Јован Ајдуковић
ТРАНСДЕРИВАЦИЈА
Из књиге „Увод у лексичку контактологију. Теорија
адаптације русизама“, Фото Футура, Београд, 2004: 144-167.
5.1. ДЕФИНИЦИЈА ПОЈМА. Трансдеривацију
дефинишемo као општи принцип по којем се творбено адаптира модел у реплику.
Први пут овај појам употребљавамo у монографији о русизмима у српскохрватским
речницима (Ајдуковић 1997: 48).
5.1.1. У "Tеорији језика у контакту"
Р. Филиповић разматра творбени аспект адаптације позајмљеница у
одељку о трансморфемизацији (Filipović 1986). Посебан акценат ставља на творбу глагола и глаголских позајмљеница
у језику примаоцу, на творбу нових придева, придевских позајмљеница
и псеудоанглицизама. Када је реч о творби глаголских позајмљеница,
Р. Филиповић закључује да је употреба форманта -ova (mitingovati) највише
у складу с творбом глагола у хрватском, те да није доказано да је употреба
овог форманта чешћа од употребе форманта -ira (grogirati) (Filipović 1986:
139). Према А. Менац
"модел енглеског глагола добија у процесу трансморфемизације
суфиксе општесловенског порекла или такве који су сложени од домаћих
и позајмљених елемената, а затим инфинитивни наставак -ти,
-ть" (Menac 1997: 308). Р. Филиповић разликује две групе
адаптације придевских позајмљеница. Прву чине придеви
који су директно преузети из енглеског и адаптирају се по примарној
адаптацији, док се у другој налазе придеви који су изведени од стране
основе по законима творбе речи хрватског језика и адаптирају се по
секундарној адаптацији (Filipović 1986: 145).
5.1.2. У раду о трансморфемизацији русизама А. Менац говори о типовима идентичних творби руских модела и хрватских русизама (Filipović, Menac и др. 1999). Ауторка разликује следеће типове идентичних творби: (1) слободна морфема + (руски=хрватски) суфикс + нулти наставак (уп. рус. натурщик и хрв. naturščik); (2) слободна морфема + (руски=хрватски) суфикс+наставак -a за женски род (уп. рус. бабушка и хрв. babuška); (3) слободна морфема + (руски=хрватски) суфикс + наставак -a за мушки род (уп. рус. батюшка и хрв. baćuška). У оквиру нулте трансморфемизације именичког рода А. Менац издваја два типа: (1) слободна морфема + нулти наставак (м. р. knu‚ > knut; ж. р. могила > mogila) и (2) слободна морфема + наставак -а (дядя > đađa). У компромисној трансморфемизацији у саставу именице налази се суфикс. У потпуној трансморфемизацији руски сификс модела замењује се истозначним хрватским суфиксом. Код придева и глагола нулта и компромисна трансморфемизација нису заступљене.
5.1.3. У монографији о русизмима у српскохрватским речницима издвојили смо три типа трансдеривације у зависности од степена подударности творбене основе и афиксалне морфеме руског модела и српске (хрватске) реплике (в. Ајдуковић 1997: 49).
5.1.3.1. Нултом трансдеривацијом формирају се реплике које од модела преузимају идентичне творбене основе и афиксалне морфеме (уп. рус. высочайший и срп. височајши; рус. яровизация и срп. јаровизација; рус. вечеринка и срп. вечеринка), затим реплике настале слагањем основа (уп. рус. самовар и срп. самовар) и сложено-суфиксалном творбом (уп. рус. белобилетник и срп. бјелобиљетник). Овим типом су обухваћене и полусложенице (уп. рус. генерал-майор и срп. генерал-мајор; рус. крым-сагыз и срп. крим-сагиз).
5.1.3.2. Делимичном трансдеривацијом образују се реплике које од модела преузимају исте творбене морфеме, а различите творбене основе (уп. рус. трудодень и срп. трудодан; рус. кровопийца и срп. крвопијца; рус. горбонос и срп. грбонос; рус. генерал-лейтенант и срп. генерал-лајтнант) или исте творбене основе, а различите творбене морфеме (уп. рус. венценосец и срп. венценосац; рус. душегрейка и срп. душогрејка).
5.1.3.3. Слободну трансдеривацију пролазе реплике које се од модела разликују у творбеним основама и афиксалним морфемама (уп. рус. черносотенец и срп. црностотинаш; рус. лимонный и срп. лимуни; рус. бесполезен и срп. неполезан).
5.2. НОВИНЕ У ТЕОРИЈИ. ТИПОВИ И ПОДТИПОВИ ТРАНСДЕРИВАЦИЈЕ. Подела на три типа трансдеривације актуелна је и у нашем истраживању творбене адаптације русизама у јужнословенским и појединим западнословенским језицима. Новину у теорији представљају два подтипа делимичне трансдеривације. У зависности колики је степен поклапања пресликаних и/или активираних творбених основа и афиксалних морфема руског модела и русизма, разликујемо три типа трансдеривације (в. т. 5.1.3). Унутар делимичне трансдеривације издвајамо два подтипа: прву делимичну (Д1/1) и другу делимичну трансдеривацију (Д1/2). За разумевање појма русизам од изузетног значаја су типологија трансдеривације и врсте адаптације ( в. т. 3.3.8.1).
5.2.1. Нултом трансдеривацијом (Д0) образују се русизми који
пресликавају и/или активирају једнаке творбене основе и афиксалне
морфеме модела (уп. рус. несправедлив
и срп. несправедљив; рус. расход
и срп. расход; рус. хлебосол
и хрв. hljebosol; рус. приятно и хрв. prijatno; рус. агитка и мак. агитка;
рус. арендатор и мак. арендатор; рус. абстрактен
и буг. абстрактен; рус. авантюристический и буг. авантюристически; рус. авиатор и буг. авиатор; рус. агитка и
срп. агитка; рус. академический и срп. академически; рус. агитка и хрв. agitka; рус. агитпроп
и хрв. аgitprop; рус. агитка и чеш. аgitka; рус. армеец и
чеш. аrmejec; рус. бабушка и чеш. babuška; рус. активист и словач. аktivista; рус. барышня и словач. báryšňa;
рус. беседовать и словач. besedovať; рус. активист и пољ. аktywista; рус. бедняк и пољ. biedniak; рус. бомбомёт и пољ. bombomiot; рус. автореферат и словен. аvtoreferat;
рус. бабушка и словен. babuška; рус. бандурист и словен. bandurist).
Творбене основе модела и русизма могу се једино разликовати у типу
писма и бележењу руске мекоће (уп. пољ. biedniak и рус. бедняк; рус. полярник
и пољ. polarnik; рус. включать и пољ. wkluczać; рус. командир и чеш. komandýr; рус. культроп и слов. kultrop). У наредној табели са "+" означавамо елеменат русизма
који се поклапа са моделом.
|
Таб. 46 |
||
|
Д0 трансдеривација |
||
|
пример |
творбена основа |
творбена морфема |
|
рус. агитка срп. агитка |
+ агит- |
+ -к(а) |
5.2.2. Првом делимичном трансдеривацијом (Д1/1) адаптирају се русизми који се од
руског модела разликују у творбеним основама, али не и у творбеним
морфемама (уп. рус. бездействовать
и мак. бездејствува; рус. бездельничанье;
мак. безделничење; рус. аббревиатура и буг. абревиатура; рус. авиабаза и буг. авиобаза; рус. антитезис
и буг. антитеза; рус. аттестат и срп. атестат;
рус. белогвардейщина и срп. белогардејштина; рус. аппаратчик и хрв. аparatčik;
рус. беспартийный и чеш. bezpartijní2; рус. богатырский и чеш. bohatýrský;
рус. бумажка и чеш. bumaška; рус. агрессор и словач. agresor;
рус. автоматчик и словач. automatčík; рус. боярыня и пољ. bojarzyna2; рус. джигитовка
и пољ. dżygitówka; рус. колхозница и пољ. kołchoźnica; рус. благозвучен и словен. blagozvočen; рус. чувствовать и словен. čustvovati). У доњој табели са
"-" означавамо модификован елеменат русизма.
|
Таб. 47 |
||
|
Д1/1 трансдеривација |
||
|
пример |
творбена основа |
творбена морфема |
|
рус. чувствовать словен. čustvovati |
- čustv- |
+ -ova(ti) |
5.2.3. Другом делимичном трансдеривацијом (Д1/2) адаптирају се русизми који задржавају творбену основу модела, али не
и творбене морфеме (уп. рус. бедствовать
и мак. бедствува; рус. бездарность
и мак. бездарништво; рус. бездействие и мак. бездејствување; рус. абсолютизировать и буг. абсолютизирам;
рус. авантюризм и буг. авантюризъм; рус. авантюристический и буг. авантюристичен; рус. бдителен и срп. бдителан; рус. обмундировывать и срп. обмундироваtи; рус. безграмотен и срп. безграмотан; рус. благородие и хрв. blagorođe;
рус. беспартийный и чеш. bezpartijní1; рус. большевизм и чеш. bolševismus; рус. чайный и чеш. čajový; рус. атомщик
и словач. аtomčík; рус. авансировать и словач. аvansovať2; рус. активизация и пољ. аktywizacja; рус. падалица и пољ. padałka;
рус. благодушие и словен. blagodušje; рус. большевистский и словен. boljševističen).
|
Таб. 48 |
||
|
Д1/2 трансдеривација |
||
|
пример |
творбена основа |
творбена морфема |
|
рус. чайный чеш. čajový |
+ čaj- |
- -ový |
5.2.4. Русизми адаптирани слободном трансдеривацијом (Д2) не поклапају се са руским моделом у творбеним основама и творбеним морфемама (уп. рус. безвкусие и мак. безвкусност; рус. безделье и мак. безделништво; рус. беспорядок и буг. безпорядък; рус. биметаллизм и буг. биметализъм; рус. бессилен и срп. бесилан; рус. вензелевый и срп. вензлови; рус. голосующий и хрв. glasovatelj; рус. босячество и чеш. bosáctví; рус. дружеский и чеш. družební; рус. балалаечник; словач. balalajkár; рус. благозвучие и словен. blagozvočje. рус. народничество и пољ. narodnictwo и словач. narodnictvo).
|
Таб. 49 |
||
|
Д2 трансдеривација |
||
|
пример |
творбена основа |
творбена морфема |
|
рус. народничество пољ. narodnictwo |
- narodnic- |
- -two |
5.3. ВРСТЕ ТВОРБЕНЕ АДАПТАЦИЈЕ РУСИЗАМА.
У лингвистичкој литератури деривати мотивисани позајмљеницама
имају различити статус. Неки научници сврставају све деривате sensu
largo у домаће речи (укључујући композите и хибриде) и не мешају их са правим позајмљеницама.
Њихова појава је акт рађања
речи у језику (Walczak
1992: 222-232; Karaś 2000: 16). Други научници деривате
третирају као елементе страног порекла, односно идентификују их
са позајмљеницама sensu stricto (Walczak 1992: 222-232; Karaś 2000: 15). Најчешће их зову деривати позајмљенице (Witaszek-Samborska, 1992), творбене позајљменице
(Zarębina 1977) или морфемске позајмљенице (Ożdżyński 1970). У трећу
групу улазе научници који деривате сврставају у посебну категорију
јер се налазе између домаћих речи и позајмљеница (Minikowska
1980). За процес
трансдеривације од значаја су контактолошка средина (средина може
да буде билингвална, мултилингвална и монолингвална и она одређује
статус језика посредника), деривациона компатибилност језика у
контакту (ово истраживање се бави инословенским контактима и компатибилност
је висока; језици су типолошки блиски) и унутрашњи деривациони
потенцијал језика примаоца (у нашем истраживању он је веома висок).
Питање разликовања домаће од стране речи примарно се не поставља.
Дакле, у процесу трансдеривације учествују, с једне стране, језик
давалац и модел у улози обрасца или мотиватора и, с друге стране,
језик прималац, односно русизам који се налази у функцији мотиватора
или дериватора. Русизам пресликава и/или активира у билингвалној
или мултилингвалној средини творбену мотивисаност или немотивисаност
модела. У структури творбеног гнезда он може да буде или немотивисана
реч (представља полазну реч у гнезду) или да се налази у улози дериватора.
У зависности од тога у каквој средини и каквим се творбеним средствима
врши адаптација разликујемо примарну, секундарну, примарно-терцијарну и секундарно-терцијарну творбену
адаптацију (в. т. 3.4.4).
5.3.1. Примарну адаптацију пролазе русизми руског
порекла адаптирани у билингвалној средини творбеним средствима језика
даваоца (нпр. мак. бариња, вселенски;
буг. обломовщина, постановчик,
царевич; срп. баришња, чрезвичајка, москвић, самохотка, самовар; хрв. barinja, opričnik; чеш. moskvič,
izbuška; словач. báryšňa,
stachanovec; пољ. sybirak, sowchoz;
словен. bojarinja, boljševik).
5.3.2. Под примарно-терцијарном творбеном адаптацијом подразумевамо
у билингвалној средини адаптацију русизама који су пресликани
и/или активирани посредством руског из неког инословенског или несловенског
језика или из руског посредством језика посредника творбеним елементима
језика даваоца или посредника (нпр. мак. новатор, патронташ; буг. абсорбция, aбстракция;
срп. aгитка, генерал-мајор;
хрв. lunohod; словен. politbiro, sovjetizacija; чеш. igumeňja; словач. čajovník, gubernátor;
пољ. normatyw, pocztaljon).
5.3.3. Секундарна
творбена адаптација представља у монолингвалној средини даљу
интеграцију русизама творбеним средставима језика примаоца
(нпр. мак. бедствува, воздејствува;
буг. докладен, доменник, закрепостявам;
срп. венценосац, винован, стихотворац,
стахановац, судбина, требовање; чеш. sucharský, tresčí;
словач. chozrasčotový,
boľševizovať; пољ. bolszewicki,
bezszumowy; словен. blagozvočnost,
bodrost).
5.3.4. Под секундарно-терцијарном
творбеном адаптацијом подразумевамо у монолингвалној средини
творбену интеграцију русизама који су прошли примарно-терцијарну
адаптацију (нпр. мак. венозен, новаторски;
буг. абсолютизирам, дозорен, вербувам; срп. дежуран, троцкизам; хрв. trockizam; чеш. аgitpropčík,
slavjanofilství, tavolník,
gramotný; словач. antisovietizmus,
avansovať, balalajkár; пољ. kolektywizacja, policmajster; словен. aktovka, kombajnar, venozen,
kombajnar).
5.3.5. Русизми у току примарне или примарно-терцијарне
творбене адаптације наслеђују творбену мотивисаност модела (значи
могу бити мотивисани или немотивисани) и у каснијој фази, односно
у току секундарне или секундарно-терцијарне адаптације, укључују
се у творбени систем језика примаоца у складу са местом које заузимају
у творбеном гнезду [122]. Nultu
transderivaciju пролазе
русизми који су образовани примарном или примарно-терцијарном
адаптацијом (уп. мак. советски, совместен, совнарком; буг. абсолютен; абсорбция; срп. агитка;
безумство; хрв. аgitka, narkom; чеш. kozácký, kulacký;
словач. kapronový, kolchoz;
пољ. aktywista, bolszewizm; словен. agitka, agitprop). Делимична
и слободна трансдеривација карактеристичне су за русизме
који пролазе секундарну или секундарно-терцијарну адаптацију
(уп. мак. согласка, сожителка; буг. авиобаза, мгновен; срп. стахановац, безрасудан; хрв. piroška,
postrojba; чеш. kolchoznický,
mamutí; словач. kultpropčík,
kombajnista; пољ. aktywizacja,
bezszumowy; словен. belogardistovski,
belogardist).
5.3.6. За време примарно-терцијарне адаптације
бугарски русизам абсолют (в.
таб. 50) наслеђује творбену немотивисаност руског модела и представља
полазну реч у творбеном гнезду. Током процеса пресликавања и активације
творбеној основи додају се други афикси и тако на парадигматском плану
настају према строго утврђеном редоследу творбене парадигме (уп.
рус. абсолют > абсолютизм > абсолютный
> абсолютивный > абсолютизировать > абсолютировать и
буг. абсолют > абсолютен > абсолютизира),
док на синтагматском плану творбени низови (уп. рус. абсолют > абсолютный > абсолютно
> абсолютность и буг. абсолют > абсолютен > абсолютно).
Уколико је модел мотивисана реч, онда русизам може да буде адаптиран
као мотивисана или немотивисана реч. Бугарски придев абсолютен је адаптиран према руском
мотиватору абсолютный, -тен примарно-терцијарном
адаптацијом. Међутим, русизам абсолютен
може да буде резултат и секундарно-терцијарне адаптације бугарске
именице абсолют. У речнику АРЧД
оба примера су маркирана квалификатором rus. укључујући и глагол абсолютизирам који припада истом творбеном гнезду и који
пролази секундарно-терцијарну адаптацију. У следећој табели стрелица
показује смер творбене мотивације.
|
Таб. 50 (творбено гнездо бр. 1) |
|
|
руски извор ССРЈТ |
бугарски извори СРСБКЕ и РЧД |
|
абсолют
(І) → абсолютизм → абсолютист → абсолютистка абсолютистский1 абсолютистский 2 абсолютный → абсолютно → абсолютность абсолютивный абсолютизировать → абсолютизироваться абсолютизирование абсолютировать |
↓ абсолют (І) (СРСБКЕ) абсолютизъм (РЧД)
абсолютист (РЧД) ↓
абсолютен (СРСБКЕ) абсолютно (СРСБКЕ)
↓ абсолютизира (СРСБКЕ)
абсолютизиране (РЧД) |
5.3.7. Током секундарне адаптације русизми
се интегришу у систем језика примаоца. Тако се од основног облика
именичког русизма могу образовати придеви помоћу придевских форманата
језика примаоца (уп. срп. беспокојан и рус. беспокойный, -коен), док се од глагола помоћу одређених
префикса могу творити нови глаголи (уп. хрв. sajuziti /RSRIK 1292/, срп. pрисајузити /РМС97/ и рус. союзить). У реченици "Његови методи <...> морају
бити <...> колективност у раду <...> како агитпропа
<...> тако и ширег круга агитпроповских радника" (РСАНУ)
лексема агитпроп представља русизам из три разлога.
Као прво, реч се појавила у српском језику у првој половини ХХ века
када и бројна идеолошки обојена руска лексика. Као друго, у процесу
примарне адаптације русизам задржава творбену мотивисаност руског
модел агитпроп (скраћ. од рус. агитация и пропаганда или срп. агитација
и пропаганда). Као треће, придев агитпроповски образован је секундарно-терцијарном
адаптацијом, тј. изведен је од основног облика именице агитпроп
и представља русизам премда се у речнику тако не квалификује. У
македонском РМЛЈ220 лексеме созвучен,
созвучно, созвучност, созвучје
маркирају се као русизми. Оне чине један творбени низ као и њихови
одговарајући руски модели созвучный
> созвучно > созвучность > созвучие. У словачком речнику
страних речи (SCS), осим лексема ataman и balalajka, као русизми се квалификују изведенице atamanský
и atamanstvo односно balalajkár
и balalajkový. Дакле, квалификатор rus. или одговарајућу напомену
треба стављати поред сваке лексеме у творбеном низу која је резултат
језичког контакта. У табели бр. 51 творбени низови се налазе на хоризонталној
оси и маркирани су курзивним словима. Русизми су и оне речи које су
на вертикалној парадигматској оси непосредно образоване од полазне
речи (у табели су такве речи обележене подвученим курзивом).
|
Таб. 51 |
|
|
Творбено гнездо бр. 2 |
|
|
руски ССРЈТ |
словачки SCS |
|
царь (I) → царёк царик царишка царица → царицын царевич → царевичев царевна → царевнин царёнок царизм → царист → царистский1→ царистский1→ царство → междуцарствие полцарства царёв царский → царские царски по-царски царственный царственно царственность царевать → царить → царение воцарить воцариться воцаряться воцарение зацарить царствовать → царствование царствующий зацарствовать отцарствовать поцарствовать процарствовать царедворец царедворческий цареубийство цареубийственный цареубийца царь-девица царь-колокол царь-пушка
|
↓ cár (I) ↓ cárica ↓ cárovič ↓ cárovná ↓ cárizmus ↓ cárista cáristický 1 cáristický 2 ↓ cárstvo ↓ cárský ↓ cárovať ↓ cáriť ↓ cárstvovať ↓ cárofil cárofilský cárofilstvo ↓ cárovražda |
5.4. ПРЕГЛЕД АФИКСАЛНИХ ТВОРБЕНИХ
ФОРМАНАТА. Под творбеним елементима подразумевамо афиксална и морфонолошка
средства (ради се о најразличитијим алтернацијама самогласника
и сугласника, померању акцента, "усечение производящей основы"
као и "наращение основ и наложение морфем" в. ССРЈТ 1985:
26). У следећој табели на материјалу контактолошког речника адаптације
русизама у осам словенских језика дајемо списак афиксалних форманата
помоћу којих се творе русизми.
|
Таб. 52 |
|
Творбени форманти |
|
Пољски |
|
-a, -acja, -ać, -adia, -ak, -at,
-aż, -ca, -cki, -czyk, -e, -ec, -ek, -enie, -ent, -er, -ić, -ica,
-ictwo, -ik, -ista, -isty, -it, -izm, -je, -ka, -ki, -nia, -nie, -nik, -ny, -oner,
-ski, -stwo, -tyw, -ucha, -un, -szczyk, -y, -yca, -yna, -yć, -yzm, -0,
-o-, -o-/-ki, -o-/-ny, -o-/owy, -u-/-y, bez-/-owy, na-, ob-, po-/-ka,
u-/-ić |
|
Чешки |
|
-a, -ace, -ák, -ant, -ar, -aša,
-áž, -ba, -ci, -čak, -čík, -čik, -e, -ec, -ek, -í, -i, -ice,
-iáda, -ík, -ik, -iňa, -ina, írovkа,
-išňa, ismus, -isté, -ič, -ka, -ký, -lec,
-livý, -nický, -ný, -ní, -nik, -ník, -nici,
-ňja, -on, -oj, -ovat, -ovik, -ovici, -ovka, -ový, -ost,
-ský, -stvovati, -ství, -stvo, -tel, -těl, -tví, -ščik, -ština, -uška,
-ýr, -0, -o-, -o-/-ec, -o-/-ci, roz/iti, bez-/-ní, kontra-,
ne- |
|
Словачки |
|
-a, -ac, -ácia, -ak, -ák, -án, -ár, -ať,
-áž, -átor, -ba, -ca, -cký, -ctvo, -ec, -enie,
-enný, -enský, -čik, -čík, -čina,
-čivý, -ica, -ie, -ik, -ík, -ina, -inka, -ista, -izmus,
-izovať, -ka, -ky, -í, -ie, -ina, -ist(a), -istický, -it',
-ité, -izovať, -ký, -lište, -ňa, -ne, -nie,
-nik, -ník, -ny, -ný, -o, -or, -osť, -ota, -ovať,
-ovať, -ovec, -ovič, -ovná, -ovský, -ový, -ský,
-stvo, -stvovat', -tel', -teľny, -tvo, -um, -uška, -0,
-e-/-ný, -o-, -o-/-ec,
-o-/-ka, -o-/-ne, -o-/-ny, -o-/-ný, -o-/-ý, anti-,
bez-/-ný, do-, do-/-ný, na-, o-, od-, po-/-nik, po-, proti-, zá- |
|
Словеначки |
|
-a, -acija, -an, -ar, -at, -ati, -ator,
-av, -čik, -ec, -ek, -el, -en, -enje, -evati, -evič, -ež, -i,
-ica, -ič,
-ičen, -ik, -ina, -inja, -ist, -ističen, -išče, -iški, -ištvo, -izem, -jak, -je,
-ka, -lišče, -na, -nica, -nik, -nje, -o, -ost, -ov, -ovati,
-oven, -ovik, -ovnik, ovski, -ozen, -ski, -stvo, -telj, -ščak,
-ščina, -štvo, -uška, -va, -0, -o-, do-/-en, o-, -o-/-an,
-o-/-en, -o-/-iti, -o-/-0, -o-/-ec, na-, na-/-en, nad-/en, na-/-je, ne-,
ob-/-iti, po-/-iti, pro-, so-/-nik |
|
Српски |
|
-а, -авати, -ајши, -ак, -ан, -аније, -анка,
-ање, -ар, -ат, -ати, -атив, -ац, -ација, -аш, -ва, -вати, -вовати, -ебни,
-еви, -еж, -еј, -ељ, -ељив, -ен, -ени, -еније, -ење, -ески, ествовати,
-ета, -ећи, -и, -ивати, -изам, изирати,-изирање, -ија, -ије, -ик, -им,
-ина, -инка, -иња, -ист, -ити, -ица, -ически, -ички, -иште, -ић, -јак, -јанин,
-је, -ка, -ки, -лац, -ље, -љив, -на, -ни, -нив, -није, -ник, -ница, -нути,
-ња, -ње, -њи, -о, -ов, -овати, -овик, -овка, -ови, -овник, -озни, -ок,
-ост, -ота, -ски, -ствен, -ствије, -ство, -ствовати, -телан, -телни,
-тељ, -тељан, -уша, -ушка, -ући, -чанин, -чик, -шчик, -штина, -0, -е-,
-е-/-ац, -е-/-ив, -о-, -о-/-0, -о-/-ан, -о-/-ац, -о-/-ен, -о-/-ка, -о-/-ни,
-о-/-ник, -о-/-тељ, -о-/-ца, без-, без-/-ан, бес-, бес-/-ан, бес-/ен,
бес-/-ити, вас, за-, за-/-ан, за-/-ати, за-/-ен, за-/-ати, за-/-ити, за-/-ни,
из-, из-/-ити, на-, над-/-ати, над-/-ни, не-, не-/-ан, не-/-им, о-, об-,
об/ити, от-, по-, по/ни, пред-, при-, про-, са-, са/ен |
|
Хрватски |
|
-a, -ac, -acija, -aja, -an, -anje, -ar, -ati,
-avati, -ba, -en, -eni, -enije, -enik, -ić, -ije, -ik, -inja, -ista,
-iti, -iv, -ivati, -ište, -izam, -jak, -je, -ka, -ki, -ljen, -nik, -nuti,
-nja, -njik, -čik, -ća, -o, -ok, -ost, -ovati, -ovik, -ovka,
-ovoj, -ski, -stvo, -telj, -šti, -ština, -uška, -vlje, -0,
-o-, -o-/-ac, -o-/-an, -o-/-ec, -o-/-en, do-/-an, ob-/-iti, ob-/-ovati,
po-/-iti, po-/-iti, raz-/-iti, za-/-ni, o-, ne-, pre-, pred-, raz- |
|
Македонски |
|
-а, -ак, -ан, -анка, -ант, -ање, -атор,
-ација, -ва, -вање, -еж, -ел, -елив, -ен, -ение, -еник, -еност, -ење, -ест,
-ество, -етка, -ец, -и, -ив, -ие, -изам, -изира, -ик, -ин, -ина, -инка,
-иња, -ирање, -исимус, -иса, -ист, ителен, -ица, -ич, -ичи, -ичка, -ички,
-штво, -иштво, -иште, -штина, -је, -ка, -ки, -лив, лиште, -ние, -ник, -ница,
-ничка, -нички, -ност, -нува, -ње, -о, -ов, -овен, -овик, -овина, -овка,
-овник, -озен, -ок, -ост, -ски, -ствие, -ство, -ствува, -от, -ота, -таш,
-тел, -телен, -тие, телство, -ува, -ување, -увач, увачки, -чив, -чки,
-штво, -штина, -0, без-, без-/-ен, без-/-ие, без-/-ица, бес-, бес-/-ен,
бес-/-и, бес-/-0ов, во-, во-/-и, воз-, воз-/-и, до-/-и, -е-/-ен, -е-,
-е-/-ив, -е-/-лив, -е-/-ник, за-/-и, за-/-ен, зад-/-ен, из-, ис-, не-,
не-/-ен, -о-, -о-/-ен, -о-/-ец, -о-/-тел, о-, о-/-и, о-/-телски, об-/-и,
ов-/-ив, ов-/-ие, о-/-ник, од-, от-, па-/-ок, под-/-ен, пра-, пред-, пре-,
при-, при-/-ен, раз-, рас-/-и, с-, со-, со-/-ен, со-/-ник, со-/-ички |
|
Бугарски |
|
-а, -авам, -авец, -ада, -аж, -айши, -ак,
-ал, -ален, -алии, -альон, -ам, -ан, -анец, -ант, -анта, -ар, -арен, -арий,
-ариус, -ат, -ативен, -атизъм, -атика, -атичен, -атически, -атор, -аторика,
-атура, -атургия, -атор, -ация, -аш, -ащ, -ая, -ба, -бище, -вам, -вш,
-джия, -е, -евам, -еви, -евик, -евич, -ево, -ей, -ейший, -елен, -ем, -емост,
-ен, -енен, -енец, -ение, -е-/-ник, -ения, -ент, -енция, -ер, -еса, -ески,
-ест, -ество, -етика, -ец, -ещ, -иал, -иален, -ив, -ивация, -ивен, -ид,
-ие, -изация, -изирам, -изна, -изъм, -ий, -ик, -ика, -илия, -им, -ина, -инец,
-иня, -ир, -ирам, -ирован, -ирувам, -иса, -ист, -истика, истичен, истически,
-ит, -ител, -ифицирам, -их, -ица, -иция, -ич, -ича, -ичен, -ически, -ия,
-ка, -ки, -л, -лвам, -лен, -лец, -лив, -на, -навт, -не, -ние, -ник, -ница,
-нича, -ничейство, -ничество, -ни, -ност, -ня, -о, -ов, -ова, -овам,
-овение, -ови, -овик, -овит, -овка, -овчик, -озен, -ок, -ом, -он, -онален,
-онен, -онер, -онка, -ор, -орен, -ория, -ост, -ота, -ски, -ствам, -ство,
-ствувам, -т, -тел, -телен, -телно, -телство, -тие, -тия, -тор, -тяй, -у,
-уален, -уация, -ува, -увам, -уване, -уен, -уй, -ука, -ум, -ура, -ургия,
-ушка, -ущ, -ция, -чак, -чанин, -чески, -чив, -чик, -ш, -ша, -шество,
-шчик, -ши, -щина, -юра, -ющ, -я, -явам, -яга, -як, -ям, -ян, -яр, -ярен,
-ящ, -ък, -ыш, -0, -е-, -е-/-ен, -и-, -о-, -о-/-ен, -о-/-ец, -о-/-ик,
-о-/-ка, -о-/-лив, -о-/-н-, -о-/-ник, -о-/-ня, -о-/-ови, -о-/-тел, -о-/-0,
о-/-телски, -у-, -у-/-ен, -у-/-ка, а-, анти-, без-, без-/-ен, без-/-изнен,
без-/-ка, без-/-ие, без-/-отен, в-/-о, въз-, де-, дез-, дис-, до-/-ен, екс-,
екстра-, за-, из-, из-/-ие, и-, им-, ин-, интер-, инфра-, на-, не-,
на-/-ка, на-/-ник, не-/-им, на-/-ен, не-/-ен, не-/-ем, от-, по-/-ие,
под-/-ие, под-/-ен, пред-/-ие, при-, при-/-ие, про-, противо-, съ-/-ен |
5.5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА. Адаптацију
русизама на творбеном нивоу зовемо трансдеривација. Под трансдеривацијом подразумевамо активизацију
побуђених конвергентних творбених модела језика примаоцa или
стварање нових творбених модела под доминантним утицајем језика даваоца.
5.5.1. У зависности колики је степен подударности
творбене основе и афиксалне морфеме разликујемо нулту (Д0), прву
делимичну (Д1/1), другу делимичну (Д1/2) и слободну
трансдеривацију (Д0) русизама (в. т. 5.2). Творбеној адаптацији
подлежу мотивисани и немотивисани модели. У примарној адаптацији
немотивисаном (І) односно мотивисаном (ІІ) моделу одговара немотивисани
или мотивисани русизам (уп. рус. воля
І и мак. волја І; рус. землянка ІІ и чеш. zemljanka II; рус. земство
ІІ и буг. земство І, словен. zemstvo II; рус. боготворный І и срп. боготворан ІІ; рус. открытка ІІ и пољ. odkrytka I итд.). Творбена
мотивисаност русизма у примарној адаптацији је последица утицаја
творбеног гнезда модела у билингвалној ситуацији и позиције коју
русизам има у творбеном гнезду језика примаоца [123] (уп. срп. мироздање, наравоученије). Немотивисаност русизма
произилази искључиво из његове челне позиције у творбеном гнезду.
Творбена мотивисаност русизама може бити различита у испитиваним
језицима. Руска лексема душегрейка
добијена је сложено-суфиксалном творбом, док је душегубка мотивисана именицом душегуб. У српском језику душогрејка је сложеница (она која неком греје душу), док је у чешком и словеначком немотивисана
реч (део одеће). У српском и хрватском језику русизам душегупка
(душогупка) је образован сложено-суфиксалном творбом (gdje
se gubi duša), док у македонском и словеначком
представља немотивисану реч (има искључиво терминолошко значење).
Русизми деривати припадају
истом типу творбе као и деривати модели. Именице су најчешће мотивисане
глаголом (руска
лексема аттестат мотивисана
је глаголом аттестовать; српски
русизам атестат [124] у секундарно-терцијарној адаптацији мотивисан је глаголом
атестирати, док је у примарно-терцијарној
адаптацији мотивисан руским моделом), придевом (бесиље
од бесилан или руским моделом),
именицом (вечеринка од вечер или руским моделом), бројем (тројка од троје или руским моделом). Придеви су мотивисани
именицом (бојеви од бој или руским моделом), глаголом (бдителан од бдети или руским моделом), придевом (верноподанички од верноподани или руским моделом). Глаголи су мотивисани
именицом (бољшевизирати од бољшевик или руским моделом),
придевом (лукавити од лукав или руским моделом).
Прилози су мотивисани придевом (заблаговремено од заблаговремени или руским моделом) и прилогом (давним давно
[125] од давно или руским моделом).
5.5.2. Творбеном
контактемом зовемо сваки појединачни творбени формант (афикс) и
творбену појаву (творбени начин) који су резултат језичког контакта.
У зависности од степена подударности творбених форманата и појава
разликујемо нулто адаптиране (К0), делимично адаптиране (К1) и слободно
адаптиране (К2) творбене
контактеме. Нулто адаптирана контактема може бити истоветан суфикс
у језику примаоцу и језику даваоцу (нпр. пољ. -ak < рус. -ак; чеш. -ec
< рус. -ец; слов. -osť < рус. ость; словен. -uška < рус. -ушка;
срп. -сtво < рус. ство;
хрв. -telj < рус.
-тель; мак. -ок < рус. -ок; буг. -ние < рус. -ние), затим префикс (буг. не-
< рус. не-; мак. о- < рус. о-; срп. за- < рус. за-; пољ. na- < рус. на-; чеш. ne- < пољ. не-;
слов. na- < на- итд.) или исти творбени начин
(мак. отпечаток < рус. отпечаток;
буг. стъклодув < рус. стеклодув; словен. stihotvorec < рус. стихотворец).
Као делимично адаптиране контактеме појављују се делимично адаптирани
творбени форманти и творбене појаве (уп. рус. максимализм и буг. максимализъм;
рус. москвич и хрв. Moskvić; рус. белогвардеец и срп. белоgардејац, словен. беlogardist; рус. благородный
и слов. blahorodý). Уколико су творбени елементи
и творбене појаве модела супституисани другим творбеним елементима
и творбеним појавама језика примаоца, онда се ради о слободно
адаптираним контактемама (уп. срп. стихотворац
и рус. стихотворец; рус. степной и мак. сtеpски; рус. столетие
и словен. stoletje; рус. стремление и
мак. стремеж; рус. любопытствовать и мак. љубопитствува;
рус. мамонтовый и чеш. mamutí; слов. mamutí; рус. бессоюзный и пољ. bezzwiązkowy; рус.
комплектовать и буг. комплектувам; рус. командовать и буг. командувам).
5.5.3. Контактолошком анализом утврђујемо
инвентар творбених контактема и степен њихове трансдеривације.
Трансдеривација представља процес активације и/или пресликавања контактема.
Тако, нпр., половином ХХ в. у словенским језицима долази до експанзије
абревијатура под доминантним руским утицајем, одн. до пресликавања саме
појаве [126]. Највећи
број општесловенских афикса активира се у језику примаоцу, док се
неки пресликавају (у српском се, нпр., пресликава суфикс -шчик у речи натуршчик или суфикс -јага
у речи бродјага). Активацију
пролазе српски општесловенски суфикси -тељ, -телен, -ениjе [127], -није, -ије, -ка, -(а)н, -ство, -ост, -ник, -ец, -ок, без- (бес-) итд., интернационални
[128] суфикси типа -ар (лат. -arius), -изм (лат.
-ismus), -ист, -иста, -(а)ција (лат. -tio), -ирати (нем. -ier) и др.
5.5.4. Руски утицај се највише огледа у
повећању бројчаности [129] суфиксалних образовања, правих сложеница [130], сложено-суфиксалних образовања,
абревијатура [131],
партиципских образовања, затим nomina agentis, nomina actionis [132], nomina essendi. Творбене контактеме углавном чувају
значења модела (у зависности од врсте адаптације). Тако, на пример,
контактеме без-, не- чувају значење негације (нпр.
срп. безнаравствен, недовољан) и искључивања [133] (срп. невечерњи),
док контактеме за- (срп. заочни; буг. заполярен, хрв. zagranični, словач. záduševný) и пред-
(срп. предстојати, мак. предопредели)
прецизнију релацију у простору и времену итд. Творбене непроширене
контактеме (нпр. српски суфикси -је,
-ик, -ац, -ник, -тељ) могу имати проширене варијанте (-ствије, -тије, -авац, -имац, -овник, -лник, -итељ, -атељ,
-јатељ).
5.5.5. Подударност модела и русизма може се посматрати са становишта
морфемског састава и са становишта морфолошке структуре. У првом
случају се подразумева фонетска подударност, док у другом не. Тако,
на пример, буг. автоколона (<
рус. автоколонна) и мак. акање (< рус. аканье) адаптирају се Д1/1 односно Д1/2 трансдеривацијом,
док се на морфолошком нивоу ове лексеме адаптирају нултом трансморфемизацијом
(М0).
5.5.6. Од укупног броја испитиваних русизама
у речницима јужнословенских и појединих западнословенских језика у
просеку 51,45% су мотивисане речи, док је немотивисаних речи 48,54%.
Већи број немотивисаних русизама се налази у испитиваним речницима
западнословенских језика (62,91%), док је немотивисаних русизама
у речницима јужнословенских језика у просеку 45,51%. Подаци говоре
да се у речницима квалификатор порекла мање ставља уз русизме деривате.
|
Таб. 53 |
||||||||
|
Типови трансдеривације |
||||||||
|
Тип |
С % |
Х % |
М % |
Б % |
Сл % |
П % |
Ч % |
Ск % |
|
I II Д0 Д1/1 Д1/2 Д2 |
47,35 52,64 49,56 20,62 19,23 10,57 |
65,36 34,63 52,66 17,75 18,93 10,65 |
28,48 71,51 56,22 18,47 14,42 10,86 |
48,05 51,94 34,17 12,29 15,48 6,42 |
51,62 48,37 58,37 13,39 21,05 7,17 |
72,61 27,38 57,24 20,28 8,69 13,76 |
65,87 34,12 66,86 11,04 16,27 5,81 |
50,48 49,51 52,36 19,68 14,56 13,38 |
5.5.7. У српском корпусу највише је русизама
деривата (577 или 52,64%), док је немотивисаних русизама 519 или
47,35%. Нултом трансдеривацијом адаптира се 286 русизама (49,56%),
Д1/1 - 119 русизама (20,62%), Д1/2 - 111 русизама (19,23%), док је слободном
трансдеривацијом адаптиран 61 русизам (10,57%).
5.5.7.1. Највећи број русизама је добијен
суфиксацијом (73,65%, нпр. агитка, академически). Различити облици слагања заступљени су са 12,65% (белогардејац, благовремен), префиксација се среће у 9,35% случајева (безнаравствен, васпроизвести, ограничити),
док је конфиксација карактеристична за 4,33% русизама (загранични, погранични).
Најфреквентнији је спојни вокал -о- (23), а само једном је посведочен спојни
вокал -е- (огњедишни).
5.5.7.2. У контактолошком речнику русизама
већина афиксалних творбених контактема појављује се једанпут: -ајши, -ак, - аније, -анка, -ање, -ар,
-ат, -ва, -еж, -ељ, -ески, -ећи, -изирати, -изирање, -ија, -им, -ина, -инка,
-иња, -ист, -иште, -ић, -јанин, -лац, -уша, - тељан, -на, -нив, -није, -ња,
-ље, -телни, -љив, -нути, -ов, -овник, -озни, -ок, -ота, -ствен, -ствије,
-ући, -чанин, -чик, без-, бес-, вас-, из-, на-, от-, са-, -е-, -е-/-ец,
-о-/-ка итд. Продуктивношћу се одликују следећи суфикси (у загради дајемо
број потврда): -ирати (2), -овка (3), -ација (3), -ически (3),
-ови (3), -телан (3), -ица (4), -и (4), -а (4), -штина (4), -ушка (4), -ње (4), -овати (5), -ик (5), -ски (5), -ити (5), -ни (6), -је (7), -тељ (8), -ати (8), -авати (8), -ац (13), -ство (13), -ник (13), -0 (13), -ење
(14), -ен (14), -ије (19), -ка (20), -но (25), -ан (31), -ост (48). Најфреквентнији
префикси су за- (3), не- (26), о- (10). У грађи су потврђена три девербатива на -а (дозвола,
награда, услуга). У префиксално-суфиксалној
творби учествују форманати об-/-ити
(3), без-/-ан (4), не-/-им (4) и бес-/-ан (8). Најпродуктивније сложено-суфиксалне комбинације
су -о-/-ац (6) и -о-/-ан (15). Творба претварањем је присутна у примерима насtројен и шамpањски, док се калкирање среће у примерима
боготражња
и црностотинаш. Супстантивација
је потврђена у примерима беспризорни,
божествена, дежурни, искрен, караулни, надлежан, шампањски. Лексема нервчик је формирана од руских елемената
и у таквом лику који у руском није посведочен [134] (Ајдуковић 1997: 53).
5.5.7.3. У руском језику именице образоване
помоћу суфикса -тель припадају
групи речи које имају значење "вршилац радње уопште". И у српском
језику постоје лексеме са суфиксалном контактемом –тељ [135]. За разлику од руског који поседује именице
са значењем машине, оруђа или справе ("предметно-орудийное значение"),
српски језик готово да ово значење не познаје (Терзић 1999: 67). Изузетке
представљају именице бранитељ, руководитељ,
мршавитељ и обрушаватељ
(Ристић 1982: 205). У контактолошком речнику налазимо следеће примере
са суфиксалном контактемом -тељ:
богоискатељ, високопревосходитељство, владјетељ, доброжелатељ,
житељ, житељство, истребитељ, књигоиздатељ,
ласкатељан, надзиратељ, обладатељ, предводитељ,
саздатељ, хулитељ.
Пошто сви наведени русизми припадају архаичном лексичком фонду,
онда можемо рећи да је данас суфикс -тељ
мало продуктиван. Једино у примеру притежалац руском суфиксу -тель (притяжатель) одговара конкурентски суфикс -лац. Руским моделима са суфиксом
на -ец (гвардеец, громовержец, жилец, комсомолец, красноармеец, купец)
одговарају српски русизми са агентивним суфиксом -ац (гвардејац, громовржац,
жилац, комсомолац, красноармејац, купац)
[136]. Русизми са
суфиксом -ец нису посведочени.
Руском суфиксу -ство (верховенство, беспокойство, излишество)
одговарају српски суфикси -ство
(врховенство), -ије (беспокојствие)
и -ост (излишност). Најпродуктивнији од свих суфикса је суфикс -ост којим се изражавају апстрактна
значења (бесловесност, беспечност, будућност, важност, внутреност,
вољност) [137]. У грађи је посведочено десетак
глаголских именица на -ње (внимање, истјазање, једињење, требовање)
и -ење (вазобновљење, волнење, дерзновење, достижење, јавлење).
Руским моделима большевизировать
и забазировать одговарају русизми
са суфиксом -ирати (бољшевизирати, забазирати) који
руски језик не познаје (Терзић 1999: 87). Продуктиван суфикс -ати има следеће варијанте: -овати (безумствовати), -ествовати
(владичествовати), -ствовати (господствовати), -авати (довјеравати), -ирати
(забазирати), -ивати (побуђивати). У грађи
се среће глаголски суфикс -нути у
примеру пренебрегнути, а
-ити у примерима беславити, босјачити, лукавити, односити
се и простудити се. Од придевских суфикса најзаступљенији
су -ан, -ен са проширеним варијантама -аван (беславан), -ован (беспрекослован), -ателан (внимателан), -ителан
(решителан), -ебан (волшебан), -азан (благообразан), -есан (бесловесан), -тен (безgрамотан), -ествен
(божествен), -ствен (војинствен) и -новен (дрзновен). Од осталих придевских суфикса срећу се -ни, -ски
и њихове варијанте -ебни, -ески, -ически, -чки (враждебни, божески, академически,
верноpоданички),
затим суфикси -ив, -ов, -ни и проширене
варијанте -љив, -ови, -озни, -ебни (злочестив,
гордељив, брилијантови, венозни,
враждебни). У примеру височајши
суфикс -ајши представља пресликану
и активирану форму руског суперлатива. Партиципска образовања [138] се завршавају на -ћи, односно на проширене варијанте
-ећи, -ући (всемогући, клубећи се), -им (неважим),
-т (зањаt) и -ушти (летушти). Код прилога
најпродуктивнији је суфикс -о/-но,-мо/
(безучасно, важно, високопарно,
непоколебимо,
нестрпељиво).
5.5.7.4. Слагање је после суфиксације
најраспрострањенији творбени начин. У грађи се као први део сложеница
појављују благо- (благовремен, благозвучан), све- (свевишњи, свеопшти), бого- (богоискатељ, боготворан),
крво- (крвожедан, крвопијца),
много- (многољудан),
громо-
(громовржац,
громодржац), огње-
(огњедишни),
виско- (високоблагородије),
руко- (руководство), само- (самовар2), венце- (венценосац) и
добро- (доброжелатељ). Именичке сложенице могу бити са именицом
у првом делу (именичко-глаголска суфиксална сложеница типа Пос+Го+суфикс:
богоискатељ),
затим са придевом (тип Пос+Ио+нулти суфикс: благовремен; тип Пос+Ио+суфикс
[139]: белоградејац), са земеницом
(тип Зос+Го+суфикс: самовар;
тип Зос+И: самокритика)
и са прилогом (тип прилог +И: високоблагородије). Придевске сложенице
могу бити са именицом на првом месту (тип Иос+Го+суфикс: боготворан,
душогупка; рекцијска сложеница
типа Иос+П: крвожедан),
са придевом (тип Пос+Ио+нулти суфикс: грбонос), заменицом
(тип Зос+П: свевишњи;
тип Зос+Го+суфикс: себељубив),
са прилогом (тип прилог+придев: благозвучан [140]; тип прилог+Го+суфикс: правосудни)
и глаголом (прилог+глагол+суфикс: благозвучан; тип са партиципским облицима
глагола: благомислећи). Глаголске сложенице се образују са именицом
(тип Иос+Г: чинодејствовати
[141]) и прилогом
у првом делу (благорасудати). Сраслице су русизми
буревесник и вишеупоменути. У грађи су потврђене полусложенице
генерал-лајтнант
и генерал-мајор. Скраћивање основа се среће у примерима
достопоштен, достопаметан
и војеначелник, док суфиксоид
-ман у примеру непман. Посебно важно
место у грађи заузима абревијација (агитпроп, зарплаћа,
Зек, компартија, главка). Словне абревијатуре типа
ТАСС нису унете у грађу. Двадесетих година у српском су владале абревијатуре
слоговног типа, док тридесетих и четрдесетих година преовлађују
иницијалне (Матијашевић 1986: 373).
5.5.8.
У хрватској грађи присутно је 65,36% немотивисаних русизама (319),
док је број мотивисаних русизама 169 или 34,63%. Нултом трансдеривацијом
адаптирано је 89 русизама или 52,66%, Д1/1 - 17,75% или 30 русизама, Д1/2
- 18,93% или 32 русизма, док је Д2 трансдеривацијом адаптирано 18 русизама
или 10,65%. У хрватској грађи проценат немотивисаних русизама је
нешто већи него у српској грађи јер је конвергентна лексика ређе контактолошки
квалификована.
5.5.8.1. Суфиксацијом је образовано
73,37% русизама, префиксацијом 2, 95% (neprijatan), конфиксацијом - 4,14% (pojasniti), док је различитим облицима слагања 19,53%
русизама (prvobitan). Од спојних
вокала срећу се -о- (бogoiskatelj) и -е- (dušegupka). Најфреквентнији суфикси
су -čik (3), -uška (3), -je (3), -stvo (4), -avati (4), -ije (4), -a (5), -o (5), -an (7), -ost (8), -0 (8), -nik (9) и -ka (10). Од сложеносуфиксалних начина
најфреквентнија је комбинација -o-/-an
(3).
5.5.9. У македонском
корпусу највише је мотивисаних речи (1017 или 71,87%). Нултом трансдеривацијом
адаптирано је 569 русизама (56, 22%), Д1/1 - 187 русизама (18,47%), Д1/2
- 146 русизама (14,42%), док је Д2 трансдеривацијом адаптирано 110 русизама
(10,86%). Укупно смо у КР ексцерпирали 403 (28,48%) немотивисана русизма.
5.5.9.1. Суфиксацијом је образовано 84%
русизама. По фреквентности за њом следе конфиксација (6,3%), префиксација
(5,4%) и разни типови слагања (4,2 %). Према броју потврда најзаступљенији
су суфикси -ица (10), -ник (12), -ец (14), -ик (14), - ница (15), -ение (16), -тел (17), -ние (19), -0 (20), -телен (20), -ие (28), -ка (32), -ување (39), -ство (40), -ува (56), -ен (79), -о (109) и -ост (133). Од префиксално-суфиксалних начина најпродуктивнија
је комбинација са префиксом без- и
суфиксом -ен (22), односно префиксом
бес- и суфиксом -ен (18). Најфреквентнији је префикс
не- (29), док су остали префикси
мање фреквентни: без- (1), бес- (1), во- (1), воз- (4), из- (2), ис- (1), од- (1), от- (1), пра- (1), пред-
(2), раз- (1), со- (5). У једанаест примера посведочена је комбинација
са спојним вокалом -о- и суфиксом
-ен. У примерима јајцевиден јајцевод, своевремен и себељубив среће се спојни вокал -е-.
5.5.9.2. До активације руских или генетски
словенских афикса долази, на пример, у речима са творбеним контактемама
-тел, -телен, -ение, -ние, без-, во-,
воз-, -ество -ие, из-, пре-, пред-
(вдахновител, влијателен, вооружение,
воспитание, бездејствува, возбуди,
изобилен, пресоздаде, предназначи, воведе, безволие, величество). У грађи се срећу адаптирани облици
глаголских именица на -ење, -ње и -је (мечтаење, началствување, прибрежје),
као и девербативи са суфиксом -ение,
-ние и -ие (набљудение, наказание, наследие). Варијантни
облик суфикса -ние /-ение гласи -ување/-увајње (вероисповедание / вероисповедување / вероисповедувајње; дополнение / дополнување) или је то нулти суфикс (вероисповед).
У секундарној адаптацији
глаголи добијају суфикс -ува (сосредоточува, угнетува), док именице на -тел (наблюдатель) добијају
формант -ач (набљудувач) који је широко распрострањен у народним говорима
(Конески 1966: 174).
Један број русизама на -ица и -ница има варијанту
са -ичка и -ничка (расколница / расколничка; заговорница /
заговорничка; заложница
/ заложничка). Истоветно
значење у руском и македонском имају префикси с- у речи склони
("насочност на дејството од разни страни кон една точка"; в.
Чундева 1980) и со- у речи соавтор ("совмесност"). Честа
је употреба глаголских придева на -ен
(вдахновен, сосредточен). Један
број придева има своје варијанте (покровителствен / pокровиtелски; предупредителен / предупредувачки). Руски је утицао на појаву
великог броја абревијатура које нисмо унели у грађу [142]. Пресликавањем су образоване
сложенице састављене од почетних делова синтагми (совхоз, колхоз, агитпроп). Руски префикси вос- и со- адаптирани су у складу са македонском нормом (воспитание,
сонаследник).
5.5.9.3. Суфиксацијом су образоване nomina
actionis [143]. У оквиру ове групе издвајају се две подгрупе: substantiva
verbalia и substantiva deverbalia. Глаголске именице
се образују суфиксима -ње (акање, безделничење, чувствување) и -ние
(влијание, воспитание, востание).
Овај други суфикс дошао је књишким путем, данас није
продуктиван и врло често се замењује неким другим продуктивним типом
(уп. сомнение и сомневање; наказание и казна; Конески
1995: 40). Групи substantiva deverbalia припадају именице образоване помоћу различитих продуктивних
типова: -а (возбуда), -еж (стремеж), -ок (отpечаток), -ка (вноска),
-ица (изгнаница), -ница (заложница), -ство (безумство) и -ација (колективизација).
Лица која врше радњу образују се помоћу суфикса -тел (подражател) чија је употреба ограничена народним суфиксима
-ач и -увач (подражавач).
Од апстрактних именица (nomina essendi) издвајају се именице на -ост (мажественост), -ина (родина),
-ица (бессоница), -ство (родство), -штво (чудаштво), -ота (полнота), -ие (предвестие), -изам (болшевизам) -ок (впечаток). Именице које значе лице образоване
су помоћу суфикса -ик (волшебник), -ник (колхозник),
-ница (колхозница), -ица (помешчица), - ничка
(труженичка), -ец
(комсомолец), -тел (предател), -ин (воин), док су nomina instrumenti (називи средстава
којима се врши радња) формиране помоћу суфикса -ка (pечка), -ник (зборник). У грађи
су песведочене nomina patientis
(називи којима се изражавају резултат и објекат радње) са формантима
-ок (oтпечаток), -ка (вноска), -ина (кончина), nomina attributiva
(називи којима се изражава носилац особине) са суфиксима -ец (беспартиец), -ик
(беспризорник), -ник
(мракобесник), -ка (пионерка), -ак (чудак), -ица (виновница), -ница (заговорница), затим nomina loci са формантима
-ка (јавка), -ница (сокровишница), -иште (прибежиште), nomina collectiva са суфиксима -ство (соавторство), етници са суфиксом -ец (Запорожец), nomina feminativa са суфиксима -а (сопруга), -ка (комсомолка), -ица (виновница),
-ница (заговорница) и -ничка (труженичка). Именице које значе предмете образују се помоћу
суфикса - ница (колесница). Од деминутивно-хипокористичких
назива срећу се именице са суфиксом -ок
(излишок) и -ка (книшка), док суфикс
-штина, који је својствен народном
језику, има нијансу негативне и презриве оцене (канцеларштина).
5.5.9.4. У грађи су потврђене именичке сложенице
које у првом делу имају именицу (книгоиздател, книгоиздателство, вероисповедание),
заменицу (самовар, самокритика),
придев (белогардеец, красноармеец, црносотенец), прилог (правосудие),
број (првопричина). Од придевских сложеница
срећу се оне са именицом (работосpособен, книгоиздателски, целесообразен), затим са прилогом (благозвучен, остроумен), заменицом
(себељубив, сесојузен, самољубив,
своевремен) и бројем на првом месту (едноклеточен). Абревијација је заступљена у примерима агитпроп, Коминтерна, Комсомол, комсорг. Русизам жар-птица је полусложеница.
Русизми трудоден и црнозем имају скраћене основе. Један
број сложеница настао је сложено-суфиксалном творбом (злокачесtвен, крвопиец, раболепен, разноцветен, родоначалник, родословие, самобитен, своеволен,
јајцевиден). Сраслице се срећу у примерима севозможен и сесилен.
5.5.10. У бугарском
корпусу контактолошког речника ексцерпирали смо
1976 мотивисаних русизама или 51, 94% (абревиатура, абсолютен, абсолютизирам, абстрактен).
Немотивисаних лексема је 1828 или 48,05% (абат, аборигени, абсолют, абсолюциям, авантюра, абсурд).
Нултом трансдеривацијом адаптира се 1300 русизама или 65,78%, првом
делимичном 242 русизма или 12,24%, другом делимичном 306 русизама или
15,48%, док слободном трансдеривацијом адаптира се 127 русизама или
6,42%.
5.5.10.1. Највећи број русизама образован
је суфиксацијом (80,46%), док је префиксација заступљена у 3,62% случајева.
Конфиксацијом је образовано 2,21 % русизама. У корпусу су ексцерпиране
лексеме са спојним вокалима -и- (дозиметрия), -о- (деторождение), -е- (боеприпаси), -у- (двукратен). Различите врсте слагања су карактеристичне за формирање
13,70% русизама. Најфреквентији су суфикси -ка (132), -ен (113), -ация (109), -0 (84), -ост (64), -ение (61), -атор (51), -изъм (50), -ист (47), -ство (41), -явам (39), -о (30), -ичен (28), -ик (26), -тел (24), -телен (24), -чик (22), -ник (19), -ие (19), -ален (19), -ор (18), -ант (18), -ови (16), -ика (16), -авам (16), -а (13), -ирам (13) и префикси не- (29), де- (10), за- (3), на- (3), дез- (3), от- (3). Од конфиксалних
творбених начина најзаступљенија је комбинација састављена од
префикса без- и суфикса -ен (17). Супстантивација се среће
у примерима бивши, висшестоящ, водещ,
гримьорна, дозорен, начинаещ, постови, станционен, строеви, удовлетворителен,
управляващ.
5.5.10.2. Око 78% русизама има исте творбене форманте као и њихови
руски модели. Процес активације карактеристичан је за бугарске
црквенословенизме
и њихове творбене моделе. Под руским утицајем активизирају се придеви
на -телен (виразителен, доказателен), -им, -ем (то су по пореклу
трпни глаголски прилози; съвместим,
вменяем), -ещ, -ащ, -ящ, -вш (начинаещ, подавляващ, подходящ, бивш),
затим комбинације састављене од придева са префиксом без- или не- и суфикса -ен (безпорядъчен, неразривен). Активацију пролазе именице на
суфиксе -ие, -ние (-ение), -ство
(-ество), -ствие (молебствие, название,
направление, низкопоклонство, народничество), -ник (дачник),
-чик (барабанчик), супстантиви типа вестовой, часовой, запетая,
као и глаголи на -нича (любезнича, оригиналнича) и -стувам (бедствувам). Веома је
раширен формант -ост којим се гради
апстрактна и књижевна лексика. У сфери техничке терминологије широко су заступљени суфикси
типични за руски језик као што су -ник
и -чик (монтажник, докладчик) [144]. У грађи један број лексема има своје варијанте (аристократически / аристократичен;
акцентирам / акцентувам; високомолекулярен / високомолекулен).
Највећи број русизама дошао је преко књига, али неки су ушли усменим
путем (барабан, водка, борщ, рубла,
горчица).
5.5.10.3. У оквиру
nomina actionis издвајају се глаголске именице образоване помоћу суфикса -не (оборудване,
пасивиране, програмиране) и -ние
(восклицание, колебание, начинание).
Варијанти облик суфикса -ние
представља суфикс -уване (тълкование > тълкуване). Девербативи се
образују помоћу суфикса -ба (просба), -ок (знаток), -ка (изготовка),
-ия (субституция) и -ация (типизация), док се безсуфиксални
девербативи завршавају на -а
(тяга, езда, закусъчна, запрета)
или на консонант (взгляд, взлом, взрив,
вистрел). Апстрактне именице се граде помоћу суфикса -ост (внутренност),
-ина (глубина), -ия (интелигенция), -ство (декаденство), -ота (кислота),
-ие (медление) и -изъм (болшевизъм). Именице којима се изражава
вршилац радње образују се помоћу суфикса -ник (стрелоч-ник), -ец (гвардеец),
-тел (жертвувател) и -ар (звънар), док се nomina instrumenti
формирају помоћу суфикса -ка (двустволка) и -ник (словник). У грађи
су посведочене nomina patientis
са формантима -ок (знаток), -ка (агитка), -ина (низина), затим nomina attributiva са суфиксима
-ец (епикуреец), -ик (ипоходрик), -ник (ленник), -ка (мерзавка),
-ак (чудак), -як (бодряк), nomina loci са формантима
-ница (караулница), nomina collectiva са суфиксима -ство (рицарство), етници са суфиксом -ец (индеец), nomina feminativa са суфиксом -ка (дипломантка), -ица (многостаночница),
-ница (владетелница) и -иня
(героиня). Од деминутивно-хипокористичких
назива срећу се именице са суфиксом -ка
(бумажка).
5.5.10.4. Именичке сложенице могу имати
у првом делу именицу (газобетон, народонаселение,
домовладелец), заменицу (самоотречение,
самовар, себестойност) и придев (високоблагородие).
Од придевских сложеница срећу се оне са именицом (целесъобразен, жизнеспособен), прилогом (животрептящ, инакомислещ), придевом
(всемирноисторически, древногръцки)
и бројем на првом месту (еднократен,
двукратен). Код глаголске сложенице самооблъщавам се заменица се налази на првом месту. Један
број сложеница настао је сложено-суфиксалном творбом (благонамерен, волнодумец, високопарен,
глубокомислен, далнобоен). Скраћена основа се среће код сложеница
звездолет, ледорез, ледоход.
Абревијација је заступљена у примерима агитпроп, завуч, колхоз, рабкор и совхоз, док су полусложенице лексеме агар-агар, алфа-лъчи, жар-птица итд. Иницијалних абревијатура
нема у грађу. Афиксоидалне сложенице представљају лексеме овцевъд, полевъд, груповод, библиомания, диафаноскоп. Међу научним терминима срећу се префиксоиди
агро- (агробиология), астро-
(астрономия), гео- (геохимия), деци- (децибел), електро- (електротехника), зоо- (зоология), космо- (космонавт), психо- (психолингвистика),
радио- (радиопеленгатор), фото-
(фотофиниш), бронхо- (бронхопневмония),
авио- (авиобаза), аеро- (аеродинамика), кино- (кинодокументалистика),
мото- (мотопехота), радио-
(радиомаяк), фото- (фотофиниш), библио- (библиомания) и др.
5.5.11. У словеначком корпусу немотивисаних русизама је 223 или 51, 62%, док
је мотивисаних русизама 209 или 48,37%. Нултом трансдеривацијом
адаптирано је 120 русизама или 27,77%, првом делимичном - 29 русизама
или 6,71%, другом делимичном - 45 русизама или 10,41%, док је слободном
адаптирано 15 русизама или 3,47%.
5.5.11.1. Словеначки русизми највише се
образују суфиксацијом (77,57 %), различитим облицима слагања
(14,34%) и конфиксацијом (4,49), а најмање префиксацијом (3,59%). По
фреквентости на првом месту се налази суфикс -ka (14), а за њим следе суфикси -je (12), -en (11), -stvo (10), -ost (10), -nik (9), -ati (6), -ec (6), -izem (6), -0 (5), -enje (5), -ist (5), -ica (4), -acija (3) и -telj (2). Префикси o- и ne- посведочени су у четири, односно
два случаја. Комбинација састављена од префикса na- и суфикса -en среће
се у четири примера, а слагање помоћу спојног вокала -о-
и суфикса -en у три случаја.
5.5.11.2. Највећи
број русизама се завршава на суфикс -ka код nomina actionis (čistka), nomina
feminativa (gimnazistka), nomina
loci (javka), nomina attributiva
(kazačka, jelka) и nomina collectiva (trojka). Други
по фреквентности је суфикс -je код nomina actionis (soglasje) и nomina essendi (blagodušje). На трећем месту налазе се суфикс -stvo који је карактеристичан за nomina essendi (bogoiskateljstvo), nomina аctionis (dejstvo), nomina collectiva (bratstvo), као и суфикс -ost
којим се изражавају nomina
essendi (blagozvočnost, bodrost).
5.5.11.3. Адаптацију пролазе именички суфикси на -nje <
је (akanje), -enje (nastrojenje), -je (blagodušje),
-izem (boljševizem), -ar
(kombajnar), -ek (nedostatek), -ka (papiroska)
и -ščak
(praporščak), затим придевски
суфикси -ističen (boljševističen), -iški (boljševiški), -en
(jantaren), -av (pronicav) и -ozen (venozen),
глаголски суфикси -ati (boljševizirati) и -ovati (gospodovati), конфикси na-/-en
(nabožen), na-/-je (nasilje) и do-/-en (dosloven), као и суфикси у суфиксално-сложеној творби
(prostodušan).
5.5.12. У чешком корпусу има више немотивисаних
него мотивисаних русизама (65,87% према 34,12%). Проценти указују на
уско схватање појма русизам у лексикографским
изворима и незадовољавајући статус русизама деривата. Нултом трансдеривацијом
адаптирано је 115 русизама или 22,81%, првом делимичном 19 русизама
или 3,76%, другом делимичном 28 русизама или 5,55%, док је слободном
трансдеривацијом адаптирано 10 русизама или 1,98%.
5.5.12.1. Суфиксацијом је образовано
83,72% русизама (bělogvardějský,
bolnice, bolševička, bolševismus, carstvovati,
čajový), префиксацијом (negramotný) и конфиксацијом
(bezpartijní1) по 1,16%
русизама. Различитим облицима слагања формирано је 19,18% русизама.
5.5.12.2. По продуктивности се издвајају
nomina agentis образоване помоћу суфикса -ík (gazík), -ník (fyskulturník), -nik
(sotnik), -tel
(žitel), -těl (skazitěl), -ec (armejec), ák (čužák) [145] и nomina feminitiva на -ka (agitka), -ice (bolnice), -uška (ba-buška), -iňa
(bariňa) и -išňa (bárišňa). У грађи су посведочене nomina collectiva (bosáctví), nomina essendi (glasnost), деминутивни називи (majáček), nomina actionis (džigitovka) и др. Префикс bez- налазимо у примеру bezpartijní1,
док безсуфиксалну
именицу мушког рода образовану од глаголске основе представља русизам
pogrom. Именица nepmani је суфиксоидалног образовања. Најфреквентији
су следећи суфикси: -nik (3), -ník
(3), -ství (3), -ost (3), -ismus (3), -ice (3), -ovka
(3), -ný (4), -ík (4), -čík (4), -uška
(4), -stvo (5), -ec (6), -ový (8), -í (9),
-ný (10) и -ka (20). У грађи се три пута појављује
комбинација -o-/-ec. Сложенице могу бити без спојног
вокала (agitprop, fyskultura) и
са спојним вокалом (samovar, narodopravci).
У грађи су посведочени сложено-суфиксални русизми (bělogvardějec, rudogrardějec),
затим русизми добијени абревијацијом (Lef, Nep, Rapp) и једна полусложеница (gorod-sputnik). Неки русизми имају своје творбене варијанате
[146]. Варијанти облици
имају улогу поетизма, стилски су маркирани и припадају књишком стилу
(chozrasčotní/chozrasčotový; kočovný
/ kočovní; palubní / palubový; ).
5.5.13. Творбено немотивисаних русизама у
пољској грађи је 366 или 72, 61%, док је мотивисаних 137 или 27,18%. Нултом трансдеривацијом адаптира се 79
русизама или 15,67%, Д1/1 - 28 русизама или 5,55%, Д1/2 - 12 русизама или
2,38%, и Д2 - 19 русизама или 3,76%.
5.5.13.1. Суфиксацијом је образовано
76,64% русизама, док разним типовима слагања 20,47% русизама. Префиксација
и конфиксација заступљени су у 1,44% случајева.
5.5.13.2. По фреквентности се издвајају
суфикси -szczyk (3), -0 (3), -ista (3), -ek (3), -cki (3), -ik
(4), -izm (4), -ski (4), -acja (5), -ec
(5), -nik (10), -ka (16). У грађи смо нашли примере са префиксом na- (1) и ob- (1), конфиксима
bez-/-owy (2) и po-/-ka (1). Слагање са спојним
вокалом -о- и суфиксом -ny, -owy и -ki среће се
у примерима słabosilny, dobrosąsiedzki,
wysokogatunkowy. Без спојног вокала
су русизми agrominimum, oberkonduktor
и sztabskapitan. На адаптацију
ових лексема утиче језик посредник. Спојни вокал u посведочен је у примеру życiurady. Абревијатуре могу
бити словне (nep) и слоговне (kołchoz, Komintern, komsomoł, samizdat, sowchoz).
Један број сложеница у другом делу има скраћену основу (łunohod, bombomiot). Русизми usprzętowienie, pracochłonny
и wysokogatunkowy добијени
су калкирањем. Највећи број русизама подудара се са моделом у творбеном
форманту (dekabrysta, gimnazista, agitka,
aparatczyk, bolszewizm, buntarski, buntarstwo, czajnik, instruktaż,
normatyw). Руском суфиксу -овка (са акцентованим о) одговара пољски суфикс -ówka
(cynówka). У контактолошком речнику неки русизми
имају другачије творбене форманте него руски модели (samodzierżawca,
aktywizacja, bolszewicki, mierzynek, narodnictwo, podorożna,
popadia, prawoslawie, rekieter, bezszumowy).
5.5.13.3. Највећи
број пољских русизама завршава се на суфикс -ka који је карактеристичан за nomina actionis
(czystka), nomina patientis (padałka), nomina feminativa (gimnazistka), nomina loci (ziemlanka), деминутивне називе (teleżka), nomina collectiva и nomina attributiva (trojka). Други по фреквентности је суфикс -nik којим су обухваћене nomina agentis (katorżnik,
kołchoźnik), nomina instrumenti (czajnik)
и nomina attributiva (posłusznik). На трећем месту се налази суфикс
-acja код nomina actionis (kolektywizacja) и суфикс -ec
код nomina attributiva
(odyniec) и nomina agentis (piechociniec).
5.5.14. У словачком корпусу највише је
творбено немотивисаних русизама (259 или 51,49%), док је мотивисаних
русизама 254 или 49,51%. Нултом трансдеривацијом адаптира се 133 русизма
или 26,62%, првом делимичном 53 русизма или 10, 21%, другом делимичном
37 русизама или 7,21%, док се слободном трансдеривацијом адаптира 34
русизма или 6,62%.
5.5.14.1. Суфиксацијом се твори 86,48% русизама,
различитим врстама слагања 7,73% русизама, префиксацијом 3,08%, док
је конфиксацијом обухваћено 2,70% русизама.
5.5.14.2. По продуктивности се истичу суфикси
-ár (3), -tvo (3), -ský (3),
-ina (3), -ik (3), -cký (3),
-ica (5), -ista (5), -izmus (5), -í (5), -ist (6), -ovať (6),
-ácia (6), -ec
(6), -0 (8) -stvo (9), -ník
(10), -ský (11), -stvovať (12), -ný (13), -ka (13) и -ový
(14). Префикси се појављују једанпут (в. таб. 51). Од конфикса најфреквентнији
је bez-/-ný, док се слагање са спојним вокалом -о- и суфиксом -ec, односно суфиксом -ný
среће четири пута.
У грађи су посведочни спојни вокал -о-
(samolet, samovar) и словне (NEP), односно слоговне
абревијатуре (agitprop, čeka
črezvyčajka, kolchoz, Kominterna, komsomol, kultprop1, politruk,
proletkult, rabfak, robkor, sovchoz, sovnarkom). Неки русизми у
првом делу имају скраћену основу (нпр. politbyro).
5.5.14.3.
У грађи су највише заступљене именице са суфиксом -ka, односно nomina actionis (previerka, rozviedka, agitka, džigitovka), nomina feminativa (bojarka,
boľševička), nomina patientis (obmundírovka), деминутивни називи (bumážka) и nomina attributiva (garmoška, tablička,
ušianka, čajovka,
trojka [147]). На другом месту по фреквентности
налази се именички суфикс -ník који је
карактеристичан за nomina
agentis (frontovník, kolchozník,
opričník),
nomina instrumenti (čajovník,
učebník) и nomina attributiva (poklonník, plenník). На трећем месту налази се суфикс
-stvo који је карактеристичан
за nomina actionis (dejstvo), nomina essendi (otčestvo, priestranstvo) и nomina
collectiva (atamanstvo, bojarstvo,
načalstvo).
Напомене:
[122] Да би један термин био творбено
мотивисан мора да испуњава следеће критеријуме: "1. да бъде
член на словообразувателно гнездо, което специално за чуждите думи,
респ. термини, означава да имат словообразувателна основа (корен)
с лексикална и граматична определеност (т.е. може да бъде съотнесена
с пълнозначна част на речта - съществително, прилагателно, глагол,
наречие, числително) в съвременния български език. 2. да има най-малко
един формално предхождащ го (т.е. с по-елементарна формална структура)
или поне един успореден (т.е. с еднаква по сложност формална структура)
член в словообразувателното гнездо. 3. да има поне един семантично
предхождащ го (т. е. с по-елементарна семантична структура) член в
словообразователното гнездо" (Попова 1999: 99). Полазећи од
ових критеријума М. Попова издваја три типа страних термина. Први
тип представљају страни термини који су творбено мотивисани у савременом
бугарском језику (газатор<газ;
компенсатор<компенсирам/компенсация). Други тип представљају
термини чија је творбена мотивисаност само формална (рекордер<рекорд). У трећу групу
улазе термини који су са синхроног гледишта творбено немотивисани
(ролер, вокодер) (Попова 1999:
99-101).
[123] Према И. Клајну
"позајмљене речи су немотивисане, тј. представљају
за нас јединствен појам који не анализирамо" (Клајн 1995: 40). Ово
мишљење смо оповргли још у монографији о русизмима у српскохрватским
речницима (Ајдуковић 1997: 107). На другом месту И. Клајн каже да
"стране речи могу ипак бити мотивисане, ако су сложене од самостално
употребљених позајмица (аутостоп) или од елемената чије је значење
познато услед велике распрострањености (антифашиста)" (Клајн
2000: 42). Под "изведеницама страног типа" подразумева све
оне деривате "које садрже макар један афикс страног порекла,
иако се на стране суфиксе готово увек надовезују домаћи наставци"
(Клајн 2000: 38). Ј. Матијашевић сматра да су лексичке позајмљенице
творбено немотивисане, али да током времена могу да се ремотивишу
(Матияшевич 2000: 146).
[124] Примери се односе
на српски језик и дати су према речнику русизама. Исти примери
се појављују и у Ајдуковић 1997: 44-45. Слична ситуација је и у другим
језицима.
[125] Овај русизам се не налази
у речнику русизама, али је потврђен и у РСАНУ12.
[126] "Може се претпоставити
да су се прве "формантне" скраћенице појавиле по угледу на
стране узоре, пре свега руске као 'агитпроп, колхоз, совхоз, рајком, комсомол, Коминтерна,
Информбиро' и сл." (Клајн 2002: 170).
[127] "У српскохрватском језику са сигурношћу
се може рећи да су црквенословенског порекла оне именице које се свршавају
на -еније (-ије)" (Терзић 1969: 60).
[128] "Иноязычная аффиксация,
интернациональная, греческо или латинского происхождения, получила
способность сочетаться не только с иноязычными, но и с славянскими
основами" (Матияшевич 2000: 146).
[129] Творбени системи блискосродних
језика се мање разликују у погледу инвентара творбених средстава
него у односу продуктивности и фреквентности творбених типова
(Киршова 1997: 110).
[130] Једно од најважнијих разлика
између словенских језика је неједнак однос продуктивности суфиксације
и слагања. Истраживање неологизама којим је обухваћен период од
1945. до 1970. потврдило је "различие между восточнославянскими,
болгарским и македонским языками, с одной стороны, в которых количество
сложных существительных среди всех зафиксированных неологизмов
составляет от 18,5% до 24,5% при относительном количестве суффиксальных
существительных среди неологизмов этих языков того же периода от
12,5% до 32,5%, и остальными славянскими языками, в которых относительное
количество сложных имен существительных при тех же условиях составляет
всего лишь от 4% до 11%, суффиксальных же существительных - от 19%
до 48%" (цит. према ИТСЯ 1986: 63). Већи проценат слагања се објашњава
јачим утицајем грчке и старословенске традиције.
[131] Између словенских језика
постоји разлика у продуктивности абревијације. С једне стране
се налазе источнословенски језици и српски језик где абревијација
чини 11-21% нових неологизама, а на другој страни сви остали језици
(2,5-7,5%). Изузетна ниска абревијација је у македонском (ИТСЯ 1986:
64).
[132] Закључак о повећању бројчаности
глаголских именица извели смо на основу продуктивности суфикса којима
у руском одговарају суфикси -кa, -ние, -ение, -ация и још једног броја
суфикса. Тако у чешком језику глаголске именице најчешће се завршавају
суфиксима -ti
(није
потврђен у грађи), -ní (аkání), -ba (borba, družba), -ace (jarovizace). У пољском заступљени
су суфикси -nie (akanie), -ka (czystka), -acja (aktywizacja), али не и -ba, -ęcie, -ina,
-unek.
[133] О префиксу не- са значењем
искључивања писали су О. Ристић (Ристић 1961-1962) и Ђ. Оташевић (Оташевић
2000: 751-754).
[134] Овакве лексеме се у литератури
зову псеудоизми, псеудоанглицизми, псеудорусизми (Filipović 1986; Ајдуковић
1997). Р. Филиповић
разликује "riječi preuzete iz jezika davaoca koje su adaptirane prema
sustavu jezika primaoca, u nj integrirane kao posuđenice, i
ponašaju se kao domaće riječi. Te se posuđenice zovu anglicizmi.
Druga skupina sastoji se od riječi ili izraza sastavljenih od
elemenata engleskog porijekla (dakle anglicizama), ali cjelina
koju čine nije preuzeta iz engleskog jer u njemu i ne postoji.
Te nove riječi ili izrazi zovu se pseudoanglicizmi"
(Filipović 1986: 193). Међутим, ми у овом истраживању не говоримо
о псеудорусизамима јер под појмом русизам подразумевамо све оне
лексеме које имају најмање једну контактему насталу под доминантним
руским утицајем.
[135] Највећа продуктивност суфикса
-tel од свих словенских
језика је у чешком језику (Бернштейн 1972; Терзић 1999: 65). Веома високу
продуктивност имају бугарски и словеначки. У осталим словенским језицима
овај суфикс је мале или средње продуктивности (Терзић 1999: 65-66).
[136] Према Б. Терзићу "новообразований
с суффиксом -тељ сравнительно мало (градитељ, сниматељ, водитељ,
редитељ, показатељ)" (Терзић 1999: 70). Суфикс -тељ је
карактеристичан само за књижевне језике одакле је могао улазити и
у народне говоре (Терзић 1999: 66). Његови конкурентски облици су
суфикси -лац, -ац, -ач, -ник, -ар, -ич.
[137] У монографији С. Стијовића
"Славенизми у Његошевим песничким делима" (Стијовић 1992:
109) највећу фреквенцију показују различити рефлекси суфикса
-ьје > е, -је, -ије (преко 180 примера), а затим долазе суфикси -ост
(око 80 потврда) и -ство (око 50 потврда). Стијовић закључује да
се "фреквенцијом истичу апстрактне именице, тј. оне које значе
радњу и особину" и које су биле дефицитарне у народним говорима
(Стијовић 1992: 109). По фреквентности следе суфикси -тељ, -ник, -ица чије је основно значење
nomina agentis.
Од придевско-прилошких суфикса највећи је број потврда
са суфиксом -ан (-ни, -но). Варијанте овог суфикса су -ателан,
-ителан, -тан. За њима следе суфикси -ен и -ски. У знатном броју примера суфикс -ен потиче од пасивног партиципа,
а јавља се и у секундарној деривацији од именица на -ство. У нашој
грађи на првом месту по продуктивности налази се суфикс -ост којима се граде апстрактне именице,
па онда суфикси којима се творе nomina agentis и глаголске именице.
[138] Осим деривацијом један
број придева настаје попридевљавањем трпног глаголског придева
(настројен), глаголског прилога садашњег (клубећи се), глаголског прилога прошлог (бивши).
[139] Овде користим начин обележавања
која се среће код И. Клајна (Клајн 2002: 40). Са "И"
означавам именицу, "П" - придев, "Г" - глагол,
"З" - заменицу, "К" - основни број, "Р" - редни
број, са "с" као експонент - спојни вокал. Мало "о" додато
уз скраћеницу врсте речи значи "основа".
[140] Придев "благозвучан"
се може мотивисати или са "благи звук" или са "благозвучати"
(Клајн 2002: 120).
[141] Иван Клајн сматра да је глагол
"чинодејствовати" изведен од именице "чинодејство"
(Клајн 2002: 125). Ми сматрамо да је обрнуто.
[142] Абревијатуре типа ВКП(б),
ЦК, НКВД изговарају се према руском моделу (векапебе, цека, енкаведе).
[143] Латински називи су дати
према "Творби речи у савремном македонском језику" (Конески
1995).
[144] Према Р. Павловој у савременом
бугарском језику са овим формантима је 208 руских речи (Павлова
1979: 219).
[145] Чешки језик у попуњавању свога
лексичког фонда максимално користи све могуће афиксе. Много је продуктивних суфикса
са веома уским значењем (-ina, -enka, -ovina). Уз помоћ суфиксације диференцирају
се глаголске именице које означавају nomina actionis (složení) и nomina rei (složenina). Према томе чешки језика
веома економично користи наслеђена лексичка средства. Суфиксацијом настаје највећи
број неологизама и апстрактне (специјалне) лексике (нпр. на суфиксе
-ný, -natý, -itý, -istý, -ičitý) (Исаченко 1958: 345). У чешком брзо нестају
семантичка веза корена са његовим етимоном и вредност афикса у низу
случајева. На тај начин, према Исаченку, губи се постепено морфематски
шав и реч постаје са синхроне тачке гледишта немотивисана (нпр. реч
noviny изгубила је везу са придевом nový). Мала је ентропија творбених средстава.
[146] При адаптацији руских
творбених варијаната, као и код других облика адаптације, у већем
степену се узима инословенско посредништво, пре свега пољског
језика. "Таким образом, в процессе заимствования осуществляется
своеобразное перекрещивающееся влияние славянских языков"
(Лилич 1977: 29).
[147] Неке именице имају више творбених значења. Тако именица "trojka", поред тога што је под утицајем руског добила
значење животиње (три упрегнута коња), има углавном предметно значење.