Јован Ајдуковић
НОВИ ПРОЈЕКАТ: КОНТАКТОЛОШКИ
ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ И БИБЛИОГРАФСКИ РЕЧНИК
In: Славистика, IX,
Београд,
2005: 138-143
Резюме
В первой части доклада анализируются три книги по
русско-инославянским языковым контактам: 1. монография "Русизмы в словарях
сербскохорватского языка. Принципы адаптации. Словарь" (1997); 2.
монография "Введение в лексическую контактологию. Теория адаптации
русизмов" (2004) и 3) "Контактологический словарь адаптации русизмов
в восьми славянских языках" (2004). Во второй части доклада намечается
план контактологических исследований автора на 2005-2020 годы, а в третей части
- обсуждается предварительная структура словарной статьи
"Контактологического энциклопедического и библиографического
словаря".
У првом делу реферата сумирали смо резултате рада на
пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком" (1992-2004)
кроз представљање трију књига: "Русизми у српскохрватским речницима.
Принципи адаптације. Речник" (1997), "Увод у лексичку контактологију.
Теорија адаптације русизама" (2004) и "Контактолошки речник
адаптације русизама у осам словенских језика" (2004). У другом делу изнели
смо глобални план наших истраживачких активности од 2005. до 2020. године. У
трећем делу реферата дали смо прелиминарну концепцију "Контактолошког
енциклопедијског и библиографског речника".
І
Из наслова овога реферата може се закључити да ћемо говорити
о неком новом пројекту, о нечему чиме се до сада нисмо бавили. Напротив, желимо
да промовишемо нову фазу рада у оквиру нашег дугорочног истраживања под
називом Словенски језици у контакту са руским језиком. Ако у једном
кратком временском периоду желите да напишете синтезу досадашњег рада у
испитиваној научној области, онда, засигурно, такав задатак заслужује да понесе
назив пројекат.
Предмет нашег интересовања током протеклих дванаест година
je руски утицај на словенске језике. У најкраћем, резултати нашег рада су
следећи:
1. 1997. године објавили смо монографију о русизмима у
српскохрватским речницима (књига има 331 страну и већег је формата) у којој
реинтерпретирамо и иновирамо теорије језика у контакту Е. Хаугена, У Вајнрајха
и Р. Филиповића. Процесе посредног језичког посуђивања анализирамо са
фонолошког, творбеног, морфолошког, семантичког и лексичко-стилистичког аспекта
(Ајдуковић 1997).
2. 2004. год. објавили смо монографију под називом Увод у
лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама на 364 страна већег формата
(Ајдуковић 2004а). У овој студији проучавали смо адаптацију маркираних
лексичких русизама у појединим српским, хрватским, македонским, бугарским,
словеначким, чешким, пољским и словачким дескриптивним речницима и научним
делима, односно интересовале су нас "различите адаптивне стратегије кроз
које пролазе русизми с обзиром на свој фонетски, морфолошки, творбени састав,
лексички садржај, стилистичке и синтаксичке могућности". Предмет анализе
су нам биле "контактолошки обележене фонеме, морфеме и речи, али и
јединице поднивоа као што су граматички облици, основни облици речи и творбени
типови. У ширем смислу предмет овога истраживања је утицај руског језика на
испитиване словенске језике" (Ајдуковић 2004а: 47). У књизи смо изложили и
периодизацију руског лексичког утицаја на испитиване словенске језике.
3. Недавно је из штампе изашла трећа наша књига посвећена
проблему језичких контаката под називом Контактолошки речник адаптације
русизама у осам словенских језика на 772 стране већег формата. Овај речник
је веома сложен лексикографски подухват. На основу ексцерпиране грађе у
лексикографским изворима јужнословенских и појединих западнословенских језика
формирали смо два корпуса (Ајдуковић 2004б: 10). Први корпус представљају 6527
руских модела, а други 8897 русизама. Укупно смо анализирали 15.424 лексеме. За
сваки модел утврдили смо место акцента, тип творбе, творбени формант,
припадност одређеној врсти речи, извор, језик у контакту, варијантност, број
значења, семантички садржај, морфолошки, синтаксички и стилистички
квалификатор. Извршили смо 78.324 лингвистичке анализе. У корпус русизама ушли
су 1415 македонских русизама, 3802 бугарска русизма, 1225 српских русизама, 496
хрватских русизама, 437 словеначка русизма, 504 чешка русизма, 513 словачких
русизама и 505 пољских русизама. Анализирали смо 8897 русизама у разним
језицима и то са двадесет и једног аспекта: врсте акцента, места акцента,
ортографије, трансфонемизације, трансдеривације, творбеног форманта,
трансморфемизације, трансморфологизације појединих категорија,
транссемантизације, лексичко-стилистичке адаптације, транссинтаксизације
глаголске рекције, укупне адаптације, врсте речи, језика у контакту, извора,
броја значења, семантичког садржаја, варијантности, затим присуства
морфолошког, синтаксичког и стилистичког квалификатора. Анализа корпуса
русизама захтевала је 186.837 операција. Укупно смо у оба корпуса обавили
265.161 појединачну анализу. Овом књигом не само да смо развили посебан тип
лингвистичких речника (у контактолошком речнику се излаже лингвистички опис
доминантног утицаја једног језика на други, одн. језика у контакту), већ смо
засигурно у доброј мери допринели развоју лингвистичке контактологије као
самосталне лингвистичке дисциплине.
ІІ
Организатори Скупа слависта 2004. године пожелели су да
референти предложе већи број тема окренутих будућности. Подстакнути том
сугестијом решили смо да укратко изнесемо план наших истраживачких активности у
наредних пентаест година. Наиме, толико је потребно времена да се пројекти, о
којима ће бити речи, приведу крају.
До 2015. год. планирамо израду две монографије:
1. монографију под радним насловом Екстралингвистички
аспекти језичких контаката. Руски утицај и
2. Контактолошки енциклопедијски и библиографски речник
У периоду од 2015. до 2020. год. припремићемо нова и
проширена издања следећих књига:
1. Друго издање монографије под називом Увод у лексичку
контактологију изаћи ће у два тома. У првом тому позабавићемо се општом
теоријом адаптације русизамa, док ћемо се у другом тому бавити
екстралингвистичким аспектима руског утицаја.
2. Контактолошки речник адаптације русизама, који је
сада једнотомник и представља огледну свеску, објавићемо у осам томова, одн.
сваки том ћемо посветити једном испитиваном језику. У тих осам томова ући ће
нова грађа коју ћемо у међувремену прикупити и обрадити. У речнику ћемо
применити најновија сазнања из области језичких контаката до којих будемо
дошли. У огледној свесци, на пример, нисмо се доследно држали правила да су
контактолошки хомоними засебне лексеме. С једне стране, били смо ограничени
обимом речника од стране издавача, а с друге стране ограничавајући фактор су
нам представљали извори чијих смо се решења због формалних разлога морали
придржавати.
3. Контактолошки енциклопедијски и библиографски речник
прерашће у Енциклопедију лингвистичке контактологије.
Неке од ових књига желели бисмо да
радимо у коауторству са домаћим и страним научницима. Ово наше обраћање је
уједно и позив за сарадњу.
ІІІ
Изучавања језичких контаката у последњих педесет и две
године у мањем или већем обиму била су интердисциплинарна. Многа питања у
оквиру шире области језичких контаката проучавала су се унутар
социолингвистике. Нека су се истраживања бавила питањем лингвистичке адаптације
и њихов предмет је био језик. Већ крајем деведесетих година ХХ века
контактолошка истраживања почела су да се занимају за резултате когнитивне
лингвистике. Тако се контактологија нашла на тромеђи између лингвистике,
социологије и когнитологије. Језички контакти се све више везују не само за
билингвизам и билингвалног говорника, већ и за језичку личност монолингвалног
говорника "који учењем језичкој информацији придодаје контактолошку
информацију". Неки когнитивисти сматрају да се при позајмљивању речи у
језику примаоцу фиксира комадић језичке слике света језика даваоца. Према њима
постоје два типа лексичког позајмљивања. Према првом, "семантика
позајмљенице може се трансформисати према начину концептуализације какав је у
језику даваоцу. Према другом, језик прималац може позајмити од језика даваоца
само фрагмент слике света" (Ајдуковић 2004а: 15-16; Урысон 1999: 79-80). И
тако, од једне области у оквиру социолингвистике контактологија је прерасла у
дисциплину која изучава механизме језичког контакта два или више језика под
одређеним друштвено-историјским условима и пројектује моделе који те механизме
остварују. "Она се бави одвојено (само теоријски) или заједно
екстралингвистичким, то јест социолошким, психолошким, етнолошким,
антрополошким, физиолошким и др. факторима међујезичког утицаја и лингвистичким
процесима језичког контакта" (Ајдуковић 2004а: 78).
Управо један од циљева нашег пројекта под називом Контактолошки
енциклопедијски и библиографски речник је да сажето сагледамо најважније
аспекте језичких контаката и представимо најважније контактолошке теорије,
односно да се у таквом речнику (дакле, на једном месту) нађе све оно што је
релевантно у контактологији (не само за просечног читаоца, већ и за стручњака).
Како су наша интересовања усмерена на истраживања међусловенских језичких
контаката или контаката словенских језика са несловенским језицима, природно је
да у речнику највећи број контактолошких термина и библиографских података о
ауторима буде из славистичке литературе. Свакако, једним веома селективним
приступом потрудићемо се да у речнику нађе место све оно што је традиционално и
модерно у неславистичкој продукцији.
Енциклопедијског речника термина лингвистичке контактологије
у славистици за сада још увек нема. У Русији је 1994. године изашао први том Контактолошког
енциклопедијског речника-приручника, али сасвим другачије концепције.
Међутим, многи илустративни примери из овог лексикографског дела добро ће
послужити у изради нашег речника.
Контактолошки енциклопедијски речник у издању РАН у Москви и
Института за лингвистичка истраживања у Санкт Петербургу бави се утицајима
руског на тридесет и један језик севера Русије, Сибира и Далеког истока. У
центру пажње су и пет контактних (мешаних) језика. Сви језици у речнику описани
су према следећем обрасцу: 1.А. Језик. Назив. Кратка генеалошка и типолошка
карактеристика. Дијалекти, говори. Б. Народ. Број говорника. Насељавање. Први
писани споменици. В. Савремено писмо. Графијска основа. Преглед слова. Кратки
подаци из историје писма. Карактеристике фонетике матерњег језика у поређењу са
руском. Карактеристике граматичког система у поређењу са руским. Карактеристике
творбе речи. 2. Лингвокултуролошке везе са руским језиком. Периодизација
језичког контакта у области лексике, граматике и творбе речи. 3. Карактеристике
совјетског периода. Дистрибуција функција матерњег и руског језика у пракси.
Друге карактеристике функционисања матерњег језика. Проблеми и перспективе.
Резултати контакта са руским језиком на различитим нивоима. Калкирање и
клиширање. Интерференција. Говорне специфичности контактне зоне. Најтипичнија
одступања од норми матерњег језика. Страни акценат. Везе у области топонимије и
ономастике. 4. Културолошки аспекат. Опис сфера културног контакта: уметничка
књижевност, наука, уметност, позориште, биоскоп, телевизија, периодика.
Преводна књижевност. Контакти у области усменог народног стваралаштва.
Контактне појаве у симболици, обредима итд. 5. Улога руске лингвистичке мисли у
разради теорије матерњег језика и граматике (КС1994; Ајдуковић 2004а: 38).
Други руски речник који у називу садржи појам контактолошки,
али није енциклопедијски, изашао је 2004. године у Владивостоку и зове се Англо-русский
контактологический словарь восточноазиатской культуры “Перекресток”. Аутор
овог речника је З. Г. Прошина, која на 578 страница открива улогу енглеског
језика као језика посредника између источноазијатских земаља и руског народа. У
њему се наводе енглески и руски облици кинеских, јапанских и корејских реалија.
У лексикографији се обично истичу два кључна проблема у
конципирању структуре енциклопедијског речника. Први се тиче избора одреднице,
а други његове обраде.
Што се тиче првог проблема, у речнику ћемо представити
најважније појмове из радова аутора који припадају различитим ауторитативним
научним центрима, на пример, Е. Хаугена, У. Вајнрајха, К. Мајерс-Скотон, С.
Томасон, Ш. Поплак, П. Нелде, Л. П. Крисин, Ј. А. Жлуктенко, Р. Филиповић, А.
Менац, Ж. Финк, И. Клајн, Р. Бугарски, П. Куртбоке итд. Сагласно томе и списак
коришћене литературе ће бити састављен од веома ауторитативних наслова.
Што се пак тиче структуре речничког чланка, она ће отприлике
изгледати овако. После наслова одреднице даћемо дефиницију према једном или
више извора са илустративним примерима где је то потребно, а након дефиниције
пружићемо додатна објашњења која уводе историјски контекст у коме се термин
употребљава. Сваки термин представљаће засебну одредницу и неће бити упућивања
на друге одреднице.
Како речник није само енциклопедијски, већ и библиографски, чланак
о ауторитативним контактолозима састојаће се из три дела: у првом делу даћемо
биографске информације о аутору (години рођења, одн. смрти, месту становања,
држави, образовању, месту запослења); други део посветићемо предмету ауторовог
проучавања (испитиваним језицима /нпр. српски и руски/, области ужег
интересовања /нпр. фонолошка адаптација русизама/ и најважнијим резултатима
рада /нпр. аутор је увео појам трансдеривација/); у трећем делу наводићемо
најважније ауторове књиге и/или чланке.
С обзиром да ће се Контактолошки енциклопедијски и
библиографски речник радити у дужем временском периоду, остављамо могућност
да његова концепција претрпи извесне промене. О тим изменама ћемо говорити
неком другом приликом.
Литература
Ајдуковић, 1997: Ј. Ајдуковић, Русизми у српскохрватским
речницима, Принципи адаптације. Речник, Фото Футура, Београд, 1997: 331
Ајдуковић, 2004а: Ј. Ајдуковић, Увод у лексичку
контактологију. Теорија адаптације русизама, Фото Футура, Београд, 2004: 364.
Ајдуковић, 2004б: Ј. Ајдуковић, Контактолошки речник
адаптације русизама у осам словенских језика, Фото Футура, Београд, 2004: 772.
КС1994: Контактологический словарь-справочник, Выпуск 1,
Северный регион, Москва, АЗЬ, 1994.
З. Г. Прошина, Англо-русский контактологический словарь восточноазиатской
культуры “Перекресток”, Владивосток, 2004: 578
Урысон 1999: "Языковая картина мира и лексические
заимствования: лексемы округа и район", Вопросы языкознания, VI, Москва,
79-82.