Homepage

РЕЦЕНЗИЈЕ

 

Рецензије су објављене у књизи Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Београд, 2008, 151 с.

 

·   Рецензија проф. др Пенке Филкове и др Красимире Петрове са Филолошког факултета Софијског државног универзитета

 

<…> В многочисленных пу­бли­ка­ци­ях и до­кла­дах на раз­лич­ных на­уч­ных фо­ру­мах апро­би­ро­ва­ны основ­ные по­ло­же­ния дис­сер­та­ци­он­но­го тру­да, ко­то­рый явля­ет­ся бо­ль­шим твор­че­ским до­сти­же­ни­ем Йова­на Айду­ко­ви­ча. До­кла­ды бы­ли вы­слу­ша­ны с ин­те­ре­сом и по­ро­ди­ли ди­скус­сию в ауди­то­рию (Бра­ти­сла­ва 1999, Бел­град 2000, Бу­ха­рест 2000, Со­фия 2001 - мы бы­ли не­по­сред­ствен­ны­ми сви­де­те­ля­ми и участ­ни­ка­ми). Этот труд обо­га­щ­а­ет на­уч­ную ру­си­сти­ку и спо­соб­ству­ет ее раз­ви­тию. [в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 53-55]

 

·   Из извештаја Комисије за преглед и оцену докторске дисертације (Филолошки факултет Универзитета у Београду)

 

<...> У те­о­риј­ском по­гле­ду ди­сер­та­ци­ја Јо­ва­на Ај­ду­ко­ви­ћа пред­ста­вља не­су­мљив до­при­нос лин­гви­стич­кој кон­так­то­ло­ги­ји, и у том по­гле­ду њен зна­чај пре­ва­зи­ла­зи гра­ни­це сла­ви­сти­ке. Он се огле­да пр­вен­стве­но у то­ме што је у ди­сер­та­ци­ји пред­ло­жен раз­ви­јен, сло­жен и до­ста кон­зи­стен­тан пој­мов­но-тер­ми­но­ло­шки апа­рат лин­гви­стич­ке кон­так­то­ло­ги­је ко­јом су об­у­хва­ће­не ско­ро све ње­не про­блем­ске обла­сти и ка­квог до ди­сер­та­ци­је Јо­ва­на Ај­ду­ко­ви­ћа ни­је би­ло. [в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 56-62]

 

·   Рецензија проф. др Жељке Финк са Филозофског факултета Универзитета у Загребу

 

<...> Ono što još valja po­seb­no istaći jest činjenica da je J. Ajduković pr­vi kon­tak­to­log ko­ji je iz­ra­dio rječnik ru­si­za­ma ne sa­mo u svom ma­te­rin­skom srp­skom je­zi­ku, ne­go i u još se­dam sla­ven­skih je­zi­ka. Rječnik je logičan na­sta­vak nje­go­ve ne­dav­no ob­ja­vlje­ne knji­ge Uvod u leksičku kon­tak­to­lo­gi­ju, Te­o­ri­ja adap­ta­ci­je ru­si­za­ma i vr­lo je važan za raz­voj kon­tak­to­lo­gi­je općenito. [в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 74-75]

 

 <...> Pratim već dulje vrijeme znanstveni rad mr sc. Jovana Ajdukovića vezan za područje kon­takt­ne lin­gvi­sti­ke i mo­gu zaključiti da on pred­sta­vlja značajan do­pri­nos ka­ko na­ve­de­noj lingvističkoj gra­ni, ta­ko i širem području lin­gvi­sti­ke i fi­lo­lo­gi­je. Nje­gov je rad za­ni­mljiv ne sa­mo ru­si­sti­ma već i svim sla­vi­sti­ma, lin­gvi­sti­ma i fi­lo­lo­zi­ma. [в. у књизи „Биоблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 63]

 

·   Рецензија доц. др Рајне Драгићевић са Катедре за српски језик и јужнословенске језике Филолошког факултета у Београду

 

<...> Ова књига ће зна­чај­но обо­га­ти­ти срп­ску лек­си­ко­ло­ги­ју и ср­би­сти­ку уоп­ште, јер оп­шир­но опи­су­је ру­си­зме као слој срп­ске лек­си­ке и од­ре­ђу­је ја­чи­ну је­зич­ког кон­так­та и ути­ца­ја ру­ског је­зи­ка на наш је­зик. Од ве­ли­ког зна­ча­ја за лек­си­ко­ло­ги­ју је и опи­сан ути­цај ру­ског је­зи­ка на дру­ге сло­вен­ске је­зи­ке, као и мо­гућ­ност по­ре­ђе­ња раз­ли­чи­тих сло­вен­ских је­зи­ка пре­ма упли­ву ру­си­за­ма у њих. [в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 65-66]

 

<...> Реч­ник др Јо­ва­на Ај­ду­ко­ви­ћа мо­же би­ти ба­за за зна­чај­на кул­ту­ро­ло­шка, со­ци­о­ло­шка, ет­но­ло­шка, по­ли­ти­ко­ло­шка па и исто­риј­ска ком­па­ра­тив­на ис­пи­ти­ва­ња, јер сло­је­ви лек­си­ке ко­ји су из ру­ског је­зи­ка по­зајм­љи­ва­ни у дру­ге сло­вен­ске је­зи­ке по­ка­зу­ју ја­чи­ну ути­ца­ја и до­ме­не ути­ца­ја ру­ске кул­ту­ре на кул­ту­ре оста­лих сло­вен­ских на­ро­да. [в. у књизи „Биоблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 76-77]

 

·   Рецензија проф. др Галине Георгијевне Тјапко са Катедре за језике централне и југоисточне Европе Московског државног института за међународне односе

 

<...> Обо­бщ­ая ска­зан­ное, под­черк­нем, что кон­цеп­ция адап­та­ции и ак­ти­ва­ции ру­си­змов, пред­ставлен­ная в ре­цен­зи­ру­е­мом учеб­ном по­со­бии Й. Айду­ко­ви­ча, пер­вом по лин­гви­сти­че­ской кон­так­то­ло­гии, из­ло­же­на чет­ко, си­стем­но, с опо­рой на по­след­ние до­сти­же­ния в этой обла­сти зна­ний, с при­вле­че­ни­ем бо­ль­шо­го, яр­ко­го и до­сто­вер­но­го ма­те­ри­а­ла. [в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 67-70]

 

·   Рецензија проф. др Влођимјежа Пјанке са Бечког и Варшавског универзитета, иностраног члана Македонске академије наука и уметности

 

<...> Али не само у величини корпуса и броју истраживаних језика, нити у броју проведених појединачних анализа (аутор наводи њих 261.462, што не би било могуће провести раније, без компјутерске обраде података) је највећа вредност овог рада. Најважније је да је Ј. Ајдуковић израдио компактну теорију трансфера и адаптације русизама и применио је у изради речника. [в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 71]

 

<...> Kontaktologiczna teoria Ajdukovicia jest więc kompletną teorią, obejmującą wszystkie poziomy języka, z rozbudowaną strukturą pojęciową i bardzo szczegółową zhierarchizowaną klasyfikacją zjawisk językowych, co jest w tej postaci całkowitą nowością w literaturze przedmiotu. [Stu­dia z Fi­lo­lo­gii Pol­ski­ej i Sł­o­wi­a­ń­ski­ej, 40, SOW, War­sza­wa 2005: 517-521]

 

·   Рецензија проф. др Андраша Золтана са Универзитета у Будимпешти

 

<...> Работа Й. Айдуковича выполнена на высоком профессиональном уровне. В ней привлекается огромный лексический материал и этот материал анализируется при помощи всех теоретических достижений в области исследования языковых контактов. [Stu­dia Rus­si­ca XXII, Bu­da­pest, 2005: 309-311]

 

·  Приказ проф. Богдана Терзића са Филолошког факултета у Београду

 

<...> Сва­ка­ко нај­ве­ћи до­при­нос про­у­ча­ва­њу ове про­бле­ма­ти­ке да­ле су две зна­чај­не мо­но­гра­фи­је  - књи­га проф. др Све­то­за­ра Сти­јо­ви­ћа Сла­ве­ни­зми у Ње­го­ше­вим пе­снич­ким де­ли­ма (1992) и ма­ги­стар­ска те­за мла­дог сла­ви­сте Јо­ва­на Ај­ду­ко­ви­ћа Ру­си­зми у срп­ско­хр­ват­ским реч­ни­ци­ма (1997). Ај­ду­ко­вић је на­ста­вио сво­ја ис­тра­жи­ва­ња на оп­ште­сло­вен­ском пла­ну и од­бра­нио је обим­ну док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју, 850 стра­на аутор­ског тек­ста о ру­си­зми­ма у сло­вен­ским је­зи­ци­ма. <...> Сву ову ли­те­ра­ту­ру, као и оп­шти­ју ли­те­ра­ту­ру о те­о­ри­ји је­зич­ких кон­та­ка­та, Ј. Ај­ду­ко­вић је те­мељ­но про­у­чио и кри­тич­ки оце­нио, да би на тим ре­зул­та­ти­ма из­гра­дио сво­ја ста­но­ви­шта и дао мо­дер­ну син­те­зу. [„Срп­ски у нор­ма­тив­ном огле­да­лу“, Бе­о­град­ска књи­га, Београд, 2006: 423-434]

 

·  Рецензија др Барбаре Штебих из Института за хрватски језик и језикословље у Загребу

 

<...> Knji­ga Jo­va­na Ajdukovića vr­lo je is­crp­na stu­di­ja adap­ta­ci­je ru­si­za­ma u za­pad­no­sla­ven­skim i južnoslavenskim je­zi­ci­ma. Dje­lo i u te­o­rij­skom po­gle­du pred­sta­vlja značajan do­pri­nos proučavanju jezičnog posuđivanja. Va­lja sa­mo is­pi­ta­ti pri­men­lji­vost Ajdukovićeva mo­de­la i na dru­ge je­zi­ke u kon­tak­tu. [Suvremena lingvistika, 57-58, Zagreb, 2004: 149-150]

 

· Рецензија проф. др Михаела Мозера из Института за славистику Бечког универзитета

 

<...> Mit seiner Monographie und vor allem mit seinem großartigen Wörterbuch hat Jovan Ajduković Grund­­lagenarbeit geleistet, deren bleibender, hoch einzuschätzen-der Wert für die Sla­wis­tik schwer­lich in Frage gestellt werden kann. [Wiener Slavistisches Jahrbuch, Band 54, 2008: 267-268; в. у књизи Ј. Ајдуковић „Биобиблиографија са прилозима“ Фото Футура, Београд, 2008, стр. 92]

  

Homepage