJČ187

SCSl387

SPJD

ГРЧД56

РСА­НУ643

РМЈ33

SSJ98

SJPD1099

АРЧД23

РБАН222

РСРТП

РМР47

SSJ155

SJPD620

SSKJ107

ČSR384

АРЧД21

РМС887

БТР74

SSJ75

SSKJ274

RSRIK81

SSJ114

SSKJ88

РСА­НУ115

SSJČ367

SSJ143

SWO

 

9.1.3.6. У раз­ли­чи­том вре­мен­ском пе­ри­о­ду на фор­ми­ра­ње ру­си­за­ма мо­гу ути­ца­ти сло­вен­ски и не­сло­вен­ски је­зи­ци. У сле­де­ћој та­бе­ли, а на осно­ву ин­фор­ма­ци­ја у КР, дајемо преглед је­зи­ка порекла или језика у контакту. 

 

Таб. 60

Кри­те­ри­јум по­ре­кла

Је­зик

Је­зи­ци у кон­так­ту

Ру­си­зам

Из­вор

срп.

буг.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

пољ.

мак.

чеш.

срп.

срп.

буг.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

пољ.

хрв.

буг.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

чеш.

срп.

буг.

буг.

чеш.

пољ.

буг.

чеш.

пољ.

буг.

чеш.

чеш.

буг.

срп.

буг.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

чеш.

слов.

срп.

буг.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

чеш.

пољ.

срп.

чеш.

пољ.

буг.

срп.

буг.

пољ.

срп.

буг.

чеш.

слов.

буг.

пољ.

срп.

буг.

чеш.

срп.

буг.

чеш.

слов.

пољ.

срп.

буг.

чеш.

слов.

буг.

срп.

срп.

буг.

пољ.

буг.

буг.

чеш.

хрв.

мак.

чеш.

сло­вен.

слов.

срп.

пољ.

сло­вен.

буг.

чеш.

срп.

буг.

буг.

пољ.

срп.

чеш.

пољ.

срп.

буг.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

мак.

срп.

сло­вен.

чеш.

пољ.

буг.

чеш.

пољ.

срп.

буг.

сло­вен.

чеш.

слов.

пољ.

буг.

буг.

пољ.

срп.

буг.

пољ.

буг.

срп.

буг.

сло­вен.

слов.

буг

1

 

 

 

 

 

2

3

 

4

5

 

 

 

 

 

6

 

7

 

 

 

8

 

9

 

10

11

 

 

12

 

 

13

14

15

16

17

 

 

 

18

19

20

 

21

 

 

 

 

 

22

 

 

23

 

 

24

25

 

 

26

 

 

 

27

 

28

29

30

31

 

 

 

 

32

 

 

 

33

34

35

 

 

36

37

 

38

39

 

 

 

40

 

41

 

 

 

42

43

 

44

 

 

45

 

 

 

 

46

47

 

 

 

 

48

 

 

49

 

 

 

 

 

50

51

 

52

 

 

53

54

 

 

 

55

арап­ски

 

 

 

 

 

бе­ло­ру­ски

бу­гар­ски

 

гот­ски

грч­ки

 

 

 

 

 

гру­зиј­ски

 

ен­гле­ски

 

 

 

естон­ски

 

ин­ди­јан­ски

 

исланд­ски

ита­ли­јан­ски

 

 

ја­кут­ски

 

 

ја­пан­ски

ју­жно­сло­вен­ски

кав­ка­ски

келт­ски

ки­не­ски

 

 

 

кир­гиј­ски

кон­го­ан­ски

ла­пон­ски

 

ла­тин­ски

         

 

 

 

 

ли­тван­ски

 

 

ма­ђар­ски

 

 

ма­лај­ски

мон­гол­ски

 

 

не­мач­ки

      

 

 

но­во­грч­ки

 

но­во­ла­тин­ски

нор­ве­шки

ори­јен­тал­ни

пер­сиј­ски

 

 

 

 

пољ­ски

 

 

 

пор­ту­гал­ски

ру­ско­сло­вен­ски

сан­скрит

 

 

си­риј­ски

скан­ди­нав­ски

 

сло­ве­нач­ки

срп­ски

 

 

 

ста­ро­сло­вен­ски

 

та­тар­ски

 

 

 

ти­бе­тан­ски

тун­гу­ски

 

турк­мен­ски

 

 

тур­ски

 

 

 

 

уј­гур­ски

укра­јин­ски

 

 

 

 

фин­ски

 

 

фран­цу­ски

         

 

 

 

 

хин­ди

хе­бреј­ски

 

хо­ланд­ски

 

 

ча­га­тај­ски

че­шки

 

 

 

шпански

ка­ба­ла2

ад­ми­рал

ma­zut

chalát

chalát

kin­dż­ał

se­ro­jes­zka

ап­те­ка

sobráni

кнут

ла­вра

ав­гит

bri­ga­da

gra­mo­ta

agre­sor

ar­chi­man­dryta

та­ма­да

ałycza

mičman

аврал

dispečer

dispečerizácia

kil­ka

бун­га­ло

kor­ma

лам­па­да

аку­ла

ав­то­дром

ar­těl

bu­ta­fo­ria

та­й­га

ma­mut

taj­ga

син­то­и­зъм

bor­ba II

šaška

бард

чај

кал­га­ма

čaj

čaj

kor­sak

зе­бра

mrož

mroží

пле­беј

або­ри­ге­ни

ar­tel

di­ver­zant

agit­ka

aktywi­sta

ян­тар

jan­tar

jan­tar

чај­ка

pel­me­ně

mentyk

агар-агар

ку­мис

пан­ти

ba­dan

ка­мут

ав­то­ма­ти­ка

dušegrějka

brakeráž

ка­тор­га

ku­kła

ро­та

аку­ла

ar­ba

каф­тан

ба­ла­хон

ar­buz

aršin

sa­fian

кро­лик

брич­ка

ho­hol

ga­ze­ta

ба­я­дер­ка

во­о­бра­зи­ти

че­тве­рик

им­бир

gar­na

aбат

нар­вал

knu­ta

po­ja­sni­ti

ко­зак

so­bor

pra­vi­lo

bor­ba

на­пр­сник

sobór

ku­mis

ку­мис

ba­la­laj­ka

кор­зак

ла­ма2

ша­ман

ma­mut

јур­та

bar­chan I

ka­ra­kuł

кин­џал

aва­ри

ata­man

ata­man

ar­ba

барс

ху­тор

бан­ду­ра

ban­du­ra

ba­ť­ka

ba­ra­ban

ла­й­да

kam­ba­la

ner­pa

лан­до

аван­порт

bri­ga­da

barža

avans

bi­stro

нан­сук

юби­лей

fart

кли­вер

ан­кър

ba­kan

ба­ран­та

строп

га­у­би­ца

ba­sen

dej­stvo

демаркационен

РСА­НУ20

ГРЧД29

SSKJ714

SSJČ125

SCSl376

SJPD686

КР

КР

КР

ЛСРИ417

ЛСРИ474

ГРЧД18

SSSJ385

КР

КР

SJPD188

БТР958

SJP14

RSRIK952

АРЧД23

SSJČ324

SCSl220

SWO

ГРЧД111

SSJČ399

РСА­НУ210

ГРЧД37

АРЧД24

SCSK32

SWO99

БТР956

SSJČ20

SJP13

ГРЧД739

SSJČ151

SSJČ8

АР­БЕ417

ЛСРИ1009

ГРЧД319

SSČ56

SCSl179

SWO394

АР­БЕ874

SSČ234

SCSl592

РМС461

АР­БЕ151

SSSJ56

SSČ74

SCSl38

SJPSZ26

АРЧД1009

SSČ143

SWJP338

ЛСРИ1004

SSJČ75

SJP569

ГРЧД24

КР

ГРЧД593

SWO63

КР

ГРЧД21

SCSK97

SCSl149

БТР351

SWO406

ЛСРИ788

ГРЧД37

SSJČ47

ЛСРИ401

ГРЧД79

SSJČ47

SSJ47

SJP10

РСА­НУ638

ГРЧД108

SSJČ61

SCSl321

АР­БЕ391

КР

ЛСРИ1010

ГРЧД282

SWO243

АРЧД17

ГРЧД542

SSČ168

RHJ794

РМЈ337

SSJČ242

КР

КР

КР

SJP475

SSKJ528

АР­БЕ364

SSČ29

ЛСРИ454

ГРЧД432

БТР1074

SJP430

КР

SSJČ83

КР

РСА­НУ480

АРЧД22

SSČ26

SSJ51

SJPSZ

ГРЧД85

РСРТП

КР

КР

КР

КР

ГРЧД430

SSČ156

SJPSZ313

РСА­НУ216

АР­БЕ156

КР

SSJČ86

SCSl112

SPJ

ГРЧД542

ГРЧД932

SJPD148

РСА­НУ586

АР­БЕ269

SWO64

ГРЧД83

РСРИ706

БТР128

SSKJ105

SSJ242

ГРЧД183

 

9.2. ТИ­ПО­ВИ ЛЕК­СИЧ­КО-СТИ­ЛИ­СТИЧ­КЕ АДАП­ТА­ЦИ­ЈЕ. Лек­сич­ко-сти­ли­стич­ка адап­та­ци­ја (ЛСА) мо­же би­ти нулта, делимична и слободна (Ај­ду­ковић 1997: 101-103). У од­ре­ђи­ва­њу ти­па ЛСА уче­ству­ју лек­сич­ко-сти­ли­стич­ка вред­ност (ЛСВ) и тип тран­ссе­ман­ти­за­ци­је ру­си­зма. На ЛСВ ука­зу­је си­стем квали­фи­ка­то­ра. За ти­по­ло­ги­ју ЛСА од по­себ­ног су зна­ча­ја ква­ли­фи­ка­то­ри про­стира­ња, ста­ри­не, упо­тре­бе и ти­па зна­че­ња.

 

9.2.1. Нул­том ЛСА (ЛСА0) адап­ти­ра­ју се ру­си­зми ко­ји се са мо­де­лом сла­жу у ЛСВ. Ру­си­зми ово­га типа про­ла­зе нул­ту тран­ссе­ман­ти­за­ци­ју. Нпр.:

 

срп. агит­ка, разг. (КР); ба­ла­лај­ка (РМС132); бла­го­че­сти­је, заст. (РСАНУ 624); рус. агит­ка, разг. (СРЈАН24); ба­ла­ла­й­ка (СР­ЈАН57), бла­го­че­стие, заст. (СРЈ АН56).

 

мак. агит­проп, <по­лит.> (РМЈ5); безвку­сен (РМЈ25); де­ка­брист, <ист.> (РМР161); рус. агит­проп, скраћ. <по­лит.> (СР­ЈАН28), безвку­сный, -сен (СРЈАН 70), де­ка­брист, <ист.> (СР­ЈАН379).

 

буг. аб­со­лю­ция, 1. правн. 2. рел. (АРЧД20); ли­хво­и­мец, заст., књиш. (АРБ Е697); ло­зунг, 3. прен. (ГРЧД455); рус. аб­со­лю­ция, 1. правн. 2. рел. (СИС9); ли­хво­и­мец, заст. (СР­ЈАН190); ло­зунг, <2. + прен.> (СР­ЈАН197).

 

сло­вен. ak­me­i­zem, књиж. (SSKJ1031); boljševizem, <по­лит., ист.> (SSKJ 170); ja­ro­vi­za­ci­ja, по­љо­пр. (SSKJ207); рус. ак­ме­изм, <књиж.> (СР­ЈАН29); бо­ль­ше­визм, <по­лит., ист.> (СР­ЈАН106); яро­ви­за­ция, по­љо­пр. (СР­ЈАН784).

 

хрв. na­rod­nji­ki, <ист.> (RSRIK1004); po­sje­ti­ti, 2. прен. (RHJ823); рус. на­род­ник, <ист.> (СР­ЈАН389); рус. по­се­ти­ть, 2. прен. (СР­ЈАН314).

 

чеш. ato­nie, <мед.> (SCSK36); akání, лингв. (SSJC508); рус. ато­ния, мед. (СР­ЈАН50); ака­нье, лингв. (СР­ЈАН28)

 

слов. aerodróm, спец. (SSJ9); ba­la­laj­kový, муз. (SCSl118); boľševik, <ист., по­лит.> (SCSl144); рус. аэро­дром (СР­ЈАН53); ба­ла­ла­еч­ный (СР­ЈАН57); бо­ль­ше­вик, <ист., по­лит.> (СР­ЈАН106).

 

пољ. alek­san­dryt, мин. (SJPSZ81); ba­dan, бот. (SJPD292); bu­rż­uj, пеј., <разг.>  (SPJD); har­mos­zka, разг. (SJPD); рус. алек­сан­дрит, <мин.> (СР­ЈАН31); ба­дан, <бот.> (СР­ЈАН55); бур­жуй, разг., по­грд. (СР­ЈАН126); гар­мо­шка, разг. (СРЈ АН301).

 

9.2.2. Де­ли­мич­ну ЛСА (ЛСА1) про­ла­зе ру­си­зми адап­ти­ра­ни нул­том или де­ли­мич­ном тран­ссе­ман­ти­за­ци­јом, као и русизми ко­ји се у по­је­ди­ним ЛСВ разликују од мо­де­ла. Нпр.:

 

срп. ад­на­кол­ка, <+војн.>, С2Фр (ЛСРИ14); апа­рат­чик, <1. прен.>, С1Н1м +С2Н1р (СЛСР49); без­ум­ство, заст., С0 (РСА­НУ 424), рус. без­ум­ство, 1. заст. (СР­ЈАН76); рус. ап­па­рат­чик (СР­ЈО29); од­но­кол­ка (СР­ЈАН595)

 

хрв. agit­ka, <разг., през.> С1Фм (RSRTP24); barža, рет., пом., С0 (RHJ46); аparatčik, ист., разг., потц., С1Н1м+С1Фр (RHJ27); рус. агит­ка, разг., през. (СРЈАН24; БТС28); ба­р­жа (СР­ЈАН61); ап­па­рат­чик, 2. разг. (СР­ЈО29).

 

сло­вен. agit­ka, разг. + рет., С1Фр(а)+С2Фр(б) (SSKJ14); ak­tov­ka2, књиш., <поз.>, С1Фр (SSKJ23); оbrazovati, заст., С1Фм+С2Н1р (SSKJ219); рус. агит­ка, разг., през. (СР­ЈАН24; БТС28); акт<3> (СР­ЈАН30); обра­зо­ва­ть2, заст. (СРЈАН).

 

мак. агит­ка, <разг.>, С0 (РМЈ5); ан­то­нов­ка, <бот.>,  С1Н2м (РМР29); из­ли­шен, С1Н1м (РМЈ282); пре­сле­ду­ва­ње, књиж., рет. 2. фиг., С1Фм (РМЈ 989); рус. агит­ка, пре­зр. (БТС28); ан­то­нов­ка, <бот.> (СР­ЈАН40); из­ли­шний, -шен (СРЈ АН645); пре­сле­до­ва­ние (СР­ЈАН383).

 

буг. абат, 2. рас­пр., С1Ф2м+С2Ф1р (СР­ЈАН 18); лин­гви­сти­ка, књиш., С0  (БТР418); ожи­дам, нар., С0 (БТР561); бед­ствие, огран. С0 (РБАН39); ар­ке­буз, рет., <вој.>, С0 (АР­БЕ307); ви­тяз, заст., књиш., рет., С0 (АР­БЕ222), песн. (БТР100); рус. аб­бат (СР­ЈАН18); лин­гви­сти­ка (СР­ЈАН184); ожи­да­ть (СРЈАН 600); бед­ствие (СР­ЈАН68); ар­ке­буз (СР­ЈАН); ви­тя­зь, заст., трад. песн. (СР­ЈАН).

 

чеш. agit­ka, 2. рет., <разг.> С1Фм+С2Н2р (SSČ18); ar­buz, рет., <бот.>, С0  (SSJČ47); babuška, екс­пр., по­сред., С0 (SSJČ68); рус. агит­ка, разг., през. (СРЈАН 24; БТС28); ар­буз (СР­ЈАН43); ба­бу­шка, б. разг. (СР­ЈАН54).

 

слов. agit­prop, по­лит., жарг., С0 (SCSl38); arc­har, зо­ол., С1Фм+С1Фр+ С2Фр (SCSl91); poc­hme­lie, рет., С1Н3м (SSJ177); ro­zmer, 2. рет. 4. ме­тр., С0 (SSJ 825); рус. агит­проп, скраћ. (СР­ЈАН24); ар­хар (СРЈАН47); пох­ме­лье, 2. разг. 3. заст. (СР­ЈАН340); раз­мер, 5. књиж. + муз. (СР­ЈАН615) 

 

пољ. аgitka, разг., С1Фм+С2Н2р (SJPD41); bun­tar­ski, рет., С0 (SJPD725); sa­ra­fan, 2. заст., С0 (SJP67); po­li­truk, разг., С0 (SJPD394), жарг. (ПСР215). рус. агит­ка, разг., през. (СР­ЈАН24; БТС28); бу­на­тар­ский (СР­ЈАН125); са­ра­фан (СРЈАН29); по­ли­трук (СР­ЈАН262).

 

9.2.3. Сло­бод­ном ЛСА (ЛСА2) фор­ми­ра­ју се ру­си­зми ко­ји има­ју дру­га­чи­је ЛСВ не­го од­го­ва­ра­ју­ћи мо­де­ли, као и ру­си­зми ко­ји су про­шли сло­бод­ну тран­ссе­ман­ти­за­ци­ју (С#). Овај тип ЛСА је ка­рак­те­ри­сти­чан за за­ста­ре­ле и ар­ха­ич­не ру­си­зме ко­ји­ма од­го­ва­ра­ју стил­ски не­у­трал­ни мо­де­ли и за за­ста­ре­ле и ар­ха­ич­не мо­де­ле ко­ји­ма од­го­ва­ра­ју стил­ски не­у­трал­ни ру­си­зми. Нпр.:

 

срп. ал­маз, заст. С1Н2м, (РСКЈ9); Ан­гли­ја, заст., С0 (РСА­НУ118); бди­те­лан, арх., С0 (РСА­НУ363); без­у­ча­сно, <заст.>, С0 (РСА­НУ426); рус. ал­маз (СРJ АН32); Ан­глия (СР­ЈАН118); бди­те­ль­ный, -лен (СР­ЈАН66); без­у­част­но (СРЈАН 76).

 

мак. бед­ствие, арх., С0 (РМЈ25); же­ла­ние, арх., С0 (РМЈ176); вла­де­тел­ски, С#, (РМЈ69); пре­вос­хо­ди­тел­ство, књиш., <заст., дипл.>, С1Ф1м (РМЈ938); рус. бед­ствие (СР­ЈАН68); же­ла­ние (СР­ЈАН475); вла­де­ль­че­ский, заст. (СРЈАН 183); пре­вос­хо­ди­те­ль­ство (СР­ЈАН360).

 

буг. ло­ция2, спец., С0 (ГРЧД457); заст. (АР­БЕ742); оклад, заст., С1Н3,5м +С2Н2р+С2Ф1р (ГРЧД568); круп1, заст., ди­јал., С0 (АР­БЕ257); ку­киш, по­кр., С0 (АР­БЕ330); стер­ва, С#, жарг. (ГРЧД761); разг. (БТР925), люд­ност, ин­див., С0 (АР­БЕ824); не­зи­блем, арх., песн., С0 (РБАН234), заст. (ГРЧД548); рус. ло­ция (СИС284); оклад, 2. фиг. 3. лов. 5. заст. (СР­ЈАН607); круп1 (СР­ЈАН138); ку­киш, разг. (СР­ЈАН146); стер­ва, 1. заст. 2. вулг., нар., по­грд. (СР­ЈАН626); люд­но­сть (СР­ЈАН210); не­зы­бле­мый, -лем, књиш. (СР­ЈАН447);

 

хрв. nervčik, С#, разг. (RHJ621); predšasnik, арх., ре­тор., С1Н2м (RHJ855); la­ki­rov­ka, жарг., С12м+С1Ф1м (RHJ476); рус. нерв (СР­ЈО361); пред­ше­ствен­ник 2. по­љо­пр. (СР­ЈАН374); ла­ки­ров­ка (СР­ЈАН162).

 

сло­вен. ate­stat, заст. (SSKJ73); ka­zak, по­кр., С0 (SSKJ305); vr­sta<2>, арх., С1Н2м+С1Ф1м (SSKJ533); рус. ат­те­стат (СР­ЈАН51);  ка­за­кин (СР­ЈАН13); вер­ста, 2. заст. + разг. (СР­ЈАН152).

 

чеш. agitpropčík, по­лит., жарг., С# (SSJC12); chod'a, рет., С0 (SCS140); mužština, заст., пеј. muž., С1Фм+С2Фр (SSJČ155); рус. агит­проп (СР­ЈАН24); хо­дя, заст., нар. (ССРЛЈ302); муж­чи­на (СР­ЈАН309).

 

слов. vdo­vi­ca, по­кр., С0 (SSJ35); de­ja­tel', књиш., ма­ло арх., С0 (SSJ242); bla­ho­da­rit', заст., песн., књиш., С0 (SSJ98); рус. вдо­ви­ца, заст. (СР­ЈАН143); де­я­те­ль (СР­ЈАН395); бла­го­да­ри­ть (СР­ЈАН93).

 

пољ. ba­kł­as­zka, по­кр., С0 (SJPD308); cze­re­pi­ca, диј., С0 (SPJD94); konopacić, рет., по­кр., С0 (SJPD930); sot­ka, ин­див., С1Н2м+С1Ф1м (SJP506); duchówka, арх., С0  (MSJP141); gil­za, 1. <вој.> 2. арх., С1Н3м (MSJP195); заст. (ПСР522); sztur­wał, на­виг., арх., С0 (SJP1188); ber­ko­wi­ec, заст., <нум.>, С0 (SPJD43); gu­ber­ski, заст., С0 (SJPD1362); рус. ба­клаж­ка (СР­ЈАН56); че­ре­пи­ца (СР­ЈАН664); ко­но­па­ти­ть (СР­ЈАН90); сот­ка, 1. разг. 2. заст. (СР­ЈАН211); ду­хов­ка (СР­ЈАН455); гиль­за, 3. тех. (СР­ЈАН310); штур­вал (СР­ЈАН734); бер­ко­вец (СР­ЈАН80); гу­берн­ский (СР­ЈАН355).

 

9.3. ЗА­КЉУЧ­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА. Кон­так­те­му на лек­сич­ком ни­воу пред­ста­вља лексички изам [контактолексема, прим. аутора] (в. т. 3.2.17). Основ­не функ­ци­је лек­сич­ког изма су ства­ра­ње стра­не ат­мос­фе­ре, из­ра­жа­ва­ње аутен­тич­но­сти опи­са и пре­ци­зно­сти, по­сти­за­ње еко­но­мич­но­сти и крет­ко­ће из­ра­за, као и иза­зи­ва­ње ко­мич­ног ефек­та (Filipović 1986: 188) [185]. Ако је сти­ле­ма ми­ни­мал­на је­ди­ни­ца сти­ли­стич­ке ана­ли­зе и но­си­лац струк­тур­но-стил­ске ин­фор­ма­ци­је је­зич­ке је­ди­ни­це, он­да та­кву "оне­о­би­че­ну" је­ди­ни­цу у од­ре­ђе­ној кон­такт­ној си­ту­а­ци­ји зо­ве­мо контактостилема [186] (Ај­ду­ко­вић 2003г). Мо­гли би­смо ре­ћи да је кон­так­то­сти­ле­ма сти­ли­стич­ка кон­так­те­ма или да је то кон­так­то­ло­шки обе­ле­же­на сти­ле­ма. То зна­чи да кон­так­то­сти­ле­ме има­ју сти­ли­стич­ку функ­ци­ју и да је­зич­кој ин­фор­ма­ци­ји да­ју кон­так­то­ло­шку ин­фор­ма­ци­ју. Оне се као и сти­ле­ме де­ле на контактофоностилеме, контактоморфостилеме, контактолексикостилеме и контактосинтаксостилеме [187].Под ути­ца­јем је­зи­ка да­ва­о­ца кон­так­то­сти­ле­ме мо­гу пред­ста­вља­ти стил­ска од­сту­па­ња од ми­ни­мал­но ка­рак­те­ри­стич­ног је­зич­ког об­ли­ка је­зи­ка при­ма­о­ца. За кон­так­то­ло­шку лек­си­ко­гра­фи­ју од зна­ча­ја су кон­так­то­фо­но­сти­ле­ме, кон­так­то­мор­фо­сти­ле­ме и кон­так­то­лек­си­ко­сти­ле­ме. Контактофоностилеме су кон­так­то­ло­шки обе­ле­же­ни фо­нем­ски еле­мен­ти сти­ли­стич­ке функ­ци­је. У КР сре­ћу се, на при­мер, код срп­ске оно­ма­то­пе­је кр­јак (исп. рус. кряк) и нео­бич­но ар­ти­ку­ли­са­ног ру­си­зма га­слук (рус. гал­стук). Контактоморфостилеме пред­ста­вља­ју де­ми­ну­ти­ви (на при­мер, срп. кру­жок, бро­шур­ка, књи­шка, ња­њу­шка) и хи­по­ко­ри­сти­ке (срп. аул, ба­бу­шка, ма­ту­шка, пре­во­шчик, ба­ћу­шка). Контактолексикостилеме су лек­сич­ка из­ра­жај­на сред­ства ко­ји­ма се пред­ста­вља­ју за­ста­ре­ла лек­си­ка (срп. бед­ство, заст.), ре­ги­о­на­ли­зми (срп. бал­ван, по­кр.), ди­ја­лек­ти­зми (мак. гро­зи, диј.), ар­ха­и­зми (срп. бдите­лан, арх.; бес­по­ро­чан, стар.), жар­го­ни­зми (срп. про­гон, +жарг.), вул­га­ри­зми (срп. ба­сур­ман, по­грд.), вар­ва­ри­зми (срп. без­о­бра­зи­је2, варв.), ин­ди­ви­ду­а­ли­зми (срп. бла­го­ми­сле­ћи, ин­див.), стра­на сре­ди­на (срп. Кремљ, ист.), нео­до­ма­ће­на лек­си­ка (срп. бо­је­ви, 2. нео­дом.). Лек­си­ко­сти­ле­ме у књи­жев­ном тек­сту до­би­ја­ју екс­пре­сив­ну функ­ци­ју и "пред­ста­вља­ју са сво­је стра­не сли­ко­ви­те из­ра­зе ве­ли­ке вред­но­сти" (Ćorac 1982: 123). У лек­си­ко­граф­ским из­во­ри­ма на кон­так­то­сти­ле­ме мо­гу да ука­жу ква­ли­фи­ка­то­ри про­сти­ра­ња, под­руч­ја људ­ске де­лат­но­сти, ти­по­ва зна­че­ња, упо­тре­бе лек­се­ме, је­зич­ког кон­так­та, за­тим ет­но­ло­ги­зми, исто­ри­зми и кул­ту­ро­ло­ги­зми. Та­ко, на при­мер, ру­ски мо­дел бур­жуй упо­тре­бља­ва се у раз­го­вор­ном је­зи­ку и има пе­јо­ра­тив­но зна­че­ње. У пољ­ском реч­ни­ку SPJD ру­си­зам bu­rżuj има пе­јо­ра­тив­но зна­че­ње и оно пред­ста­вља кон­так­то­сти­ле­му. Стил­ски ква­ли­фи­ка­то­ри слу­же да озна­че лек­си­ку чи­ја је упо­тре­ба огра­ни­че­на. Мар­ки­ра се не­књи­жев­на лек­си­ка (или лек­си­ка ко­ја је на гра­ни­ци да то по­ста­не), за­тим тер­ми­но­ло­шка лек­си­ка и лек­си­ка ко­ја се упо­тре­бља­ва у од­ре­ђе­ним сти­ло­ви­ма. То­ком ин­те­гра­ци­је мно­ги из­ми до­би­ја­ју стил­ска обе­леж­ја, че­сто дру­га­чи­ја не­го што их по­се­ду­је мо­дел. 

 

9.3.1. Ве­ћи­на ру­си­за­ма у ма­ке­дон­ском, бу­гар­ском, пољ­ском, че­шком и сло­вач­ком кор­пу­су адап­ти­ра се нул­том ЛСА. У срп­ској, хр­ват­ској и сло­ве­нач­кој гра­ђи пре­о­вла­ђу­је де­ли­мич­на ЛСА. Де­ли­мич­на и сло­бод­на ЛСА су че­шће за­ступље­не у је­зи­ци­ма у ко­ји­ма је при­сут­на кон­вер­гент­на и по­ли­се­ман­тич­на лек­си­ка, као и ва­ри­јант­ни об­ли­ци ко­ји мо­гу би­ти стил­ски ве­о­ма ра­сло­је­ни (исп. буг. ав­то­кра­тия, заст. // ав­то­кра­ция и рус. ав­то­кра­тия, књиш.). Де­ли­мич­на и слобод­на ЛСА су по­сле­ди­ца де­ли­мич­не и сло­бод­не тран­ссе­ман­ти­за­ци­је. Мо­но­се­мантич­не и твор­бе­но не­мо­ти­ви­са­не лек­се­ме нај­че­шће се адап­ти­ра­ју нул­том транссе­ман­ти­за­ци­јом и нул­том ЛСА. У гра­ђи пре­о­вла­ђу­ју ру­си­зми са јед­ним зна­чењем. Јед­но зна­че­ње по­се­ду­је 92,46% ру­си­за­ма у че­шком, за­тим 86,90% ру­си­за­ма у пољ­ском, 82,45% у сло­вач­ком, 82,37% у хр­ват­ском, 77,38% у ма­ке­дон­ском, 76,85% у сло­ве­нач­ком, 75,52% у срп­ском, као и 66,60% ру­си­за­ма у бу­гар­ском. У до­њој та­бе­ли на­во­ди­мо упо­ред­не ста­ти­стич­ке по­дат­ке сте­пе­на лек­сич­ко-стили­стич­ке и се­ман­тич­ке адап­та­ци­је.

 

Таб. 61

Тип

Ср %

Х %

М %

Б %

Сл %

П %

Ч %

Ск %

ЛСА0

27,48

44,26

53,56

52,40

42,82

48,41

57,73

43,07

С0

51,41

48,77

67,77

69,67

58,79

68,45

67,65

61,79

ЛСА1

40,18

50,20

41,83

35,94

46,75

28,96

37,50

42,88

С1

40,00

49,60

32,02

30,10

40,75

30,76

31,76

37,83

ЛСА2

32,32

5,53

4,52

11,64

10,41

22,22

4,76

14,61

С2

2,73

1,63

0,21

0,23

0,46

0,79

0,59

0,38

 

9.3.2. У КР нај­ви­ше је за­ста­ре­лих и ар­ха­ич­них ре­чи [188]. У срп­ском кор­пу­су 31,20% ру­си­за­ма је ква­ли­фи­ко­ва­но као за­ста­ре­ла (лек­се­ме ко­је су ма­ње или ви­ше по­зна­те али ни­су у сва­ко­днев­ној упо­тре­би) и ар­ха­ич­на лек­си­ка (ре­чи ко­је при­пада­ју про­шло­сти и па­сив­ном лек­сич­ком фон­ду). У бу­гар­ском кор­пу­су ових лек­сема је 13,33%, у ма­ке­дон­ском 4,87%, док је у сло­ве­нач­ком 12,73%. Про­це­нат за­ста­ре­лих и ар­ха­ич­них ре­чи у пољ­ском кор­пу­су из­но­си 19,24%, у че­шком - 4,36%, а у сло­вач­ком - 16,17%. Да­кле, нај­ве­ћи број за­ста­ре­лих и ар­ха­ич­них ру­сиза­ма на­ла­зи се у срп­ском, пољ­ском и сло­вач­ком кор­пу­су КР.

 

9.3.3. Лек­сич­ки ру­си­зми се де­ле на три гру­пе [189]: оказионалне, узуалне и нормативне русизме (Ka­raś 1996: 96). Оказионални русизми су ре­чи ко­је ни­су доку­мен­то­ва­не у реч­ни­ци­ма са­вре­ме­ног је­зи­ка (не­ма их ни у на­шем кон­такто­ло­шком реч­ни­ку), рет­ко се по­ја­вљу­ју у тек­сту, има­ју ви­ше ка­рак­тер ци­та­та и пред­ста­вља­ју ру­ске ре­а­ли­је (исп. пољ. ba­rin/baryń, bri­uk, chu­do­ż­nik, dżygitować, ober-pro­ku­ror, smu­ta слов. ru­ko­vo­di­teľ, de­ja­teľ, otečestvo, ženština, tuča, popečiteľ, pra­vi­te­ľ­stvo, lučezarný, lazúr, сло­вен. ru­ko­vod­stvo). Узу­ал­ни ру­си­зми су ре­чи чи­ја је упо­тре­ба у од­ре­ђе­ном вре­ме­ну би­ла је­зич­ки и дру­штве­но оправ­да­на, да­нас ни­су са­став­ни део оп­штег или по­себ­ног књи­жев­ног лек­си­ко­на ни­ти су об­у­хва­ће­не књи­жев­ном нор­мом. Они се да­нас не пре­по­ру­чу­ју и у реч­ни­ци­ма се ква­ли­фи­ку­ју као ста­ре и ар­ха­ич­не ре­чи (исп. срп. гор­тан, ис­тол­ко­ва­ти, мир2, на­ра­во­у­че­ни­је; хрв. predšasnik, ri­sa­ti, sto­li­ca3; мак. бед­ствие, гра­мо­тен, же­ла­ние, зло­де­ец, злодеј, ко­ле­сни­ца; буг. блю­сти­тел, ка­зън, не­зи­блем; сло­вен. vr­sta<2>; пољ. ar­telny, ar­ba, azbu­ka, bas­złyk; слов. de­ja­tel', he­roj, sud­ba). Нормативни лексички русизми чу­ва­ју нор­ма­ти­ван ка­рак­тер и функ­ци­о­ни­шу до дан да­нас. Они се на­ла­зе из­ме­ђу лек­сич­ког цен­тра (нпр. пољ. ba­ł­a­gan, chu­li­gan, czaj­nik, szaj­ka) [190] и лек­сич­ке пе­рифе­ри­је (ових дру­гих је ви­ше). У цен­тру се на­ла­зе и стил­ски обе­ле­же­не ре­чи (срп. бе­ло­гар­деј­шти­на, бур­жуј; сло­вен. aparatčik, agit­ka; мак. по­ло­же­ние, по­до­ба­ва; хрв. baćuška, vrhuška; буг. бо­дряк, бол­шин­ство; чеш. buržuj, čistka; пољ. swo­ł­ocz, won; слов. bumážka, ko­pronky), док су на пе­ри­фе­ри­ји ег­зо­ти­зми или на­зи­ви реали­ја (срп. од­зо­ви­сти, оприч­ник; буг. ар­тел, са­жен; мак. јур­та, ка­за­чок; сло­вен. pud, ru­belj; чеш. sov­choz, step; слов. sa­mo­var, sarafán; пољ. ar­tel, auł, ki­bit­ka). У ову гру­пу ула­зе не­ки исто­ри­ци­зми (ре­а­ли­је ве­за­не за не­ку исто­риј­ску епо­ху) ко­ји не­ма­ју ду­бле­те у је­зи­ку при­ма­о­цу, као и тер­ми­ни. (исп. пољ. ar­tel, ba­ti­us­zka, bieługa, bol­sze­wik, bu­rł­ak, bu­rż­uj, caryzm, byli­na, chu­li­gan, do­ro­ż­ka, dżygit, jur­ta, ka­torga, ki­bit­ka, kin­dż­ał, knut, kumys, na­rod­nik, oc­hra­na) [191].

 

9.3.4. У гра­ђи смо установили осам­дест и шест под­руч­ја људ­ске де­лат­но­сти ко­ји­ма ру­си­зми при­па­да­ју (в. таб. 58) [192]. Раз­ли­ку­ју се три те­мат­ске гру­пе: друштвено-политичка лексика (нпр. на­зи­ви др­жав­них, пар­тиј­ских, дру­штве­них ин­сти­ту­ци­ја, др­жав­них слу­жби, ор­га­на, уста­но­ва, ма­ни­фе­ста­ци­ја, ти­ту­ле, зва­ња), стручна терминологија (ана­то­ми­ја, ар­хи­тек­ту­ра, ар­хе­о­ло­ги­ја, астро­но­ми­ја, бо­тани­ка, га­ђе­ви­нар­ство, елек­тро­тех­ни­ка, еко­но­ми­ја, ме­ди­ци­на, ми­не­ро­ло­ги­ја, на­вига­ци­ја, му­зи­ка, па­ле­он­то­ло­ги­ја, по­љо­при­вре­да, по­мор­ство, ре­ли­ги­ја, ру­дар­ство, спо­рт, тех­ни­ка, фи­зи­ка итд.; в. таб. 58) и лек­си­ка из сфе­ре духовне и материјалне културе (на­зи­ви је­ла, пи­ћа, оде­ће, пред­ме­та, ме­ра, оби­ча­ја, нов­ча­них једи­ни­ца, кул­тур­них по­ја­ва и др.).

 

Таб. 62

Те­мат­ске обла­сти

Је­зик

Дру­штве­но-по­ли­тич­ка

Струч­на

тер­ми­но­ло­ги­ја

 

Ду­хов­на и ма­те­ри­јал­на кул­ту­ра

срп­ски

 

 

хр­ват­ски

 

 

ма­ке­дон­ски

 

 

бу­гар­ски

 

 

сло­ве­нач­ки

 

 

пољ­ски

 

 

че­шки

 

 

сло­вач­ки

 

бољ­ше­ви­зам

ду­ма

мењ­ше­ви­зам

agit­prop

pe­to­ljet­ka

sov­hoz

бол­ше­ви­зам

ду­ма

Ком­со­мол

бол­ше­ви­зъм

ду­ма2

ко­му­ни­зъм

be­lo­gar­di­zem

du­ma

ar­tel

gu­ber­nia

gu­ł­ag

de­ka­brysta

čeka

gla­snost

bě­lo­gvar­dě­jec

an­ti­so­vi­e­ti­zmus

cárizmus

јан­тар

кол­тун

крим-са­гиз

pod­zol

praporščik

tu­ja

ака­ње

jај­це­вод

кар­тел

аб­сорб­ция

ата­рак­сия

ли­тий

аntonovka

be­lu­ga

černozjom

agro­mi­ni­mum

alek­san­dryt

ałycza

čumiza

graždanka

chozrasčot

aerodróm

archar

бли­њи

бур­лак1

ко­пеј­ка

pro­let­kult

pud

ras­kolj­njik

ба­ра­бан

јур­та

квас

ма­ри­ни­зъм1

ма­трь­о­шка

грив­на

kme­i­zem

aršin

ba­la­laj­ka

auł

bas­złyk

blin

azbu­ka

ba­jan

de­sja­ti­na

boršč

častuška

 

9.3.5. Бе­зе­кви­ва­лент­на лек­си­ка се најчешће дели на етнологизме, историзме и културологизме [193].

 

9.3.5.1. Ет­но­ло­ги­зми озна­ча­ва­ју [194] на­зи­ве де­ло­ва оде­ће и обу­ће (срп. бур­ка, ва­љен­ка, ка­за­кин, ру­ба­шка, ши­њел; буг. ва­лен­ки, ру­ба­шка, са­ра­фан, ши­нел;  мак. ва­лен­ки, ру­ба­шка, са­ра­фан, ши­нел; хрв. va­ljen­ke, ka­za­kin, rubaška, sa­ra­fan, šinjel; пољ. wa­lon­ki, ru­bas­zka, sa­ra­fan, szynel; слов. váľanka, rubaška, sarafán, šineľ; сло­вен. кazakin, rubaška, sa­ra­fan, šinjel; чеш. rуbaška, sarafán, šinel), тра­дици­о­нал­на је­ла и пи­ћа (срп. бли­њи, ки­сељ, шчи, пи­рог, пи­ро­шке, квас, ке­фир; мак. блин, шчи, ки­сељ, пи­рог, квас, ке­фир, бо­tвин­ја, бу­же­ни­на, ва­ре­ни­ки, воt­ка; буг. ки­сел, квас2, ке­фир1; сло­вен. blin, pi­rog, kvas; хрв. šči, кiselj, per­cov­ka, piroška, pi­rog, kvas2; пољ. blin, слов. blin, šči, kvas3; чеш. bliny, šči, pi­roh, kvas, kefír), ку­ће и пред­ме­та у њој (срп. ха­tа, јур­та, кух­ња, ко­вар, са­мо­вар; мак. јур­та, са­мо­вар2; буг. кух­ня, ко­вьор/ка­вь­ор, са­мо­вар; хрв. sa­mo­var; сло­вен. jur­ta, sa­mo­var; пољ. jur­ta, sa­mo­war; слов. sa­mo­var; чеш. jur­ta, sa­mo­var), на­зи­ве ве­за­не за на­се­о­би­не, об­је­ка­те, се­ло и ње­го­ву око­ли­ну (срп. аул, та­бун, трој­ка, ху­тор, ба­ла­ган, ка­бак; мак. аул, трој­ка; буг. аул, та­бун, ба­ла­ган; хрв. troj­ka, hu­tor; сло­вен. troj­ka; пољ. aul, chu­tor, ba­ł­a­gan, ka­bak; слов. troj­ka, chu­tor; чеш. ta­bun, troj­ka), пре­во­зна сред­ства (срп. ад­на­кол­ка, ки­битка, лан­до, та­ран­тас; мак. ки­битка, та­ран­тас; буг. кибит­ка; хрв. ki­bit­ka, ta­ran­tas; сло­вен. ki­bit­ka, ta­ran­tas; пољ. ki­bit­ka, ta­ran­tas; слов. ta­ran­tas; чеш. ki­bit­ka, ta­ran­tas), но­вац (срп. гри­ве­ник, ке­рен­ка, чер­во­њец, ко­пеј­ка; мак. ко­пеј­ка, ру­бља, ал­тин; буг. ке­рен­ка, ко­пе­й­ка, ру­бла; хрв. červonjec, ko­pjej­ka, ru­balj; сло­вен. červonec, ko­pej­ka, ru­belj; пољ. ko­pi­ej­ka, ru­bel; слов. červonec, ko­pej­ka, ru­bľ; чеш. gri­ve­nik, ke­renky, červoněc, ko­pej­ka, rubl), ме­ре (срп. четве­рик, чар­ка, кру­шка, пуд; мак. пуд; буг. пуд; хрв. pud, so­ro­ko­voj; сло­вен. pud, aršin; пољ. kru­ż­ka, pud, arszyn; слов. četverik, krúžka, pud, aršin; чеш. aršin), го­ри­ва (срп. ма­зут; буг. ма­зут; хрв. кizjak; мак. ки­зјак; чеш. ma­zut; сло­вен. ma­zut; пољ. ma­zut), на­род­не пле­со­ве, му­зич­ке ин­стру­мен­те и дру­штве­не игре (срп. ба­ла­лај­ка, ка­ма­рин­ска­ја, ка­за­чок, тре­пак; мак. ба­ла­лај­ка, kа­за­чок, тре­пак, би­рул­ки; буг. ба­ла­ла­й­ка, ка­за­чок; хрв. ba­la­laj­ka, kazačok, ka­ma­rin­ska­ja, tre­pak; сло­вен. ba­la­laj­ka, kazačok, tre­pak; пољ. ba­ł­a­ł­aj­ka, ka­ma­rin­ska­ja, tre­pak, żmur­ki; слов. ba­la­laj­ka, kazačok, tre­pak; чеш. ba­la­laj­ka, ban­du­ra, častuška), ми­то­ло­шка би­ћа и ве­ро­ва­ња (срп. гро­мо­вр­жац; буг. Авро­ра, гръ­мо­вер­жец; пољ. bo­ha­ter), на­род­не оби­ча­је и пра­зно­ва­ња (хрв. čelobitije; срп. чи­но­деј­ство­ва­ти; буг. ба­ран­та) и др.

 

9.3.5.2. Као исто­ри­зми се ква­ли­фи­ку­ју ру­си­зми ко­ји­ма се озна­ча­ва­ју ду­жно­сти, зва­ња, ти­ту­ле, чи­но­ви, за­ни­ма­ња, ор­де­ње (срп. бо­јар, го­су­дар, де­ка­бри­ста, ка­дет, оприч­ник, по­пе­чи­тел; мак. бол­јар, де­ка­брист, kа­дет2; буг. бо­я­рин, де­ка­брист, ка­дет2, по­пе­чи­тел; хрв. bo­ljar, go­su­dar, de­ka­brist, nar­kom, opričnik, popečitelj; сло­вен. bo­jar, de­ka­brist, ka­det, opričnik; пољ. bo­jar, de­ka­brysta, ka­det2; слов. bo­ja­rin/bo­jar, hosudár, ka­det2, opričník, kra­sno­ar­me­jec, kra­sno­gvar­de­jec, ku­lak; чеш. bo­ja­rin/bo­jar, ho­su­dar, d'eka­bristé, ka­det2, opričnici, popečitel, is­prav­nik, izvoščik), ре­ли­ги­о­зни, по­ли­тич­ки, фи­ло­зоф­ски, спорт­ски и др. по­кре­ти (срп. бо­го­тра­жња; сло­вен. bo­go­i­ska­telj­stvo, мак. на­род­ни­штво, пољ. na­rod­nic­two, pi­e­re­stroj­ka, spar­ta­ki­a­da, сло­вач. na­rod­nic­tvo), др­жав­на те­ла, об­је­ка­ти, ин­сти­ту­ци­је, пар­тиј­ске и дру­штве­не ор­га­ни­за­ци­је, ад­ми­ни­стра­тив­но-те­ри­то­ри­јал­не је­ди­ни­це, до­ку­ме­на­та, вој­не фор­ма­ци­је, со­ци­јал­ни сло­је­ви и гру­пе (срп. ду­ма, Кремљ; мак. ду­ма, gу­бер­ни­ја, Кремљ; буг. ду­ма, гу­бер­ния, Кре­мъл; хрв. du­ma, Kre­malj, nar­ko­mat; сло­вен. du­ma, gu­ber­ni­ja; пољ. du­ma, gu­ber­nia, Kreml; слов. du­ma, gu­ber­nia, Kre­meľ; újezd; чеш. du­ma, gu­ber­nie, Kreml), на­зи­ви оруж­ја, оде­ће, обу­ће, тран­спорт­на сред­ства, ства­ри из сва­ко­днев­ног жи­во­та итд. (срп. бур­ка, ва­лен­ка, трој­ка; мак. бе­шмет, бур­ка, ва­лен­ки, трој­ка, та­ран­тас; буг. бе­шмет, бур­ка, ва­лен­ки; хрв. bur­ka, va­ljen­ke, tрojka; сло­вен. troj­ka, šlem; пољ. wa­lon­ki, troj­ka; слов. váľanka, troj­ka; чеш. bur­ka, troj­ka, tě­lě­ga) и др.

 

9.3.5.3. Кул­ту­ро­ло­ги­зми озна­ча­ва­ју по­ја­ве и ју­на­ке из ру­ске књи­жев­ности (срп. попутчик, бо­гатир, сказ, ска­ска; мак. бо­гатир, би­ли­на; буг. бо­га­тир, испо­лин, би­ли­на; хрв. ska­ska, bi­li­ne; сло­вен. dum­ka, bi­li­na; пољ. po­putczyk, bo­ha­ter, skaz, byli­na; слов. bo­ha­ti­er, skaz­ka, byli­na; чеш. bo­hatýr, skaz­ka, byli­na2), поли­тич­ке, ли­те­рар­не и дру­ге по­кре­те, ак­тив­но­сти и при­ста­ли­це (срп. гла­сност, ста­ха­но­вац, троц­ки­зам, кор­ни­ловшти­на, удар­ник, пето­летка, проф­со­јуз, ре­ди­ска, че­ка, чистка; мак. ста­ха­но­вец, удар­ник, пето­летка; буг. пе­ре­стро­й­ка, ста­ха­но­вец, троц­ки­зъм, удар­ник, пе­ти­лет­ка; хрв. troc­ki­zam, udar­nik, pe­to­ljet­ka/ pja­ti­ljet­ka; сло­вен. pe­re­stroj­ka, sta­ha­no­vec, troc­ki­zem, uda­r­nik, pe­tlet­ka; пољ. pi­e­re­stroj­ka, stac­ha­no­wi­ec, troc­kizm; слов. stac­ha­no­vec, úderník, čekist, päťročnica, sov­nar­kom; чеш. gla­snost, uder­nik, západnik, su­bot­nik) и дру­ге пред­ме­те и по­ја­ве из кул­тур­ног жи­во­та (рус. осмо­лет­ка, са­ми­здат, тру­до­дан, је­ста­стве­ни­ца; мак. тру­до­ден; буг. тру­до­ден; хрв. sa­mi­zdat; сло­вен. urav­ni­lov­ka, učilišče; пољ. uraw­ni­ł­ow­ka, sa­mi­zdat, sztam­pa, слов. rob­kor, rab­fak, tec­hni­kum; чеш. Vozrožděnije, trudovík, tro­par, spartakiáda). Ве­ли­ки број ет­но­ло­ги­за­ма и кул­ту­ро­ло­ги­за­ма при­па­да гру­пи исто­ри­за­ма.

 

9.3.6. Захваљујући ру­ском језику сви ис­пи­ти­ва­ни сло­вен­ски је­зи­ци до­ла­зе у кон­такт са не­ким је­зи­ком из индоевропске породице [195]. У на­шој гра­ђи ре­ги­стро­ва­ни су кон­так­ти са за­пад­но­гер­ман­ском је­зич­ком гру­пом (са ен­гле­ским, не­мач­ким, хо­ланд­ским), за­тим са се­вер­но­гер­ман­ском (нор­ве­шким, исланд­ским), ис­точ­но­гер­ман­ском (гот­ским), келт­ском (келт­ским), за­пад­но­сло­вен­ском (пољ­ским, чешким), ис­точ­но­сло­вен­ском (укра­јин­ским, бе­ло­ру­ским), ју­жно­сло­вен­ском (српским, бу­гар­ским, сло­ве­нач­ким, ста­ро­сло­вен­ским), бал­тич­ком (ли­тван­ским), га­ло-ро­ман­ском (фран­цу­ским), ита­ло­ро­ман­ском (ита­ли­јан­ским), ибе­ро­ро­ман­ском (пор­ту­гал­ским, шпан­ским), итал­ском (ла­тин­ским), грч­ком (грч­ким) и ин­до­а­ријском гру­пом (сан­скри­том). Од је­зи­ка из афро­а­зиј­ске по­ро­ди­це кон­такт је ус­пос-та­вљан са се­мит­ском (арап­ским, си­риј­ским, хе­бреј­ским) и ман­џур­ско-тун­гу­ском гру­пом (тун­гу­ским), док из урал­ске по­ро­ди­це са угро-фин­ском гру­пом (фин­ским, естон­ским, ма­ђар­ским, ла­пон­ским). Ни­гер-кон­го­ан­ску по­ро­ди­цу пред­ста­вља је­зик кон­го, док астр­о­не­зиј­ску по­ро­ди­цу ма­лај­ски је­зи­к. Од је­зи­ка ко­ји при­па­да­ју кав­ка­ској по­ро­ди­ци кон­такт је ус­по­ста­вљан са гру­зиј­ским, док из алтај­ске по­ро­ди­це са не­ким од ту­ран­ских је­зи­ка (ја­кут­ским, ка­за­шким, турк­менским, та­тар­ским, уз­беч­ким, тур­ским, кир­гиј­ским, уј­гур­ским, ча­га­тај­ским), као и мон­гол­ским је­зи­ком. У лан­цу по­зајм­љи­ва­ња на­ла­зе се ки­не­ски и ти­бет­ски из си­но-ти­бет­ске је­зич­ке по­ро­дицe. По­је­ди­ни ис­пи­ти­ва­ни сло­вен­ски је­зи­ци по­сред­ством ру­ског до­ла­зе у кон­такт са ју­го­за­пад­ном иран­ском гру­пом (пер­сиј­ским), ин­диј­ском гру­пом (сан­скри­том, хин­ди) и изо­ла­ти­ма (ја­пан­ским). У бу­гар­ском кор­пу­су нај­ве­ћи број ру­си­за­ма има ла­тин­ско (38,49%), фран­цу­ско (30,94%), не­мач­ко (17,42%) и грч­ко по­ре­кло (13,84%). У срп­ском корпу­су нај­за­сту­пље­ни­ји су не­мач­ки (6,08%) и тур­ски (5,40%), док су у хр­ват­ском фран­цу­ски и не­мач­ки (6,55%). У че­шком кор­пу­су нај­ја­чи је ути­цај тур­ског (17, 16%), грч­ког (11,94%) и фран­цу­ског (9,70 %), док у сло­вач­ком грч­ког (19,35%), ла­тин­ског (16,12%) и тур­ског (15,05%). Пољ­ски нај­ви­ше до­ла­зи у кон­такт [196] са тур­ским (23,17%), грч­ким (14,63%) и не­мач­ким (9,75%), док сло­ве­нач­ки са фран­цу­ским и грч­ким (3,27%).

 

9.3.7. У ис­пи­ти­ва­ним лек­си­ко­граф­ским из­во­ри­ма кон­так­то­ло­шким ква­лифи­ка­то­р углав­ном бе­ле­жи по­след­њи или је­дан од по­след­њих је­зи­ка у контак­ту, пр­ви је­зик или не­ко­ли­ко је­зи­ка у лан­цу по­зајм­љи­ва­ња. Кон­так­то­ло­шкој обра­ди под­ле­же це­ла лек­се­ма или не­ко од ње­них зна­че­ња. Уз ве­ли­ки број лек­се­ма изостаје кон­так­то­ло­шки ква­ли­фи­ка­тор. У не­ким реч­ни­ци­ма на је­зик или језике у кон­так­ту ука­зу­је се­ман­ти­ка лек­се­ме (нпр. у сло­ве­нач­ком се уме­сто ква­ли­фи­ка­то­ра ко­ристи де­скрип­ци­ја: v so­vjet­skem oko­lju). У сле­де­ћој те­бе­ли указујемо на на­чин кон­такто­ло­шког мар­ки­ра­ња лек­се­ма у реч­ни­цима.

 

Таб. 63

Кон­так­то­ло­шка ин­фор­ма­ци­ја у реч­ни­ци­ма

Јез.

Тип реч­ни­ка

Из­вор

Ру­си­зам

Ква­ли­фи­ка­то­ри

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

Ср

М

М

М

Б

Б

Б

Б

Б

Б

Б

Х

Х

Х

Х

Х

Х

Х

Х

Х

Сл

Сл

Сл

Сл

Сл

Сл

Сл

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

Ск

П

П

П

П

П

П

П

П

П

П

оп­шти

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

кон­так­то­ло­шки

оп­шти

оп­шти

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

кон­так­то­ло­шки

стра­них ре­чи

оп­шти

оп­шти

оп­шти

оп­шти

кон­так­то­ло­шки

дво­је­зич­ни

стра­них ре­чи

оп­шти

оп­шти

оп­шти

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

стра­них ре­чи

оп­шти

стра­них ре­чи

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

оп­шти

стра­них ре­чи

стра­них ре­чи

оп­шти

дво­је­зич­ни

оп­шти

кон­так­то­ло­шки

дво­је­зич­ни

оп­шти

кон­так­то­ло­шки

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

стра­них ре­чи

оп­шти

стра­них ре­чи

оп­шти

стра­них ре­чи

дво­је­зич­ни

кон­так­то­ло­шки

стра­них ре­чи

стра­них ре­чи

кон­так­то­ло­шки

стра­них ре­чи

стра­них ре­чи

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

оп­шти

стра­них ре­чи

оп­шти

оп­шти

оп­шти

кон­так­то­ло­шки

стра­них ре­чи

оп­шти

оп­шти

стра­них ре­чи

кон­так­то­ло­шки

општи

РМС45

РСА­НУ23

РСА­НУ61

ЛСРИ26

СЊПД139

РСКЈ9

РСА­НУ118

РСА­НУ192

РМС726

ЛСРИ83

СЊПД141

ЛСРИ99

РСА­НУ376

РСА­НУ386

РСКЈ38

РМЈ5

РМЛЈ212

РМР24

ГРЧД18

РБАН19

БТР18

СТР14

АР­БЕ542

БТР257

ГРЧД229

RSRTP24

RHJ14

RSRIK127

RHJ78

RHJ114

RSRIK544

RHJ599

RSRIK604

RSRTP562

SSKJ1032

SSSJ56

SSKJ65

AL111

SSSJ96

SSKJ423

AB344

SSJČ12

SSJČ47

SCSK36

SCSK45

SSJČ89

SCSK97

SSČ551

SCS373

ČSR353

МШ1998

SCSl33

SCSl38

МШ1998

SCSl39

SCSl80

SSJ55

SSJ655

SCSl592

SSJ444

SCSl873

SJPD66

SJPSZ228

SJPD

HK151

SWO63

SJPD292

SJPSZ122

SWO72

HK114

SPJD1188

агит­ка

 

ак­тов­ка

 

ал­маз

 

Ан­гли­ја

ата­ман

 

 

 

ба­ла­ган

бед­њак

без­бо­жи­је

 

агит­ка

 

ака­ње

ав­гит

агит­ка

 

 

за­пев

 

eкзе­ку­тор

agit­ka

agit­prop

ata­man

boršč

čaj

gri­pa

na­u­ka

hu­tor

 

aparatčik

ar­tel

 

bla­go­ro­den

boljševik

opričnik

po­del

agitpropčík

ar­buz

ato­nie

bašlik

ba­ť­ka

dušegrějka

šturmovat

ta­bun

fyskulturní

aerodróm

 

agit­ka

agre­sia

 

an­ti­so­vi­e­ti­zmus

automatčík

jun­ker

mroží

obra­zec

te­rem

aktywi­za­cja