Homepage

 

Јован Ајдуковић

 

ТРАНСДЕРИВАЦИЈА

 

Из књиге „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“, Фото Футура, Београд, 2004: 144-167.

 

 

5.1. ДЕФИНИЦИЈА ПОЈМА. Трансдеривацију дефинишемo као општи принцип по којем се творбено адаптира модел у реплику. Први пут овај појам употребљавамo у монографији о русизмима у српскохрватским речницима (Ајдуковић 1997: 48).

 

5.1.1. У "Tе­о­ри­ји је­зи­ка у кон­так­ту" Р. Фи­ли­по­вић раз­ма­тра твор­бе­ни аспект адап­та­ци­је по­зајм­ље­ни­ца у одељ­ку о тран­смор­фе­ми­за­ци­ји (Filipović 1986). По­се­бан ак­це­нат ста­вља на твор­бу гла­го­ла и гла­гол­ских по­зајм­ље­ни­ца у је­зи­ку при­ма­о­цу, на твор­бу но­вих при­де­ва, при­дев­ских по­зајм­ље­ни­ца и псе­у­до­ан­гли­ци­за­ма. Ка­да је реч о твор­би гла­гол­ских по­зајм­ље­ни­ца, Р. Фи­ли­по­вић за­кљу­чу­је да је упо­тре­ба фор­ман­та -ova (mi­tin­go­va­ti) нај­ви­ше у скла­ду с твор­бом гла­го­ла у хр­ват­ском, те да ни­је до­ка­за­но да је упо­тре­ба овог фор­ман­та че­шћа од упо­тре­бе фор­ман­та -ira (gro­gi­ra­ti) (Filipović 1986: 139). Пре­ма А. Ме­нац "мо­дел ен­гле­ског гла­го­ла до­би­ја у про­це­су тран­смор­фе­ми­за­ци­је су­фик­се оп­ште­сло­вен­ског по­ре­кла или та­кве ко­ји су сло­же­ни од до­ма­ћих и по­зајм­љ­е­них еле­ме­на­та, а за­тим ин­фи­ни­тив­ни на­ста­вак -ти, -ть" (Me­nac 1997: 308). Р. Фи­ли­по­вић раз­ли­ку­је две гру­пе адап­та­ци­је при­дев­ских по­зајм­ље­ни­ца. Пр­ву чи­не при­де­ви ко­ји су ди­рект­но пре­у­зе­ти из ен­гле­ског и адап­ти­ра­ју се по при­мар­ној адап­та­ци­ји, док се у дру­гој на­ла­зе при­де­ви ко­ји су из­ве­де­ни од стра­не осно­ве по за­ко­ни­ма твор­бе ре­чи хр­ват­ског је­зи­ка и адап­ти­ра­ју се по се­кун­дар­ној адап­та­ци­ји (Filipović 1986: 145).

 

5.1.2. У ра­ду о тран­смор­фе­ми­за­ци­ји ру­си­за­ма А. Ме­нац го­во­ри о ти­по­вима иден­тич­них тво­р­би ру­ских мо­де­ла и хр­ват­ских ру­си­за­ма (Filipović, Me­nac и др. 1999). Аутор­ка раз­ли­ку­је сле­де­ће ти­по­ве иден­тич­них твор­би: (1) сло­бод­на мор­фе­ма + (ру­ски=хр­ват­ски) су­фикс + нул­ти на­ста­вак (уп. рус. натурщик и хрв. naturščik); (2) сло­бод­на мор­фе­ма + (ру­ски=хр­ват­ски) су­фикс+на­ста­вак -a за жен­ски род (уп. рус. бабушка и хрв. babuška); (3) сло­бод­на мор­фе­ма + (ру­ски=хр­ват­ски) су­фикс + на­ста­вак -a за му­шки род (уп. рус. батюшка и хрв. baćuška). У окви­ру нул­те тран­смор­фе­ми­за­ци­је име­нич­ког ро­да А. Ме­нац из­два­ја два ти­па: (1) сло­бод­на мор­фе­ма + нул­ти на­ста­вак (м. р. knu‚ > knut; ж. р. могила > mo­gi­la) и (2) сло­бод­на мор­фе­ма + на­ста­вак -а (дядя > đađa). У ком­про­ми­сној тран­смор­фе­ми­за­ци­ји у са­ста­ву име­ни­це на­ла­зи се су­фикс. У пот­пу­ној тран­смор­фе­ми­за­ци­ји ру­ски си­фикс мо­де­ла за­ме­њу­је се исто­знач­ним хр­ват­ским су­фик­сом. Код при­де­ва и гла­го­ла нул­та и ком­про­ми­сна тран­смор­фе­ми­за­ци­ја ни­су за­сту­пље­не.

 

5.1.3. У мо­но­гра­фи­ји о ру­си­зми­ма у срп­ско­хр­ват­ским реч­ни­ци­ма из­двоји­ли смо три ти­па тран­сде­ри­ва­ци­је у за­ви­сно­сти од сте­пе­на по­ду­дар­но­сти творбе­не осно­ве и афик­сал­не мор­фе­ме ру­ског мо­де­ла и срп­ске (хр­ват­ске) ре­пли­ке (в. Ај­ду­ко­вић 1997: 49).

 

5.1.3.1. Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом фор­ми­ра­ју се ре­пли­ке ко­је од мо­де­ла пре­у­зи­ма­ју иден­тич­не твор­бе­не осно­ве и афик­сал­не мор­фе­ме (уп. рус. вы­со­чайший и срп. ви­со­чај­ши; рус. яро­ви­за­ция и срп. ја­ро­ви­за­ци­ја; рус. ве­че­рин­ка и срп. ве­че­рин­ка), за­тим ре­пли­ке на­ста­ле сла­га­њем осно­ва (уп. рус. са­мо­вар и срп. са­мо­вар) и сло­же­но-су­фик­сал­ном твор­бом (уп. рус. бе­ло­би­лет­ник и срп. бје­лоби­љетник). Овим ти­пом су об­у­хва­ће­не и по­лу­сло­же­ни­це (уп. рус. ге­не­рал-ма­й­ор и срп. ге­не­рал-ма­јор; рус. крым-са­гыз и срп. крим-са­гиз).

 

5.1.3.2. Де­ли­мич­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом обра­зу­ју се ре­пли­ке ко­је од моде­ла пре­у­зи­ма­ју исте твор­бе­не мор­фе­ме, а раз­ли­чи­те твор­бе­не осно­ве (уп. рус. тру­до­де­нь и срп. тру­до­дан; рус. кро­во­пи­й­ца и срп. кр­во­пиј­ца; рус. гор­бо­нос и срп. гр­бо­нос; рус. ге­не­рал-ле­й­те­нант и срп. ге­не­рал-лајтнант) или исте твор­бе­не осно­ве, а раз­ли­чи­те твор­бе­не мор­фе­ме (уп. рус. вен­це­но­сец и срп. вен­це­но­сац; рус. ду­ше­гре­й­ка и срп. ду­шо­греј­ка).

 

5.1.3.3. Сло­бод­ну тран­сде­ри­ва­ци­ју про­ла­зе ре­пли­ке ко­је се од мо­де­ла раз­ли­ку­ју у твор­бе­ним осно­ва­ма и афик­сал­ним мор­фе­ма­ма (уп. рус. чер­но­со­те­нец и срп. цр­ностоти­наш; рус. ли­мон­ный и срп. ли­му­ни; рус. бес­по­ле­зен и срп. не­по­ле­зан).

 

5.2. НО­ВИ­НЕ У ТЕ­О­РИ­ЈИ. ТИ­ПО­ВИ И ПОД­ТИ­ПО­ВИ ТРАН­СДЕ­РИВА­ЦИ­ЈЕ. По­де­ла на три ти­па тран­сде­ри­ва­ци­је ак­ту­ел­на је и у нашем ис­тра­жи­ва­њу твор­бе­не адап­та­ци­је ру­си­за­ма у ју­жно­сло­вен­ским и по­је­ди­ним за­пад­но­сло­венским је­зи­ци­ма. Но­ви­ну у те­о­ри­ји пред­ста­вља­ју два под­ти­па де­ли­мич­не тран­сде­ри­ва­ци­је. У за­ви­сно­сти ко­ли­ки је сте­пен по­кла­па­ња пре­сли­ка­них и/или ак­ти­ви­ра­них твор­бе­них осно­ва и афик­сал­них мор­фе­ма ру­ског мо­де­ла и ру­си­зма, раз­ли­ку­је­мо три ти­па тран­сде­ри­ва­ци­је (в. т. 5.1.3). Уну­тар де­ли­мич­не тран­сде­ри­ва­ци­је из­два­ја­мо два под­ти­па: прву делимичну (Д1/1) и другу делимичну тран­сде­ри­ва­ци­ју (Д1/2). За раз­у­ме­ва­ње пој­ма русизам од из­у­зет­ног зна­ча­ја су ти­по­ло­ги­ја тран­сде­ри­ва­ци­је и вр­сте адап­та­ци­је ( в. т. 3.3.8.1).

           

5.2.1. Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом (Д0) обра­зу­ју се ру­си­зми ко­ји пре­сли­ка­ва­ју и/или ак­ти­ви­ра­ју јед­на­ке тво­р­бе­не осно­ве и афик­сал­не мор­фе­ме мо­де­ла (уп. рус. не­спра­ве­длив и срп. неспра­ве­дљив; рус. рас­ход и срп. рас­ход; рус. хле­бо­сол и хрв. hlje­bo­sol; рус. при­ят­но и хрв. pri­jat­no; рус. агит­ка и мак. агитка; рус. арен­да­тор и мак. арен­датор; рус. аб­страк­тен и буг. аб­страк­тен; рус. аван­тю­ри­сти­че­ский и буг. аван­тю­ри­сти­че­ски; рус. ави­а­тор и буг. ави­а­тор; рус. агит­ка и срп. агитка; рус. ака­де­ми­че­ский и срп. ака­де­ми­че­ски; рус. агит­ка и хрв. agit­ka; рус. агит­проп и хрв. аgitprop; рус. агит­ка и чеш. аgitka; рус. ар­ме­ец и чеш. аrmejec; рус. ба­бу­шка и чеш. babuška; рус. ак­ти­вист и сло­вач. аktivista; рус. ба­ры­шня и сло­вач. báryšňa; рус. бе­се­до­ва­ть и сло­вач. be­se­do­vať; рус. ак­ти­вист и пољ. аktywi­sta; рус. бед­няк и пољ. bi­ed­ni­ak; рус. бом­бо­мёт и пољ. bom­bo­mi­ot; рус. ав­то­ре­фе­рат и сло­вен. аvtoreferat; рус. ба­бу­шка и сло­вен. babuška; рус. бан­ду­рист и сло­вен. ban­du­rist). Тво­р­бе­не осно­ве мо­де­ла и ру­си­зма мо­гу се је­ди­но раз­ли­ко­ва­ти у ти­пу пи­сма и бе­ле­же­њу ру­ске ме­ко­ће (уп. пољ. bi­ed­ni­ak и рус. бед­няк; рус. по­ляр­ник и пољ. po­lar­nik; рус. вклю­ча­ть и пољ. wkluczać; рус. ко­ман­дир и чеш. ko­mandýr; рус. ку­ль­троп и слов. kul­trop). У на­ред­ној та­бе­ли са "+" озна­ча­ва­мо еле­ме­нат ру­си­зма ко­ји се по­кла­па­ са мо­де­лом.

 

Таб. 46

Д0 тран­сде­ри­ва­ци­ја

при­мер

твор­бе­на осно­ва

твор­бе­на мор­фе­ма

рус. агит­ка

срп. агитка

+ 

агит-

+ 

-к(а)

 

5.2.2. Пр­вом де­ли­мич­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом (Д1/1) адап­ти­ра­ју се руси­зми ко­ји се од ру­ског мо­де­ла раз­ли­ку­ју у тво­р­бе­ним осно­ва­ма, али не и у творбе­ним мор­фе­ма­ма (уп. рус. без­де­й­ство­ва­ть и мак. без­дејству­ва; рус. без­де­ль­нича­нье; мак. без­дел­ни­че­ње; рус. аб­бре­ви­а­ту­ра и буг. абре­ви­а­ту­ра; рус. ави­а­ба­за и буг. ави­о­ба­за; рус. ан­ти­те­зис и буг. ан­ти­те­за; рус. ат­те­стат и срп. атестат; рус. бе­ло­гвар­де­й­щ­и­на и срп. бе­логар­дејшти­на; рус. ап­па­рат­чик и хрв. аparatčik; рус. бес­пар­ти­й­ный и чеш. bezpartijní2; рус. бо­га­тыр­ский и чеш. bo­hatýrský; рус. бу­маж­ка и чеш. bumaška; рус. агрес­сор и сло­вач. agre­sor; рус. ав­то­мат­чик и сло­вач. automatčík; рус. бо­я­ры­ня и пољ. bo­jarzyna2; рус. джи­ги­тов­ка и пољ. dżygitówka; рус. кол­хо­зни­ца и пољ. ko­łc­ho­ź­ni­ca; рус. бла­го­зву­чен и сло­вен. blagozvočen; рус. чув­ство­ва­ть и сло­вен. čustvovati). У до­њој та­бе­ли са "-" озна­ча­ва­мо мо­ди­фи­ко­ван еле­ме­нат ру­си­зма.

 

Таб. 47

Д1/1 тран­сде­ри­ва­ци­ја

при­мер

твор­бе­на осно­ва

твор­бе­на мор­фе­ма

рус. чув­ство­ва­ть

словен. čustvovati

-

čustv-

+ 

-ova(ti)

 

5.2.3. Дру­гом де­ли­мич­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом (Д1/2) адап­ти­ра­ју се руси­зми ко­ји за­др­жа­ва­ју твор­бе­ну осно­ву мо­де­ла, али не и тво­р­бе­не мор­фе­ме (уп. рус. бед­ство­ва­ть и мак. бед­ству­ва; рус. без­дар­но­сть и мак. без­дар­ни­штво; рус. без­де­й­ствие и мак. без­деј­ству­ва­ње; рус. аб­со­лю­ти­зи­ро­ва­ть и буг. аб­со­лю­ти­зи­рам; рус. аван­тю­ризм и буг. аван­тю­ри­зъм; рус. аван­тю­ри­сти­че­ский и буг. аван­тю­ри­сти­чен; рус. бди­те­лен и срп. бди­те­лан; рус. об­мун­ди­ро­вы­ва­ть и срп. об­мун­ди­ро­ва­tи; рус. без­гра­мо­тен и срп. без­гра­мо­тан; рус. бла­го­ро­дие и хрв. blagorođe; рус. бес­пар­ти­й­ный и чеш. bezpartijní1; рус. бо­ль­ше­визм и чеш. bolševismus; рус. ча­й­ный и чеш. čajový; рус. ато­мщ­ик и сло­вач. аtomčík; рус. аван­си­ро­ва­ть и сло­вач. аvansovať2; рус. ак­ти­ви­за­ция и пољ. аktywi­za­cja; рус. па­да­ли­ца и пољ. pa­da­ł­ka; рус. бла­го­ду­шие и сло­вен. blagodušje; рус. бо­ль­ше­вистский и сло­вен. boljševističen).

 

Таб. 48

Д1/2 тран­сде­ри­ва­ци­ја

при­мер

твор­бе­на осно­ва

твор­бе­на мор­фе­ма

рус. ча­й­ный

чеш. čajový

+ 

čaj-

- 

-ový

 

5.2.4. Ру­си­зми адап­ти­ра­ни сло­бод­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом (Д2) не по­кла­па­ју се са ру­ским мо­де­лом у тво­р­бе­ним осно­ва­ма и тво­р­бе­ним мор­фе­ма­ма (уп. рус. безвку­сие и мак. безвку­сност; рус. без­де­лье и мак. без­дел­ништво; рус. бес­по­ря­док и буг. без­по­ря­дък; рус. би­ме­тал­лизм и буг. би­ме­та­ли­зъм; рус. бес­си­лен и срп. бе­си­лан; рус. вен­зе­ле­вый и срп. вен­зло­ви; рус. го­ло­су­ю­щ­ий и хрв. gla­so­va­telj; рус. бо­ся­че­ство и чеш. bosáctví; рус. дру­же­ский и чеш. družební; рус. ба­ла­ла­еч­ник; сло­вач. balalajkár; рус. бла­го­зву­чие и сло­вен. blagozvočje. рус. на­род­ни­че­ство и пољ. na­rod­nic­two и сло­вач. na­rod­nic­tvo).

           

Таб. 49

Д2 тран­сде­ри­ва­ци­ја

при­мер

твор­бе­на осно­ва

твор­бе­на мор­фе­ма

рус. на­род­ни­че­ство

пољ. narodnictwo

-

narodnic-

-

-two

 

5.3. ВР­СТЕ ТВОР­БЕ­НЕ АДАП­ТА­ЦИ­ЈЕ РУ­СИ­ЗА­МА. У лин­гви­стич­кој ли­те­ра­ту­ри де­ри­ва­ти мо­ти­ви­са­ни по­зајм­ље­ни­ца­ма има­ју раз­ли­чи­ти ста­тус. Не­ки на­уч­ни­ци свр­ста­ва­ју све де­ри­ва­те  sen­su lar­go у до­ма­ће ре­чи (укљу­чу­ју­ћи ком­пози­те и хи­бри­де) и не ме­ша­ју их са пра­вим по­зајм­ље­ни­ца­ма. Њи­хо­ва по­ја­ва је акт ра­ђа­ња ре­чи у је­зи­ку (Wal­czak 1992: 222-232; Ka­raś 2000: 16). Дру­ги на­уч­ни­ци де­ри­ва­те тре­ти­ра­ју као еле­мен­те стра­ног по­ре­кла, од­но­сно иден­ти­фи­ку­ју их са по­зајм­ље­ни­ца­ма sen­su stric­to (Wal­czak 1992: 222-232; Ka­raś 2000: 15). Нај­че­шће их зо­ву деривати позајмљенице (Wi­tas­zek-Sam­bor­ska, 1992), творбене позајљменице (Za­rę­bi­na 1977) или морфемске позајмљенице (Ożdżyński 1970). У тре­ћу гру­пу ула­зе на­уч­ни­ци ко­ји де­ри­ва­те свр­ста­ва­ју у по­себ­ну ка­те­го­ри­ју јер се на­ла­зе из­ме­ђу до­ма­ћих ре­чи и по­зајм­ље­ни­ца (Mi­ni­kow­ska 1980). За про­цес тран­сде­ри­ва­ци­је од зна­ча­ја су кон­так­то­ло­шка сре­ди­на (сре­ди­на мо­же да бу­де би­лин­гвал­на, мул­ти­лин­гвал­на и мо­но­лин­гвал­на и она од­ре­ђу­је ста­тус је­зи­ка по­сред­ни­ка), де­ри­ва­ци­о­на ком­па­ти­бил­ност је­зи­ка у кон­так­ту (ово ис­тра­жи­ва­ње се ба­ви ино­сло­вен­ским кон­так­тима и ком­па­ти­бил­ност је ви­со­ка; је­зи­ци су ти­по­ло­шки бли­ски) и уну­тра­шњи де­ри­ва­ци­о­ни по­тен­ци­јал је­зи­ка при­ма­о­ца (у на­шем ис­тра­жи­ва­њу он је ве­о­ма ви­сок). Пи­та­ње раз­ли­ко­ва­ња до­ма­ће од стра­не ре­чи при­мар­но се не по­ста­вља. Да­кле, у про­це­су тран­сде­ри­ва­ци­је уче­ству­ју, с јед­не стра­не, је­зик да­ва­лац и мо­дел у уло­зи об­ра­сца или мо­ти­ва­то­ра и, с дру­ге стра­не, је­зик при­ма­лац, од­но­сно ру­си­зам ко­ји се на­ла­зи у функ­ци­ји мо­ти­ва­то­ра или де­ри­ва­то­ра. Ру­си­зам пре­сли­ка­ва и/или ак­ти­ви­ра у би­лин­гвал­ној или мул­ти­лин­гвал­ној сре­ди­ни твор­бе­ну мо­ти­ви­са­ност или не­мо­ти­ви­са­ност мо­де­ла. У струк­ту­ри твор­бе­ног гне­зда он мо­же да бу­де или не­мо­ти­ви­са­на реч (пред­ста­вља по­ла­зну реч у гне­зду) или да се на­ла­зи у уло­зи де­ри­ва­то­ра. У за­ви­сно­сти од то­га у ка­квој сре­ди­ни и ка­квим се твор­бе­ним сред­стви­ма вр­ши адап­та­ци­ја раз­ли­ку­је­мо примарну, секундарну, примарно-терцијарну и секундарно-терцијарну творбену адаптацију (в. т. 3.4.4).

 

5.3.1. При­мар­ну адап­та­ци­ју про­ла­зе ру­си­зми ру­ског по­ре­кла адаптирани у би­лин­гвал­ној сре­ди­ни творбеним средствима језика даваоца (нпр. мак. ба­ри­ња, все­лен­ски; буг. обло­мо­вщ­и­на, по­ста­нов­чик, царевич; срп. ба­ри­шња, чре­зви­чај­ка, москвић, самохотка, самовар; хрв. ba­ri­nja, opričnik; чеш. moskvič, izbuška; сло­вач. báryšňa, stac­ha­no­vec; пољ. sybi­rak, sow­choz; сло­вен. bo­ja­ri­nja, boljševik).

 

5.3.2. Под при­мар­но-тер­ци­јар­ном твор­бе­ном адап­та­ци­јом под­ра­зу­ме­ва­мо у би­лин­гвал­ној сре­ди­ни адап­та­ци­ју ру­си­за­ма ко­ји су пре­сли­ка­ни и/или ак­ти­ви­ра­ни по­сред­ством ру­ског из не­ког ино­сло­вен­ског или не­сло­вен­ског је­зи­ка или из ру­ског по­сред­ством је­зи­ка по­сред­ни­ка тво­р­бе­ним еле­мен­ти­ма је­зи­ка да­ва­о­ца или по­сред­ни­ка (нпр. мак. но­ватор, патронташ; буг. аб­сорб­ция, aбстрак­ция;  срп. aгитка, ге­не­рал-ма­јор; хрв. lunohod; сло­вен. po­lit­bi­ro, so­vje­ti­za­ci­ja; чеш. igu­me­ň­ja; сло­вач. čajovník, gubernátor; пољ. nor­matyw, poc­zta­ljon).

 

5.3.3. Се­кун­дар­на тво­р­бе­на адап­та­ци­ја пред­ста­вља у мо­но­лин­гвал­ној сре­ди­ни да­љу ин­те­гра­ци­ју ру­си­за­ма твор­бе­ним сред­ста­ви­ма је­зи­ка при­ма­о­ца (нпр. мак. бедству­ва, во­здејству­ва; буг. до­кла­ден, до­мен­ник, за­кре­по­стя­вам; срп. вен­це­но­сац, ви­но­ван, сти­хотво­рац, стахановац, суд­би­на, тре­бо­ва­ње; чеш. suc­harský, tresčí; сло­вач. chozrasčotový, boľševizovať; пољ. bol­sze­wic­ki, bezszu­mowy; сло­вен. blagozvočnost, bo­dr­ost).

 

5.3.4. Под се­кун­дар­но-тер­ци­јар­ном твор­бе­ном адап­та­ци­јом под­ра­зу­ме­ва­мо у мо­но­лин­гвал­ној сре­ди­ни тво­р­бе­ну ин­те­гра­ци­ју ру­си­за­ма ко­ји су про­шли при­мар­но-тер­ци­јар­ну адап­та­ци­ју (нпр. мак. ве­но­зен, но­ватор­ски; буг. аб­со­лю­ти­зи­рам, до­зо­рен, вер­бу­вам; срп. де­жу­ран, троц­ки­зам; хрв. troc­ki­zam; чеш. аgitpropčík, slavjanofilství, tavolník, gra­motný; сло­вач. an­ti­so­vi­e­ti­zmus, avan­so­vať, balalajkár; пољ. ko­lektywi­za­cja, po­lic­maj­ster; сло­вен. ak­tov­ka, kom­baj­nar, ve­no­zen, kom­baj­nar).

 

5.3.5. Ру­си­зми у то­ку при­мар­не или при­мар­но-тер­ци­јар­не твор­бе­не адапта­ци­је на­сле­ђу­ју твор­бе­ну мо­ти­ви­са­ност мо­де­ла (зна­чи мо­гу би­ти мо­ти­ви­са­ни или не­мо­ти­ви­са­ни) и у ка­сни­јој фа­зи, од­но­сно у то­ку се­кун­дар­не или се­кундар­но-тер­ци­јар­не адап­та­ци­је, укљу­чу­ју се у твор­бе­ни си­стем је­зи­ка при­ма­о­ца у скла­ду са ме­стом ко­је за­у­зи­мају у твор­бе­ном гне­зду [122]. Nultu transderivaciju про­ла­зе ру­си­зми ко­ји су обра­зо­ва­ни при­мар­ном или при­мар­но-тер­ци­јар­ном адапта­ци­јом (уп. мак. со­ветски, сов­местен, сов­нар­ком; буг. аб­со­лю­тен; аб­сорб­ция; срп. агитка; без­умство; хрв. аgitka, nar­kom; чеш. kozácký, ku­lacký; сло­вач. ka­pro­nový, kol­choz; пољ. aktywi­sta, bol­sze­wizm; сло­вен. agit­ka, agit­prop). Делимична и слободна трансдеривација ка­рак­те­ри­стич­не су за ру­си­зме ко­ји про­ла­зе се­кун­дар­ну или се­кун­дар­но-тер­ци­јар­ну адап­та­ци­ју (уп. мак. со­гла­ска, со­жител­ка; буг. ави­о­ба­за, мгно­ве­н; срп. ста­ха­но­вац, без­ра­су­дан; хрв. pi­roš­ka, po­stroj­ba; чеш. kol­cho­znický, mamutí; сло­вач. kultpropčík, kom­baj­ni­sta; пољ. aktywi­za­cja, bezszu­mowy; сло­вен. be­lo­gar­di­stov­ski, be­lo­gar­dist).

 

5.3.6. За вре­ме при­мар­но-тер­ци­јар­не адап­та­ци­је бу­гар­ски ру­си­зам аб­солют (в. таб. 50) на­сле­ђу­је твор­бе­ну не­мо­ти­ви­са­ност ру­ског мо­де­ла и пред­ста­вља по­ла­зну реч у твор­бе­ном гне­зду. То­ком про­це­са пре­сли­ка­ва­ња и ак­ти­ва­ци­је творбе­ној осно­ви до­да­ју се дру­ги афик­си и та­ко на па­ра­диг­мат­ском пла­ну на­ста­ју пре­ма стро­го утвр­ђе­ном ре­до­сле­ду твор­бе­не па­ра­диг­ме (уп. рус. аб­со­лют > аб­со­лю­тизм > аб­со­лют­ный > аб­со­лю­тив­ный > аб­со­лю­ти­зи­ро­ва­ть > аб­со­люти­ро­ва­ть и буг. аб­со­лют > аб­со­лю­тен > аб­со­лю­ти­зи­ра), док на син­таг­мат­ском пла­ну твор­бе­ни ни­зо­ви (уп. рус. аб­со­лют > аб­со­лют­ный > аб­со­лют­но > аб­солют­но­сть и буг. аб­со­лют > аб­со­лю­тен > аб­со­лют­но). Уко­ли­ко је мо­дел мо­тиви­са­на реч, он­да ру­си­зам мо­же да бу­де адап­ти­ран као мо­ти­ви­са­на или не­моти­ви­са­на реч. Бу­гар­ски при­дев аб­со­лю­тен је адаптиран пре­ма ру­ском мо­ти­ва­то­ру аб­со­лют­ный, -тен при­мар­но-тер­ци­јар­ном адап­та­ци­јом. Ме­ђу­тим, ру­си­зам аб­со­лю­тен мо­же да бу­де ре­зул­тат и се­кун­дар­но-тер­ци­јар­не адап­та­ци­је бу­гар­ске име­ни­це аб­со­лют. У реч­ни­ку АРЧД оба при­ме­ра су мар­ки­ра­на ква­лифи­ка­то­ром rus. укљу­чу­ју­ћи и гла­гол аб­со­лю­ти­зи­рам ко­ји при­па­да истом творбе­ном гне­зду и ко­ји про­ла­зи се­кун­дар­но-тер­ци­јар­ну адап­та­ци­ју. У сле­де­ћој та­бели стре­ли­ца показује смер твор­бе­не мо­ти­ва­ци­је.

 

Таб. 50 (твор­бе­но гне­здо бр. 1)

ру­ски извор

ССРЈТ

бу­гар­ски извори

СРСБ­КЕ и РЧД

аб­со­лют (І) 

           аб­со­лю­тизм 

              аб­со­лю­тист 

       аб­со­лю­тист­ка

       аб­со­лю­тистский1

аб­со­лю­тистский 2

аб­со­лют­ный 

   аб­со­лют­но 

   аб­со­лют­но­сть

аб­со­лю­тив­ный

аб­со­лю­ти­зи­ро­ва­ть

   аб­со­лю­ти­зи­ро­ва­ть­ся

   абсолютизирование

             абсолютировать

         аб­со­лют (І) (СРСБ­КЕ)

           аб­со­лю­ти­зъм (РЧД)

           аб­со­лю­тист (РЧД)

 

         

       

           аб­со­лю­тен (СРСБ­КЕ)

                 аб­со­лют­но (СРСБ­КЕ)

 

            

           аб­со­лю­ти­зи­ра (СРСБ­КЕ)

          

                 абсолютизиране (РЧД)       

 

5.3.7. То­ком се­кун­да­р­не адап­та­ци­је ру­си­зми се ин­те­гри­шу у си­стем је­зика при­ма­о­ца. Та­ко се од основ­ног об­ли­ка име­нич­ког ру­си­зма мо­гу обра­зо­ва­ти при­де­ви по­мо­ћу при­дев­ских фор­ма­на­та је­зи­ка при­ма­о­ца (уп. срп. беспо­ко­јан и рус. бес­по­ко­й­ный, -ко­ен), док се од гла­го­ла по­мо­ћу од­ре­ђе­них пре­фик­са мо­гу тво­ри­ти но­ви гла­го­ли (уп. хрв. sa­ju­zi­ti /RSRIK 1292/, срп. pри­са­ју­зити /РМС97/ и рус. со­ю­зи­ть). У ре­че­ни­ци "Ње­го­ви ме­то­ди <...> мо­ра­ју би­ти <...> ко­лек­тив­ност у ра­ду <...> ка­ко агит­про­па <...> та­ко и ши­рег кру­га агит­про­пов­ских рад­ни­ка" (РСА­НУ) лек­се­ма агитпроп пред­ста­вља ру­си­зам из три раз­ло­га. Као пр­во, реч се по­ја­ви­ла у срп­ском је­зи­ку у пр­вој по­ло­ви­ни ХХ ве­ка ка­да и број­на иде­о­ло­шки обо­је­на ру­ска лек­си­ка. Као дру­го, у про­це­су при­мар­не адап­та­ци­је ру­си­зам за­др­жа­ва твор­бе­ну мо­ти­ви­са­ност ру­ског мо­дел агит­проп (скраћ. од рус. аги­та­ция и про­па­ган­да или срп. аги­та­ци­ја и про­па­ган­да). Као тре­ће, при­дев агитпропов­ски обра­зо­ван је се­кун­дар­но-тер­ци­јар­ном адап­та­ци­јом, тј. из­ве­ден је од основ­ног об­ли­ка име­ни­це агитпроп и пред­ста­вља ру­си­зам прем­да се у реч­ни­ку та­ко не ква­ли­фи­ку­је. У ма­ке­дон­ском РМЛЈ220 лек­се­ме со­зву­чен, со­звуч­но, со­звуч­ност, со­звуч­је мар­ки­ра­ју се као ру­си­зми. Оне чи­не је­дан тво­р­бе­ни низ као и њи­хо­ви од­го­ва­ра­ју­ћи ру­ски мо­де­ли со­звуч­ный > со­звуч­но > со­звуч­но­сть > со­зву­чие. У сло­вач­ком реч­ни­ку стра­них ре­чи (SCS), осим лек­се­ма ata­man и ba­la­laj­ka, као ру­си­зми се ква­ли­фи­ку­ју из­ве­де­ни­це ata­manský и ata­man­stvo од­но­сно balalajkár и ba­la­laj­kový. Да­кле, ква­ли­фи­ка­тор rus. или од­го­ва­ра­ју­ћу на­по­ме­ну тре­ба ста­вља­ти по­ред сва­ке лек­се­ме у твор­бе­ном ни­зу ко­ја је ре­зул­тат је­зич­ког кон­так­та. У та­бе­ли бр. 51 твор­бе­ни ни­зо­ви се на­ла­зе на хо­ри­зон­тал­ној оси и мар­ки­ра­ни су кур­зив­ним сло­ви­ма. Ру­си­зми­ су и оне ре­чи ко­је су на вер­ти­кал­ној па­ра­диг­мат­ској оси не­по­сред­но обра­зо­ва­не од по­ла­зне ре­чи (у та­бе­ли су та­кве ре­чи обе­ле­же­не под­ву­че­ним кур­зи­вом).

 

Таб. 51

Твор­бе­но гне­здо бр. 2

ру­ски ССРЈТ

сло­вач­ки SCS

        ца­рь (I)                     

            ца­рёк

   ца­рик

   ца­ри­шка

   ца­ри­ца                              

        ца­ри­цын

   ца­ре­вич

        ца­ре­ви­чев

   ца­рев­на

        ца­рев­нин

    ца­рё­нок

               ца­ризм

                   ца­рист

                      ца­ристский1

                    ца­ристский1

               цар­ство

        ме­жду­цар­ствие

        пол­цар­ства

               ца­рёв

               цар­ский

                    цар­ские

         цар­ски

         по-цар­ски

    цар­ствен­ный

         цар­ствен­но

               цар­ствен­но­сть

   ца­ре­ва­ть 

   ца­ри­ть  

         ца­ре­ние

         во­ца­ри­ть

               во­ца­ри­ть­ся

                     во­ца­ря­ть­ся

               во­ца­ре­ние

         за­ца­ри­ть

   цар­ство­ва­ть

          цар­ство­ва­ние

               цар­ству­ю­щ­ий

               за­цар­ство­ва­ть

               от­цар­ство­ва­ть

               по­цар­ство­ва­ть

               про­цар­ство­ва­ть

   ца­ре­дво­рец

         ца­ре­двор­че­ский

   ца­ре­у­би­й­ство

         ца­ре­у­би­й­ствен­ный

   ца­ре­у­би­й­ца

   ца­рь-де­ви­ца

   ца­рь-ко­ло­кол

   царь-пушка                        

 

        

      

 

 

             cár (I)

 

 

 

                 cá­ri­ca

 

                 cá­ro­vič

 

                 cá­rov­ná

 

 

                 cá­ri­zmus

                     cá­ri­sta

                             cá­ri­stický 1

                          cá­ri­stický 2

                 cár­stvo

 

 

 

                  cárský

 

 

 

 

 

 

                   cá­ro­vať

                   cá­riť

 

 

 

 

 

 

                  cár­stvo­vať

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                    cá­ro­fil

                         cá­ro­filský

                              cá­ro­fil­stvo

                   cárovražda

 

5.4. ПРЕ­ГЛЕД АФИКСАЛНИХ ТВО­Р­БЕ­НИХ ФОРМАНАТА. Под тво­р­бе­ним еле­мен­ти­ма под­ра­зу­ме­ва­мо афик­сал­на и мор­фо­но­ло­шка сред­ства (ра­ди се о нај­ра­зли­чи­ти­јим ал­тер­на­ци­ја­ма са­мо­гла­сни­ка и су­гла­сни­ка, по­ме­ра­њу ак­цен­та, "усе­че­ние про­из­во­дя­щ­ей осно­вы" као и "на­ра­щ­е­ние основ и на­ло­же­ние мор­фем" в. ССРЈТ 1985: 26). У сле­де­ћој та­бе­ли на ма­те­ри­ја­лу кон­так­то­ло­шког реч­ни­ка адап­та­ци­је ру­си­за­ма у осам сло­вен­ских је­зи­ка да­је­мо спи­сак афик­сал­них фор­ма­на­та помоћу којих се творе русизми.

 

Таб. 52

Твор­бе­ни фор­ман­ти

Пољ­ски

-a, -acja, -ać, -adia, -ak, -at, -aż, -ca, -cki, -czyk, -e, -ec, -ek, -enie, -ent, -er, -ić, -ica, -ic­two, -ik, -ista, -isty, -it, -izm, -je, -ka, -ki, -nia, -nie, -nik, -ny, -oner, -ski, -stwo, -tyw, -uc­ha, -un, -szczyk, -y, -yca, -yna, -yć, -yzm, -0, -o-, -o-/-ki, -o-/-ny, -o-/owy, -u-/-y, bez-/-owy, na-, ob-, po-/-ka, u-/-ić

Че­шки

-a, -ace, -ák, -ant, -ar, -aša, -áž, -ba, -ci, -čak, -čík, -čik, -e, -ec, -ek, -í, -i, -ice, -iáda, -ík, -ik, -iňa, -ina, írovkа, -išňa, ismus, -isté, -ič, -ka, -ký, -lec, -livý, -nický, -ný, -ní, -nik, -ník, -ni­ci, -ňja, -on, -oj, -ovat, -ovik, -ovi­ci, -ov­ka, -ový, -ost, -ský, -stvo­va­ti, -ství, -stvo, -tel, -těl, -tví, -ščik, -šti­na, -uš­ka, -ýr, -0, -o-, -o-/-ec, -o-/-ci, roz/iti, bez-/-ní, kon­tra-, ne-

Сло­вач­ки

-a, -ac, -ácia, -ak, -ák, -án, -ár, -ať, -áž, -átor, -ba, -ca, -cký, -ctvo, -ec, -enie, -enný, -enský, -čik, -čík, -či­na, -čivý, -ica, -ie, -ik, -ík, -ina, -in­ka, -ista, -iz­mus, -izo­vať, -ka, -ky, -í, -ie, -ina, -ist(a), -is­tický, -it', -ité, -izo­vať, -ký, -liš­te, -ňa, -ne, -nie, -nik, -ník, -ny, -ný, -o, -or, -osť, -ota, -ovať, -ovať, -ovec, -ovič, -ov­ná, -ovský, -ový, -ský, -stvo, -stvo­vat', -tel', -te­ľny, -tvo, -um, -uš­ka, -0, -e-/-ný, -o-, -o-/-ec, -o-/-ka, -o-/-ne, -o-/-ny, -o-/-ný, -o-/-ý, an­ti-, bez-/-ný, do-, do-/-ný, na-, o-, od-, po-/-nik, po-, proti-, zá-

Сло­ве­нач­ки

-a, -aci­ja, -an, -ar, -at, -ati, -ator, -av, -čik, -ec, -ek, -el, -en, -enje, -eva­ti, -evič, -ež, -i, -ica, -ič, -ičen, -ik, -ina, -inja, -ist, -ističen, -išče, -iški, -ištvo, -izem, -jak, -je, -ka, -lišče, -na, -ni­ca, -nik, -nje, -o, -ost, -ov, -ova­ti, -oven, -ovik, -ov­nik, ov­ski, -ozen, -ski, -stvo, -telj, -ščak, -ščina, -štvo, -uška, -va, -0, -o-, do-/-en, o-, -o-/-an, -o-/-en, -o-/-iti, -o-/-0, -o-/-ec, na-, na-/-en, nad-/en, na-/-je, ne-, ob-/-iti, po-/-iti, pro-, so-/-nik

Срп­ски

-а, -ава­ти, -ај­ши, -ак, -ан, -ани­је, -ан­ка, -ање, -ар, -ат, -ати, -атив, -ац, -аци­ја, -аш, -ва, -ва­ти, -во­ва­ти, -еб­ни, -еви, -еж, -еј, -ељ, -ељив, -ен, -ени, -ени­је, -ење, -ески, ество­ва­ти, -ета, -ећи, -и, -ива­ти, -изам, изи­ра­ти,-изи­ра­ње, -ија, -ије, -ик, -им, -ина, -ин­ка, -иња, -ист, -ити, -ица, -иче­ски, -ич­ки, -иште, -ић, -јак, -ја­нин, -је, -ка, -ки, -лац, -ље, -љив, -на, -ни, -нив, -ни­је, -ник, -ни­ца, -ну­ти, -ња, -ње, -њи, -о, -ов, -ова­ти, -овик, -ов­ка, -ови, -ов­ник, -озни, -ок, -ост, -ота, -ски, -ствен, -стви­је, -ство, -ство­ва­ти, -те­лан, -тел­ни, -тељ, -те­љан, -уша, -ушка, -ући, -ча­нин, -чик, -шчик, -шти­на, -0, -е-, -е-/-ац, -е-/-ив, -о-, -о-/-0, -о-/-ан, -о-/-ац, -о-/-ен, -о-/-ка, -о-/-ни, -о-/-ник, -о-/-тељ, -о-/-ца, без-, без-/-ан, бес-, бес-/-ан, бес-/ен, бес-/-ити, вас, за-, за-/-ан, за-/-ати, за-/-ен, за-/-ати, за-/-ити, за-/-ни, из-, из-/-ити, на-, над-/-ати, над-/-ни, не-, не-/-ан, не-/-им, о-, об-, об/ити, от-, по-, по/ни, пред-, при-, про-, са-, са/ен

Хр­ват­ски

-a, -ac, -aci­ja, -aja, -an, -an­je, -ar, -ati, -ava­ti, -ba, -en, -eni, -eni­je, -enik, -ić, -ije, -ik, -in­ja, -ista, -iti, -iv, -iva­ti, -iš­te, -izam, -jak, -je, -ka, -ki, -ljen, -nik, -nu­ti, -nja, -njik, -čik, -ća, -o, -ok, -ost, -ova­ti, -ovik, -ov­ka, -ovoj, -ski, -stvo, -telj, -šti, -šti­na, -uš­ka, -vlje, -0, -o-, -o-/-ac, -o-/-an, -o-/-ec, -o-/-en, do-/-an, ob-/-iti, ob-/-ova­ti, po-/-iti, po-/-iti, raz-/-iti, za-/-ni, o-, ne-, pre-, pred-, raz-

Ма­ке­дон­ски

-а, -ак, -ан, -ан­ка, -ант, -ање, -атор, -аци­ја, -ва, -ва­ње, -еж, -ел, -елив, -ен, -ение, -еник, -еност, -ење, -ест, -ество, -ет­ка, -ец, -и, -ив, -ие, -изам, -изи­ра, -ик, -ин, -ина, -ин­ка, -иња, -ира­ње, -иси­мус, -иса, -ист, ите­лен, -ица, -ич, -ичи, -ич­ка, -ич­ки, -штво, -иштво, -иште, -шти­на, -је, -ка, -ки, -лив, ли­ште, -ние, -ник, -ни­ца, -нич­ка, -нич­ки, -ност, -ну­ва, -ње, -о, -ов, -овен, -овик, -ови­на, -ов­ка, -ов­ник, -озен, -ок, -ост, -ски, -ствие, -ство, -ству­ва, -от, -ота, -таш, -тел, -те­лен, -тие, тел­ство, -ува, -ува­ње, -увач, увач­ки, -чив, -чки, -штво, -шти­на, -0, без-, без-/-ен, без-/-ие, без-/-ица, бес-, бес-/-ен, бес-/-и, бес-/-0ов, во-, во-/-и, воз-, воз-/-и, до-/-и, -е-/-ен, -е-, -е-/-ив, -е-/-лив, -е-/-ник, за-/-и, за-/-ен, зад-/-ен, из-, ис-, не-, не-/-ен, -о-, -о-/-ен, -о-/-ец, -о-/-тел, о-, о-/-и, о-/-тел­ски, об-/-и, ов-/-ив, ов-/-ие, о-/-ник, од-, от-, па-/-ок, под-/-ен, пра-, пред-, пре-, при-, при-/-ен, раз-, рас-/-и, с-, со-, со-/-ен, со-/-ник, со-/-ич­ки

Бу­гар­ски

-а, -авам, -авец, -ада, -аж, -айши, -ак, -ал, -ален, -алии, -аль­он, -ам, -ан, -анец, -ант, -ан­та, -ар, -арен, -арий, -ари­ус, -ат, -ати­вен, -ати­зъм, -ати­ка, -ати­чен, -ати­че­ски, -атор, -ато­ри­ка, -ату­ра, -атур­гия, -атор, -ация, -аш, -ащ, -ая, -ба, -би­ще, -вам, -вш, -джия, -е, -евам, -еви, -евик, -евич, -ево, -ей, -ейший, -елен, -ем, -емост, -ен, -енен, -енец, -ение, -е-/-ник, -ения, -ент, -ен­ция, -ер, -еса, -ески, -ест, -ество, -ети­ка, -ец, -ещ, -иал, -иален, -ив, -ива­ция, -ивен, -ид, -ие, -иза­ция, -изи­рам, -из­на, -изъм, -ий, -ик, -ика, -илия, -им, -ина, -инец, -иня, -ир, -ирам, -иро­ван, -иру­вам, -иса, -ист, -ис­ти­ка, ис­ти­чен, ис­ти­че­ски, -ит, -ител, -ифи­ци­рам, -их, -ица, -иция, -ич, -ича, -ичен, -иче­ски, -ия, -ка, -ки, -л, -лвам, -лен, -лец, -лив, -на, -навт, -не, -ние, -ник, -ни­ца, -ни­ча, -ни­че­й­ство, -ни­че­ство, -ни, -ност, -ня, -о, -ов, -ова, -овам, -ове­ние, -ови, -овик, -овит, -ов­ка, -ов­чик, -озен, -ок, -ом, -он, -она­лен, -онен, -онер, -он­ка, -ор, -орен, -ория, -ост, -ота, -ски, -ствам, -ство, -ству­вам, -т, -тел, -те­лен, -тел­но, -тел­ство, -тие, -тия, -тор, -тяй, -у, -уален, -уация, -ува, -увам, -ува­не, -уен, -уй, -ука, -ум, -ура, -ур­гия, -ушка, -ущ, -ция, -чак, -ча­нин, -че­ски, -чив, -чик, -ш, -ша, -ше­ство, -шчик, -ши, -щина, -юра, -ющ, -я, -явам, -яга, -як, -ям, -ян, -яр, -ярен, -ящ, -ък, -ыш, -0, -е-, -е-/-ен, -и-, -о-, -о-/-ен, -о-/-ец, -о-/-ик, -о-/-ка, -о-/-лив, -о-/-н-, -о-/-ник, -о-/-ня, -о-/-ови, -о-/-тел, -о-/-0, о-/-тел­ски, -у-, -у-/-ен, -у-/-ка, а-, ан­ти-, без-, без-/-ен, без-/-из­нен, без-/-ка, без-/-ие, без-/-отен, в-/-о, въз-, де-, дез-, дис-, до-/-ен, екс-, екс­тра-, за-, из-, из-/-ие, и-, им-, ин-, ин­тер-, ин­фра-, на-, не-, на-/-ка, на-/-ник, не-/-им, на-/-ен, не-/-ен, не-/-ем, от-, по-/-ие, под-/-ие, под-/-ен, пред-/-ие, при-, при-/-ие, про-, про­ти­во-, съ-/-ен

 

5.5. ЗА­КЉУЧ­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА. Адап­та­ци­ју ру­си­за­ма на тво­р­бе­ном ни­воу зо­ве­мо трансдеривација. Под трансдеривацијом под­ра­зу­ме­ва­мо ак­ти­ви­за­ци­ју по­бу­ђе­них кон­вер­гент­них тво­р­бе­них мо­де­ла је­зи­ка при­ма­оцa или ства­ра­ње но­вих тво­р­бе­них мо­де­ла под доминантним ути­ца­јем је­зи­ка да­ва­о­ца.

 

5.5.1. У за­ви­сно­сти ко­ли­ки је сте­пен по­ду­дар­но­сти твор­бе­не осно­ве и афик­сал­не мор­фе­ме раз­ли­ку­је­мо нулту (Д0), прву делимичну (Д1/1), другу делимичну (Д1/2) и слободну трансдеривацију (Д0) ру­си­за­ма (в. т. 5.2). Тво­р­бе­ној адап­та­ци­ји под­ле­жу мо­ти­ви­са­ни и не­мо­ти­ви­са­ни мо­де­ли. У при­мар­ној адап­та­ци­ји не­мо­ти­ви­са­ном (І) од­но­сно мо­ти­ви­са­ном (ІІ) мо­де­лу од­го­ва­ра не­мо­ти­ви­са­ни или мо­ти­ви­са­ни ру­си­зам (уп. рус. во­ля І и мак. вол­ја І; рус. зе­млян­ка ІІ и чеш. ze­mljan­ka II; рус. зем­ство ІІ и буг. зем­ство І, сло­вен. zem­stvo II; рус. бо­го­твор­ный І и срп. боготво­ран ІІ; рус. от­крыт­ка ІІ и пољ. od­krytka I итд.). Твор­бе­на мо­ти­ви­са­ност ру­си­зма у при­мар­ној адап­та­ци­ји је по­сле­ди­ца ути­ца­ја твор­бе­ног гне­зда мо­де­ла у би­лин­гвал­ној си­ту­а­ци­ји и по­зи­ци­је ко­ју ру­си­зам има у тво­р­бе­ном гне­зду је­зи­ка при­ма­о­ца [123] (уп. срп. ми­ро­зда­ње, на­ра­во­у­че­ни­је). Не­мо­ти­ви­са­ност ру­си­зма про­из­и­ла­зи ис­кљу­чи­во из ње­го­ве чел­не по­зи­ци­је у твор­бе­ном гне­зду. Твор­бе­на мо­ти­ви­са­ност ру­си­за­ма мо­же би­ти раз­ли­чи­та у ис­пи­ти­ва­ним је­зи­ци­ма. Ру­ска лек­се­ма ду­ше­гре­й­ка до­би­је­на је сло­же­но-су­фик­сал­ном твор­бом, док је ду­ше­губ­ка мо­ти­ви­са­на име­ни­цом ду­ше­губ. У срп­ском је­зи­ку ду­шо­греј­ка је сло­же­ни­ца (она ко­ја не­ком ­гре­је ду­шу), док је у че­шком и сло­ве­нач­ком не­мо­ти­ви­са­на реч (део оде­ће). У срп­ском и хр­ват­ском је­зи­ку ру­си­зам ду­ше­­гуп­ка (ду­шо­­гуп­ка) је об­ра­зо­ван сло­же­но-су­фик­сал­ном твор­бом (gdje se gu­bi duša), док у ма­ке­дон­ском и сло­ве­нач­ком представља не­мо­ти­ви­са­ну реч (има ис­кљу­чи­во тер­ми­но­ло­шко зна­че­ње). Ру­си­зми де­ри­ва­ти при­па­да­ју истом ти­пу твор­бе као и де­ри­ва­ти мо­де­ли. Име­ни­це су нај­че­шће мо­ти­ви­са­не гла­го­лом (ру­ска лек­се­ма ат­те­стат мо­ти­ви­са­на је гла­го­лом ат­те­сто­ва­ть; срп­ски ру­си­зам ате­стат [124] у се­кун­дар­но-тер­ци­јар­ној адап­та­ци­ји мо­ти­ви­сан је гла­го­лом ате­сти­ра­ти, док је у при­мар­но-тер­ци­јар­ној адап­та­ци­ји мо­ти­ви­сан ру­ским мо­де­лом), при­де­вом (бе­си­ље од бе­си­лан или ру­ским мо­де­лом), име­ни­цом (ве­че­рин­ка од ве­чер или ру­ским мо­де­лом), бро­јем (трој­ка од тро­је или ру­ским мо­де­лом). При­де­ви су мо­ти­ви­са­ни име­ни­цом (бо­је­ви од бој или ру­ским мо­де­лом), гла­го­лом (бди­те­лан од бде­ти или ру­ским мо­де­лом), при­де­вом (вер­но­по­да­нич­ки од вер­но­­по­да­ни или ру­ским мо­де­лом). Гла­го­ли су мо­ти­ви­са­ни име­ни­цом (бољ­ше­ви­зи­ра­ти од бољ­ше­вик или ру­ским мо­де­лом), при­де­вом (лу­ка­ви­ти од лу­кав или ру­ским мо­де­лом). При­ло­зи су мо­ти­ви­са­ни при­де­вом (за­благо­вре­ме­но од за­бла­­го­вре­ме­ни или ру­ским мо­де­лом) и при­ло­гом (дав­ним дав­но [125] од дав­но или ру­ским мо­де­лом).

 

5.5.2. Твор­бе­ном контак­те­мом зо­ве­мо сва­ки по­је­ди­нач­ни твор­бе­ни фор­мант (афикс) и твор­бе­ну по­ја­ву (твор­бе­ни на­чин) ко­ји су ре­зул­тат је­зич­ког кон­так­та. У за­ви­сно­сти од сте­пе­на по­ду­дар­но­сти твор­бе­них фор­ма­на­та и по­ја­ва раз­ли­ку­је­мо нулто адаптиране (К0), делимично адаптиране (К1) и слободно адаптиране (К2) твор­бе­не контак­те­ме. Нул­то адап­ти­ра­на кон­так­те­ма мо­же би­ти исто­ве­тан су­фикс у је­зи­ку при­ма­о­цу и је­зи­ку да­ва­о­цу (нпр. пољ. -ak < рус. -ак; чеш. -ec < рус. -ец; слов. -osť < рус. ость; сло­вен. -uška < рус. -ушка; срп. -сtво < рус. ство; хрв. -telj < рус. -те­ль; мак. -ок < рус. -ок; буг. -ние < рус. -ние), за­тим пре­фикс (буг. не- < рус. не-; мак. о- < рус. о-; срп. за- < рус. за-; пољ. na- < рус. на-; чеш. ne- < пољ. не-; слов. na- < на- итд.) или исти тво­р­бе­ни на­чин (мак. отпе­чаток < рус. от­пе­ча­ток; буг. стъ­кло­дув < рус. сте­кло­дув; сло­вен. sti­ho­tvo­rec < рус. сти­хо­тво­рец). Као де­ли­мич­но адап­ти­ра­не кон­так­те­ме по­ја­вљу­ју се де­ли­мич­но адап­ти­ра­ни тво­р­бе­ни фор­ман­ти и твор­бе­не по­ја­ве (уп. рус. мак­си­ма­лизм и буг. мак­си­ма­ли­зъм; рус. мо­сквич и хрв. Moskv; рус. бе­ло­гвар­де­ец и срп. бе­лоgар­де­јац, сло­вен. беlogardist; рус. бла­го­род­ный и слов. bla­hrodý). Уко­ли­ко су тво­р­бе­ни еле­мен­ти и тво­р­бе­не по­ја­ве мо­де­ла суп­сти­ту­исани дру­гим твор­бе­ним еле­мен­ти­ма и тво­р­бе­ним по­ја­ва­ма је­зи­ка при­ма­о­ца, он­да се ра­ди о сло­бод­но адап­ти­ра­ним кон­так­те­ма­ма (уп. срп. сти­хотво­рац и рус. сти­хо­тво­рец; рус. степ­ной и мак. сtеpски; рус. сто­ле­тие и сло­вен. sto­le­tje; рус. стре­мле­ние и мак. стре­меж; рус. лю­бо­пыт­ство­ва­ть и мак. љу­бопитству­ва; рус. ма­мон­то­вый и чеш. mamutí; слов. mamutí; рус. бес­со­ю­зный и пољ. bez­zwi­ąz­kowy; рус. ком­плек­то­ва­ть и буг. ком­плек­ту­вам; рус. ко­ман­до­ва­ть и буг. ко­ман­ду­вам).

 

5.5.3. Кон­так­то­ло­шком ана­ли­зом утвр­ђу­јемо ин­вен­тар твор­бе­них кон­такте­ма и сте­пен њи­хо­ве тран­сде­ри­ва­ци­је. Трансдеривација представља процес ак­ти­ва­ци­је и/или пресликавања контактема. Тако, нпр., по­ло­ви­ном ХХ в. у сло­вен­ским је­зи­ци­ма до­ла­зи до екс­пан­зи­је абре­ви­ја­ту­ра под доминантним руским ути­ца­јем, одн. до пре­сли­ка­ва­ња са­ме по­ја­ве [126]. Нај­ве­ћи број оп­ште­сло­вен­ских афик­са ак­ти­ви­ра се у је­зи­ку при­ма­о­цу, док се не­ки пре­сли­ка­ва­ју (у срп­ском се, нпр., пресликава су­фик­с -шчик у ре­чи на­тур­шчик или су­фик­с -ја­га у ре­чи бро­дја­га). Ак­ти­ва­ци­ју про­ла­зе српски оп­ште­сло­вен­ски су­фик­си -тељ, -те­лен, -ениjе [127], -ни­је, -ије, -ка, -(а)н, -ство, -ост, -ник, -ец, -ок, без- (бес-) итд., ин­тер­на­ци­о­нал­ни [128] су­фик­си ти­па -ар (лат. -ari­us), -изм (лат. -ismus), -ист, -иста, -(а)ци­ја (лат. -tio), -ирати (нем. -ier) и др.

 

5.5.4. Ру­ски ути­цај се нај­ви­ше огле­да у по­ве­ћа­њу број­ча­но­сти [129] су­фиксал­них обра­зо­ва­ња, пра­вих сло­же­ни­ца [130], сло­же­но-су­фик­сал­них обра­зо­ва­ња, абре­ви­ја­ту­ра [131], пар­ти­цип­ских обра­зо­ва­ња, за­тим no­mi­na agen­tis, no­mi­na ac­ti­o­nis [132], no­mi­na es­sen­di. Тво­р­бе­не кон­так­те­ме углав­ном чу­ва­ју зна­че­ња мо­де­ла (у за­ви­сности од вр­сте адап­та­ци­је). Та­ко, на при­мер, кон­так­те­ме без-, не- чу­ва­ју зна­че­ње не­га­ци­је (нпр. срп. без­на­равствен, не­до­во­љан) и ис­кљу­чи­ва­ња [133] (срп. не­ве­чер­њи), док кон­так­те­ме за- (срп. за­оч­ни; буг. за­по­ля­рен, хрв. zagranični, словач. záduševný) и пред- (срп. предстојати, мак. пре­до­пре­де­ли) пре­ци­зни­ју ре­ла­ци­ју у про­сто­ру и вре­ме­ну итд. Тво­р­бе­не не­про­ши­ре­не кон­так­те­ме (нпр. срп­ски су­фик­си -је, -ик, -ац, -ник, -тељ) мо­гу има­ти про­ши­ре­не ва­ри­јан­те (-стви­је, -ти­је, -авац, -имац, -ов­ник, -лник, -итељ, -атељ, -ја­тељ).

 

5.5.5. По­ду­дар­ност мо­де­ла и ру­си­зма мо­же се по­сма­тра­ти са ста­но­ви­шта мор­фем­ског са­ста­ва и са ста­но­ви­шта мор­фо­ло­шке струк­ту­ре. У пр­вом слу­ча­ју се под­ра­зу­ме­ва фо­нет­ска по­ду­дар­ност, док у дру­гом не. Та­ко, на при­мер, буг. ав­токо­ло­на (< рус. ав­то­ко­лон­на) и мак. ака­ње (< рус. ака­нье) адап­ти­ра­ју се Д1/1 одно­сно Д1/2 тран­сде­ри­ва­ци­јом, док се на мор­фо­ло­шком ни­воу ове лек­се­ме адапти­ра­ју нул­том тран­смор­фе­ми­за­ци­јом (М0).

 

5.5.6. Од укуп­ног бро­ја испитиваних ру­си­за­ма у речницима ју­жно­сло­вен­ских и појединих за­пад­но­сло­вен­ских је­зи­ка у просеку 51,45% су мо­ти­ви­са­не ре­чи­, док је не­мо­ти­ви­са­них речи 48,54%. Ве­ћи број не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма се на­ла­зи у ис­пи­ти­ва­ним реч­ни­ци­ма за­пад­но­сло­вен­ских је­зи­ка (62,91%), док је не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма у реч­ни­ци­ма ју­жно­сло­вен­ских је­зи­ка у про­се­ку 45,51%. По­да­ци го­во­ре да се у реч­ни­ци­ма ква­ли­фи­ка­тор по­ре­кла ма­ње ста­вља уз ру­си­зме де­ри­ва­те.

 

Таб. 53

Ти­по­ви тран­сде­ри­ва­ци­је

Тип

С %

Х %

М %

Б %

Сл %

П %

Ч %

Ск %

I

II

Д0

Д1/1

Д1/2

Д2

47,35

52,64

49,56

20,62

19,23

10,57

65,36

34,63

52,66

17,75

18,93

10,65

28,48

71,51

56,22

18,47

14,42

10,86

48,05

51,94

34,17

12,29

15,48

6,42

51,62

48,37

58,37

13,39

21,05

7,17

72,61

27,38

57,24

20,28

8,69

13,76

65,87

34,12

66,86

11,04

16,27

5,81

50,48

49,51

52,36

19,68

14,56

13,38

 

5.5.7. У срп­ском кор­пу­су нај­ви­ше је ру­си­за­ма де­ри­ва­та (577 или 52,64%), док је не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма 519 или 47,35%. Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом адапти­ра­ се 286 ру­си­за­ма (49,56%), Д1/1 - 119 русизама (20,62%), Д1/2 - 111 русизама (19,23%), док је сло­бод­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ран 61 ру­си­зам (10,57%).

 

5.5.7.1. Нај­ве­ћи број ру­си­за­ма је добијен су­фик­са­ци­јом (73,65%, нпр. агитка, ака­де­ми­че­ски). Раз­ли­чи­ти об­ли­ци сла­га­ња за­сту­пље­ни су са 12,65% (бе­логарде­јац, благо­вре­мен), пре­фик­са­ци­ја се среће у 9,35% случајева (без­на­равствен, васпро­и­звести, огра­ни­чити), док је кон­фик­са­ци­ја карактеристична за 4,33% русизама (загра­нич­ни, погра­нич­ни). Најфреквентнији је спојни вокал -о- (23), а са­мо јед­ном је посведочен спојни вокал -е- (огње­ди­шни).

 

5.5.7.2. У кон­так­то­ло­шком реч­ни­ку ру­си­за­ма ве­ћи­на афик­сал­них твор­бе­них кон­так­те­ма по­ја­вљу­је се је­дан­пут: -ај­ши, -ак, - ани­је, -ан­ка, -ање, -ар, -ат, -ва, -еж, -ељ, -ески, -ећи, -изи­ра­ти, -изи­ра­ње, -ија, -им, -ина, -ин­ка, -иња, -ист, -иште, -ић, -ја­нин, -лац, -уша, - те­љан, -на, -нив, -ни­је, -ња, -ље, -тел­ни, -љив, -ну­ти, -ов, -ов­ник, -озни, -ок, -ота, -ствен, -стви­је, -ући, -ча­нин, -чик, без-, бес-, вас-, из-, на-, от-, са-, -е-, -е-/-ец, -о-/-ка итд. Продуктивношћу се одликују сле­де­ћи су­фик­си (у за­гра­ди да­је­мо број по­твр­да): -ирати (2), -ов­ка (3), -аци­ја (3), -иче­ски (3), -ови (3), -те­лан (3), -ица (4), (4), (4), -шти­на (4), -ушка (4), -ње (4), -овати (5), -ик (5), -ски (5), -ити (5), -ни (6), -је (7), -тељ (8), -ати (8), -ава­ти (8), -ац (13), -ство (13), -ник (13), -0 (13), -ење (14), -ен (14), -ије (19), -ка (20), -но (25), -ан (31), -ост (48). Нај­фре­квент­ни­ји пре­фик­си су за- (3), не- (26), о- (10). У гра­ђи су по­твр­ђе­на три де­вер­ба­ти­ва на (до­зво­ла, на­гра­да, услу­га). У пре­фик­сал­но-су­фик­сал­ној твор­би уче­ству­ју фор­ма­на­ти об-/-ити (3), без-/-ан (4), не-/-им (4) и бес-/-ан (8). Нај­про­дук­тив­ни­је сло­же­но-су­фик­сал­не ком­би­на­ци­је су -о-/-ац (6) и -о-/-ан (15). Твор­ба пре­тва­ра­њем је при­сут­на у при­ме­ри­ма на­сtро­јен и шам­pањ­ски, док се кал­ки­ра­ње среће у при­ме­ри­ма бо­готра­жња и цр­но­сто­ти­наш. Суп­стан­ти­ва­ци­ја је по­твр­ђе­на у при­ме­ри­ма беспри­зор­ни, бо­же­стве­на, де­жур­ни, искрен, ка­ра­ул­ни, над­ле­жан, шам­пањ­ски. Лек­се­ма нер­вчик је формирана од ру­ских еле­ме­на­та и у та­квом ли­ку ко­ји у ру­ском ни­је по­све­до­чен [134] (Ај­ду­ко­вић 1997: 53).

 

5.5.7.3. У ру­ском је­зи­ку име­ни­це обра­зо­ва­не по­мо­ћу су­фик­са -те­ль припа­да­ју гру­пи ре­чи које имају значење "вр­ши­лац рад­ње уоп­ште". И у срп­ском је­зи­ку по­сто­је лек­се­ме са су­фик­сал­ном кон­так­те­мом –тељ [135]. За раз­ли­ку од руског ко­ји по­се­ду­је име­ни­це са зна­че­њем ма­ши­не, ору­ђа или спра­ве ("пред­мет­но-ору­ди­й­ное зна­че­ние"), срп­ски је­зик го­то­во да ово зна­че­ње не по­зна­је (Тер­зић 1999: 67). Из­у­зет­ке пред­ста­вља­ју име­ни­це бра­ни­тељ, ру­ко­во­дитељ, мр­ша­ви­тељ и об­ру­ша­ва­тељ (Ри­стић 1982: 205). У кон­так­то­ло­шком реч­ни­ку на­ла­зи­мо сле­деће при­ме­ре са су­фик­сал­ном кон­так­те­мом -тељ: бо­го­и­скатељ, ви­со­ко­пре­вос­хо­дитељ­ство, вла­дје­тељ, до­бро­же­латељ, житељ, жи­тељ­ство, истре­битељ, књиго­и­зда­тељ, ла­скате­љан, над­зи­ра­тељ, обла­датељ, пред­во­ди­тељ, са­зда­тељ, ху­литељ. По­што сви на­ве­де­ни ру­си­зми при­па­да­ју ар­ха­ич­ном лек­сич­ком фон­ду, он­да мо­жемо ре­ћи да је да­нас су­фикс -тељ ма­ло про­дук­ти­ван. Је­ди­но у при­ме­ру при­те­жа­лац ру­ском су­фик­су -те­ль (при­тя­жа­те­ль) од­го­ва­ра кон­ку­рентски су­фикс -лац. Ру­ским мо­де­ли­ма са су­фик­сом на -ец (гвар­де­ец, гро­мо­вер­жец, жи­лец, ком­со­мо­лец, кра­сно­ар­ме­ец, ку­пец) од­го­ва­ра­ју срп­ски ру­си­зми са агентив­ним су­фик­сом -ац (гвар­де­јац, гро­мо­вр­жац, жи­лац, ком­со­мо­лац, кра­сно­арме­јац, ку­пац) [136]. Ру­си­зми са су­фик­сом -ец ни­су по­све­до­че­ни. Ру­ском су­фик­су -ство (вер­хо­вен­ство, бес­по­ко­й­ство, из­ли­ше­ство) од­го­ва­ра­ју срп­ски су­фик­си -ство (вр­хо­вен­ство), -ије (бес­по­кој­ствие) и -ост (из­ли­шност). Нај­про­дук­тив­ни­ји од свих су­фик­са је су­фикс -ост ко­јим се из­ра­жа­ва­ју ап­стракт­на зна­че­ња (бе­слове­сност, бес­печ­ност, бу­дућ­ност, ва­жност, вну­тре­ност, вољ­ност) [137]. У гра­ђи је по­све­до­че­но де­се­так гла­гол­ских име­ни­ца на -ње (вни­ма­ње, ис­тја­за­ње, је­ди­ње­ње, тре­бо­ва­ње) и -ење (ваз­об­но­вље­ње, вол­не­ње, дерз­но­ве­ње, до­сти­же­ње, ја­вле­ње). Ру­ским мо­де­ли­ма бо­ль­ше­ви­зи­ро­ва­ть и за­ба­зи­ро­ва­ть од­го­ва­ра­ју ру­си­зми са суфик­сом -ира­ти (бољ­ше­ви­зи­рати, за­ба­зи­ра­ти) ко­ји ру­ски је­зик не по­зна­је (Терзић 1999: 87). Про­дук­ти­ван су­фикс -ати има сле­де­ће ва­ри­јан­те: -ова­ти (без­умство­ва­ти), -ество­ва­ти (вла­ди­че­ство­ва­ти), -ство­ва­ти (го­спод­ство­вати), -авати (до­вје­ра­ва­ти), -ира­ти (за­ба­зи­ра­ти), -ива­ти (по­бу­ђи­ва­ти). У гра­ђи се сре­ће гла­гол­ски су­фикс -нути у при­ме­ру пре­не­брегну­ти, а -ити у при­ме­ри­ма бе­слави­ти, бо­сја­чи­ти, лу­ка­ви­ти, од­но­си­ти се и про­сту­ди­ти се. Од при­дев­ских су­фикса нај­за­сту­пље­ни­ји су -ан, -ен са про­ши­ре­ним ва­ри­јан­та­ма -аван (бе­сла­ван), -ован (бес­пре­ко­сло­ван), -ате­лан (вни­ма­те­лан), -ите­лан (ре­ши­те­лан), -ебан (вол­шебан), -азан (бла­го­о­бра­зан), -есан (бе­сло­ве­сан), -тен (без­gра­мо­тан), -ествен (боже­ствен), -ствен (во­јин­ствен) и -но­вен (др­зно­вен). Од оста­лих при­дев­ских су­фикса сре­ћу се -ни, -ски и њи­хо­ве ва­ри­јан­те -еб­ни, -ески, -иче­ски, -чки (вра­ждеб­ни, бо­же­ски, ака­де­ми­че­ски, вер­но­pо­да­нич­ки), за­тим су­фик­си -ив, -ов, -ни и про­шире­не ва­ри­јан­те -љив, -ови, -озни, -еб­ни  (зло­че­стив, гор­де­љив, бри­ли­јан­то­ви, вено­зни, вра­ждеб­ни). У при­ме­ру ви­со­чај­ши су­фик­с -ај­ши представља пре­сли­кану и ак­тиви­рану фор­му ру­ског су­пер­ла­ти­ва. Пар­ти­цип­ска обра­зо­ва­ња [138] се за­вр­ша­ва­ју на -ћи, од­но­сно на про­ши­ре­не ва­ри­јан­те -ећи, -ући (все­мо­гу­ћи, клу­бе­ћи се), -им (не­важим), -т (за­њаt) и -ушти (ле­ту­шти). Код при­ло­га нај­про­дук­тив­ни­ји је су­фикс -о/-но,-мо/ (без­у­ча­сно, ва­жно, ви­со­копар­но, не­по­ко­ле­би­мо, не­стр­пе­љи­во). 

 

5.5.7.4. Сла­га­ње је по­сле су­фик­са­ци­је нај­ра­спро­стра­ње­ни­ји твор­бе­ни начин. У гра­ђи се као пр­ви део сло­же­ни­ца по­ја­вљу­ју благо- (благо­вре­мен, благозву­чан), све- (све­ви­шњи, све­општи), бого- (бого­и­скатељ, боготво­ран), кр­во- (крво­же­дан, кр­во­пиј­ца), мно­го- (мно­го­љу­дан), гро­мо- (гро­мо­вр­жац, гро­мо­др­жац), огње- (огње­ди­шни), ви­ско- (ви­со­ко­бла­го­ро­ди­је), ру­ко- (ру­ко­вод­ство), са­мо- (само­вар2), вен­це- (вен­це­но­сац) и до­бро- (до­бро­же­латељ). Име­нич­ке сло­же­ни­це мо­гу би­ти са име­ни­цом у пр­вом де­лу (име­нич­ко-гла­гол­ска су­фик­сал­на сло­же­ни­ца ти­па Пос+Го+су­фикс: бо­го­и­ска­тељ), за­тим са при­де­вом (тип Пос+Ио+нул­ти суфикс: бла­го­вре­мен; тип Пос+Ио+су­фикс [139]: бе­ло­гра­де­јац), са зе­ме­ни­цом (тип Зос+Го+су­фикс: са­мо­вар; тип Зос+И: са­мо­крити­ка) и са при­ло­гом (тип при­лог +И: висо­ко­бла­го­ро­ди­је). При­дев­ске сло­же­ни­це мо­гу би­ти са име­ни­цом на пр­вом ме­сту (тип Иос+Го+су­фикс: бо­го­тво­ран, ду­шо­гупка; рек­циј­ска сло­же­ни­ца ти­па Иос+П: кр­во­же­дан), са при­де­вом (тип Пос+Ио+нул­ти су­фикс: гр­бо­нос), за­ме­ни­цом (тип Зос+П: све­ви­шњи; тип Зос+Го+су­фикс: се­бе­љу­бив), са при­ло­гом (тип прилог+при­дев: бла­го­зву­чан [140]; тип при­лог+Го+су­фикс: пра­во­суд­ни) и гла­го­лом (прилог+гла­гол+су­фикс: бла­го­зву­чан; тип са пар­ти­цип­ским об­ли­ци­ма гла­го­ла: бла­гоми­сле­ћи). Гла­гол­ске сло­же­ни­це се об­ра­зу­ју са име­ни­цом (тип Иос+Г: чи­но­дејство­вати [141]) и при­ло­гом у пр­вом де­лу (бла­го­ра­су­да­ти). Сра­сли­це су ру­си­зми бу­ре­ве­сник и ви­ше­у­по­ме­ну­ти. У гра­ђи су по­твр­ђе­не по­лу­сло­же­ни­це ге­не­рал-лајтнант и ге­не­рал-ма­јор. Скра­ћи­ва­ње осно­ва се сре­ће у при­ме­ри­ма до­сто­по­штен, до­сто­па­ме­тан и во­је­на­чел­ник, док су­фик­со­ид -ман у при­ме­ру непман. По­себ­но ва­жно ме­сто у гра­ђи за­у­зи­ма абре­ви­ја­ци­ја (агитпроп, зар­пла­ћа, Зек, ком­парти­ја, глав­ка). Слов­не абре­ви­ја­ту­ре ти­па ТАСС ни­су уне­те у гра­ђу. Два­де­се­тих го­ди­на у срп­ском су вла­да­ле абре­ви­ја­ту­ре сло­гов­ног ти­па, док три­де­се­тих и че­тр­де­се­тих го­ди­на пре­о­вла­ђу­ју ини­ци­јал­не (Ма­ти­ја­ше­вић 1986: 373).

 

 5.5.8. У хр­ват­ској гра­ђи при­сут­но је 65,36% не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма (319), док је број мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма 169 или 34,63%. Нул­том тран­сде­рива­ци­јом адап­ти­ра­но је 89 русизама или 52,66%, Д1/1 - 17,75% или 30 ру­си­за­ма, Д1/2 - 18,93% или 32 ру­си­зма, док је Д2 тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра­но 18 ру­си­зама или 10,65%. У хр­ват­ској гра­ђи про­це­нат не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма је не­што ве­ћи не­го у срп­ској гра­ђи јер је кон­вер­гент­на лек­си­ка ре­ђе кон­так­то­ло­шки ква­лифи­ко­ва­на.

 

5.5.8.1. Су­фик­са­ци­јом је обра­зо­ва­но 73,37% ру­си­за­ма, пре­фик­са­ци­јом 2, 95% (ne­pri­ja­tan), кон­фик­са­ци­јом - 4,14% (po­ja­sni­ti), док је раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма сла­га­ња 19,53% русизама (pr­vo­bi­tan). Од спој­них во­ка­ла сре­ћу се -о- (бogo­i­ska­telj) и -е- (du­še­gup­ka). Нај­фре­квент­ни­ји су­фик­си су -čik (3), -uš­ka (3), -je (3), -stvo (4), -ava­ti (4), -ije (4), -a (5), -o (5), -an (7), -ost (8), -0 (8), -nik (9) и -ka (10). Од сло­же­но­су­фиксал­них на­чи­на нај­фре­квент­ни­ја је ком­би­на­ци­ја -o-/-an (3).

 

5.5.9. У ма­ке­дон­ском кор­пу­су нај­ви­ше је мо­ти­ви­са­них ре­чи (1017 или 71,87%). Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра­но је 569 ру­си­за­ма (56, 22%), Д1/1 - 187 русизама (18,47%), Д1/2 - 146 русизама (14,42%), док је Д2 тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра­но 110 ру­си­за­ма (10,86%). Укуп­но смо у КР ексцерпирали 403 (28,48%) не­мо­ти­ви­са­на ру­си­зма.

 

5.5.9.1. Су­фик­са­ци­јом је обра­зо­ва­но 84% ру­си­за­ма. По фре­квент­но­сти за њом сле­де кон­фик­са­ци­ја (6,3%), пре­фик­са­ци­ја (5,4%) и ра­зни ти­по­ви сла­га­ња (4,2 %). Пре­ма бро­ју по­твр­да нај­за­сту­пље­ни­ји су су­фик­си -ица (10), -ник (12), -ец (14), -ик (14), - ни­ца (15), -ение (16), -тел (17), -ние (19), -0 (20), -те­лен (20), -ие (28), -ка (32), -ува­ње (39), -ство (40), -ува (56), -ен (79), -о (109) и -ост (133). Од пре­фик­сал­но-су­фик­сал­них на­чи­на нај­про­дук­тив­ни­ја је ком­би­на­ци­ја са пре­фиксом без- и су­фик­сом -ен (22), од­но­сно пре­фик­сом бес- и су­фик­сом -ен (18). Нај­фре­квент­ни­ји је пре­фикс не- (29), док су оста­ли пре­фик­си ма­ње фре­квент­ни: без- (1), бес- (1), во- (1), воз- (4), из- (2), ис- (1), од- (1), от- (1), пра- (1), пред- (2), раз- (1), со- (5). У је­да­на­ест при­ме­ра по­све­до­че­на је ком­би­на­ци­ја са спој­ним во­ка­лом -о- и су­фик­сом -ен. У при­ме­ри­ма јај­це­ви­ден јај­це­вод, сво­е­вре­мен и се­бе­љу­бив сре­ће се спој­ни во­кал -е-.

 

5.5.9.2. До ак­ти­ва­ци­је ру­ских или ге­нет­ски сло­вен­ских афик­са до­ла­зи, на при­мер, у ре­чи­ма са твор­бе­ним кон­так­те­ма­ма -тел, -те­лен, -ение, -ние, без-, во-, воз-, -ество -ие, из-, пре-, пред- (вдах­но­ви­тел, вли­јате­лен, во­о­ру­же­ние, вос­пи­тание, без­деј­ству­ва, во­збу­ди, из­о­би­лен, пре­со­зда­де, пред­на­зна­чи, во­ве­де, без­во­лие, ве­ли­че­ство). У гра­ђи се сре­ћу адап­ти­ра­ни об­ли­ци гла­гол­ских име­ни­ца на -ење, -ње и -је (мечта­е­ње, на­чал­ству­ва­ње, при­бреж­је), као и де­вер­ба­ти­ви са су­фик­сом -ение, -ние и -ие (на­бљу­де­ние, на­ка­за­ние, на­сле­дие). Ва­ри­јант­ни об­лик су­фик­са -ние /-ение гла­си -ува­ње/-увај­ње (ве­ро­и­спо­ве­да­ние / ве­ро­и­спо­ве­ду­ва­ње / ве­ро­и­спо­ве­дувај­ње; до­пол­не­ние / до­пол­ну­ва­ње) или је то нул­ти су­фикс (ве­ро­и­спо­вед). У се­кундар­ној адап­та­ци­ји гла­го­ли до­би­ја­ју су­фикс -ува (со­сре­дото­чу­ва, угне­ту­ва), док име­ни­це на -тел (на­блю­да­те­ль) до­би­ја­ју фор­мант -ач (на­бљу­ду­вач) ко­ји је ши­роко рас­про­стра­њен у на­род­ним го­во­ри­ма (Ко­не­ски 1966: 174). Је­дан број ру­си­за­ма на -ица и -ни­ца има ва­ри­јан­ту са -ич­ка и -нич­ка (рас­кол­ни­ца / рас­кол­нич­ка; за­говор­ни­ца / за­го­вор­нич­ка; за­ло­жни­ца / за­ло­жнич­ка). Исто­вет­но зна­че­ње у ру­ском и ма­ке­дон­ском има­ју пре­фик­си с- у ре­чи скло­ни ("на­соч­ност на деј­ство­то од ра­зни стра­ни кон ед­на точ­ка"; в. Чун­де­ва 1980) и со- у ре­чи со­автор ("сов­ме­сност"). Че­ста је упо­тре­ба гла­гол­ских при­де­ва на -ен (вдах­но­вен, со­сред­то­чен). Је­дан број при­де­ва има сво­је ва­ри­јан­те (по­кро­ви­тел­ствен / pо­кро­ви­tел­ски; пред­у­пре­дителен / пред­у­пре­ду­вач­ки). Ру­ски је ути­цао на по­ја­ву ве­ли­ког бро­ја абре­ви­ја­ту­ра ко­је ни­смо уне­ли у гра­ђу [142]. Пре­сли­ка­ва­њем су обра­зо­ва­не сло­же­ни­це са­ста­вље­не од по­чет­них де­ло­ва син­таг­ми (сов­хоз, кол­хоз, агитпроп). Ру­ски пре­фик­си вос- и со- адап­ти­ра­ни су у скла­ду са ма­ке­дон­ском нор­мом (вос­пи­та­ние, со­на­след­ник).

 

5.5.9.3. Су­фик­са­ци­јом су обра­зо­ва­не no­mi­na ac­ti­o­nis [143]. У окви­ру ове групе из­два­ја­ју се две под­гру­пе: sub­stan­ti­va ver­ba­lia и sub­stan­ti­va de­ver­ba­lia. Гла­голске име­ни­це се обра­зу­ју су­фик­си­ма -ње (ака­ње, без­дел­ни­че­ње, чув­ству­ва­ње) и -ние (вли­ја­ние, вос­пи­та­ние, во­ста­ние). Овај дру­ги су­фикс до­шао је књи­шким путем, да­нас ни­је про­дук­ти­ван и вр­ло че­сто се за­ме­њу­је не­ким дру­гим пр­о­дук­тивним ти­пом (уп. сом­не­ние и сом­не­ва­ње; на­ка­за­ние и ка­зна; Ко­не­ски 1995: 40). Гру­пи sub­stan­ti­va de­ver­ba­lia при­па­да­ју име­ни­це обра­зо­ва­не по­мо­ћу раз­ли­чи­тих про­дук­тив­них ти­по­ва: -а (во­збу­да), -еж (стре­меж), -ок (от­pе­ча­ток), -ка (вноска), -ица (из­гна­ни­ца), -ни­ца (за­ло­жни­ца), -ство (без­ум­ство) и -аци­ја (ко­лек­ти­виза­ци­ја). Ли­ца ко­ја вр­ше рад­њу обра­зу­ју се по­мо­ћу су­фик­са -тел (по­дра­жа­тел) чи­ја је упо­тре­ба огра­ни­че­на на­род­ним су­фик­си­ма -ач и -увач (по­дра­жа­вач). Од ап­стракт­них име­ни­ца (no­mi­na es­sen­di) из­два­ја­ју се име­ни­це на -ост (ма­же­ственост), -ина (ро­ди­на), -ица (бес­со­ни­ца), -ство (род­ство), -штво (чу­да­штво), -ота (пол­но­та), -ие (пред­ве­стие), -изам (бол­ше­ви­зам) -ок (впе­ча­ток). Име­ни­це ко­је зна­че ли­це обра­зо­ва­не су по­мо­ћу су­фик­са -ик (вол­шеб­ник), -ник (кол­хо­зник), -ни­ца (кол­хо­зни­ца), -ица (по­ме­шчи­ца), - нич­ка (тру­же­нич­ка), -ец (ком­со­мо­лец), -тел (пре­дател), -ин (во­ин), док су no­mi­na in­stru­men­ti (на­зи­ви сред­ста­ва ко­ји­ма се вр­ши рад­ња) фор­ми­ра­не по­мо­ћу су­фик­са -ка (pеч­ка), -ник (збор­ник). У гра­ђи су пе­све­до­че­не no­mi­na pa­ti­en­tis (на­зи­ви ко­ји­ма се из­ра­жа­ва­ју ре­зул­тат и обје­кат рад­ње) са фор­ман­ти­ма -ок (oтпечат­ок), -ка (вно­ска), -ина (кон­чи­на), no­mi­na at­tribu­ti­va (на­зи­ви ко­ји­ма се из­ра­жа­ва но­си­лац осо­би­не) са су­фик­си­ма -ец (беспарти­ец), -ик (бес­при­зор­ник), -ник (мра­ко­бе­сник), -ка (пи­о­нер­ка), -ак (чу­дак), -ица (ви­нов­ни­ца), -ни­ца (за­го­вор­ни­ца), за­тим no­mi­na lo­ci са фор­ман­ти­ма -ка (јав­ка), -ни­ца (со­кро­ви­шни­ца), -иште (при­бе­жи­ште), no­mi­na col­lec­ti­va са су­фик­си­ма -ство (со­ав­тор­ство), ет­ни­ци са су­фик­сом -ец (За­по­ро­жец), no­mi­na fe­mi­na­ti­va са су­фик­си­ма -а (сопру­­га), -ка (ком­со­мол­ка), -ица (ви­нов­ни­ца), -ни­ца (за­го­вор­ни­ца) и -нич­ка (тру­же­нич­ка). Име­ни­це ко­је зна­че пред­ме­те обра­зу­ју се по­мо­ћу су­фик­са - ни­ца (ко­ле­сни­ца). Од де­ми­ну­тив­но-хи­по­ко­ри­стич­ких на­зи­ва сре­ћу се име­ни­це са су­фик­сом -ок (из­ли­шок) и -ка (кни­шка), док су­фикс -шти­на, ко­ји је свој­ствен народ­ном је­зи­ку, има ни­јан­су не­га­тив­не и пре­зри­ве оце­не (кан­це­лар­шти­на).

 

5.5.9.4. У гра­ђи су по­твр­ђе­не име­нич­ке сло­же­ни­це ко­је у пр­вом де­лу имају име­ни­цу (кни­го­и­здател, кни­го­и­зда­тел­ство, ве­ро­и­спо­ве­да­ние), за­ме­ни­цу (само­вар, са­мо­кри­ти­ка), при­дев (бе­ло­гар­де­ец, кра­сно­ар­ме­ец, цр­но­со­те­нец), при­лог (пра­во­су­дие), број (пр­во­при­чи­на). Од при­дев­ских сло­же­ни­ца сре­ћу се оне са имени­цом (ра­бото­сpо­со­бен, кни­го­и­здател­ски, це­ле­со­о­бра­зен), за­тим са при­ло­гом (бла­го­зву­чен, остро­у­мен), за­ме­ни­цом (се­бе­љу­бив, се­со­ју­зен, са­мо­љу­бив, сво­е­времен) и бро­јем на пр­вом ме­сту (ед­но­клето­чен). Абре­ви­ја­ци­ја је за­сту­пље­на у приме­ри­ма агит­проп, Ко­мин­тер­на, Ком­со­мол, ком­сорг. Ру­си­зам жар-пти­ца је полу­сло­же­ни­ца. Ру­си­зми тру­до­ден и цр­но­зем има­ју скра­ће­не осно­ве. Је­дан број сложе­ни­ца на­стао је сло­же­но-су­фик­сал­ном твор­бом (зло­ка­че­сtвен, кр­во­пи­ец, ра­боле­пен, раз­но­цве­тен, ро­до­на­чал­ник, ро­до­сло­вие, са­мо­би­тен, сво­е­во­лен, јај­це­виден). Сра­сли­це се сре­ћу у при­ме­ри­ма се­во­змо­жен и се­си­лен.

 

5.5.10. У бу­гар­ском корпусу контактолошког речника ексцерпирали смо  1976 мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма или 51, 94% (абре­ви­а­ту­ра, аб­со­лю­тен, аб­со­лю­ти­зи­рам, аб­страк­тен). Не­мо­ти­ви­саних лек­се­ма је 1828 или 48,05% (абат, або­ри­ге­ни, аб­со­лют, аб­со­лю­ци­ям, авантю­ра, аб­сурд). Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра­ се 1300 ру­си­за­ма или 65,78%, пр­вом де­ли­мич­ном 242 русизма или 12,24%, дру­гом де­ли­мич­ном 306 русизама или 15,48%, док сло­бод­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом адаптира се 127 ру­си­за­ма или 6,42%.

 

5.5.10.1. Нај­ве­ћи број ру­си­за­ма обра­зо­ва­н је су­фик­са­ци­јом (80,46%), док је пре­фик­са­ци­ја за­сту­пље­на у 3,62% слу­ча­је­ва. Кон­фик­са­ци­јом је обра­зо­ва­но 2,21 % ру­си­за­ма. У кор­пу­су су екс­цер­пи­ра­не лек­се­ме са спој­ним во­ка­ли­ма -и- (до­зи­ме­трия), -о- (де­то­ро­жде­ние), -е- (бо­е­при­па­си), -у- (дву­кра­тен). Раз­ли­чи­те вр­сте сла­га­ња су ка­рак­те­ри­стич­не за фор­ми­ра­ње 13,70% ру­си­за­ма. Нај­фре­квенти­ји су су­фик­си -ка (132), -ен (113), -ация (109), -0 (84), -ост (64), -ение (61), -атор (51), -изъм (50), -ист (47), -ство (41), -явам (39), -о (30), -ичен (28), -ик (26), -тел (24), -те­лен (24), -чик (22), -ник (19), -ие (19), -ален (19), -ор (18), -ант (18), -ови (16), -ика (16), -авам (16), -а (13), -ирам (13) и пре­фик­си не- (29), де- (10), за- (3), на- (3), дез- (3), от- (3). Од кон­фик­сал­них твор­бе­них на­чи­на нај­за­сту­пље­ни­ја је ком­би­на­ци­ја са­ста­вље­на од пре­фик­са без- и су­фик­са -ен (17). Суп­стан­ти­ва­ци­ја се сре­ће у при­ме­ри­ма бив­ши, вис­ше­сто­ящ, во­дещ, гри­мь­ор­на, до­зо­рен, на­чи­на­ещ, по­сто­ви, стан­ци­о­нен, стро­е­ви, удо­влетво­ри­те­лен, упра­вля­ващ. 

 

5.5.10.2. Око 78% ру­си­за­ма има исте твор­бе­не фор­ман­те као и њи­хо­ви ру­ски мо­де­ли. Про­цес ак­ти­ва­ци­је ка­рак­те­ри­сти­чан је за бу­гар­ске цр­кве­но­сло­вениз­ме и њи­хо­ве твор­бе­не мо­де­ле. Под ру­ским ути­ца­јем ак­ти­ви­зи­ра­ју се при­де­ви на -те­лен (ви­ра­зи­те­лен, до­ка­за­те­лен), -им, -ем (то су по по­ре­клу трп­ни гла­голски при­ло­зи; съв­ме­стим, вме­ня­ем), -ещ, -ащ, -ящ, -вш (на­чи­на­ещ, по­да­вля­ващ, под­хо­дящ, бивш), за­тим ком­би­на­ци­је са­ста­вље­не од при­де­ва са пре­фик­сом без- или не- и су­фик­са -ен (без­по­ря­дъ­чен, не­раз­ри­вен). Ак­ти­ва­ци­ју про­ла­зе име­ни­це на су­фик­се -ие, -ние (-ение), -ство (-ество), -ствие (мо­леб­ствие, на­зва­ние, на­пра­вле­ние, низ­ко­по­клон­ство, на­род­ни­че­ство), -ник (дач­ник), -чик (ба­ра­бан­чик), суп­стан­ти­ви ти­па ве­сто­вой, ча­со­вой, за­пе­тая, као и гла­го­ли на -ни­ча (лю­бе­зни­ча, ори­ги­нал­ни­ча) и -сту­вам (бед­ству­вам). Ве­о­ма је ра­ши­рен фор­мант -ост ко­јим се гра­ди ап­стракт­на и књи­жев­на лек­си­ка. У сфе­ри тех­нич­ке тер­ми­но­ло­ги­је ши­ро­ко су за­сту­пље­ни су­фик­си ти­пич­ни за ру­ски је­зик као што су -ник и -чик (мон­тажник, до­клад­чик) [144]. У гра­ђи је­дан број лек­се­ма има сво­је ва­ри­јан­те (ари­сто­крати­че­ски / ари­сто­кра­ти­чен; ак­цен­ти­рам / ак­цен­ту­вам; ви­со­ко­мо­ле­ку­ля­рен / ви­со­ко­мо­ле­ку­лен). Нај­ве­ћи број ру­си­за­ма до­шао је пре­ко књи­га, али не­ки су ушли усме­ним пу­тем (ба­ра­бан, вод­ка, бо­рщ, ру­бла, гор­чи­ца).

 

5.5.10.3. У окви­ру no­mi­na ac­ti­o­nis из­два­ја­ју се гла­гол­ске име­ни­це обра­зова­не по­мо­ћу су­фик­са -не (обо­ру­два­не, па­си­ви­ра­не, про­гра­ми­ра­не) и -ние (вос­клица­ние, ко­ле­ба­ние, на­чи­на­ние). Ва­ри­јан­ти об­лик су­фик­са -ние пред­ста­вља су­фикс -ува­не (тъл­ко­ва­ние >  тъл­ку­ва­не). Де­вер­ба­ти­ви се обра­зу­ју по­мо­ћу су­фик­са -ба (прос­ба), -ок (зна­ток), -ка (из­го­тов­ка), -ия (суб­сти­ту­ция) и -ация (ти­пи­за­ция), док се без­су­фик­сал­ни де­вер­ба­ти­ви за­вр­ша­ва­ју на -а (тя­га, езда, за­ку­съч­на, за­прета) или на кон­со­нант (взгляд, взлом, взрив, ви­стрел). Ап­стракт­не име­ни­це се гра­де по­мо­ћу су­фик­са -ост (вну­трен­ност), -ина (глу­би­на), -ия (ин­те­ли­ген­ция), -ство (де­ка­ден­ство), -ота (ки­сло­та), -ие (ме­дле­ние) и -изъм (бол­ше­ви­зъм). Име­нице ко­ји­ма се из­ра­жа­ва вр­ши­лац рад­ње обра­зу­ју се по­мо­ћу су­фик­са -ник (стре­лоч-ник), -ец (гвар­де­ец), -тел (жер­тву­ва­тел) и -ар (звъ­нар), док се no­mi­na in­stru­men­ti фор­ми­ра­ју по­мо­ћу су­фик­са -ка (дву­ствол­ка) и -ник (слов­ник). У гра­ђи су по­сведо­че­не no­mi­na pa­ti­en­tis са фор­ман­ти­ма -ок (зна­ток), -ка (агит­ка), -ина (ни­зи­на),  за­тим no­mi­na at­tri­bu­ti­va са су­фик­си­ма -ец (епи­ку­ре­ец), -ик (ипо­хо­дрик), -ник (лен­ник), -ка (мер­зав­ка), -ак (чу­дак), -як (бо­дряк), no­mi­na lo­ci са фор­ман­ти­ма -ни­ца (ка­ра­ул­ни­ца), no­mi­na col­lec­ti­va са су­фик­си­ма -ство (ри­цар­ство), ет­ни­ци са су­фик­сом -ец (ин­де­ец), no­mi­na fe­mi­na­ti­va са су­фик­сом -ка (ди­пло­мант­ка), -ица (мно­го­ста­ноч­ни­ца), -ни­ца (вла­де­тел­ни­ца) и -иня (ге­ро­и­ня). Од де­ми­ну­тив­но-хи­по­ко­ри­стич­ких на­зи­ва сре­ћу се име­ни­це са су­фик­сом -ка (бу­маж­ка).

 

5.5.10.4. Име­нич­ке сло­же­ни­це мо­гу има­ти у пр­вом де­лу име­ни­цу (га­зобе­тон, на­ро­до­на­се­ле­ние, до­мо­вла­де­лец), за­ме­ни­цу (са­мо­о­тре­че­ние, са­мо­вар, себес­то­й­ност) и при­дев (ви­со­ко­бла­го­ро­дие). Од при­дев­ских сло­же­ни­ца сре­ћу се оне са име­ни­цом (це­ле­съ­о­бра­зен, жи­зне­спо­со­бен), при­ло­гом (жи­во­треп­тящ, ина­ко­ми­слещ), при­де­вом (все­мир­но­и­сто­ри­че­ски, древ­но­гръц­ки) и бро­јем на пр­вом ме­сту (ед­но­кра­тен, дву­кра­тен). Код гла­гол­ске сло­же­ни­це са­мо­о­блъ­щ­а­вам се за­ме­ни­ца се на­ла­зи на пр­вом ме­сту. Је­дан број сло­же­ни­ца на­стао је сло­же­но-су­фик­сал­ном твор­бом (бла­го­на­ме­рен, вол­но­ду­мец, ви­со­ко­па­рен, глу­бо­ко­ми­слен, дал­но­бо­ен). Скра­ће­на осно­ва се сре­ће код сло­же­ни­ца зве­здо­лет, ле­до­рез, ле­до­ход. Абре­ви­ја­ци­ја је за­сту­пље­на у при­ме­ри­ма агит­проп, за­вуч, кол­хоз, раб­кор и сов­хоз, док су по­лу­сло­же­ни­це лек­се­ме агар-агар, ал­фа-лъ­чи, жар-пти­ца итд. Ини­ци­јал­них абре­ви­ја­ту­ра не­ма у гра­ђу. Афик­со­и­дал­не сло­же­ни­це пред­ста­вља­ју лек­се­ме ов­це­въд, по­ле­въд, гру­по­вод, би­бли­о­ма­ния, ди­а­фа­но­скоп. Ме­ђу на­уч­ним тер­ми­ни­ма сре­ћу се пре­фик­со­и­ди агро- (агро­би­о­ло­гия), астро- (астро­но­мия), гео- (ге­о­хи­мия), де­ци- (де­ци­бел), елек­тро- (елек­тро­тех­ни­ка), зоо- (зо­о­ло­гия), ко­смо- (ко­смо­навт), пси­хо- (пси­хо­лин­гви­сти­ка), ра­дио- (ра­ди­о­пе­лен­га­тор), фо­то- (фо­то­фи­ниш), брон­хо- (брон­хоп­нев­мо­ния), авио- (ави­о­ба­за), аеро- (аеро­ди­на­ми­ка), ки­но- (ки­но­до­ку­мен­та­ли­сти­ка), мо­то- (мо­то­пе­хо­та), ра­дио- (ра­ди­о­ма­як), фо­то- (фо­то­фи­ниш), би­блио- (би­бли­о­ма­ния) и др.

 

5.5.11. У сло­ве­нач­ком кор­пу­су не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма је 223 или 51, 62%, док је мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма 209 или 48,37%. Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра­но је 120 ру­си­за­ма или 27,77%, пр­вом де­ли­мич­ном - 29 русизама или 6,71%, другом де­ли­мич­ном - 45 ру­си­за­ма или 10,41%, док је сло­бод­ном адап­ти­ра­но 15 русизама или 3,47%.

 

5.5.11.1. Сло­ве­нач­ки ру­си­зми нај­ви­ше се обра­зу­ју су­фик­са­ци­јом (77,57 %), раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма сла­га­ња (14,34%) и кон­фик­са­ци­јом (4,49), а најма­ње пре­фик­са­ци­јом (3,59%). По фре­квен­то­сти на пр­вом ме­сту се на­ла­зи су­фикс -ka (14), а за њим сле­де су­фик­си -je (12), -en (11), -stvo (10), -ost (10), -nik (9), -ati (6), -ec (6), -izem (6), -0 (5), -en­je (5), -ist (5), -ica (4), -aci­ja (3) и -telj (2). Пре­фик­си o- и ne- по­све­до­че­ни су у че­ти­ри, од­но­сно два слу­ча­ја. Ком­би­на­ци­ја са­ста­вље­на од пре­фик­са na- и су­фик­са -en сре­ће се у че­ти­ри при­ме­ра, а сла­га­ње по­мо­ћу спојног во­ка­ла -о- и су­фик­са -en у три случаја.

 

5.5.11.2. Нај­ве­ћи број ру­си­за­ма се за­вр­ша­ва на су­фикс -ka код no­mi­na ac­ti­o­nis (čist­ka), no­mi­na fe­mi­na­ti­va (gim­na­zist­ka), no­mi­na lo­ci (jav­ka), nomina attributiva (ka­zač­ka, jel­ka) и no­mi­na col­lec­ti­va (troj­ka). Дру­ги по фре­квент­но­сти је су­фикс -je код no­mi­na ac­ti­o­nis (so­gla­sje) и no­mi­na es­sen­di (bla­go­duš­je). На тре­ћем ме­сту на­ла­зе се су­фикс -stvo ко­ји је ка­рак­те­ри­сти­чан за no­mi­na es­sen­di (bo­go­i­ska­teljstvo), no­mi­na аcti­o­nis (dej­stvo), no­mi­na col­lec­ti­va (brat­stvo), као и су­фикс -ost ко­јим се из­ра­жава­ју no­mi­na es­sen­di (bla­go­zvo­čnost, bo­drost).

 

5.5.11.3. Адап­тацију пролазе име­нич­ки су­фик­си на -nje < је (akan­je), -en­je (nastro­jen­je), -je (bla­go­duš­je), -izem (bol­jše­vi­zem), -ar (kom­baj­nar), -ek (ne­do­sta­tek), -ka (pa­pi­ro­ska) и -ščak (pra­por­ščak), за­тим при­дев­ски су­фик­си -is­ti­čen (bol­jše­vi­sti­čen), -iš­ki (bol­jše­viš­ki), -en (jan­ta­ren), -av (pro­ni­cav) и -ozen (ve­no­zen), гла­гол­ски су­фик­си -ati (bol­jše­vi­zi­ra­ti) и -ova­ti (go­spo­do­va­ti), кон­фик­си na-/-en (na­bo­žen), na-/-je (na­sil­je) и do-/-en (do­slo­ven), као и су­фик­си у су­фик­сал­но-сло­же­ној твор­би (pro­sto­du­šan).

 

5.5.12. У че­шком кор­пу­су има ви­ше не­мо­ти­ви­са­них не­го мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма (65,87% пре­ма 34,12%). Проценти указују на уско схватање појма ру­си­зам у лек­си­ко­граф­ским из­во­ри­ма и незадовољавајући статус русизама деривата. Нул­том тран­сде­ри­ваци­јом адап­ти­ра­но је 115 ру­си­за­ма или 22,81%, пр­вом де­ли­мич­ном 19 русизама или 3,76%, дру­гом де­ли­мич­ном 28 русизама или 5,55%, док је сло­бод­ном трансдеривацијом адаптирано 10 русизама или 1,98%.

 

5.5.12.1. Су­фик­са­ци­јом је обра­зо­ва­но 83,72% ру­си­за­ма (bě­lo­gvar­dějský, bol­ni­ce, bol­še­vič­ka, bol­še­vi­smus, car­stvo­va­ti, ča­jový), пре­фик­са­ци­јом (ne­gra­motný) и  кон­фик­са­ци­јом (bez­par­tijní1) по 1,16% русизама. Раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма сла­га­ња формирано је 19,18% ру­си­за­ма.

 

5.5.12.2. По про­дук­тив­ности се издвајају nomina agentis обра­зо­ва­не по­мо­ћу су­фик­са -ík (gazík), -ník (fyskul­turník), -nik (sot­nik), -tel (ži­tel), -těl (ska­zi­těl), -ec (ar­me­jec), ák (ču­žák) [145] и nomina fe­mi­ni­ti­va на -ka (agit­ka), -ice (bol­ni­ce), -uška (ba-buška), -iňa (ba­ri­ňa) и -išňa (bárišňa). У гра­ђи су по­све­до­че­не no­mi­na col­lec­ti­va (bosáctví), no­mi­na es­sen­di (gla­snost), де­ми­ну­тив­ни на­зи­ви (majáček), no­mi­na ac­ti­o­nis (džigitovka) и др. Пре­фик­с bez- налазимо у примеру bezpartijní1, док без­су­фик­сал­ну име­ни­цу му­шког ро­да обра­зо­ва­ну од гла­гол­ске осно­ве представља русизам po­grom. Именица nep­ma­ni је су­фик­со­и­дал­ног обра­зо­ва­ња. Нај­фре­квен­ти­ји су сле­де­ћи су­фик­си: -nik (3), -ník (3), -ství (3), -ost (3), -ismus (3), -ice (3), -ov­ka (3), - (4), -ík (4), -čík (4), -uška (4), -stvo (5), -ec (6), -ový (8), -í (9), - (10) и -ka (20). У гра­ђи се три пу­та по­ја­вљу­је ком­би­на­ци­ја -o-/-ec. Сло­же­ни­це мо­гу би­ти без спој­ног во­ка­ла (agit­prop, fyskul­tu­ra) и са спој­ним во­ка­лом (sa­mo­var, na­ro­do­prav­ci). У гра­ђи су по­све­до­че­ни сло­же­но­-су­фик­сал­ни ру­си­зми (bě­lo­gvar­dě­jec, ru­do­grar­dě­jec), затим ру­си­зми до­би­је­ни абре­ви­ја­ци­јом (Lef, Nep, Rapp) и јед­на по­лу­сло­же­ни­ца (go­rod-sput­nik). Не­ки ру­си­зми има­ју сво­је твор­бе­не ва­ри­ја­на­те [146]. Ва­ри­јан­ти об­ли­ци има­ју уло­гу по­е­ти­зма, стил­ски су мар­ки­ра­ни и при­па­да­ју књи­шком сти­лу (cho­zras­čotní/cho­zras­čo­tový; ko­čovný / ko­čovní; pa­lubní / pa­lu­bový; ).

 

5.5.13. Твор­бе­но не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма у пољ­ској гра­ђи је 366 или 72, 61%, док је мо­ти­ви­са­них 137 или 27,18%. Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра се 79 русизама или 15,67%, Д1/1 - 28 русизама или 5,55%, Д1/2 - 12 русизама или 2,38%, и Д2 - 19 русизама или 3,76%.

 

5.5.13.1. Су­фик­са­ци­јом је обра­зовано 76,64% ру­си­за­ма, док ра­зним ти­по­ви­ма сла­га­ња 20,47% русизама. Пре­фик­са­ци­ја и кон­фик­са­ци­ја заступљени су у 1,44% случајева.

 

5.5.13.2. По фре­квент­но­сти се из­два­ја­ју су­фик­си -szczyk (3), -0 (3), -ista (3), -ek (3), -cki (3), -ik (4), -izm (4), -ski (4), -acja (5), -ec (5), -nik (10), -ka (16). У гра­ђи смо на­шли при­ме­ре са пре­фик­сом na- (1) и ob- (1), кон­фик­си­ма bez-/-owy (2) и po-/-ka (1). Сла­га­ње са спој­ним во­ка­лом -о- и су­фик­сом -ny, -owy и -ki сре­ће се у при­ме­ри­ма sł­a­bo­silny, do­br­o­są­si­ed­zki, wyso­ko­ga­tun­kowy. Без спој­ног во­ка­ла су ру­си­зми agro­mi­ni­mum, ober­kon­duk­tor и sztab­ska­pi­tan. На адап­та­ци­ју ових лек­се­ма ути­че је­зик по­сред­ник. Спој­ни во­кал u по­све­до­чен је у при­ме­ру życi­u­rady. Абре­ви­ја­ту­ре мо­гу би­ти слов­не (nep) и сло­гов­не (ko­łc­hoz, Ko­min­tern, kom­so­moł, sa­mi­zdat, sow­choz). Је­дан број сло­же­ни­ца у дру­гом де­лу има скра­ће­ну осно­ву (łuno­hod, bom­bo­mi­ot). Ру­си­зми us­pr­zę­to­wi­e­nie, pra­coc­hł­onny и wyso­ko­ga­tun­kowy до­би­је­ни су кал­ки­ра­њем. Нај­ве­ћи број ру­си­за­ма по­ду­да­ра се са мо­де­лом у твор­бе­ном фор­ман­ту (de­ka­brysta, gim­na­zi­sta, agit­ka, apa­ratczyk, bol­sze­wizm, bun­tar­ski, bun­tarst­wo, czaj­nik, in­struk­taż, nor­matyw). Ру­ском су­фик­су -ов­ка (са ак­цен­то­ва­ним о) од­го­ва­ра пољ­ски су­фикс -ówka (cynówka). У кон­так­то­ло­шком реч­ни­ку не­ки ру­си­зми има­ју дру­га­чи­је тво­р­бе­не фор­ман­те не­го ру­ски мо­де­ли (sa­mod­zi­e­rż­aw­ca, aktywi­za­cja, bol­sze­wic­ki, mi­e­rzynek, na­rod­nic­two, po­do­ro­ż­na, po­pa­dia, pra­wo­sla­wie, re­ki­e­ter, bezszu­mowy).

 

5.5.13.3. Нај­ве­ћи број пољ­ских ру­си­за­ма за­вр­ша­ва се на су­фикс -ka који је карактеристичан за no­mi­na ac­ti­o­nis (czystka), no­mi­na pa­ti­en­tis (pa­da­ł­ka), no­mi­na fe­mi­na­ti­va (gim­na­zist­ka), no­mi­na lo­ci (zi­e­mlan­ka), де­ми­ну­тив­не на­зи­ве (te­le­ż­ka), no­mi­na col­lec­ti­va и no­mi­na at­tri­bu­ti­va (troj­ka). Дру­ги по фре­квент­но­сти је су­фикс -nik ко­јим су об­у­хва­ће­не no­mi­na agen­tis (ka­to­rż­nik, ko­łc­ho­ź­nik), no­mi­na in­stru­men­ti (czaj­nik) и no­mi­na at­tri­bu­ti­va (po­sł­us­znik). На тре­ћем ме­сту се на­ла­зи су­фикс -acja код no­mi­na ac­ti­o­nis (ko­lektywi­za­cja) и су­фикс -ec код no­mi­na at­tri­bu­ti­va (odyni­ec) и no­mi­na agen­tis (pi­ec­ho­ci­ni­ec).

             

5.5.14. У сло­вач­ком кор­пу­су нај­ви­ше је твор­бе­но не­мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма (259 или 51,49%), док је мо­ти­ви­са­них ру­си­за­ма 254 или 49,51%. Нул­том тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра се 133 ру­си­зма или 26,62%, пр­вом де­ли­мич­ном 53 русизма или 10, 21%, дру­гом де­ли­мич­ном 37 русизама или 7,21%, док се сло­бод­ном тран­сде­ри­ва­ци­јом адап­ти­ра 34 ру­си­зма или 6,62%.

 

5.5.14.1. Су­фик­са­ци­јом се тво­ри 86,48% ру­си­за­ма, раз­ли­чи­тим вр­ста­ма сла­га­ња 7,73% русизама, пре­фик­са­ци­јом 3,08%, док је кон­фик­са­ци­јом об­у­хва­ће­но 2,70% ру­си­за­ма.

           

5.5.14.2. По про­дук­тив­но­сти се истичу су­фик­си -ár (3), -tvo (3), -ský (3), -ina (3), -ik (3), -cký (3), -ica (5), -ista (5), -iz­mus (5), -í (5), -ist (6), -ovať (6), -ácia (6), -ec (6), -0 (8) -stvo (9), -ník (10), -ský (11), -stvo­vať (12), - (13), -ka (13) и -ový (14). Пре­фик­си се по­ја­вљу­ју је­дан­пут (в. таб. 51). Од кон­фик­са нај­фре­квент­ни­ји је bez-/-, док се сла­га­ње са спој­ним во­ка­лом -о- и су­фик­сом -ec, од­но­сно су­фик­сом - среће че­ти­ри пу­та. У гра­ђи су посведочни спој­ни во­кал -о- (sa­mo­let, sa­mo­var) и слов­не (NEP), односно сло­гов­не абре­ви­ја­ту­ре (agit­prop, čeka črezvyčajka, kol­choz, Ko­min­ter­na, kom­so­mol, kul­tprop1, po­li­truk, pro­let­kult, rab­fak, rob­kor, sov­choz, sov­nar­kom). Не­ки ру­си­зми у пр­вом де­лу има­ју скра­ће­ну осно­ву (нпр. po­litbyro).

 

5.5.14.3. У грађи су нај­ви­ше за­сту­пље­не име­ни­це са су­фик­сом -ka, од­но­сно no­mi­na ac­ti­o­nis (pre­vi­er­ka, ro­zvi­ed­ka, agit­ka, džigitovka), no­mi­na fe­mi­na­ti­va (bo­jar­ka, boľševička), no­mi­na pa­ti­en­tis (obmundírovka), де­ми­ну­тив­ни на­зи­ви (bumážka) и nomina attributiva (garmoška, tablička, ušianka, čajovka, troj­ka [147]). На другом месту по фре­квент­но­сти налази се име­нич­ки су­фикс -ník ко­ји је карактеристичан за no­mi­na agen­tis (frontovník, kolchozník, opričník), no­mi­na in­stru­men­ti (čajovník, učebník) и no­mi­na at­tri­bu­ti­va (poklonník, plenník). На тре­ћем ме­сту налази се су­фикс -stvo ко­ји је ка­рак­те­ри­сти­чан за no­mi­na ac­ti­o­nis (dej­stvo), no­mi­na es­sen­di (otčestvo, pri­e­stran­stvo) и no­mi­na col­lec­ti­va (ata­man­stvo, bo­jar­stvo, načalstvo).

 

Напомене:

 

[122] Да би је­дан тер­мин био твор­бе­но мо­ти­ви­сан мо­ра да ис­пу­ња­ва сле­де­ће кри­те­ри­ју­ме: "1. да бъ­де член на сло­во­о­бра­зу­ва­тел­но гне­здо, ко­е­то спе­ци­ал­но за чу­жди­те ду­ми, респ. тер­ми­ни, озна­ча­ва да имат сло­во­о­бра­зу­ва­тел­на осно­ва (ко­рен) с лек­си­кал­на и гра­ма­тич­на опре­де­ле­ност (т.е. мо­же да бъ­де съ­от­не­се­на с пъл­но­знач­на част на реч­та - съ­щ­е­стви­тел­но, при­ла­га­тел­но, гла­гол, на­ре­чие, чи­сли­тел­но) в съ­вре­мен­ния бъл­гар­ски език. 2. да има най-мал­ко един фор­мал­но пред­хо­ждащ го (т.е. с по-еле­мен­тар­на фор­мал­на струк­ту­ра) или по­не един ус­по­ре­ден (т.е. с ед­на­ква по сло­жност фор­мал­на струк­ту­ра) член в сло­во­о­бра­зу­ва­тел­но­то гне­здо. 3. да има по­не един се­ман­тич­но пред­хо­ждащ го (т. е. с по-еле­мен­тар­на се­ман­тич­на струк­ту­ра) член в сло­во­о­бра­зо­ва­тел­но­то гне­здо" (По­по­ва 1999: 99). По­ла­зе­ћи од ових кри­те­ри­ју­ма М. По­по­ва из­два­ја три ти­па стра­них тер­ми­на. Пр­ви тип пред­ста­вља­ју стра­ни тер­ми­ни ко­ји су твор­бе­но мо­ти­ви­са­ни у са­вре­ме­ном бу­гар­ском је­зи­ку (га­за­тор<газ; ком­пен­са­тор<ком­пен­си­рам/ком­пен­са­ция). Дру­ги тип пред­ста­вља­ју тер­ми­ни чи­ја је твор­бе­на мо­ти­ви­са­ност са­мо фор­мал­на (ре­кор­дер<ре­корд). У тре­ћу гру­пу ула­зе тер­ми­ни ко­ји су са син­хро­ног гле­ди­шта твор­бе­но не­мо­ти­ви­са­ни (ро­лер, во­ко­дер) (По­по­ва 1999: 99-101).

[123] Пре­ма И. Клај­ну "по­зајм­ље­не ре­чи су не­мо­ти­ви­са­не, тј. пред­ста­вља­ју за нас је­динствен по­јам ко­ји не ана­ли­зи­ра­мо" (Клајн 1995: 40). Ово ми­шље­ње смо опо­вр­гли још у мо­но­гра­фи­ји о ру­си­зми­ма у срп­ско­хр­ват­ским реч­ни­ци­ма (Ај­ду­ко­вић 1997: 107). На дру­гом ме­сту И. Клајн ка­же да "стра­не ре­чи мо­гу ипак би­ти мо­ти­ви­са­не, ако су сло­же­не од са­мо­стал­но упо­тре­бље­них по­зај­ми­ца (ауто­стоп) или од еле­ме­на­та чи­је је зна­че­ње по­зна­то услед ве­ли­ке рас­про­стра­ње­но­сти (ан­ти­фа­ши­ста)" (Клајн 2000: 42). Под "из­ве­де­ни­ца­ма стра­ног ти­па" под­ра­зу­ме­ва све оне де­ри­ва­те "ко­је са­др­же ма­кар је­дан афикс стра­ног по­ре­кла, иако се на стра­не су­фик­се го­то­во увек на­до­ве­зу­ју до­ма­ћи на­став­ци" (Клајн 2000: 38). Ј. Ма­ти­ја­ше­вић сма­тра да су лек­сич­ке по­зајм­ље­ни­це твор­бе­но не­мо­ти­ви­са­не, али да то­ком вре­ме­на мо­гу да се ре­мо­ти­ви­шу (Ма­ти­я­ше­вич 2000: 146).

[124] При­ме­ри се од­но­се на срп­ски је­зик и да­ти су пре­ма реч­ни­ку ру­си­за­ма. Исти при­ме­ри се по­ја­вљу­ју и у Ај­ду­ко­вић 1997: 44-45. Слич­на си­ту­а­ци­ја је и у дру­гим је­зи­ци­ма.  

[125] Овај ру­си­зам се не на­ла­зи у реч­ни­ку ру­си­за­ма, али је по­твр­ђен и у РСА­НУ12.

[126] "Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су се пр­ве "фор­мант­не" скра­ће­ни­це по­ја­ви­ле по угле­ду на стра­не уз­о­ре, пре све­га ру­ске као 'агит­проп, кол­хоз, сов­хоз, рај­ком, ком­со­мол, Ко­минтер­на, Ин­фор­мби­ро' и сл." (Клајн 2002: 170). 

[127] "У срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку са си­гур­но­шћу се мо­же ре­ћи да су цр­кве­но­сло­вен­ског поре­кла оне име­ни­це ко­је се свр­ша­ва­ју на -ени­је (-ије)" (Тер­зић 1969: 60).

[128] "Ино­я­зыч­ная аф­фик­са­ция, ин­тер­на­ци­о­на­ль­ная, гре­че­ско или ла­тин­ско­го про­ис­хо­ждения, по­лу­чи­ла спо­соб­но­сть со­че­та­ть­ся не то­ль­ко с ино­я­зыч­ны­ми, но и с сла­вян­ски­ми осно­ва­ми" (Ма­ти­я­ше­вич 2000: 146).

[129] Твор­бе­ни си­сте­ми бли­ско­срод­них је­зи­ка се ма­ње раз­ли­ку­ју у по­гле­ду ин­вен­та­ра творбе­них сред­ста­ва не­го у од­но­су про­дук­тив­но­сти и фре­квент­но­сти твор­бе­них ти­по­ва (Киршо­ва 1997: 110).

[130] Јед­но од нај­ва­жни­јих раз­ли­ка из­ме­ђу сло­вен­ских је­зи­ка је не­јед­нак од­нос про­дук­тивно­сти су­фик­са­ци­је и сла­га­ња. Ис­тра­жи­ва­ње нео­ло­ги­за­ма ко­јим је об­у­хва­ћен пе­ри­од од 1945. до 1970. по­твр­ди­ло је "раз­ли­чие ме­жду во­сточ­но­сла­вян­ски­ми, бол­гар­ским и ма­кедон­ским язы­ка­ми, с од­ной сто­ро­ны, в ко­то­рых ко­ли­че­ство сло­жных су­щ­е­стви­те­ль­ных сре­ди всех за­фик­си­ро­ван­ных нео­ло­ги­змов со­ста­вля­ет от 18,5% до 24,5% при от­но­си­те­льном ко­ли­че­стве суф­фик­са­ль­ных су­щ­е­стви­те­ль­ных сре­ди нео­ло­ги­змов этих язы­ков то­го же пе­ри­о­да от 12,5% до 32,5%, и оста­ль­ны­ми сла­вян­ски­ми язы­ка­ми, в ко­то­рых от­но­сите­ль­ное ко­ли­че­ство сло­жных имен су­щ­е­стви­те­ль­ных при тех же усло­ви­ях со­ста­вля­ет всего ли­шь от 4% до 11%, суф­фик­са­ль­ных же су­щ­е­стви­те­ль­ных - от 19% до 48%" (цит. према ИТ­СЯ 1986: 63). Ве­ћи про­це­нат сла­га­ња се об­ја­шња­ва ја­чим ути­ца­јем грч­ке и ста­росло­вен­ске тра­ди­ци­је.

[131] Из­ме­ђу сло­вен­ских је­зи­ка по­сто­ји раз­ли­ка у про­дук­тив­но­сти абре­ви­ја­ци­је. С јед­не стра­не се на­ла­зе ис­точ­но­сло­вен­ски је­зи­ци и срп­ски је­зик где абре­ви­ја­ци­ја чи­ни 11-21% но­вих нео­ло­ги­за­ма, а на дру­гој стра­ни сви оста­ли је­зи­ци (2,5-7,5%). Из­у­зет­на ни­ска абреви­ја­ци­ја је у ма­ке­дон­ском (ИТ­СЯ 1986: 64).

[132] За­кљу­чак о по­ве­ћа­њу број­ча­но­сти гла­гол­ских име­ни­ца из­ве­ли смо на осно­ву про­дуктив­но­сти су­фик­са ко­ји­ма у ру­ском од­го­ва­ра­ју су­фик­си -кa, -ние, -ение, -ация и још јед­ног бро­ја су­фик­са. Та­ко у че­шком је­зи­ку гла­гол­ске име­ни­це нај­че­шће се за­вр­ша­ва­ју су­фиксима -ti (ни­је по­твр­ђен у гра­ђи), -ní (аkání), -ba (bor­ba, družba), -ace (ja­ro­vi­za­ce). У пољском за­сту­пље­ни су су­фик­си -nie (aka­nie), -ka (czystka), -acja (aktywi­za­cja), али не и -ba, -ęcie, -ina, -unek.

[133] О пре­фик­су не- са зна­че­њем ис­кљу­чи­ва­ња пи­са­ли су О. Ри­стић (Ри­стић 1961-1962) и Ђ. Ота­ше­вић (Ота­ше­вић 2000: 751-754).

[134] Ова­кве лек­се­ме се у ли­те­ра­ту­ри зо­ву псеудоизми, псеудоанглицизми, псеудорусизми (Filipović 1986; Ај­ду­ко­вић 1997). Р. Фи­ли­по­вић раз­ли­ку­је "riječi pre­u­ze­te iz je­zi­ka da­va­o­ca ko­je su adap­ti­ra­ne pre­ma su­sta­vu je­zi­ka pri­ma­o­ca, u nj in­te­gri­ra­ne kao posuđenice, i ponašaju se kao domaće riječi. Te se posuđenice zo­vu an­gli­ci­zmi. Dru­ga sku­pi­na sa­sto­ji se od riječi ili iz­ra­za sa­sta­vlje­nih od ele­me­na­ta en­gle­skog po­ri­je­kla (da­kle an­gli­ci­za­ma), ali cje­li­na ko­ju čine ni­je pre­u­ze­ta iz en­gle­skog jer u nje­mu i ne po­sto­ji. Te no­ve riječi ili iz­ra­zi zo­vu se pse­u­do­an­gli­ci­zmi" (Filipović 1986: 193). Ме­ђу­тим, ми у овом ис­тра­жи­ва­њу не го­во­ри­мо о псе­у­до­ру­си­за­ми­ма јер под пој­мом ру­си­зам под­ра­зу­ме­ва­мо све оне лек­се­ме ко­је има­ју нај­ма­ње јед­ну кон­так­те­му на­ста­лу под до­ми­нант­ним ру­ским ути­ца­јем.  

[135] Нај­ве­ћа про­дук­тив­ност су­фик­са -tel од свих сло­вен­ских је­зи­ка је у че­шком је­зи­ку (Берн­ште­йн 1972; Тер­зић 1999: 65). Ве­о­ма ви­со­ку про­дук­тив­ност има­ју бу­гар­ски и сло­венач­ки. У оста­лим сло­вен­ским је­зи­ци­ма овај су­фикс је ма­ле или сред­ње про­дук­тив­но­сти (Тер­зић 1999: 65-66).

[136] Пре­ма Б. Тер­зи­ћу "но­во­о­бра­зо­ва­ний с суф­фик­сом -тељ срав­ни­те­ль­но ма­ло (гра­ди­тељ, сни­ма­тељ, во­ди­тељ, ре­ди­тељ, по­ка­за­тељ)" (Тер­зић 1999: 70). Су­фикс -тељ је ка­рак­тери­сти­чан са­мо за књи­жев­не је­зи­ке ода­кле је мо­гао ула­зи­ти и у на­род­не го­во­ре (Тер­зић 1999: 66). Ње­го­ви кон­ку­рент­ски об­ли­ци су су­фик­си -лац, -ац, -ач, -ник, -ар, -ич.

[137] У мо­но­гра­фи­ји С. Сти­јо­ви­ћа "Сла­ве­ни­зми у Ње­го­ше­вим пе­снич­ким де­ли­ма" (Сти­јо­вић 1992: 109) нај­ве­ћу фре­квен­ци­ју по­ка­зу­ју раз­ли­чи­ти ре­флек­си су­фик­са -ьје > е, -је, -ије (пре­ко 180 при­ме­ра), а за­тим до­ла­зе су­фик­си -ост (око 80 по­твр­да) и -ство (око 50 по­твр­да). Сти­јо­вић за­кљу­чу­је да се "фре­квен­ци­јом ис­ти­чу ап­стракт­не име­ни­це, тј. оне ко­је зна­че рад­њу и осо­би­ну" и ко­је су би­ле де­фи­ци­тар­не у на­род­ним го­во­ри­ма (Сти­јо­вић 1992: 109). По фре­квент­но­сти сле­де су­фик­си -тељ, -ник, -ица чи­је је основ­но зна­че­ње no­mi­na agen­tis. Од при­дев­ско-при­ло­шких су­фик­са нај­ве­ћи је број по­твр­да са су­фик­сом -ан (-ни, -но). Ва­ри­јан­те овог су­фик­са су -ате­лан, -ите­лан, -тан. За њи­ма сле­де су­фик­си -ен и -ски. У знат­ном бро­ју при­ме­ра су­фикс -ен по­ти­че од па­сив­ног пар­ти­ци­па, а ја­вља се и у се­кун­дар­ној де­ри­ва­ци­ји од име­ни­ца на -ство. У на­шој гра­ђи на пр­вом ме­сту по продук­тив­но­сти на­ла­зи се су­фикс -ост ко­ји­ма се гра­де ап­стракт­не име­ни­це, па он­да су­фик­си ко­ји­ма се тво­ре no­mi­na agen­tis и гла­гол­ске име­ни­це.

[138] Осим де­ри­ва­ци­јом је­дан број при­де­ва на­ста­је по­при­де­вља­ва­њем трп­ног гла­гол­ског при­де­ва (на­стро­јен), гла­гол­ског при­ло­га са­да­шњег (клу­бе­ћи се), гла­гол­ског при­ло­га прошлог (бив­ши).  

[139] Ов­де ко­ри­стим на­чин обе­ле­жа­ва­ња ко­ја се сре­ће код И. Клај­на (Клајн 2002: 40). Са "И" озна­ча­вам име­ни­цу, "П" - при­дев, "Г" - гла­гол, "З" - за­ме­ни­цу, "К" - основ­ни број, "Р" - ред­ни број, са "с" као екс­по­нент - спој­ни во­кал. Ма­ло "о" до­да­то уз скра­ће­ни­цу вр­сте ре­чи зна­чи "осно­ва".

[140] При­дев "бла­го­зву­чан" се мо­же мо­ти­ви­са­ти или са "бла­ги звук" или са "бла­го­зву­ча­ти" (Клајн 2002: 120).

[141] Иван Клајн сма­тра да је гла­гол "чи­но­деј­ство­ва­ти" из­ве­ден од име­ни­це "чи­но­деј­ство" (Клајн 2002: 125). Ми сма­тра­мо да је обр­ну­то.

[142] Абре­ви­ја­ту­ре ти­па ВКП(б), ЦК, НКВД из­го­ва­ра­ју се пре­ма ру­ском мо­де­лу (ве­ка­пе­бе, це­ка, ен­ка­ве­де).

[143] Ла­тин­ски на­зи­ви су да­ти пре­ма "Твор­би ре­чи у са­врем­ном ма­ке­дон­ском је­зи­ку" (Ко­не­ски 1995).

[144] Пре­ма Р. Па­вло­вој у са­вре­ме­ном бу­гар­ском је­зи­ку са овим фор­ман­ти­ма је 208 ру­ских ре­чи (Па­вло­ва 1979: 219).

[145] Че­шки је­зик у по­пу­ња­ва­њу сво­га лек­сич­ког фон­да мак­си­мал­но ко­ри­сти све мо­гу­ће афик­се. Мно­го је про­дук­тив­них су­фик­са са ве­о­ма уским зна­че­њем (-ina, -en­ka, -ovi­na). Уз по­моћ су­фик­са­ци­је ди­фе­рен­ци­ра­ју се гла­гол­ске име­ни­це ко­је озна­ча­ва­ју no­mi­na ac­ti­o­nis (slo­žení) и no­mi­na rei (slo­že­ni­na). Пре­ма то­ме че­шки је­зи­ка ве­о­ма еко­но­мич­но ко­ри­сти на­сле­ђе­на лек­сич­ка сред­ства. Су­фик­са­ци­јом на­ста­је нај­ве­ћи број нео­ло­ги­за­ма и ап­страктне (спе­ци­јал­не) лек­си­ке (нпр. на су­фик­се -ný, -natý, -itý, -istý, -ičitý) (Иса­чен­ко 1958: 345). У че­шком бр­зо не­ста­ју се­ман­тич­ка ве­за ко­ре­на са ње­го­вим ети­мо­ном и вред­ност афик­са у ни­зу слу­ча­је­ва. На тај на­чин, пре­ма Иса­чен­ку, гу­би се по­сте­пе­но мор­фе­мат­ски шав и реч по­ста­је са син­хро­не тач­ке гле­ди­шта не­мо­ти­ви­са­на (нпр. реч no­viny из­гу­би­ла је ве­зу са при­девом nový). Ма­ла је ен­тро­пи­ја твор­бе­них сред­ста­ва.

[146] При адап­та­ци­ји ру­ских твор­бе­них ва­ри­ја­на­та, као и код дру­гих об­ли­ка адап­та­ци­је, у ве­ћем сте­пе­ну се узи­ма ино­сло­вен­ско по­сред­ни­штво, пре све­га пољ­ског језика. "Та­ким обра­зом, в про­цес­се за­им­ство­ва­ния осу­щ­ествля­ет­ся сво­е­о­бра­зное пе­ре­кре­щ­и­ва­ю­щ­е­е­ся вли­я­ние сла­вян­ских язы­ков" (Ли­лич 1977: 29).

[147] Не­ке име­ни­це има­ју ви­ше твор­бе­них зна­че­ња. Та­ко име­ни­ца "troj­ka", по­ред то­га што је под ути­ца­јем ру­ског до­би­ла зна­че­ње жи­во­ти­ње (три упрег­ну­та ко­ња), има углав­ном пред­мет­но зна­че­ње.

 

Homepage