Контактолошки речници

Јован Ајдуковић

КОНТАКТОЛОШКИ РЕЧНИЦИ*

Из књиге „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“, Фото Футура, Београд, 2004: 259-276.

11.1. ПОЈАМ И ВРСТЕ КОНТАКТОЛОШКИХ РЕЧНИКА. Контактолошки речник може бити израђен према теорији трансфера у чијем је средишту модел који се прелазећи у систем језика примаоца поступно адаптира на неколико нивоа пре него што добије коначни облик и значење и који тек након те сложене адаптације постаје саставни елеменат језика примаоца (Filipović 1986). С друге стране, контактолошки речник може бити израђен према теорији активације и пресликавања у чијем је средишту појам лексички изам (тј. контактолексема - према најновијим радовима, прим. аутора) под којим подразумевамо реч језика примаоца која има најмање једну самосталну контактему насталу под доминантним утицајем језика даваоца. У зависности како дефинишемо појам лексички изам (контактолексема) зависиће изглед контактолошког речника [209].

11.1.1. При изради контактолошких речника наилазимо на три кључна проблема. Први проблем представља идентификација русизама, јер многи у речницима квалификовани русизми не долазе из означеног језика. Они могу припадати неком од ранијих типова књижевног језика. О овом проблему говорили смо у трећем поглављу (в. т. 3.1.4, 3.3). Други проблем се тиче свеобухватности речника изама (контактолексема). Да ли се све речи које се налазе у речницима страних речи заиста употребљавају у стандардном језику с обзиром да су ти речници служили у извесном смислу као двојезични речници и имали енциклопедијску вредност (нпр. речници Б. Клаића и М. Вујаклије; в. Сурдучки 1978: 22)? Према нашем мишљењу контактолошки речници треба да обухвате све изме, "јер их барем сами састављачи, који представљају појединачне информаторе, употребљавају у наведеним формама" (Сурдучки 1978: 22-23). Трећи проблем је везан за избор лексикографских извора модела. Између речничких чланака модела и изма постоје разлике у броју значења, у обиму и садржају дефиниција, присуству примера и других коментара. Овај проблем решавамо тако што консултујемо више извора, углавном једнојезичне речнике и речнике страних речи, ређе неке друге терминолошке и специјалне речнике.

11.1.2. Контактолошки речници региструју изме и показују степен њихове адаптације према методологији која је разрађена у контактолошкој теорији.

11.1.3. У зависности од тога да ли је циљ речника сакупљање корпуса и његово представљање или је циљ формализација адаптације изама на свим језичким нивоима, контактолошке речнике делимо на речнике идентификације и речнике адаптације. Први пут ову поделу спомињемо у раду “Концепт речника русизама у српском и македонском језику” који смо објавили у часопису "Славистика" за 1999. годину.

11.1.4. Контактолошки речници идентификације служе као грађа на основу које се дискутује и изводе закључци везани за адаптацију, идентификацију или класификацију изама. У њима се презентују подаци који обично улазе у речнички чланак неког једнојезичног речника или речника страних речи, затим подаци о изворима ексцерпације изама, фреквентности, припадности језичком типу и сл. Сакупљање корпуса и његово представљање саставни су део истраживања и методолошког поступка у области језичког контакта. У даљем тексту у кратким цртама представићемо три контактолошка речника идентификације.

11.1.4.1. "Речник позајмљеница према енглеским моделима" М. Сурдучког (Сурдучки 1978) припада групи речника идентификације. Речник почиње навођењем енглеског модела и свих релевантних варијаната са подацима о припадности једној или неколиким врстама речи. Затим се у њему даје текст одреднице који се може састојати "из једног, два или три дела, у зависности да ле се реплике јављају само у стандардном или исељеничком језику, у стандардном и исељеничком језику и да ли постоји потреба за додатним примедбама" (Сурдучки 1978: 25). Уз реплике стоје техничке скраћенице за врсту речи, као и скраћенице за аспект. Уколико у лексикографским изворима постоји акценат, онда је и он присутан. После реплике углавном следе значења, као и кратак илустративан пример за свако значење и ознака извора. После скраћенице изв. наводе се све секундарне изведенице са ознакама за врсту речи (понегде и значење), а после скраћенице комб. дају се све посведочене комбинације реплике и других речи или се врши упућивање на друге одреднице. Други део речничког чланка чине позајмљенице из исељеничког српског језика. Оне се представљају према усвојеној методологији и углавном су акцентоване. Трећи део одреднице носи ознаку Н. Б. У њему се налазе све евентуалне примедбе, коментари и објашњења у вези са материјалом изложеним у прва два дела. На крају речника дат је регистар позајмљеница према посведоченим варијантама.

RECORDER im

rekorder im.m. Onaj koji je postigao ili obično postiže najbolje rezultate, osobito u sportu. /Jugoslovenski plivači-rekorderi užurbano treniraju. ip 399,34/ Instrument-pisač, registrator. /Podatke svih dubinomjera registruju pisači (rekorderi). Te 2,328/ IZV. rekorderka im.ž., rekorderski prid. KOMB. v. SUPER RECORDER.

#IZV. rekorderka im.ž. Pevačica koja je poznata po snimljenim pločama; osoba koja se bavi snimanjem narodne muzike. /Program vodi poznata rekorderka kanadske narodne muzike Edith Fowke. Je 22.II 1963,8/ KOMB. v. TAPE RECORDER.

N.B. E model nema značenje 'sportski rekorder' (upotrebljava se izraz record holder)

11.1.4.2. У другом делу монографије С. Стијовића "Речник славенизама у Његошевим песничким делима" (Стијовић 1992) речи су уазбучене према основним облицима, а уколико у грађи нису посведочене - обележене су звездицом. Уз сваку лексему стоји ознака за припадност неком типу славенизама. О граматичким категоријама нема података, док се подаци о фонетским променама, творбени коментари и коментари о семантици дају спорадично. Понегде се наводе варијантни ликови главне речи и изведенице. Уз сваку реч бележи се фреквенција о тачном броју потврда у делима, као и подаци о извору. Поред апелативне лексике присутно је и нешто ономастичког материјала. Ређе се наводе подаци о моделу. Ево једног примера:

високогрмећи р. адаптирано 1: И 689. Његош је реч преузео из текста Илијаде којим се служио приликом превођења и фонетски је прилагодио нашем читаоцу (уп. Гнедич 1829, 19/353: высокогремящiй). Од свих речника из приложеног списка литературе лексема постоји само у РЈА, и то с потврдама из четири речника (Витезићевог, Дела Белиног, Волтиђијиног и Стулићевог), где се каже да је облик партицип презента од високоgрмјеtи, али РЈА такав глагол не доноси. Први део ове сложенице обичан је, иначе, у сложеницама обеју редакција (руске и наше) старословенског језика, али у савременом руском и нашем језику. Томо Маретић (Мар. Савј.) истиче да 'високо' у сложеницама долази према немачком и према руском.

11.4.1.4.3. У оквиру монографије Х. Караш "Rusycyzmy słownikowe w polszczyźnie okresu zaborów" (Karaś 1996) налази се "Речник пољских лексичких русизама". Речнички чланак се састоји од (1) насловне одреднице (укључујући и варијантни облик), (2) значења (оно изостаје ако се дефиниција налази у примеру; полисемија се означава бројевима), (3) илустративног примера из пољске штампе у оригиналној ортографији са подацима о извору, (4) података о лексикографским изворима у којима се среће русизам, (5) лексичко-стилистичког квалификатора према пољским речницима, (6) података о хронологији и територијалној распрострањености (односи се на штампу XIX и почетка XX века), (7) података о писцима ХІХ века код којих је русизам потврђен и ознаке извора. Уз неке русизме наводе се варијанти облици. На крају речничког чланка наводе се подаци о руском моделу (извор, квалификатор у лексикографским изворима, а где је потребно присутна су додатна етимолошка објашњења).

imperia "imperium": "są darem JW Romanzowa Kanclerza Imperii", O^II, GK 1817, s. 112; O^I, K" 1796. Ze źródeł słownikowych notuje tylko SW mało używ. imperia, od XVI w. znany latynizm imperium. Formę imperia TrypJF 64 uważa za przeniesioną z języka rosyjskiego. Podaje ją też jako rusycyzm z prasy poł. XIX w. Biał 56-57. Jest to pożyczka wtórna, gdyż wyraz rosyjski uważa się za polonizm - VasES. Ros. империя.

11.1.5. Циљ контактолошког речника адаптације је да укаже на језик давалац, на развој и значење изама, односно да прикаже адаптацију изама на фонолошком, морфолошком, творбеном, семантичком, лексичко-стилистичком и синтаксичком плану. У њему се износе различити аспекти адаптације изама и излаже лингвистички опис језичког контакта између два или више језика на различитим местима и под различитим условима. Лексеме у речнику могу бити поређане према моделима или према измима. О степену адаптације изама говоре формуле и индекси контактолошке теорије.

11.1.5.1. Филиповићев "Rečnik anglicizama u hrvatskom ili srpskom jeziku" (Filipović 1990) зовемо речник адаптације јер су у њему доследно примењена начела језичког позајмљивања (Filipović 1986). Први део речника је начињен према изворима англицизама у енглеском језику. Модели су поређани абецедним редом, даје се њихов изговор, припадност врсти речи, за именице се даје припадност роду, за глаголе - аспект. Следи укупан број значења у лексикографском извору са назнаком самог извора. После масним словима исписаног англицизма дају се знакови који показују како је формиран облик англицизма и да ли је у формирању облика англицизма учествовао језик посредник, затим следе ознаке које указују на примарну или секундарну адаптацију. У загради се наводи изговор англицизма, као и тип трансфонемизације. Као делимичне трансфонемизације подвлачењем се означавају све фонеме које делимично одговарају опису фонема енглеског језика, док се код слободне подвлаче све фонеме које немају еквиваленте у фонолошком систему хрватског или српског језика. После ознаке за врсту речи следе ознаке за тип трансфонемизације и тип транссемантизације. Број и слово у загради показују које је значење према Вебстеровом речнику (Webster's Third 1969), или неком другом извору преузето у англицизму. У додатну структуру речника улазе подаци о варијантним облицима и подаци о изведеницама. Значење лексема нису пропраћена примерима, нити се дају стилски квалификатори и подаци о трансдеривацији.

LIFTBOY /'liftbi/, sb-m (1-Lg)

lift-boj a I /lft^F1boj^F2/; I sb^Mo-m;

I So = čovjek koji u hotelima upravlja dizalom

var. liftboj, lift-boy, liftboy

izv. liftbojski II adj^M2 = koji se odnosi na liftboja ili mu pripada.

11.1.5.2. Наш "Речник русизама у српскохрватским речницима" (Ајдуковић 1997) израђен је према теорији језика у контакту Р. Филиповића (Filipović 1986; 1990) коју смо реинтерпретирали и допунили. Грађа је ексцерпирана углавном из РСАНУ и РМС који дају највише информација о лексемама, али и из неких других општих речника и речника страних речи. Речнички чланак се састоји од пет делова. Први, трећи, четврти и пети део углавном говори о реплици, док други даје основне податке о моделу. У првом делу русизми су поређани према азбучном реду и онако како су забележени у испитиваним речницима. Прва реч у речнику исписана је масним словима, а уколико се ради о хомониму, испред ње стоји индекс. Малим словом обележен је начин формирања реплике, док се у косим заградама дају акценат и постакценатске дужине, тип трансдеривације и трансморфемизације. Осим тога износе се подаци о врсти речи, категорији именичког рода и глаголског вида. Затим се указује на тип транссемантизације и лексикографски извор. Други део доноси најважније информације о моделу који је у речнику приказан курзивним словима. Сви модели су акцентовани, а хомоними означени индексом. Презентирају се подаци о типу творбе, припадности одређеној врсти речи, као и о извору одакле је ексцерпиран модел. Трећи део речничког чланка даје информацију о различитим обличким и акценатским варијантама модела и реплике (озн. вар.). Уколико у првом делу није потврђен акценат реплике, онда је преузет из извора у коме је посведочен. У неколико речничких чланака после ознаке изв. дају се изведенице, док се упућивање и повезивање речи врши на исти начин као што је то урађено у испитиваним лексикографским изворима. Четврти део речничког чланка носи ознаку оп: ('остали подаци') у коме се презентирају подаци о етимологији, лексичко-стилистичком аспекту, као и подаци о извору и времену употребе лексеме. Значење русизама се налази у петом делу речника. Иза сваког значења стоји извор одакле је значење преузето, а понекад се дају значења из два извора.

БАЋУШКА а /баћушка Ф2/; До; им-м; Мо; С# (РСАНУ337); С1н2+С2н2 (РСРТП134); С1н2 (РСРИК152); С1н2+С2ф (ЛСРИ106)

ba‚Ó¡ka ІІ С, им-м (СРЈАН65)

вар. баћушка /баћушка/ (РСРТП134)

оп: РСАНУ337 (фам.; 1889); РСРИК52 (1. хип.); (СРЈАН65: 1. заст.; 2. разг.; 3. разг.)

Рус, руски цар, Руси уопште (РСАНУ336); 1. отац. 2. Рус. 3. пучки назив за попа (православног) (РСРТП134); отац, свештено лице; код нас фамилијарни назив за Руса уопште (ЛСРИ126).

11.1.6. Контактолошки речници нису етимолошки речници јер не дају историјску етимологију речи. Циљ етимолошке анализе је реконструкција првобитних облика и значења речи (односно према Г. П. Циганенку ради се о "саопштавању генетске карактеристике речи", в. Цыганенко 1989: 6) и до њега се долази упоредно-историјском анализом. Дакле, основни задаци етимолошког речника су (1) утврђивање времена и (2) извора позајмљивања (односно порекла), (3) налажење етимона у основи речи, (4) успостављање везе између етимолошки блиских речи, (5) творбена и историјско-фонетска анализа. За разлику од етимологије, контактологија се бави утицајем једног или више језика на структуру и лексику једног или више језика и за њу су од важности типолошка проучавања. Контактолошки речници питање етимологије изама посматрају као почетни корак у истраживању језичких контаката (в. т. 3.3.4). Структуру етимолошког речника илустроваћемо на примеру српског "Етимолошког речника" и македонског "Етимолошко-семантичког речника грецизама" (у фусноти дајемо изглед чешког, руског и бугарског етимолошког речника) [210].

11.1.7. Структура одреднице "Етимолошког речника српског језика" (ОС 1998) је троделна. У првом делу се за наслов одреднице узима реч из књижевног језика, али ако су забележене само дијалекатске потврде, носилац одреднице може бити лексема која је по свом фонетском лику најближа етимону. После наслова одреднице дају се изведенице, фонетске и акценатске варијанте, са значењем и, по потреби, са примерима, као и најстарија писмена потврда. Други део одреднице започиње етимолошким судом, затим следи етимон у фонетском лику који је најближи српским речима, дају се паралеле из других балканских језика, док ће словенске бити поменуте само изузетно. Трећи део представља етимолошку дискусију, износе се поједине етимологије, затим долази творбена, фонетска и/или семантичка анализа и утврђује се ареал. По потреби се коментарише порекло самог етимона. Сличност са контактолошким речником се огледа у начину сегментације речи. И у једном и у другом речнику примењује се лексемни принцип сегментације са елементима минималних етимолошких гнезда. У кон-тактолошком речнику се то пре свега односи на присуство изведеница [211] које се у општим речницима посебно не маркирају контактолошким квалификатором. О разликама између ова два типа речника говорили смо у претходној тачки.

девка девка / дефка f. "девојка; невеста": девер девке, родитељи девки (Карашево, РСА), девка / деука (Свиница, Томић 1984), такође "невеста" (id. 254), јек. дјевка (Stulli), ђевка (НП, НПосл, ЛИ, Ускоци, Станић), ик. дивка (Јурин, Kosor 1955:174). Као ЛИ од средњег века: стсрп. Д вька (Новаковић 1875:63), одатле презиме Д вьчикь и топ. Г вьчина [Ђевчина] (око1330, Ивић/Грковић 1976:67,130, 263).

●Прасловенска реч, уп. слн. devka, слч. dievka, стчеш. děvka, чеш. dívka, глуж. dźovka, длуж. źovka, полап. defkă, пољ. dziewka, рус. девка, струс. д въка, укр. дiвка, блр. дзеука < псл. *devъkа.

♦ЭССЯ 5: 22 Деминутивно образовање од *děva > [дева], паралелно са *děvica > [девица], више својствено севернословенским језицима, данас присутно само на крајњем северу јсл. простора (сх. говори на тлу Румуније, словеначки) и на североистоку Црне Горе (ускочко ЛИ Ђевка, adj. Ђевчин ареално се везује за средњовековни топ. Ђевчина у љубовиђској жупи, зап. од Бијелог Поља). Потврда код Стулића вероватно је неаутентична (русизам), а и Јуринова је под сличном сумњом (уп. Kosor 1.c.). Придев *děvъčьjь у топонимима Дивчигоре (ЦГ), [Дивчибаре] (сз. Србија).

11.1.8. Речнички чланак "Етимолошко-семантичког речника грцизама" М. Аргировског (Аргировски 1998) чине наслов одреднице који је обавезно акцентован, основни подаци о врсти речи (уз именице се наводи род и број), лексичко-стилистички квалификатори, значења и извори. Понегде се дају илустративни примери. Затим следи навођење грчког етимона и примера из других језика, као и различитих варијантних и изведених облика основног грецизма. Тамо где је потребно улази се у етимолошку дискусију која укључује анализу фонетске и морфолошке адаптације.

кpпарис m 'вид зимзелено декоративно дрво', «Да направиш нат гробот ми, /нат глава шарена чезма, / На нозе високо дрво, / висок кипарис» (Миладиновци, Зб. 322), кипариш (Верковиќ, МНП, 1961, 145), цсл. küparisß (Grig), kiparisß (Miklosich); - нгр. κυπαρίσσι < стгр. κυπάρισσος. Се смета дека зборов припаѓа на предгрчкиот јазичен слој (Илиевска, БЛС, 257), сп. лат. cupressus, види Таховски, 21; Филипова, 106, ром. chiparos, shiparis (РБР, 201), аром. kiparişu (Papahagi, 712).

11.2. ПРИНЦИПИ КОНТАКТОЛОШКЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ РУСИЗАМА. Истраживачи језичких контаката сматрају да критеријуми опште класификације русизама "леже ван структуре језика и изгледа да су тесно повезани са друштвеним условими језичког развитка" [212]. У највећем броју испитиваних лексикографских извора порекло речи се одређује комбиновањем етимолошко-контактолошког (социолингвистичког) и психолингвистичког приступа. У основи другог принципа лежи подела речи на домаће и стране.

11.2.1. У дескриптивним речницима квалификатор порекла речи зове се етимолошка напомена или скраћеница [213]. Међутим, квалификатор да би се звао етимолошки мора да указује на први језик порекла или на комплетну етимолошку реконструкцију речи (у реконструкцији треба ићи даље од грчког и латинског извора). У руском четворотомном речнику (СРЈАН) термини грчког и латинског порекла (ушли су у европске језике током XIX и XX века) наводе се без позивања на језике посреднике, сем уколико језик посредник није оставио "траг" (нпр. азот, преко француског из грчког). Када је реч о интернационалној и широко распрострањеној лексици, обично се наводи последњи и први језик (азимут, француски<арапски). У овом речнику етимолошки се маркира лексика која је у руски ушла почев од XVII века, док се углавном не анализирају раније позајмљенице. Бугарски ГРЧД указује на пут којим је реч дошла у бугарски (нпр. камфор, арапски>латински>италијански> грчки), док тротомни бугарски речник "няма специални етимологически задачи" (РБАН: VI) и означава код новијих позајмљеница само први језик порекла без указивања на пут језичког позајмљивања. У РСАНУ се код речи новијег порекла ставља страна реч, "да би се показала непосредна зависност наше речи од стране, мада и та страна реч може бити туђег порекла о којем се није сматрало за потребно да се овде говори". Речник САНУ "није речник ни етимолошки ни историјски", па се "зато није улазило у тумачење порекла наших речи" (РСАНУ 1959: ХХХ). Иако Р. Филиповић у речнику англицизама не даје историјску етимологију енглеских речи, у називу пројекта он задржава реч "етимолошки" oбјашњавајући то присуством у енглеском језику синхронијског извора за сваки англицизам, као и чињеницом да су задовољени неки од критеријума етимолошких речника (Filipović 1990).

11.2.1.2. Будући да циљ општих једнојезичних речника савременог књижевног језика није реконструкција првобитних облика и значења речи већ (1) регистровање последњег језичког контакта, (2) доминантног језика у контакту и/ или (3) језика у ланцу позајмљивања (в. т. 3.1.4), у неким нашим ранијим радовима предложили смо да се етимолошки квалификатор преименује у контактолошки квалификатор (Ајдуковић 2000б: 209). Овом иновацијом јасно указујемо на дистинкцију између контактологије и етимологије, односно контактолошке и етимолошке анализе.

11.2.1.3. Контактолошко маркирање лексема зависи од типа језичког контакта (примере дајемо из српског корпуса КР).

11.2.1.3.1. Код н е п о с р е д н о г контакта (или позајмљивања) треба указати на језик давалац и његов модел (са // означавамо варијантни облик, док са <...> изостављен текст из КР). Нпр.:

бољшевик // бољшевик <...> (рус. большевик) <...> (акценат в. у књизи, прим. аутора)

ваљенка // ваљенке <...> (рус. валенок) <...>

васиљок <...> (рус. василёк) <...>

верста // врста3 <...> (рус. верста) <...>

душегупка // душогупка <....> (рус. душегубка) <...>

11.2.1.3.2. П о с р е д н и контакт се може изразити на три начина у зависности од типа речника.

11.2.1.3.2.1. Први начин је применљив у дескриптивним речницима у којима се квалификатор одређује према последњем језику у контакту под условом да руски речници дају информацију о моделу.

кумис <...> (рус. кумыс) <...>; рус. кумыс <...> (тур. кымыз);

кафтан <...> (рус. кафтан) <...>; рус. кафтан <...> (перс. häftan);

Друго решење се односи на употребу скраћенице в. (види):

плебеј (в. рус. плебей), а не: плебеј (преко руског из латинског);

рајон (в. рус. район), а не: рајон (преко руског из француског);

табун (в. рус. табун), а не: табун (преко руског из турског).

Овај начин квалификовања лексема подржава динамичну страну дескриптивних речника, јер показује да лексема може имати више од једног језика даваоца. Тако, на пример, за лексему атаман у РСАНУ језик давалац је руски, у ЛСРИ - немачки, док је у РМС пољски. Контактолошку вредност лексеме треба одређивати на основу илустративног примера.

11.2.1.3.2.2. Други начин изражавања посредног контакта погодан је за црквенословенску и старословенску лексику која се активизира у језику примаоцу под доминантним руским утицајем. Тако су у РСАНУ лексеме небожитељ (рус. небожитель) и обесилити (рус. обессилить) квалификоване као русизми, док у СЊПД оне представљају рускословенизме. Скраћеницу за рускословенизам не треба стављати код облика који представљају русизме у ширем смислу.

11.2.1.3.2.3. Трећи начин контактолошког маркирања посредног контакта типичан је за речнике страних речи:

кабала2 <...> (рус. из арап.) или (преко рус. из тур.)

кафтан <...> (рус. преко тур. из перс.) или (преко рус. и тур. из перс.)

кинџал <...> (рус. из тур.) или (преко рус. из тур.)

кролик <...> (рус. из пољ.) или (преко рус. из пољ.)

кливер <...> (рус. из хол.) или (преко рус. из хол.)

лавра <...> (рус. из грч.) или (преко рус. из грч.)

Овај начин квалификовања речи подржава статичку природу речника, јер се њиме фиксирају једни те исти контактолошки модели (нпр. лексема кафтан у ЛСРИ дошла је према моделу руски<турски<персијски, али не и по моделу турски<персијски). Применом система резервоара сваки језик уноси у средишњи европски резервоар речи за оне појмове и ствари које је цивилизација неке земље донела општој европској цивилизацији (Filipović 1990: 21).

11.2.1.3.3. Речи изведене од основног русизма у процесу секундарне адаптације треба дати као засебне одреднице. Њихова веза са основним русизмом може се означити специјалним симболом (нпр. ‏‏‏‏←) или квалификатором рус. У предговору речника треба навести дефиницију русизма на основу које се види да су русизми и оне речи које су потпуно интегрисане у језику примаоцу.

атамeн <...> (рус. атаман) или (в. рус. атаман)

атаманац <...> (←) или (←атаман)

атcмановати <...> (←) или (← атаман)

11.2.2. Субјективни осећај лексикографа данас највише утиче на одређивање и избор контактолошког квалификатора. Захваљујући томе што се не осећају више као стране речи, многи русизми у речницима остају без контактолошког квалификатора (нпр. важност, нежност, наклоност, неизвесност, народност, опширност, опасност, способност, праведан, услуга, пример, награда; Терзић 1999: 171).

11.2.3. Контактолошко маркирање лексема у дескриптивним речницима обухвата три степена анализе.

11.2.3.1. Први степен представља проналажење језика даваоца чији се акцентован модел у основном облику ставља у заграду (начин маркирања лексема в. у тачки 11.2.1.3).

норка2 <...> (рус. норка) <...>;

објасненије <...> (рус. объяснение) <...>;

образан <....> 3. <...> (рус. образный) <...>

11.2.3.2. На другом степену анализе утврђује се адаптација русизама на разним језичким нивоима (трансфонемизација, трансдеривација, трансморфемизација, транссемантизација, лексичко-стилистичка адаптација, транссинтаксизација) с циљем проналажења контактема. Тако се у шеснаестом тому РСАНУ облици са контактемом je (тзв. јекавизми типа њежан, њежно и њежност) не квалификују као русизми, већ се врши упућивање на екавске облике који се квалификују као русизми (нежан, нежно и нежност). У трећем тому РСАНУ као русизам се не означава придев вселенски са контактемом вс-, а у другом тому, на пример, не квалификују се лексеме воскресеније, воскресење, воскреснути "у којима контактема -ре- долази према руском и рускословенском" (Стијовић 1992: 80). У једанаестом тому као русизми се не маркирају лексеме љубезан, љубезник, љубезница, љубезничати, љубезно, љубезност које садрже контактему e на месту полугласника, као ни лексеме љубовник, љубовница које имају контактему o на месту полугласника. Као русизме треба маркирати лексеме са творбеним контактемама во-, воз, со-, -ије, -ствије, -аније, -еније, -ованије итд.

11.2.3.3. Трећи степен анализе обухвата поделу лексема према критеријуму примарности и секундарности контактолошких промена. Примарне промене су узрочник примарне адаптације под којом подразумевамо у билингвалној средини адаптацију русизама домаћег порекла с циљем прерастања модела у компромисну реплику и реплику. Секундарне промене изазивају секундарну адаптацију која представља даљу интеграцију русизама у монолингвалној средини путем језичких срдстава својствених језику примаоцу. Уколико се русизми адаптирају у монолингвалној или билингвалној средини под утицајем руског језика као језика медијатора или неког другог језика трансмитера, онда се ради о терцијарној адаптацији. Терцијарна адаптација је карактеристична како за примарне, тако и за секундарне промене. Лексема номадни адаптира се у српском језику под утицајем руског језика примарно-терцијарном адаптацијом и није изведена од именице nomad која је у оба језика грецизам. У РСАНУ номадни се квалификује као русизам на основу илустративног примера: "Но ужитакъ народный <...> предпоставля скитничкїй (номадный) животь народа" (Цук. 2, 43). Секундарну адаптацију пролазе придеви бољшевистички и бољшевички који су изведени од именице бољшевик, као и именица бољшевизирање која је изведена од глагола бољшевизирати. Дакле, у речнику треба идентификовати као русизме све лексеме које су прошле једну, другу или обе промене.

11.2.4. Истражујући грађу у КР утврдили смо постојање шест принципа контактолошке идентификације русизама.

11.2.4.1. Први принцип. Основна јединица лексичке контактологије је лексички изам (контактолексема) (в.т. 3.1.3; 3.2.15). Под лексичким измом (контактолексемом) подразумевамо све речи једног језика код којих постоје, појединачно узев, у комбинацији или заједно, гласовнe, ортографскe, творбенe, граматичкe, семантичкe, стилистичкe и синтаксичке контактеме. Дакле, први принцип индентификације русизама гласи: русизми су целе речи настале (или преузете) под доминантним руским утицајем, као и речи које су у траговима сачувале везу са руским језиком а означавају неки предмет, идеју или појаву. Русизми могу да припадају општој лексици или безеквивалентној лексици односно етнологизмима, историзмима и културологизмима. У шеснаестом тому РСАНУ као русизми се квалификују лексеме номадни, норка2, норматив, њелма, оберпрокурор, обмундировка, огњомет, обусловити и обезобразити. Квалификатор изостаје уз лексеме објединити, обломовштина, ободрити, образац, обрис, оваплотити, оваплоћење и обломовштина које се према обрађивачима не осећају као стране.

11.2.4.2. Други принцип. У лексикографским изворима разликују се две групе русизама. Једну чине примарни русизми или целе речи које су се адаптирале према руском моделу и понашају се као домаће речи (бјелобиљетник, билина, вотка). Другу групу чине секундарни русизми или речи које су састављене од елемената руског порекла (а да саме речи нису преузете из руског, нпр., нервчик) или су састављене према руском моделу (нпр. боготражња, црностотинаш, пунонадеждан). Руски модел могу представљати исконско руска реч, изам из различитих европских и ваневропских језика, као и реч из заједничког конвергентног наслеђа. Према С. Стијовићу лексема савршен могла се добити србизацијом рускословенског (руског) облика совершенъ, а "уколико би се ова србизација недоследно спровела, дајући, нпр., ликове савршен или совршен, онда бисмо имали лексичке славеносрбизме или хибриде" (Стијовић 1992.: 25). Са контактолошке тачке гледишта облици савршен или совршен су компромисне реплике, док је облик савршен реплика интегрисана у српски језички систем. У нашој теорији компромисна реплика и реплика представљају изме. Према Р. Филиповићу "bez obzira na to je li put od jezika davaoca u jezik primalac direktan ili preko posrednika i bez obzira na to koje su se sve promjene na tom putu dogodile, replika-posuđenica ostaje" izam (курзив Ј.А.) "sa svim osobinama koje mu pripadaju prema definiciji" (Filipović, 1990: 23). Према томе други принцип контактолошке идентификације русизама гласи: русизам је свака реч настала (или преузета) под руским утицајем у коме је интегрални део вокабулара и није само она која је руског порекла.

11.2.4.3. Трећи принцип. Русизам се може употребити само као једна врста речи. Припадност другој врсти речи означава се индексом, засебном лексемом или посебним значењем у оквиру једне одреднице ради економије простора. У РСАНУ придев беспризоран означава: "1. који је без надзора и родитељског старања, напуштен. 2. у именичкој служби у одређеном виду - улично дете, напуштено дете". Именичка служба може се дати одвојено:

беспризоран2 м (рус. беспризорный) в. беспризорник.

11.2.4.4. Чеврти принцип. Облик лексеме обид у РСАНУ није русизам, иако се на основу тросложног облика обида1 може закључити да је и двосложни облик русизам. Према томе све варијанте основног облика русизма треба означити као русизме.

11.2.4.5. Пети принцип. У РСАНУ уз лексеме огњедишни и варијантни облика огњедишући стоји значење "огњевит, огњен", мада би прецизније било "огњевит, огњен2", јер огњен има два хомонимска облика: огњен1 и огњен2. У РСАНУ лексема образ има три хомонимска облика: образ1, образ2 и образ3. Лексеми образ2 са значењем "1. облик, изглед. 2.а. представа, слика. 2.б. образац, узор; добар пример за нешто. 3. начин, поступак којим се нешто остварује" одговара руски модел образ1 са значењем "1. внешний вид, облик. // чье-л. отражение (на зеркальной, водной и т.п. поверхности). 2. то, што рисуется, представляется внутреннему взору, воображению кого-л. 3. результат отражательной (познавательной) деятельности субъекта, отражение в создании предметов, явлений объективной действительности. 4. обобщенное художественное отражение действительности <...> // тип, характер, созданный писателем, художником, артистом. 5. то же, что поэтический образ. 6. характер, склад, направление чего-л. 7. способ, средство <...>" Српској лексеми образ3 са значењем "а. в. икона1 /1/. б. ликовна представа, слика, кип и сл. некога или нечега" одговара руски модел образ2 са значењем "то же, что икона" (СРЈАН). Српске реплике образ2 и образ3 представљају контактолошке хомониме према њиховим руским моделима (в. т. 8.4.16. 2). Према томе уколико су руски модели хомоними, онда русизми представљају контактолошке хомониме [214] Значења хомонима модела треба давати у оквиру исте одреднице.

11.2.4.6. Шести принцип. Русизми су не само основне речи, већ и њихове изведенице. Квалификатор треба стављати поред сваке лексеме у творбеном низу која је резултат језичког контакта. Творбени низови налазе се на хоризонталној оси творбеног гнезда (буг. абсолют > абсолютен > абсолютно). Под русизмима треба подразумевати и све речи које су на вертикалној парадигматској оси непосредно образоване од полазне речи (буг. абсолют > абсолютен > абсолютизира) (в. т. 5.3.6; 5.3.7).

11.3. КОНЦЕПЦИЈА КОНТАКТОЛОШКОГ РЕЧНИКА АДАПТАЦИЈЕ. Речнички чланак контактолошког речика адаптације русизама састоји се од пет делова (Ајдуковић 2002б). Први, трећи, четврти и пети део говоре о русизму, док други део даје најосновније податке о моделу.

11.3.1.1. Први део почиње одредничком речју која је поређана према азбучном или абецедном реду и у онаквом облику како је забележена у лексикографским изворима (тј. масним словима и са индексом уколико се ради о хомониму). Малим словним индексима а, б, в, ц, г, е (односно б1, в1, ц1, г1, е1 у језицима са латиничним писмом) бележимо начин формирања ортографије русизма. Наиме, русизми се могу формирати према изговору модела (а), према ортографији модела (б,в) (в. т. 4.3.2), према изговору и ортографији модела (ц), затим према ортографији и творбено-морфолошким специфичностима језика примаоца (е), као и према изговору и творбено-морфолошким специфичностима језика примаоца (г). Утицај језика посредника означавамо индексом д.

11.3.1.2. У косим заградама указујемо на акценат, изговор и тип трансфонемизације (Ф). Делимична и слободна трансфонемизација се деле на дванаест подтипова: Ф1/1, Ф1/2, Ф1/3, Ф1/4, Ф2/1, Ф2/2, Ф2/3, Ф2/4, Ф3/1, Ф3/2, Ф3/3, Ф3/4 (в. т. 4.3.4). Нулту трансфонемизацију (Ф0) нисмо посведочили.

11.3.1.3. После типа трансфонемизације наводимо ознаку за тип трансдеривације (Д). Творбена адаптација русизама може бити нулта (Д0), прва делимична (Д1/1), друга делимична (Д1/2) и слободна (Д2) (в. т. 5.2). Римски број І стављамо уз немотивисане (неизведене) русизме.

11.3.1.4. Након ознаке за тип трансдеривације стављамо ознаку за тип трансморфемизације (М), а понекад и за тип трансморфологизације (ТМ). Трансморфемизација основног морфолошког облика русизма може бити нулта (М0), делимична (М1) и слободна (М2). Тип трансморфологизације показује степен адаптације граматичких категорија и врста речи. У речницима се од граматичких категорија могу наћи подаци о категорији именичког рода (ТМР) и броја (ТМБ) и глаголског и придевског вида (ТМГв; ТМПв). Пре ознаке за трансморфемизацију наводимо релевантне податке о врсти речи и о граматичким категоријама. Адаптацији подлеже искључиво основни облик парадигме, што значи да не анализирамо категорију падежа, времена или неку другу категорију. Како русизми могу припадати различитим врстама речи, селективно дајемо ознаку за тип трансморфологизације врста речи (ТМВр).

11.3.1.5. Транссемантизација (С) може бити нулта, делимична и слободна. Делимичном транссемантизацијом обухватили смо двадесет и шест семантичких промена међу којима десет двочланих, девет трочланих и две четворочлане комбинације (в. т. 8.3.0.2).

11.3.1.6. После типа транссемантизације следи ознака за тип лексичко-стилистичке адаптације (ЛСА). Са ЛСА0, ЛСА1 и ЛСА2 означавамо нулту, делимичну и слободну ЛС адаптацију (в. т. 9.2).

11.3.1.7. Скраћеница СИА упућује на транссинтаксизацију глаголске рекције. С обзиром да већина лексикографских извора не пружа податке о глаголској рекцији, тип транссинтаксизације одређујемо за неке лексеме. Транссинтаксизација може бити нулта (СИА0), делимична (СИА1) и слободна (СИА2) (в. т. 10.2).

11.3.1.8. На крају првог дела речничког чланка стоји ознака за укупну адаптацију и белешка о извору. Укупна адаптација може бити делимична (А1) и слободна (А2), али не и нулта. За ову врсту речника важе основна начела по којима се проводи адаптација русизама (то су језички утицај, језички контакт, адаптација) [215], док се тип адаптације одређује на основу два водећа принципа. Према првом принципу тип укупне адаптације русизма се одређује на основу највишег нивоа појединачних адаптација, док према другом - тип појединачне адаптације русизма се одређује на основу тростепене формално-семантичке подударности са моделом, а која може бити нулта, делимична и слободна.

11.3.2. Други део речничког чланка посвећујемо руском моделу. У њему дајемо податке о акцентованом слогу, творбеном начину, врсти речи, роду, броју, виду и извору. Код придева наводимо оба придевска облика. Римско І стављамо уз немотивисане (неизведене) моделе, док на деривате указује скраћеница за творбени начин. Великим словом П означавамо префиксацију, С - суфиксацију, Со - нулту суфиксацију, Пф - постфиксацију, Сл - слагање, Ссф - слагање са суфиксацијом, Сло - слагање са нултом суфиксацијом, Пс - префиксално-суфиксални творбени начин, Ср - јукстапозицију (сраслице), А - абревијацију (списак скраћеница дајемо на почетку речника).

11.3.3. У трећем делу наводимо варијанте облике (вар.). Варијантност је најчешће фонолошка, морфолошка и творбена. Уколико неки русизам има два модела или модел има варијантни облик, онда се сви они налазе један испод другог. Због ограниченог обима речника изведенице (изв.) дајемо селективно.

11.3.4. Четврти део почиње скраћеницом “оп:” (остали подаци). У њему износимо податке о пореклу, морфологији, творби, акценту, броју значења, синтаксичким обележјима, лексичко-стилистичком аспекту модела и русизма и то онако како се дају у речницима и другим лексикографским изворима. Информацију о моделу стављамо у обле заграде (), док у косе заграде <> податке који представљају нашу интервенцију у тексту. Бројевима у угластим заградама [] указујемо на акцентовани слог и број значења, на првом месту модела, а затим русизма. Знаком < указујемо на смер међујезичког утицаја.

11.3.5. Пети део садржи значења русизма, илустративне примере (») и дескрипцију семантичких промена (©). Значења из више лексикографских извора одвајамо са ¤. Укупан број значења утврђујемо на основу свих испитиваних извора. После знака за дескрипцију семантичких промена следи тараба (#) која указује на сужење значења русизма и/или звездица (*) која сигнализира на проширење значења у броју или пољу. На скраћивања у тексту говоре три тачке <...>. Иза следе еквиваленти из разних језика.

11.3.6. Концепцију контактолошког чланка илустроваћемо на примеру русизма агитка/агитка/agitka у српском, хрватском, бугарском, македонском, словеначком, чешком, пољском и словачком језику.

1. српски језик

АГИТКА б-д /àгитка Ф2/4/, Д0, им-ж, М0, С1Фм (РМС45); С0 (РСАНУ 23), ЛСА1(0), А1 (РМС45)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

вар: àгито-вка (РМС45)

оп: рус. (РМС45); туђ. (РСАНУ23); <разг., презр.>; (СРЈАН24: разг.; БТС28: презр.); <*-к(а) » -ка>; [слог: 2/1; бр. знач. 1/1]

¤ песма или чланак написан ради агитације. (РМС45). © # <...> живописное и т.п. произведение <...> (СРЈАН24). ¤ песма, чланак или сл. којима је циљ агитација. (РСАНУ23).

2. хрватски језик

AGITKA б1 /àgitka Ф2/4/, Д0, им-ж, М0, С1Фм, ЛСА1, А1 (RSRTP24)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: рус. (RSRTP24); <разг., през.>; (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ka>; [слог: 2/1; бр. знач. 1/1]

pismeni sastavak, spis, pjesma, članak, kojemu je cilj agitacija. (RSRTP24). © # <...> живописное и т.п. произведение <...> (СРЈАН24).

3. бугарски језик

АГИТКА б-д /агиткаФ2/3/, Д0, им-ж, М0, С1Ф1р+С2Н2р(РБАН6),С2Н1р (БТР18), С1Фм+С2Ф1,2р+С2Н3р, ЛСА1, А1 (СТР14)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: рус. (РБАН6); рус<лат (БТР18); неол. (РБЕ179); 1. (3) пеј. 2. (1,2) заст. (СТР14); <полит., разг.> (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ка>; [слог: 2/2; бр. знач. 1/3]

¤ 1. кратък текст с агитационно съдържание, обикн. за скандиране. 2. група лица, изпълнители на такъв текст (РБАН6). © С1Фр (#1: <...> текст <..> обикн. за скандиране) (СРЈАН24); ¤ 1. група лица, които организирано правят агитация. 2. агитационно средство (колективна рецитация, песен, плакат и др.). (БТР18). ¤ 1. музикално или литературно произведение с агитационен характер, изпълнявано публично. 2. кратко печатно произведение с агитационно съдържание. 3. група лица, които вършат агитация или активно подпомагат някого при извършване на агитация (СТР14). © С1Фм (#<...> живописное <...>) + С2Фр (*1: изпълнявано публично; *2: кратко).

4. македонски језик

АГИТКА б, Ф2/3, Д0, им-ж, М0, С0, ЛСА1, А1 (РМЈ5)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: рус. (РМЛЈ212); <разг.>; (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ка>; [слог: 2/2; бр. знач. 1/1]

<песна, статија и др. напишани заради агитација.> агитка. (РМЈ5). » младежка агитка.

5. словеначки језик

AGITKA б1, Ф2/4, Д0, им-ж, М0, С1Фр(а)+С2Фр(б), ЛСА1, А1 (SSKJ14)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: <рус.>; разг. + рет. (SSKJ14); (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ka>; [слог: 2/2; бр. знач. 1/1]

agitaciji namenjeno umetniško delo, navadno igra // priložnostna kulturniška skupina (SSKJ14). © С1Фр (#а: navadno igra) + С2Фр (* priložnostna kulturniška skupina). (SSKJ14).

6. чешки језик

AGITKA б1, Ф2/4, Д0, им-ж, М0, С1Фм (SSČ18), С2Н2р (ЧСР8), <С1Фм +С2Н2р>, ЛСА1, А1 (SSČ18)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: рус. (SSČ18); 2. ређе (ЧСР8); <разг.>; (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ka>; [слог: 2/1; бр. знач. 1/2]

¤ <1.> agitačné zaměřený projev. (SSČ18). © С1Фм (# живописное и т. п. произведение) (СРЈАН24); ¤ 1. агитка, агитовка (агитациони чланак, песма, цртеж, плакат, летак, агитациони, пропагандни комад, филм и сл.). <2> колектив агитатора, пропагандна екипа (ЧСР8).

7. пољски језик

AGITKA б1, Ф2/3, Д0, им-ж, М0, С1Фм+С2Н2р, ЛСА1, А1 (SJPD41)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: рус. (SJPD41); разг. (SJPD41); (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ka>; [слог: 2/2; бр. знач. 1/2]

1. ulotka, proklamacja, plakat, utwór o treści agitacyjnej. 2. przemówienie agitacyjne. (SJPD41). © # живописное и т.п. произведение (СРЈАН24).

8. словачки језик

AGITKA б1-д, Ф2/4 , Д0, им-ж, М0, С1Фм+С2Н2р, ЛСА1, А1 (SJPD41)

агитка С, им-ж (СРЈАН24)

оп: рус<лат (SCSl38); <разг.>; (СРЈАН24: разг.; БТС28: през.); <*-к(а) » -ka>; [слог: 2/1; бр. знач. 1/1]

1. heslo, agitačný veršík alebo článok, slúžiaci na agitáciu, sledujúci agitáciu. 2. agitačný prejav alebo agitačné kultúrne pásmo. (SCSl38). © # живописное и т.п. произведение (СРЈАН24).

11.3.7. У свим испитиваним језицима русизам агитка/агитка/аgitka се формира према ортографији модела (б/б1). Утицај језика посредника (д) посведочили смо у српском (туђица), бугарском (латински) и словачком језику (латински). Информацију о акценту дајемо уз српски (краткоузлазни акценат на првом слогу), хрватски (краткоузлазни акценат на првом слогу), бугарски (акценат на другом слогу) и словеначки пример (акценат на првом слогу). У осталим језицима место акцента је фиксно и не бележимо га (в. т. 4.5). У српском, хрватском, словеначком, чешком и словачком језику agitka/аgitka се адаптира Ф2/4 трансфонемизацијом, док у бугарском, македонском и пољском Ф2/3 трансфонемизацијом. У свим испитиваним језицима агитка/агитка/аgitka је именица женског рода. На творбеном и морфолошком нивоу она пролази нулту трансдеривацију (Д0) и нулту трансморфемизацију (М0). Разлике између речничких чланака највише се испољавају на семантичком нивоу. У српском се агитка адаптира С1Фм (РМС45) или С0 (РСАНУ23) транссемантизацијом, у хрватском С1Фм, док у бугарским речницима једночланом С2Н1р (БТР18), двочланом С1Ф1р+С2Н2р (РБА Н6) и трочланом С1Фм+С2Ф1,2р+С2Н3р (СТР14) семантичком комбинацијом. У словачком, пољском и чешком agitka се адаптира С1Фм+С2Н2р транссемантизацијом, док у словеначком двочланом комбинацијом С1Фр(а)+С2Фр(б). Значење македонског русизма поклапа се са значењем руског модела. У српском и хрватском недостаје сема "живописное и т. п. произведение" (у српском значењско поље је сужено на песму или чланак, у хрватском на писмени састав, спис, песму, чланак). У бугарском, с једне стране, недостаје сема "живописное произведение", а с друге стране русизам доноси ново значење "група лица" или нијансу значења "изпълнявано публично; кратко произведение" којих нема у СРЈАН. У РБАН значењско поље реплике сужено је на "текст <...> обикн. за скандиране", док у словеначком на "игру" (значењско поље проширено је семом "priložnostna kulturniška skupina"). У чешком, пољском и словачком нема семе "живописное и т. п. произведение", а значење је проширено са "група агитатора", "појава и колаж", "наступ". У свим језицима, осим у македонском, русизам агитка/агитка/agitka пролази делимичну ЛСА. Први део се завршава ознаком укупне адаптације (А1) и извором. Највиши ниво појединачне адаптације постигнут је на фонолошком и семантичком нивоу (овај последњи није једино у македонском). У српском корпусу бележимо варијантни облик агитовка. Модел је суфиксална именица женског рода коју смо ексцерпирали из руског четворотомног речника (СРЈАН24). У четвртом делу указујемо на изворе у којима је потврђен русизам (РМС; RSRTP; РБАН; SSKJ; SSČ; SJPD; SCSl), затим на место акцента и укупан број значења (једно значење у руском према једном значењу у српском, хрватском, македонском, словеначком и словачком; једно значење у руском према два значења у чешком, пољском и бугарском). Поред тога дајемо информацију о типу лексике (разговорна), типу значења (у бугарском једно значење је пејоративно; уз српску и хрватску лексему стоји квалификатор <презриво> што је наша интервенција у тексту), застарелости (у бугарском једно значење је застарело) и употреби (у бугарском лексема припада политичкој лексици и представља неологизам; у словеначком и чешком једно значење се ређе употребљава). У облим заградама указујемо на извор, страницу и ЛС квалификатор модела. У свим испитиваним језицима агитка/агитка/agitka се гради помоћу суфикса -ка (<*-к(а) » -ка>). Значења, илустрације и дескрипцију семантичких промена наводимо после одређених знакова (в. т. 11.3.5). Македонски русизам се среће у синтагми » младежка агитка. Његово значење одређујемо према српском еквиваленту.

11.3.8. Огледни примерак контактолошког речника адаптације русизама у српском, македонском, бугарском, хрватском, словеначком, словачком, пољском и чешком језику налази се у додатку ове књиге (в. стр. 341-354).

Напомене:

[209] Тако, на пример, Ј. А. Лаучјуте под балтизмима подразумева (1) речи "балтийского происхождения, заимствованные в словянские языки непосредственно из балтийских языков", затим речи (2) "балтийского происхождения, заимствованные через посредство других языков", као и оне (3) "небалтийского происхождения проникшие в славянские языки через посредство языков балтийских". Као балтизми се узимају (4) и "те формы, которые были образованы в славянских языках самостоятельно, в процессе освоения заимствованного слова". (Лаучюте 1982: 4).

[210] У чешком етимолошком речнику Ј. Рејзека (Rejzek 2001: 67) уз лексему balalajka се дају следећи подаци: balalajka "strunný nástroj". Z r. balalájka nejasného, asi onom. původu. V bala - je možno vidět stejný základ jako v  balamutit,  blá- bolit, srov. i r. balagúr "šprýmař". Руски етимолошки речник Г. П. Циганенка (Цыганенко 1989: 18) уз лексему антоновка наводи следеће информације: антоновка "сорт яблони и ее плод". Отличается в рус. словарях с ХІХ в. Вероятно, образовано с суф. -к-а (как лимоновка, терновка) на базе словосочетания антоновское яблоко. В нем прил. антоновское, должно быть, от названия места Антоново. Антоновка - "яблоко из Антонова". Топоним Антоново от соб-ств. имени Антон. Одредница бандура у Фасмеровом етимолошком речнику руског језика (Фасмер 1986: 120) изгледа овако: банд|ра, южн., укр., блр. заимств. через польск. bandura из ит. pandra, которое восходит через лат. pandra к греч. πανδορα «кифара». Источник слова ищут в Лидии (см. Г. Майер, Türk. Stud. 1.61; Бернекер 1, 42; Mi. EW7; Брюкнер 14). Ввиду особенностей распространения слова и наличия б - едва ли это слово заимств. непосредственно из греч., вопреки Фасмеру (Гр.-сл. эт. 43). Речнички чланак лексеме категория у бугарском етимолошком речнику (БЕР 1979) изгледа овако: категvрия, 'разред от еднородни предмети; качество' (Ботев). - Произв.: категорoчен 'безусловен' (от рус. категорpчный), категорoчност, категорoчески остар. (от рус. категорpческий), категорзoрам (по нем. kategorisieren), категоризcция (по фр. catégorisation) - чрез рус. категория от нем Kategorie или фр. catégoriе, а те от лат. categoria (от стгр. <...> 'основен признак на предмет, обвинение ', произв. от <...> 'казвам'; твърдя; обвинявам).

[211] Као немотивисане у етимолошком речнику Г. П. Циганенка узимају се оне речи које су давно "проникли в русский язык и уже полностью в нем ассимилировались, в результате чего их иноязычное происхождение не чувствуется", као и оне које су "сравнительно недавно в нем появились и еще сохраняют свой иноязычный колорит". Међутим, "благодаря раскрытию этимологии, иноязычные слова из чисто условных словесных знаков превращаются в мотивированные слова, как бы оживают, внутренее содержание их становится более близким и понятным для говорящих" (Цыганенко 1989: 3).

[212] Г. А. Лилич издваја следеће категорије русизама: "1. слова, воспринятые в качестве элементов высокого стиля, создание которого осознавалось как одна из главных задач языковой деятельности будителей; 2. обозначения понятий и признаков, не сложившиеся в чешском литературном языке к началу ХІХ в. ввиду предшествовавшего длительного упадка чешской книжности; 3. слова, использованные для пополнения скудной терминологии различных областей знания; 4. слова, призванные заменить употреблявшиеся до сих пор германизмы; 5. русские слова-экзотизмы, к которым прибегали при описании русской действительности." (Лилич 1982: 75).

[213] У четворотомном речнику РАН (Словарь русского языка І-IV, Москва, 1981) употребљава се термин "этимологическая справка" или " указание".

[214] Према М. Мијавцовој контактни хомоними су "парови формално (гласовно) подударних речи од којих је једна неконтактна реч (реч која има семантичку структуру словачке лексичке јединице), а друга је или позајмљеница или калк са значењем моделиране српске речи" (Myjavcová 1996:164). С друге стране, А. Милановић сматра да се у српским новинама са краја XVIII и почетка XIX века лексичке празнине попуњавају употребом туђица, посрбица и контактних синонима (Милановић 1999: 583-592).

[215] Код Р. Филиповића основна начела су: порекло, развој и значење (Filipović 1986).

*Поједине фонтове в. у књизи!

Homepage