Homepage

 

 

Јован Ајдуковић

 

О ПОЈМУ “РУСИЗАМ“

 

Из књиге “Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама”, Фото Футура, Београд, 2004: 86-100.

 

 

 

3.3. ПОЈАМ РУСИЗАМ [75]. У испитиваним речницима савремених јужнословенских и западнословенских језика (в. т. 1.4.) лексеме се квалификују према пореклу на основу два принципа.

 

3.3.1. Као прво, квалификатор се углавном ставља уз новије лексеме да би се указао језик из којег је реч преузета или да би се показао пут језичког позајмљивања (нпр. буг. агитка [рус<лат] (БТР18); бельо [рус.] (БТР58); абат [рус< итал<лат<сир] (АРЧД17); срп. кафтан [рус<тур<перс] (ЛСРИ401); чеш. аrbuz [рус<перс] (SSJČ47), balalajka [рус<татар] (SSČ29); словач. аršin [рус<перс] (SSJ 47), čajovník [рус<кин] (SCSl179); пољ. wojłok [рус<тур] (SWO809), unikalny [рус <лат] (SJP592); словен. tuja [рус<грч] (SSKJ202).

 

3.3.2. Као друго, уколико је лексема посведочена у различитим облицима, онда се квалификатор ставља само уз основне лексеме или прве ако се не зна која је лексема основна (нпр. буг. вероятен (АРБЕ109), безконечен (АРБЕ482), срп. бесконачан (РСАНУ487), словен. pomeščik (SSKJ 796); чеш. kadet (SSJČ258), ďољ. burłak (SPJ732).

 

3.3.3. Наше истраживање је показало да квалификатор најчешће изостаје уз русизме који нису нове или новије позајмљенице (нпр. срп. истина, правда, искреност, нежност, потомство, опасност, награда, невиност, драгоценост, услуга, праведан, пример). Осим тога, знатан број маркираних русизама је старословенског или црквенословенског порекла (нпр. словен. strast, рус<стсл AB277; пољ. sobуr SJP475; срп. напрсник КР; вообразити КР) и за њих се не може рећи да су новије позајмљенице. Немогуће је увек прецизно одредити језик давалац. Неке речи могу имати два или више језика даваоца (нпр. срп. армија, рус. РСКЈ 18, фр. РСАНУ168; атаман, рус. РСАНУ192, нем. ЛСРИ83, пољ. РМС726; словач. аerodrуm, рус. МШ1998, грч SCSl33; пољ. chałtura, грч MSJP71, лат SJP75; чеш. dumka, рус. SCSK, укр. SCS89). Други принцип се доследно не примењује у свим случајевима. У бугарском језику забележени су примери да се као русизми квалификују комплетни низови речи истог корена: взривявам (АРЧД 171), взрив (РБАН115), взривен (АРЧД171), взривател (ГРЧД127). У српским речницима среће се следећи низ: беспокојан (РСКЈ46), беспокојити (РСКЈ47), беспокојствије (РСАНУ502). У македoнским изворима русизме истог корена представљају лексеме дворјанин (РМЛЈ213), дворјанка (РМЛЈ213), дворјански (РМЛЈ213), дворјанство (РМЛЈ213). У словеначком SSSJ на контакт указује синтагма v Sovjetski zvezi. Низ би представљале лексеме komsomol (SSSJ1091), komsomolec (SSKJ392), komsomolka (SSKJ392). У чешким изворима посведочен је творбени низ gramota, gramotnost, gramotnэ (SSČ108), äок у словачком balalajka, balalajkár, balalajkový (SCSl118). У пољским речницима творбени низ чине русизми aktyw (SPJ66), aktywista (SJPSH26), aktywizacja (SJP228). На основу до сада реченог произилази да се горенаведеним принципима не може јасно одредити која је реч rusizam, нити се овај појам може прецизно дефинисати.

 

3.3.4. Током израде контактолошког речника дошли смо до закључка да се одговор на питање шта је русизам у лексикографским изворима може добити тек након детаљне контактолошке анализе. С обзиром да је русизам контактолошки појам, дескриптивни речници треба да квалификују речи према утицају једних језика на друге, а не према етимологији, тј. уз речи треба да стоји к о н т а к т о л о ш к и, а не етимолошки квалификатор. Дескриптивни речници се не баве етимолошком реконструкцијом речи, нити се у њима лексеме квалификују према критеријуму одомаћености. Речници страних речи немају чврсте критеријуме за квалификовање стране речи, односно речи страног порекла.

 

3.3.5. С обзиром да су у савременој контактологији присутне четири теорије језичког позајмљивања (в .т. 1.1.7), могло би се очекивати да има исто толико различитих дефиниција појма русизам. Ипак, већина дефиниција је заснована на теорији трансфера. Централни део ове теорије чине три степена језичког позајмљивања: модел, компромисна реплика и реплика (в. т. 1.1.5.4). Преузета реч из језика даваоца и уклопљена у систем језика примаоца зове се модел, док позајмљени елеменат реплика. У први моменат позајмљени елеменат тежи да задржи свој природни облик и тада се ради о компромисној реплици (Filipović 1986: 38). Примера ради, руска реч восток адаптира се у српски акценатски систем преко облика васток којим се задржава место руског акцента. Међутим, током даље адаптације губи се овај прелазни облик (односно компромисна реплика) и ствара се облик восток (акценат на првом слогу; Ајдуковић 1997:35). У науци се уместо ових неутралних контактолошких термина чешће користе психоконтактолошки термини страна реч, туђица и позајмљеница. Тако страна реч модел коју билингвални говорник уводи у фонетском облику који је јако близу изговору какав је у језику даваоцу. Под туђицом се подразумева компромисна реплика коју карактерише увођење неких елемената језика примаоца. Позајмљеницу представља реплика код које је дошло до потпуне или готово потпуне супституције елементима језика примаоца (Filipović 1986: 43). Психоконтактолошки термини, за разлику од неутралних контактолошких термина, садрже елеменат субјективности. Да би нека реч била страна реч, туђица или позајмљеница потребно је знати како степен њене адаптације, тако и степен њене укопљености. Према М. Поповићу туђице су лексеме "слабе уклопљености у језику реципијенту", док су позајмљенице речи "поодмакле адаптације и веће уклопљености у језику реципијенту" (Поповић 1994: 279). С друге стране, теорија активације и пресликавања уместо неутралних контактолошких појмова и њихових психоконтактолошких парњака користи појам izam. Изми постају англицизми, русизми, турцизми, хунгаризми итд. у зависности од последњег или доминантног језика у контакту. Појмови романизам, славенизам и сл. у том смислу су непрецизни.

 

3.3.6. За теорију трансфера није карактеристична једна општеприхваћена дефиниција појма русизам . Према Ј. Вуксановићу русизам је "реч или језичка конструкција преузета из руског језика или сачињена према том језику, а не слаже се са системом језика у коме је то сачињено" (Вуксановић 1997: 184). Међутим, у нашем истраживању русизама у српскохрватским речницима забележили смо нове примере за латентне фонеме и за специфичну редистрибуцију консонантских група. На творбеном нивоу указали смо на трансдеривацију нових творбених форманата (Ајдуковић 1997: 42, 52). Х. Караш под појмом лексички (лексикографски) русизам подразумева "сваку лексичку јединицу насталу као резултат утицаја руског језика" (Karaś 1996: 47). Ова дефиниција је прилично уопштена. У пољској литератури поред појма лексички русизам у употреби су термини лексичка позајмљеница из руског и лексички утицај из руског. Термин лексички или лексикографски русизам најчешће обухвата све типове лексичког позајмљивања за које постоје посебни термини као што су формално-семантичке позајмљенице, структурни калкови и семантички калкови (Karaś 1996: 47). Речи које се употребљавају у оригиналном руском облику без формалне адаптације зову се цитати или неасимиловани, то јест неадаптирани језички елементи. Цитатима недостаје показатељ граматичке адаптације. Велики број русизама прихвата пољску деклинацију или конјугацију. Такве речи представљају лексичке русизме независно од степена њихове фонетске адаптације. Према Х. Караш позајмљенице из руског а не цитати су речи типа briuk, dienszczyk, miatieżnik, naczalstwo. За њих је карактеристична заједничка фонетика, али и пољска флективна адаптација (Karaś 1996: 48). Према Б. Валчаку страна реч је позајмљеница из оног језика из којег је директно преузета независно од првобитног извора (Walczak 1982: 176). Ова дефиниција, иако доста уопштена, обухвата исконско руске речи и речи које су дошле преко посредника. Тако, на пример, русизме представљају речи које су преко руског преузете из немачког (sterled, frejlina, oberpolicmajster, sztabskapitan), енглеског (chuligan, miczman, welbot) или француског (eszelon, transzeja). Према Л. Андрејчину језички елеменат који поседује одређену карактеристику руске варијанте црквенословенског језика у одређеном словенском језичком контексту није русизам, већ црквенословенски језички елеменат. Под русизмима подразумева оне "елементе који носе документовану маркираност руског стандардног јазичког кода" (Андрейчин 1958: 309-320). Ова дефиниција појма русизам не узима у обзир све компоненте контактолошке вредности лексема (в. т. 3.3.9). Бугарски речник страних речи (РЧД) појам русизам дефинише као "фонетско-семантичку подударност лексеме са изворником која је настала у директном контакту руског и бугарског језика или посредством неког другог језика" (нпр. абатабатство, абориген, абревиатура, абсолют). Дескриптивни речник Бугарске академије наука (РБАН) под русизмом подразумева "фонетско-семантичку подударност лексеме са изворником насталу у директном контакту руског и бугарског језика" (нпр. аракчеевщина, армейски, артел, балалайка, барабанчик, бедствие). Међутим, русизми могу бити речи које нису подударне са изворником, а руски језички утицај се може рефлектовати на свим нивоима. Под македонским русизмом Н. Чундева подразумева "лексичку јединицу преузету у македонски језик непосредно из руског или посредством српског и бугарског језика, као и ону црквенословенску реч која је у одређеном времену у потпуности усвојена у руском језику (са изузетко сложеница односно калкова из грчког чија је прва компонента бого-, досто-, злато-, итд. јер се за њих знало и пре руског утицаја)" (Чундева 1980: 4). Ова дефиниција се од осталих разликује по нешто другачијем одређењу појма језик посредник. П. Пипер у нашу дефиницију појма русизам уноси психолингвистички коментар. "Русизам је у ширем смислу реч која је из руског или преко руског језика ушла у неки други језик и постала део његовог лексичког фонда сачувавши јаку везу са полазном лексемом у руском језику било на плану језичке форме, било на плану језичког садржаја, због чега је говорни представници језика примаоца доживљавају као страну, одређујући се понекад тако према њој у говору (избегавајући је или је напротив користећи ради посебне стилизације исказа)" (Пипер 1997г: 214-215).

 

3.3.7. У монографији о русизмима у српскохрватским речницима (Ајдуковић 1997: 18-19) представили смо два основна приступа у дефинисању појма русизам: први се зове контактолошки , а други генеалошки. Са контактолошке тачке гледишта русизми су резултат језичког контакта. Генеалошки приступ указује на историјско-језичке околности настанка русизама.

 

3.3.7.1. Са контактолошке тачке гледишта под rusizmom у ширем смислу подразумевамо (1) српскохрватску реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом, затим (2) српскохрватску реч руског порекла код које је та веза ослабила или готово да не постоји и (3) српскохрватску реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила, односно за коју је руски језик језик посредник (Ајдуковић 1997: 18). Ужу дефиницију представља прва и трећа тачка шире дефиниције [76]. Дакле, између модела и реплике постоје мање-више формално-семантичке везе, тј. ми их по тим везама препознајемо као страни лексички слој у српском језику, и налазимо их, између осталог, у речницима страних речи. Друго: русизми су српске речи које су се у узвесном периоду језичке еволуције адаптирале у српски језички систем, односно уклопиле у све језичке нивое и понашају се као и домаће речи. Као треће, руски језик је током свога постојања и развоја преузимао речи за појмове, идеје и предмете из цивилизације других језика, прилагођавао их свом језичком систему, а затим постао језик посредник у трансферу тако адаптираних речи другим језицима, у нашем случају српском. Прве су евидентиране као руске, а адекватно томе као русизми и оне речи које су преко њега ушле у српски (Ајдуковић 1997: 18).

 

3.3.7.2. Према генеалошкој дефиницији русизам је славенизам категоријално ужег значења. С. Стијовић под славенизмима подразумева "речи и особине које припадају српскословенској, рускословенској, заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и разне позајмљенице у овим језицима, а такође и хибридне творевине, тј. облике који садрже особине и црквенословенског, без обзира на редакције, или руског и нашег језика" (Стијовић 1992: 13). Како је у XVIII веку српскословенски језик (српска редакција црквенословенског језика) сменио рускословенски језик (руска редакција црквенословенског језика), а утицај руског књижевног језика друге половине XVIII века био веома јак, у језичкој грађи нашег XVIII и XIX века под русизмима у ужем значењу подразумевају се оне "речи које су преузете из руског књижевног језика, док се под русизмима у ширем значењу подразумевају руски и рускословенски елементи" (Стијовић 1992: 36; 230). Фаворизовање је главни принцип у одређивању шта је русизам у текстовима писаца овога периода. У Његошевим песничким делима приоритет се даје рускословенском, “чији је историјски примат - као црквеног и књижевног језика – несумљив” (Стијовић 1992: 36).

 

3.3.8. Ако изме дефинишемо као све речи једног језика код којих постоје, појединачно узев, у комбинацији или заједно, гласовни, ортографски, творбени, граматички, семантички, стилистички и други трагови језика из којег су преузете, онда се у поступку лексикографског маркирања мора узети у обзир формално-семантичка веза између модела и реплике, као и језик посредник.

 

3.3.8.1. Од свих побројаних аспеката који се тичу формално-семантичке везе од нарочитог значаја за разумевање појма русизам је процес трансдеривације. За време примарне и примарно-терцијарне адаптације (в. т. 5.3) русизми задржавају творбене особине модела и могу бити немотивисане или мотивисане речи. Словачки русизам ataman током примарно-терцијарне адаптације наслеђује творбену немотивисаност руског модела и представља полазну реч у творбеном гнезду. Током трансдеривације његовој творбеној основи придодају се други афикси и на парадигматском плану добијамо творбену парадигму ataman > atamanstvo > atamanský (рус. атаман > атаманство > атаманский). С друге стране, лексема bielogvardejec на синтагматском плану ствара творбени низ bielogvardejec > bielogvardejský (рус. гвардия > белогвардеец > белогвардейский). Уколико је модел мотивисана реч, онда се реплика адаптира као мотивисана или немотивисана реч. Чешки придев bohatýrský адаптиран је примарно-терцијарном адаптацијом од руског придева богатырский, премда може да настане секундарном адаптацијом именице bohatýr. У SSČ оба примера маркирана су квалификатором rus.

 

3.3.8.2. Према теорији трансфера језичко позајмљивање може бити neposredno (директно) или posredno. Код непосредног позајмљивања директно се преузима исконска домаћа реч језика даваца (исп. срп. перестројка, пјатиљетка / петолетка, пирошки и рус. перестройка, пятилетка, пирожки). Посредно позајмљивање представља трансфер елемената из једног језика у други преко посредника. Посредници могу бити језици са највише културне, политичке, економске, војне и друге моћи или масовни медији. Тако, на пример, у одређеном историјском периоду руски се налазио у улози посредника између бугарског и других западноевропских језика. Од посредничких медија нарочито је доминантан утицај новина, часописа, књига, радија, телевизије, позоришта, филма.

 

3.3.8.2.1. Руски језик може посредовати између (1) језика који не представљају заједничко словенско наслеђе и језика примаоца (исп. буг. абат‚ које је преузето посредством руског из италијанског, односно латинског и сиријског) или између (2) језика примаоца и језика из заједничког словенског наслеђа (исп. срп. зјело које се у РСРИК квалификује као русизам, док у РСАНУ као црквенословенизам). Први подтип посредног позајмљивања зовемо стандардно посредно позајмљивање, док други подтип – конвергентно позајмљивање. Трећи подтип представља дивергентно позајмљивање и укључује путеве језичког контакта између језика "А" и језика "Б". Дакле, стандардно посредно позајмљивање представља трансфер из руског језика несловенске лексике; конвергентно позајмљивање је трансфер из руског језика општесловенске лексике; дивергентно позајмљивање представља трансфер лексике језика даваоца (руског) у језик прималац (нпр. македонски, словеначки) посредством језика трансмитера (бугарског и српског, односно српског и чешког).

 

3.3.8.2.2. Језик трансмитер има задатак да пренесе језички материјал доминантног или водећег језика даваоца. Речи које су резултат дивергентног позајмљивања зовемо не по имену језика трансмитера, већ по имену језика даваоца. Тако руску лексику у македонском и словеначком језику квалификујемо као русизме без обзира што посредници у контакту могу да буду српски и бугарски односно српски (хрватски) и чешки језик. Однос између руског, бугарског и македонског можемо графички представити у облику троугла (Миовски, 1977: 66). Македонски и бугарски стоје према руском у позицији објекта, "а во помала мера и, пред се, на дијахронски план, во аналогна положба би се наоѓал и македонскиот спрема бугарскиот со потенцијална реализација и во обратна насока" (Угриновска-Скаловска 1968; цит. према Миовски 1977: 66).

 

3.3.8.2.3. На основу до сада реченог произилази да у процесу језичког позајмљивања учествују jezik davalac, jezik medijator, jezik transmiter i jezik primalac. Језички контакти се успостављају између (1) изворног језика и језика даваоца, (2) између језика медијатора (т.ј. језика даваоца "А" који је претходно био у контакту са изворним језиком) и језика примаоца, и, напослетку, (3) између језика трансмитера (т.ј. језика даваоца "Б") и језика примаоца. У овом истраживању појмове jezik posrednik и jezik davalac дефинишемо на следећи начин:

 

(1) Jezik posrednik је сваки језик давалац који са језиком примаоцем ступа у директан међујезички контакт у својству језика медијатора интернационалне (у европским језицима најчешће грчке, латинске или арапске) и конвергентне лексике (старословенске, црквенословенске).

 

(2) У ситуацији дивергентног позајмљивања jezik davalac је језик трансмитер између екстралингвистички доминантног првобитног језика даваоца, односно језика медијатора и језика примаоца.

 

3.3.8.2.4. Процес посредног позајмљивања илустроваћемо на примеру бугарске лексеме абат‚ и македонске лексеме болјар.

 

(5) Шема позајмљивања бугарске лексеме абат:

 

ИЗВОРНИ ЈЕЗИК (СИРИЈСКИ)

 

ЈЕЗИК ПРИМАЛАЦ - ЈЕЗИК ДАВАЛАЦ или ЈЕЗИК МЕДИЈАТОР 1

(=ЛАТИНСКИ)

 

ЈЕЗИК ПРИМАЛАЦ - ЈЕЗИК ДАВАЛАЦ или ЈЕЗИК ТРАНСМИТЕР

(=ИТАЛИЈАНСКИ)

 

ЈЕЗИК ПРИМАЛАЦ - ЈЕЗИК ДАВАЛАЦ или ЈЕЗИК МЕДИЈАТОР 2

(=РУСКИ)

 

ЈЕЗИК ПРИМАЛАЦ (=БУГАРСКИ)

 

(6) Шема позајмљивања македонске лексеме болјар:

 

ЈЕЗИК ДАВАЛАЦ руски (боярин) - ЈЕЗИК ТРАНСМИТЕР српски (бољар) - ЈЕЗИК ПРИМАЛАЦ македонски (болјар )

 

3.3.8.2.5. Македонска лексема boljar (принцип важи и за друге језике, а нарочито за словеначки и словачки због јаког утицаја српског/хрватског и чешког језика) може бити третирана на три начина: (1) ради се о русизму, јер је тако квалификована у језицима преко којих је преузета (исп. срп. бољар и буг. болярин; у оба језика је русизам), (2) ради се о србизму или бугаризму, јер су ови језици послужили као језици посредници и, најзад, (3) ради се о русизму, јер је она под одређеним условима и у одређеном времену могла бити преузета директно. С обзиром да у РМЈ лексеме нису контактолошки квалификоване, због чега немамо јасну потврду језичког контакта (квалификацију лексема изводимо на основу других извора), у овом раду се залажемо да дефиниција појма русизам у мекедонском језику треба да се састоји од свих типова посредног и непосредног позајмљивања. Дакле, под појмом rusizam у македонском подразумевамо (1) македонску реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом (нпр. акање, антоновка, бандура, барабан, бариња, јавка), (2) македонску реч руског порекла код које је та веза ослабила или да готово не постоји (безработен, намерен, неумесен, опит, гостоприемен, загатка), (3) македонску реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила (нпр. газета, генералисимус, мавзолеј, марал, јункер, картел), као и (4) македонску реч руског односно неруског порекла а преузету из језика који су послужили као језици посредници (болјар, колхози, совхози, колхозовштина). Без обзира што се српски језик налази у улози језика посредника и што утиче на формирање основног облика, сматрамо да македонску лексему болјар у речницима треба квалификовати као русизам због доминантне екстралингвистичке улоге руског језика у процесу позајмљивања.

 

3.3.8.2.6. У теорији језика у контакту Р. Филиповић (Filipović 1986: 190) поставља два кључна питања о улози језика посредника: прво, да ли се модел при преласку у компромисну реплику и реплику мења под утицајем језика посредника и, друго, да ли је англицизам који је изменио свој облик под утицајем језика посредника престао да буде англицизам? Другим речима, да ли српску или хрватску реч viski, која се изговара под утицајем немачког, треба сматрати за германизам или англицизам? Према Р. Филиповићу порекло позајмљенице треба задржати у њеном имену и не треба га мењати према језику посреднику. Под anglicizmima подразумева "све оне позајмљенице за које можемо да утврдимо да им је изворни језик енглески и да означавају предмете и појмове енглеског порекла, који су саставни део живота, материјалне и духовне културе Енглеске или Америке" (Filipović 1986: 192). Д. Гортан-Премк сматра да стране речи које су ушле у одређени језик као последица културног, политичког, економског или неког другог утицаја треба у речницима означити квалификатором који указује на језик тог утицаја. Код речи интернационалног порекла, независно од тога да ли су ушле посредно или непосредно, треба указати на изворни језик, (углавном се ради о латинском, грчком или арапском језику ) (Гортан-Премк 1998а: 111). П. Филкова под појмом rusizam подразумева "заимствования из русского языка, которые отличаются чертами, характерными для лексики русского языка, которые засвидетельствованы первоначально и в регулярном употреблении в русской (возможно и в древнерусской) литературе, в которой выражены нормы русского языка" (Филкова 2000: 56). Према њеном мишљењу реч библия је латинског порекла и не може се сматрати за русизам, иако је у бугарски ушла посредством црквенословенског и руског. Према бугарском речнику страних речи лексема абат је позајмљена из сиријског посредством латинског, италијанског и руског језика (АР ЧД17), а лексема абревиатура је дошла из латинског посредством немачког и руског (АРЧД 20). С обзиром на етимологију лексеме абат и абревиатура нису русизми, јер су њихови изворни језици сиријски и латински. Са контактолошке тачке гледишта ове речи јесу русизми, зато што су у бугарски дошле посредством руског (у оба случаја руски језик је последњи доминантни језик у контакту). То значи да руски језик има доминантну екстралингвистичку улогу у моменту језичког контакта, то јест има културни, политички, економски и други доминантни утицај. Доминантна екстралингвистичка улога руског језика је кључни услов да нека реч постане русизам. У речницима страних речи уз лексеме треба стављати квалификатор којима се означавају језик давалац, језик мидијатор, односно језик посредник. У доњој табели указујемо на начин квалификовања лексема у неким бугарским речницима (за друге језике в. таб. 63).

 

Таб. 1

русизам

са ознаком извора

квалификатори у речницима

у бугарским речницима

у СРЈАН

б

у

г

а

р

с

к

и

автаркия (АРЧД23)

автокар (АРЧД24)

автомобил(ГРЧД21, АРЧД25)

аранжировка (ГРЧД59)

аркебуз (АРБЕ307)

предстоящ (РБАН770)

доктрина (ГРЧД214)

али: доктрина (РБАН271)

рус<нем<грч; <1. рус.>

рус<енгл; грч+лат

рус<нем<фр<грч+фр;

рус<фр+лат

рус.

рус.

рус.

рус<фр<лат.

лат.

грч.

грч+енгл

фр< грч+лат

рус.;фр.

итал.

рус.

лат.

лат.

 

3.3.9. Да закључимо. На контактолошку вредност лексеме утичу (1) билингвална ситуација и формално-семантичка веза са моделом, (2) лингвистичка интерференција двају језика која резултира импортацијом или супституцијом елемената и (3) појава интегрисаних лексема у монолингвалној средини као потпуно адаптираних позајмљеница. Према томе, квалификатор rus. треба да стоји поред сваке лексеме из творбеног гнезда која је резултат језичког контакта, односно која је током позајмљивања прошла примарну, примарно-терцијарну, секундарну или секундарно-терцијарну адаптацију. Задатак контактолога је да утврди који језици се налазе у контакту, на ком месту и у ком времену је дошло до језичког контакта, да ли се десила интерференција и шта се збило са лексемом после интеграције.

 

3.3.10. На основу свега што смо до сада рекли (укључујући и радне верзије дефиниције, в. фус. 75) следи да је rusizam (1) nemotivisana i motivisana reč ruskog porekla kod koje se sačuvala jaka formalno-semantička veza sa modelom, zatim (2) nemotivisana i/ili motivisana reč ruskog porekla kod koje je formalno-semantička veza sa modelom oslabila da gotovo ne postoji, kao i (3) ona nemotivisana i/ili motivisana reč neruskog porekla preuzeta iz ruskog jezika u kome se adaptirala ili pak (4) preuzeta iz ili preko ruskog posredstvom jezika transmitera pri čemu možе biti ruskog ili neruskog porekla.

 

3.3.11. Ова дефиниција русизма је комплекснија од шире дефиниције русизма из 1997. год. (Ајдуковић 1997: 18) јер указује на све врсте адаптације (примарну, секундарну и терцијарну адаптацију), на све учеснике у језичком контакту (језик давалац, језик прималац, језик медијатор и језик трансмитер), као и на начин квалификовања русизама у речницима (на ово последње, између осталог, указују везници i/ili).

 

3.3.12. Психолингвистички приступ полази од разликовања домаће речи од стране речи. Већина речника бележи данашњи статус неке речи, а не њено порекло. Према овом концепту rusizam је реч коју говорни представник осећа [77] или као домаћу реч, или као страну [78]. Према И. Клајну "осећање, кад би се дало мерити, било би првенствени и најсигурнији критеријум за дефиницију стране речи" (Клајн 2000: 26) [79].

 

3.3.12.1. Да бисмо утврдили који се русизми осећају као стране, а који као домаће речи, анкетирали [80] смо 76 испитаника подељених у две групе [81]. Прву групу су чинили старији испитаници (двадесет испитаника од 1943. до 1979. годишта), док су другу групу представљали 56 ученика првог и другог разреда средње школе. Од укупног броја старијих испитаника руски није учило петоро, док у другој групи руски није учило тридесет и двоје ученика. Знање руског језика је утицало да у првој групи буде већи број русизама који се доживљавају као стране речи. Листа речи формирана је методом случајног узорка и чинили су је 67 русизама из "Речника русизама у српскохрватским речницима" (Ајдуковић 1997) и 33 англицизма из књиге "Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku" (Filipović 1990). Русизми и англицизми су равномерно распоређени на анкетној листи [82].

 

3.3.12.2. Сви испитаници прве групе као домаћу реч идентификовали су русизам odvratan, док су као страну означили русизам boljševizirati. Половина испитаника глагол prenebregavati (10) сматра за домаћу или страну реч. Стране речи представљају следећи русизми: boršč (19), volšeban (17), magnoven (16), uravnilovka (14), pogrom (14), skaredan (12), vrhuška (11), zavidovati (11). Више као домаће него као стране осећају се русизми okrutan (19), prostodušan (19), prevazići (19), blagovremen (19), protivurečiti (19), odsustvo (19), nedovoqan (19), primetan (18), objediniti (18), jedinjenje (18), saučesnik (18), opredeliti (18), privržen (18), dovoljan (18), podrazumevati (17), posredstvo (17), proizvoljan (17), ljubopitan (17), podanik (16), sladostrastan (16), vaspitanik (16), visokoparno (16), likovati (16), prismotra (16), pristrasan (16), podroban (15), pokrovitelj (15), ljubimac (15), izviniti (15), podlost (15), preduprediti (15), balvan (14), izlišan (14), bespartijac (14), podozrevati (14), gordost (14), predostrožan (14), ražalovati (14), prevashodno (14), prisan (14), udarnik (14), besprizoran (13), snishoditi (13), raskol (12), obodriti (12), čaj (12), zavidovati (12), sujetan (12), bespokojiti (12), licemer (11), prinadležnost (11), carevna (11), ovaplotiti (11), čistka (11), bukvalan (11), vinovnica (11) и svirep (11).

 

3.3.12.3. За све испитанике друге групе русизми dovoqan и primetan су домаће речи. Највећи број испитаника као домаће речи доживљава следеће русизме: blagovremen (55), prevazići (54), podrazumevati (53), nedovoljan (53), ljubimac (52), privržen (52), čistka (52), opredeliti (52), odvratan (52), okrutan (51), odsustvo (51), predostrožan (50), podlost (50), gordost (50), prismotra (50), objediniti (50), bespokojiti (50), izviniti (49), pristrasan (49), proizvoljan (48), saučesnik (48), svirep (48), protivurečiti (48), sladostrastan (48), prevashodno (47), carevna (45), preduprediti (45), sujetan (45), posredstvo (44), ljubopitan (44), obodriti (43), balvan (43), prisan (43), ovaplotiti (43), visokoparno (43), prinadležnost (42), zavidovati (42), jedinjenje (42), besprizoran (42), udarnik (41), pokrovitelj (40), izlišan (40), vinovnica (40), bukvalan (40), ražalovati (40). Нешто мањи број испитаника сматра да су домаће речи podozrevati (38), vaspitanik (37), bespartijac (37), podroban (36), чaj (35), likovati (34), podanik (33), prenebregavati (33), snishoditi (32), uravnilovka (31), prostodušan (30), pogrom (30), vrhuška (29). За подједнак број испитаника licemer (28) је како домаћа, тако и страна реч. Већина испитаника сматра да су стране речи skaredan (29), raskol (30), boljševizirati (43), magnoven (43), volšeban (43), boršč (52).

 

3.3.12.4. Збирни подаци (в. таб. 2) показују да се у обе групе као домаће речи осећају русизми dovoljan (97,36%), blagovremen (97,36%), primetan (97,36 %), prostodušan (97,36%), prevazići (96,05%), док се као стране осећају русизми boršč (93,42%), boljševizirati (82,89%), volšeban (78,94%), magnoven (77, 63 %), zavidovati (71,05%), skaredan (53,94%).

 

Таб. 2

русизам

домаћа реч

страна реч

1.               љубимац

2.               подразумевати

3.               довољан

4.               подробан

5.               покровитељ

6.               посредство

7.               љубопитан

8.               лицемер

9.               предострожан

10.            превасходно

11.            превазићи

12.            предупредити

13.            балван

14.            ликовати

15.            пренебрегавати

16.            уравниловка

17.            магновен

18.            чај

19.            привржен

20.            боршч

21.            приметан

22.            принадлежност

23.            присан

24.            присмотра

25.            царевна

26.            пристрасан

27.            оваплотити

28.            беспартијац

29.            излишан

30.            беспокојити

31.            једињење

32.            беспризоран

33.            недовољан

34.            благовремен

35.            произвољан

36.            објединити

37.            ободрити

38.            простодушан

39.            чистка

40.            одвратан

41.            одсуство

42.            противуречити

43.            буквалан

44.            окрутан

45.            ражаловати

46.            васпитаник

47.            бољшевизирати

48.            раскол

49.            врхушка

50.            виновница

51.            определити

52.            високопарно

53.            саучесник

54.            завидовати

55.            волшебан

56.            свиреп

57.            скаредан

58.            сладострастан

59.            снисходити

60.            погром

61.            сујетан

62.            гордост

63.            поданик

64.            ударник

65.            подлост

66.            извинити

67.            подозревати

69

70

74

49

55

61

61

39

64

60

73

60

57

50

42

37

17

47

70

5

74

53

57

66

56

65

54

51

53

62

60

57

72

74

65

68

55

74

41

72

70

67

51

70

54

53

13

38

38

51

70

59

66

22

16

59

25

64

43

36

57

64

59

55

65

64

52

90,78%

92,10%

97,36%

64,47%

72,36%

80,26%

80,26%

51,31%

84,21%

78,94%

96,05%

78,94%

75%

65,78%

55,26%

88,68%

22,36%

61,84%

92,10%

6,57%

97,36%

69,73%

75%

86,84%

73,68%

85,52%

71,05%

67,10%

69,73%

82,89%

78,94%

75%

94,73%

97,36%

85,52%

89,47%

72,36%

97,36%

53,94%

94,73%

92,10%

88,15%

67,10%

92,10%

71,05%

69,73%

17,10%

50%

50%

67,10%

92,10%

77,63%

86,84%

28,94%

21,05%

77,63%

32,89%

84,21%

56,57%

47,36%

75%

84,21%

77,63%

72,36%

85,52%

84,21%

68,42%

7

6

2

27

21

15

15

37

12

16

3

16

19

26

34

39

59

29

6

71

2

23

19

10

20

11

22

25

23

14

16

19

4

2

11

8

21

2

35

4

6

9

25

6

22

23

63

38

38

25

6

17

10

54

60

17

41

12

33

40

19

12

17

21

11

12

24

9,21%

7,89%

2,63%

35,52%

27,63%

19,73%

19,73%

48,68%

15,78%

21,05%

3,94%

21,05%

25%

34,21%

44,73%

51,31%

77,63%

38,15%

7,89%

93,42%

2,63%

30,26%

25%

13,15%

26,31%

14,47%

28,94%

32,89%

30,26%

18,42%

21,05%

25%

5,26%

2,63%

14,47%

10,52%

27,63%

2,63%

46,05%

5,26%

7,89%

11,84%

32,89%

7,89%

28,94%

30,26%

82,89%

50%

50%

32,89%

7,89%

22,36%

13,15%

71,05%

78,94%

22,36%

53,94%

15,78%

43,42%

52,63%

25%

15,78%

22,36%

27,63%

14,47%

15,78%

31,57%

 

3.3.12.5. Статистички подаци (в. таб. 2) показују да нема апсолутно домаће, нити апсолутно стране речи. Довољно је да један испитаник каже да нека реч није страна па да нема апсолутног односа. 88,05% русизама су домаће речи. Већина испитаника одомаћеност речи утврђује према семантици. Страном се зове реч непознатог значења (нпр. podozrevati, pogrom, snishoditi, skaredan) или ако за њу постоји домаћи синоним (bukvalan), затим реч чије се значење односи на појаву или догађај из руске културе (boršč, uravnilovka, čistka, boljševizirati, vrhuška, udarnik). Неки испитаници русизме доживљавају као стране речи због њихове припадности конвергентној лексици или изражене стилске функције (volšeban, prevashodno). На припадност једној или другој групи утичу и творбени форманти (pokrovitelj, prinadležnost, carevna, zavidovati).

 

3.3.12.6. Степен одомаћености русизама изражавамо у процентима на основу броја потврда свих испитаника. Тако степен одомаћености русизма podlost износи 85,52%, док русизма boršč 6,57%. Анкетирањем већег броја испитаника добили бисмо прецизније податке о степену одомаћености русизама у савременом српском књижевном језику.

 

3.3.12.7. Степен одомаћености неке лексеме важан је критеријум у изради речника страних речи, али не и контактолошког речника. И. Клајн сматра да "адаптација није сасвим поуздан критеријум за дефиницију стране речи" (Клајн 2000: 35). Према нашем схватању адаптација је битан елеменат који треба уградити у дефиницију појма rusizam. С обзиром да подела на домаће и стране речи није контактолошки заснована, у дефиницију појма rusizam (в. т. 3.3.10) нисмо унели два психоконтактолошка коментара (в. т. 3.3.7.1): први, да се у језику речи могу одомаћити, и други, да говорни представници језика примаоца русизме могу доживљавати као домаће или као стране речи.

 

3.3.13. Према теорији активације и пресликавања лексички р у с и з а м је reč koja se sastoji od najmanje jedne samostalne kontakteme dobijene preslikavanjem ruskog modela i/ili unutrašnjom aktivizacijom jezika primaoca pod dominantnim ruskim uticajem. То значи да је русизам реч језика примаоца која садржи пресликану и/или активирану под доминантним руским утицајем контактофонему, контактоморфему или контактосему у комбинацији са другим контактемама унутар контактне мреже (в. т. 3.2.16).

 

3.4. ВРСТЕ АДАПТАЦИЈЕ РУСИЗАМА. Адаптација русизма може бити primarna, sekundarna и tercijarna (Filipović 1986, Filipović, Menac 1997a, Айдукович 2000г). На припадност русизма одређеној врсти адаптације утичу (1) хронолошки фактор, тј. време адаптације, (2) квалитативни фактор, тј. средина где се одвија језички контакт, и (3) квантитативни фактор, тј. број типова адаптације (разликујемо нулту, делимичну и слободну адаптацију).

 

3.4.1. Под појмом primarna adaptacija подразумевамо у билингвалној средини адаптацију исконско руских речи у компромисну реплику и реплику (в. примере у т. 4.6.1, 5.3.1, 6.4.1).

 

3.4.2. Sekundarna adaptacija представља даљу интеграцију русизама у монолингвалној средини помоћу језичких средстава језика примаоца (в. примере у т. 4.6.1, 5.3.3, 6.4.1).

 

3.4.3. Под појмом tercijarna adaptacija подразумевамо адаптацију у билингвалној и монолингвалној средини руских лексичких изама или изама језика трансмитера у компромисну реплику и реплику (нпр. буг. абсолютизирам, абсолюция; мак.болјар, јункер; слов. gimnazist, aršin, galoša; срп. armija, ataman, atestat, aul, bandura, brkut, bujer).

 

3.4.4. Разлика између примарних и секундарних промена огледа се у теоријском разликовању билингвизма од монолингвизма. Примарне промене карактеристичне су за билингвизам и доводе до формирања компромисне реплике. Секундарне промене су сталне и непроменљиве и јављају се после потпуне интеграције позајмљенице у систем језика примаоца. Промене које се могу јавити после интеграције карактеристичне су за монолингвалног говорника и његов језик. У Айдукович 2000г терцијарна адаптација има статус посебне врсте адаптације захваљујући специфичној улози језика посредника. Како се утицај језика посредника, тј. језика медијатора и језика трансмитера манифестује у примарној односно секундарној адаптацији, у овом истраживању определили смо се за разликовање primarne, sekundarne, primarno-tercijarne и sekundarno-tercijarne adaptacije (в. т. 4.6.1, 5.3.2, 5.3.4, 6.4).

 

Напомене:

 

[75] Преглед дефиниција појма русизам дајемо према Ајдуковић 1996, 1998а, 1999б, 1999в, 2000а, 2000б, 2000в, 2000г, 2000д, 2001б, 2001в, 2002б, 2003а.

 

[76] На деветом конгресу МАПРЈАЛ-а у Братислави предложили смо другу радну дефиницију појма русизам (Айдукович 2000а). Под појмом русизам подразумевамо основни и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског posredstvom drugih jezika при чему може бити руског или неруског порекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну. Варијанту друге дефиниције представили смо у Ајдуковић 2000: 208. Уместо "под русизмом у ужем смислу подразумевамо основну и изведену реч" ставили смо "основну i/ili изведену реч". Курзивом смо означили део који је новина у односу на раније дефиниције.

 

[77] "Језичко осећање руског или српског језика заснива се на историјском континуитету који се успоставља преко писаног језика, као и на усвајању система: фонетског интонационог, флективног, синтаксичког, творбеног и др. путем усвајања свега оног што се у свести прима и препознаје као одређени шаблон, као стереотип" (Караулов 1987: 157; цит. према Радић-Дугоњић, Ристић 1999: 14).

 

[78] Према А. А. Залевској (Залевская 1999: 33) психолингвистички приступ анализи језич-ких појава заснован је на следећим поставкама: 1. психичка слика се формира у процесима функционисања активног субјекта уз непрекидну интеракцију човека са светом који га окружује, унутрашњег и спољашњег, субјективног и објективног, индивидуалног и социјалног; 2. психичко се одликује максималном процесуалношћу, динамичношћу, континуитетом и сталним узајамним утицајем процеса и њихових резултата; 3. све врсте психичких активности функционишу заједно, односно "све се састоји од свега"; 4. у реалном животу сви нивои психичке активности индивидуе су узајамно повезани; 5. несвесни садржај постоји исто тако реално као и свесни; 6. оно што је свесно не може се увек лако подврћи вербалном опису; 7. преживљавање непосредне датости садржаја знања карак-терише предметност и пристрастност уз непрекидни узајамни утицај перцептивних, когнитивних и афективних процеса и њихових резултата. Према Н. Роту понекад се осећања "обележавају као доживљај нашег вредновања и субјективног односа према стварима, људима, догађајима и према сопственим поступцима" (Рот 2000: 179).

 

[79] У чланку "Страна реч - шта је то?" И. Клајн жели да одреди "степен одомаћености неке речи, тачку у којој се она зауставила у постепеном прелазу од туђег ка домаћем". Полазну тачку представља етимологија, "јер ако позајмљене речи не морају увек остати стране, стране речи морају имати страно порекло". Аутор закључује да би речи требало квалификовати само на "основу онога што критеријуми заиста казују. Тада бисмо разликовали речи страног облика, страног значења, страног порекла, стране деривације, речи стране у односу на домаћи синоним, немотивисане речи итд." Страност неке речи би одређивали следећи критеријуми: етимологија, фонетска, графичка и морфолошка адаптација, страни и домаћи деривати, колебање у облику, страно значење, постојање домаћег синонима, немотивисаност, распрострањеност и спољне ознаке (Клајн 2000: 26; 28, 47-48).

 

[80] У испитивању асоцијација "аутор теста саставља листу речи-дражи или стимуланса. Испитаницима се те речи читају или им се подели листа, и након што им се објасни да на сваку реч треба да одговоре првом речи која им падне на памет, они одговарају писмено или усмено речима којима се називају речи-реакције. Што се више испитаника подвргне тесту и што су услови испитивања изједначенији, то су резултати поузданији и објектив-нији. Реакције се, потом, пребројавају и слажу по учесталости" (Драгићевић 2002: 116).

 

[81] Прву групу чине осам студената пољске филологије Београдског универзитета под руководством асистента П. Обућине, затим лица техничке (4), друштвене (1), природно-математичке (1), филолошке (4) и економске струке (2). Другу групу чине ученици Техничке школе "Нови Београд". Истраживање је обављено шк. 2001/2002.

 

[82] С обзиром да англицизми нису предмет овог рада нећемо анализирати њихову припадност домаћим или страним речима. На листи су се нашли следећи англицизми: рагби, адреналин, менаџмент, финиширати, бункер, дигиталан, телевизија, еркондишн, аеробик, флипер, буџет, џемпер, булдожер, тинејџер, контејнер, антибиотик, бенд, хостеса, хот-дог, рингишпил, алигатор, најлон, марихуана, сексепилан, рокер, ренџер, сендвич, шлепер, силикон, тоник, видео, телефон, јахта.

 

Homepage