Homepage

Биографија и библиографија др Јована Ајдуковића

Материјал је доступан на интернету: www.ptt.rs/korisnici/j/o/joralbgd

Датум последње промене: 1.1.2012.

Коефицијент М: ≈177

Рођен сам 10. јануара 1968. године у Новом Саду.

Адреса:

Гандијева 135/42, 11070 Нови Београд

Електронска пошта:

joralbgd@ptt.rs и ajdukovic@mail.ru

Интернет презентација:

http://www.ptt.rs/korisnici/j/o/joralbgd

WikipediA - The Free Encyclopedia

http://en.wikipedia.org/wiki/Jovan_Ajduković

Образовање:

· (1991) професор руског језика и књижевности (Филолошки факултет Универзитета у Београду) - средња оцена на студијама - 9,20; оцена на дипломском испиту - 10;

· власник лиценце за обављање послова наставника;

· (1996) 28. јуна 1996. магистрирао сам на теми „Речи са лексикографском напоменом 'русизам' у речницима савременог српскохрватског језика“ (Филолошки факултет Универзитета у Београду);

· (2003) 12. јуна 2003. год. докторирао сам на теми „Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима“ (Филолошки факултет Универзитета у Београду).

Стипендије/Награде:

· (1991-1993) стипендија Министарства просвете Републике Србије (постдипломске студије);

· стипендија федералног Министарства просвете, науке и културе Републике Аустрије за једномесечне постдокторске студије у Институту за славистику Бечког универзитета (у академској 2004/2005. години);

· (2005) једнократна подршка Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије за путне трошкове на једномесечно усавршавање у Институту за славистику Бечког универзитета (април 2005);

· (2005) предложен за Награду града Београда за 2004. годину у области друштвених и хуманистичких наука за дело "Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика" (www.russian.slavica.org/article1162.html);

· (2006) предложен за Награду града Београда за 2005. годину у области образовања за развој образовног интернет портала "Балканска русистика" (http://www.russian.slavica.org/article2324.html).

Учешће у пројектима:

· (1992-2012) "Словенски језици у контакту са руским језиком" (Универзитет у Београду) [приказ пројекта у часопису Института за српски језик САНУ: http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=172]. Пројекат сам представио на лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ у згради САНУ 25. октобра 2000. год. О пројекту сам говорио 23. фебруара 2003. год. на Другом програму Радиo Београда.

· (2000) "Речник српскохрватског књижевног и народног језика" - консултант сам за русизме у 16. тому (Институт за српски језик САНУ); консултант сам у "Српском електронском речнику" (http://www.rasprog.com/html/8_0_4_e_recnik_autori_sanu.html)

· (2003) "Съпоставително изследване на езиковите атитюди на Балканите (пилотно проучване)" (Универзитет у Софији; радио сам на анкетирању ученика из Србије). In: Balkanistic Forum, 1+2+3/2006: 224-243.

· (2003) "Асоцијативни речник српског језика" П. Пипера, Р. Драгићевић и М. Стефановић (за потребе пројекта анкетирао сам 80 ученика ТШ "Нови Београд");

· (2003-2005) "Програм реформе средњег стручног образовања" (ВЕТ Центар "Нови Београд". Пројекат финансира ЕУ преко Европске агенције за реконструкцију; радио сам на конципирању модула за образовање одраслих);

· (2005-2006) (М46) "Велики речник страних речи и израза" (Иван Клајн, Милан Шипка, Прометеј, Нови Сад, 2006 [обрадио сам 1036 речи под словом "Г"]);

· (2006-2010) "Кодови руске културе", пројекат бр. 148012 у области основних истраживања Министарства науке Републике Србије (Филолошки факултет у Београду); руководилац сам потпројекта "Језички кодови у контакту: руски утицај";

Руковођење међународним пројектом и рад у међународном часопису:

· (2003-2012) Балканская русистика: www.russian.slavica.org. Ангажован сам на развоју информационог система у области русистике, славистике, лингвистике. „Балканская русистика“ омогућава претраживање информација из 42 филолошке дисциплине. Као уредник успоставио сам сарадњу са колегама из русистичких и славистичких центара у Русији, Бугарској, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији, Македонији, Грчкој, Хрватској, Албанији, Мађарској, Аустрији, САД, Пољској, Турској, Италији, Литванији, Естонији, Немачкој, Украјини, Израелу, Шпанији, Румунији, Данској, Казахстану, Грузији, Јапану и др. (пројекат Катедре за руски језик Софијског универзитета и др Јована Ајдуковића из Београда).

Усавршавање:

· (1991-2003) Лингвистичка контактологија (Филолошки факултет у Београду; научни руководилац: др Предраг Пипер);

· (1991-2003) Лексикологија и лексикографија руског и других словенских језика (Филолошки факултет у Београду, Институт за српски језик САНУ; сарађивао сам са др Мирославом Николићем);

· (2003-2006) Интернет ресурси и технологије (Центар за стручно образовање "Нови Београд" и Програм обнове, развоја и стабилизације Европске уније - CARDS);

· (2003) Школски програм (курикулум): концепција, подршка и имплементација (Министарство просвете и спорта Републике Србије; радни семинар одржан је у Центру "Сава" од 12. до 14. 2. 2003. год.);

· (2003-2006) Грађанско васпитање (Министарство просвете и спорта Србије);

· (2005) Нове технологије у настави. Производња наставних материјала (Министарство просвете и спорта Републике Србије, Центар за стручно образовање "Нови Београд" и Програм обнове, развоја и стабилизације Европске уније - CARDS).

· (2008-2009) Истраживање хуманитарног права (Министарство просвете Републике Србије, Црвени крст Србије и Међународни комитет Црвеног крста);

· (2010) Обавезни акредитовани семинар Министарства просвете Републике Србије и других образовних институција;

· (2010) Семинар из лексичке и граматичке статистике и семинар из когнитивних наука (Институт за лингвистику РАН и др., 11. септембра 2010., хотел Astarea, Дубровник, Хрватска)

Професионалне активности:

· (1991-2005; 2011-) директор научно-истраживачког програма "Словенски језици у контакту са руским језиком";

· (2006-2010) истраживач на Филолошком факултету Универзитета у Београду;

· (2003-2012) главни уредник електронског часописа "Балканска русистика" Факултета словенских филологија Универзитета у Софији (до 1.1.2012. уредио сам 14503 радa у области славистике, лингвистике, руске књижевности и културе од укупно 14885 постављених радова или 97,38%; приредио сам 66 изложби фотографија и 226 видео-записа са конференција и конгреса у земљи и иностранству, као и јавних предавања – 15.525 посета);

· (2003-2012) администратор сајта "Балканска русистика" (сајт је до 1.1.2012. год. имао 20.638.141 посету);

· (2003-2012) модератор форума "Међукултурна лингвистика" и "Дисертације" на интернет порталу "Балканска русистика" (учинио сам јавним више десетина извештаја Научно-наставних већа из Београда, Загреба, Источног Сарајева, Новог Сада и Ниша, а који се тичу наставног и научног живота русистичких и славистичких катедри);

· преводилац са руског и на руски језик (превео сам већи број текстова; преводи песама су штампани крајем осамдесетих година ХХ века у часописима "Венац" и "Школски час");

Сарадња у међународним часописима и зборницима:

· (2007-2012) члан сам Научног савета часописа "Международный журнал российских исследований" (P.O. Box 7788 Wilmington, DE 19803 U.S.A.), ISSN 2158-7051, www.ijors.net

· (2010) члан сам редакције зборника „Компаративистика“ приређеног у част академика Националне академије наука Републике Казахстан Р. Нургали, Астана, ISBN 978-601-7174-16-3

Учешће у Организационом одбору конференција:

· (2008) члан сам Организационог одбора међународне научне конференције "Cognitive Modeling in Linguistics - 2008", Бечићи, Црна Гора (http://www.russian.slavica.org/article7946.html)

· (2009) члан сам Организационог одбора међународне научне конференције "Cognitive Modeling in Linguistics - 2009", Констанца, Румунија (http://www.russian.slavica.org/article9454.html)

· (2010) члан сам Организационог одбора Прве међународне научне конференције "Когнитивные исследования на современном этапе. КИСЭ-2010", Русија (http://centrcultur.philos.rsu.ru/kise2010)

· (2010) члан сам Организационог одбора међународне научне конференције "Cognitive Modeling in Linguistics - 2010", Дубровник, Хрватска (http://www.russian.slavica.org/article11419.html)

· (2011) члан сам Организационог одбора Друге међународне научне конференције "Когнитивные исследования на современном этапе. КИСЭ-2011", Русија (http://culturolog.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=485&Itemid=31)

Чланство у научним и стручним друштвима:

· члан Славистичког друштва Србије (Београд);

· члан Друштва за примењену лингвистику Србије (Београд);

· члан Међународног удружења за социолингвистику (Софија).

· част ми је известити да ми је 9. марта 2009. године проф. др Маргарита Ивановна Чернишева (ИРЯ РАН, председник Комисије МСК) упутила лични позив путем електронске поште да 25. марта 2009. год. присуствујем заседању Комисије за лексикологију и лексикографију Међународног славистичког комитета на Филолошком факултету МГУ;

Научна и наставна звања:

· (2006) Комисија од три наставника за ужу научну област "Русистика" 16.1.2006. године закључила је (Извештај Изборном већу бр. 324/1, Шумарски факултет Универзитета у Београду) "да др Јован Ајдуковић има докторат филолошких наука, објављене књиге (монографије и друге) из лингвистике и филологије, објављене лингвистичке научне радове у часописима са рецензијом, учествује у научном пројекту на Филолошком факултету, има више лингвистичких радова саопштених на међународним и домаћим научним скуповима. Све га то, сходно чл. 64, став 7 Закона о високом образовању, квалификује за ванредног професора на матичном факултету". <...>

· (2007) Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду покренуло је 25.4.2007. год. поступак за мој избор у научно звање виши научни сарадник (Комисија: др Богољуб Станковић, др Стана Ристић и др Ксенија Кончаревић); <…>

Педагошко искуство:

· (1992-2008) професор руског језика (ТШ "Иво Лола Рибар" Београд, ОШ Шимановци-Деч, ОШ Пећинци, ОШ "Седам секретара СКОЈ-а" Београд, ТШ "Нови Београд" Нови Београд); повремено допуњавао фонд са часовима енглеског језика;

· (2003-2011) професор грађанског васпитања до 1.9.2011. (организовао сам радионице на следеће теме: комуникација у групи, односи у групи и заједници; врсте права и односи међу правима; демократија и демократско одлучивање; грађански живот, политика и власт; грађанско и цивилно друштво; грађански активизам; људска права; грађанска иницијатива; улога медија у савременом свету; механизми медијске манипулације) (ТШ "Нови Београд" Нови Београд, Десета београдска гимназија "Михајло Пупин");

· (1994-2011) члан испитних Комисија за ванредне кандидате из руског језика, енглеског језика, грађанског васпитања и верске наставе (Техничка школа „Нови Београд“);

· (2000-2001) одржао сам у амфитеатру Техничке школе "Нови Београд" два јавна предавања: "Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ" и "Нека актуелна питања српског језика данас".

· (2009-2011) блогер на образовно-васпитном блогу ТШ „Нови Београд“ до 1.9.2011.

Научни консалтинг и мониторинг (избор):

· (2003) на позив Новосибирског државног универзитета званични сам рецензент кандидатске дисертације Јелене Анатољевне Иванове са Катедре за општу и руску лингвистику Новосибирског државног универзитета ("Русская лексика как источник пополнения французского словаря и дискурса ХV-XX вв.: системно-функциональный аспект");

· (2003) Balkan Regional Information Centers for Awareness and Standardization of Linguistic Resources and Tools for Advanced HLT Applications, BALRIC-LING, IST-2000-26454, Sofia University: www.larflast.bas.bg/balric/d7_eval.pdf

· (2004) стручни консултант доц. др Ирини Антанасијевић у изради студијског програма за руски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Нишу;

· (2004) рецензент књиге мр Тање Павловић "Живот и смрт у језику и култури: на српском и руском материјалу", Београд, Чигоја, 2004; консултант ("Поред ментора и консултанта на писању саме дисертације (наведених у Предговору), то су др Светлана Толстој, др Биљана Сикимић и др Јован Ајдуковић", стр. 211). Делови моје рецензије штампани у листу „Данас“ од 12.4.2005. (текст доступан и на сајту knjizara.com) и у листу “Политика“ од 17.2.2005. стр. А16.

· (2004) стручни консултант мр Красимири Петровој са Софијског универзитета око статистичке обраде сајта „Балканская русистика“ за реферат на VI међународном симпозијуму „Проекты по сопоставительному изучению русского и других языков“ (Београд, стр. 220-221);

· (2004) стручни консултант мр Биљани Вићентић са Филолошког факултета у Београду око израде библиографије лингвистичке русистике (имена бугарских русиста);

· (2004) стручни консултант из српске лексикологије др Анке Левин Штајнман са Универзитета у Лајпцигу (To se sada nosi.... Modelexikon);

· (2004) стручни консултант из лексикологије к.ф.н. Д.С. Гањенкову из Института лингвистике РАН у Москви (http://aquamotion.narod.ru/13-Ganenkov.pdf)

· (2005; 2008) стручни консултант из лексичке контактологије у "Речнику савременог српског књижевног језика. Том 1, 2." др Ђорђа Оташевића;

· (2005) стручни консултант из фразеологије магистранту Бојани Кољеншић са Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу;

· (2005-2009) стручни консултант на интернет форуму Филолошког факултета у Београду (на подфорумима за руски језик и књижевност, општу лингвистику, докторске студије и др.) и на форуму "Балканске русистике" (међукултурна лингвистика, дисертације и др.);

· (2006) проф. др Мирољубу Радојковићу са Факултета политичких наука у Београду понудио програм за курс под називом "Политичка лингвистика";

· (2006) стручни консултант из лексикологије докторанту Kristijanu Lewisu из Института за хрватски језик и лингвистику у Загребу;

· (2006) стручни консултант из лексичке контактологије докторанту Ајтјан Делихјусеиновој са Великотрновског универзитета;

· (2006) стручни консултант из лексичке контактологије мр Миливоју Алановићу са Новосадског универзитета и мр Мотоки Номаћи са Токијског универзитета;

· (2006) рецензент часописа Respectus Philologicus Универзитета у Виљнусу за добијање ISI статуса (Thomson Scientific);

· (2007) стручни консултант из лексичке контактологије постдипломцу Вјачеславу Чарском са Одсека за словенску филологију Московског државног универзитета "Ломоносов";

· (2007) стручни консултант из руског језика научном саветнику др Стани Ристић из Института за српски језик САНУ;

· (2007) стручни консултант у области руских лингвистичких ресурса докторанту мр Бојани Милосављевић из Института за српски језик САНУ;

· (2007) стручни консултант мр Тањи Павловић из Београда у вези са писањем средњошколског уџбеника за руски језик;

· (2007) консултант млађем научном сараднику полтавског Института керамологије Националне академије наука Украјине Константину Рахну у вези са српским етнолошким ресурсима;

· (2007) рецензент докторске дисертације доц. Наталије Вадимовне Лабунец са Катедре за општу лингвистику Тјуменског државног универзитета ("Русская географическая терминология в ситуации языкового контакта");

· (2007) стручни консултант доц. др Рајни Драгићевић са Филолошког факултета у Београду у вези са ресурсима из лексичке контактологије (германизми у српском језику);

· (2007) стручни консултант доц. др Жарку Бошњаковићу са Филозофског факултета у Новом Саду у вези са ресурсима из руске социјалне дијалектологије;

· (2007) стручни консултант из руског језика доц. др Софији Мићић са Медицинског факултета Универзитета у Београду;

· (2007) на позив Одеског националног универзитета „И.И. Мечников“ написао сам писмо захвалности поводом 60. година живота професора Катедре опште и словенске лингвистике Николаја Ивановича Зубова;

· (2007) стручни консултант из српске фразеологије проф. др Жељки Финк-Арсовски са Филозофског факултета Загребачког свеучилишта;

· (2008) стручни консултант из лексикографије доц. др Ениси Успенској са Факултета драмских уметности у Београду;

· (2008) стручни консултант из лексичке контактологије г-ђи Слободанки Ћирић са Универзитета у Напољу (италијанизми);

· (2008) стручни консултант из когнитивне лингвистике доц. др Предрагу Мутавџићу са Филолошког факултета у Београду;

· (2008) стручни консултант у "Великом речнику нових и незабележених речи. Том 2." др Ђорђа Оташевића;

· (2008) стручни консултант у области лингвистичких интернет ресурса Ружици Радојчић, магистранту Филолошког факултета у Београду;

· (2008) стручни консултант из контактологије Маји Павловић, магистранту Филолошког факултета у Београду („Русизми у извештајима новинских извештача“);

· (2008) стручни консултант из српске дериватологије проф. др Јану Соколовском са Вроцлавског универзитета (Пољска);

· (2008) стручни консултант студенткињи Драгани Василијевић за семинарски из „Увода у славистику“ (Филолошки факултет у Београду);

· (2009) стручни консултант проф. Кадиши Р. Нургали са Евроазијског националног универзитета из Казахстана у области филолошких информационих ресурса;

· (2009) стручни консултант др Аници Влашић-Анић из Старославенског института у Загребу у вези са једним ћирилским рукописом у Србији;

· (2009) стручни консултант проф. Биљани Бранић из Београдa (интернет ресурси за Међународну олимпијаду средњошколаца из лингвистике);

· (2009) стручни консултант из контактологије докторанту мр Ненаду Томовићу са Филолошког факултета у Београду;

· (2009) пружио помоћ докторанту Саши Иљасову са Педагошког факултета у Одеси (грађа за дисертацију)

· (2009) стручни консултант докторанту Филолошког факултета у Београду мр Ивани Прентовић-Кривокапић из технике научног рада;

· (2010) стручни консултант студенту мастер студија Милици Вучковић са Филолошког факултета у Београду (упућивање на књигу „Балканска русистика“);

· (2010) на позив проф. Н.В. Габдрејеве са Казањског државног техничког универзитета написао сам рецензију кандидатске дисертације С.Г. Краснове „Семантическая архаизация заимствованных слов русского языка XVIII века (по разновременным лексикографическим источникам)“;

· (2010) стручни консултант из лингвистичке контактологије постдипломцу Ксенији В. Мартињук из Кузбаске државне педагошке академије (Русија);

· (2011) стручни консултант из лингвистичке контактологије постдипломцу Алексеју Трофимчуку из Омског државног педагошког универзитета (послао радове на захтев);

· (2011) послао сам проф. др Милану Носићу са Филозофског факултета у Ријеци линкове у вези са чешко-српским речником (на личну молбу)

Финансијска подршка Министарства науке Србије:

· (2006-2010) Министарство за науку Републике Србије финансира мој рад на пројекту бр. 148012 "Кодови руске културе";

· (2006) Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије финансирало је моје учешће на конференцији "Словенска фразеологија и прагматика" на острву Раб у Хрватској;

· (2003-2004) Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије финансијски је помогло штампање две моје књиге (1135 страна великог формата);

· (2008) Министарство за науку Србије финансирало је моје учешће на конференцијама у Хрватској и Грчкој (аутобуска/возна карта);

· (2009) Организациони одбор конференције „CML–2009“ платио је возну карту „Темишвар – Констанца“ (њиховa иницијативa).

Рецензије/Прикази мојих радова:

· Предраг Пипер (Београд), "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Филолошки преглед, Београд, XXIV, 1997/1-2, 212-216.

<...> Јован Ајдуковић се Русизмима у српскохрватском језику показао као савестан истраживач било да је реч о обради теоријско-методолошких питања предмета његовог рада, о ексцерпцији и обради грађе, о њеној лингвистичкој анализи, или о презентацији добијених резултата. <...>

· Предраг Пипер (Београд), "Српски између великих и малих језика", Београдска књига, Београд, 2003: 266-274; и у другом издању из 2004.

<...> Прву монографију у целини лексикографски идентификованим русизмима у српском (српскохрватском) језику и покушај њихове теоријске интерпретације дао је Јован Ајдуковић (1997) <...>

· Предраг Пипер (Београд), "Уз нове дефиниције русизама", Зборник Матице српске за славистику, 56-57, Нови Сад, 129-132, електронска верзија на интернет порталу "Пројекат Растко": http://www.rastko.org.yu/filologija/zmss/arhiva/56-57/predrag_piper.pdf

<...> Јован Ајдуковић је велики део тог посла обавио утврдивши не само типове адаптације русизама (творбени, морфолошки и др.) него и њихове подтипове, а они су код Ајдуковића најчешће градуелно формулисани (нпр. нулта, делимична или потпуна адаптација).

· Жељка Финк (Загреб), "Rusizmi u srpskom jeziku", Suvremena lingvistika, Hrvatsko filološko društvo, Zagreb, 1999/47-48: 209-212.

<...> Knjiga Jovana Ajdukovića Rusizmi u srpskohrvatskim rečnicima značajan je doprinos kontaktnoj lingvistici. Uzevši u obzir dosadašnja istraživanja na području kontaktologije, autor ih proširuje i dopunjuje poštujući i slijedeći pri tom osobine vlastita korpusa rusizama.

· Жељка Финк (Загреб), "Recenzija knjige Jovana Ajdukovića 'Kontaktološki rečnik'" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 74-75]

<...> Ono što još valja posebno istaći jest činjenica da je J. Ajduković prvi kontaktolog koji je izradio rječnik rusizama ne samo u svom materinskom srpskom jeziku, nego i u još sedam slavenskih jezika. Rječnik je logičan nastavak njegove nedavno objavljene knjige Uvod u leksičku kontaktologiju, Teorija adaptacije rusizama i vrlo je važan za razvoj kontaktologije općenito. <...>

· Жељка Финк (Загреб), "Recenzija znanstvenih radova i doktorske disertacije Jovana Ajdukovića" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 63-64]

<...> Pratim već dulje vrijeme znanstveni rad mr sc. Jovana Ajdukovića vezan za područje kontaktne lingvistike i mogu zaključiti da on predstavlja značajan doprinos kako navedenoj lingvističkoj grani, tako i širem području lingvistike i filologije. Njegov je rad zanimljiv ne samo rusistima već i svim slavistima, lingvistima i filolozima.

· Пенка Филкова и Красимира Петрова (Софија), "Отзыв на научные труды Йована Айдуковича" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 53-55]

<...> В многочисленных публикациях и докладах на различных научных форумах апробированы основные положения диссертационного труда, который является большим творческим достижением Йована Айдуковича. Доклады были выслушаны с интересом и породили дискуссию в аудиторию (Братислава 1999, Белград 2000, Бухарест 2000, София 2001 - мы были непосредственными свидетелями и участниками). Этот труд обогащает научную русистику и способствует ее развитию.

· Рајна Драгићевић (Београд), "Рецензија за књигу мр Јована Ајдуковића 'Увод у лексичку контактологију'" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 65-66]

<...> Ова књига ће значајно обогатити српску лексикологију и србистику уопште, јер опширно описује русизме као слој српске лексике и одређује јачину језичког контакта и утицаја руског језика на наш језик. Од великог значаја за лексикологију је и описан утицај руског језика на друге словенске језике, као и могућност поређења различитих словенских језика према упливу русизама у њих. <...>

· Рајна Драгићевић (Београд), "Рецензија за књигу др Јована Ајдуковића Контактолошки речник адаптације русизама" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 76-77]

<...> Речник др Јована Ајдуковића може бити база за значајна културолошка, социолошка, етнолошка, политиколошка па и историјска компаративна испитивања, јер слојеви лексике који су из руског језика позајмљивани у друге словенске језике показују јачину утицаја и домене утицаја руске културе на културе осталих словенских народа. <...>

· Галина Георгијевна Тјапко (Москва), "Рецензия на монографию Йована Айдуковича 'Введение в лексическую контактологию / Теория адаптации русизмов'" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 67-70]

<...> Обобщая сказанное, подчеркнем, что концепция адаптации и активации русизмов, представ-ленная в рецензируемом учебном пособии Й. Айдуковича, первом по лингвистической контактологии, изложена четко, системно, с опорой на последние достижения в этой области знаний, с привлечением большого, яркого и достоверного материала. <...>

· Тања Павловић (Београд), "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=189

<...> Monografija „Rusizmi u srpskohrvatskim rječnicima” J. Ajdukovića, iako knjiga prvenac mladog naučnika, zavređuje pažnju utoliko donosi izvesne novine, u metodološkom i terminološkom pogledu, a što je najznačajnije – sadrži i prvi kontaktološki rječnik u srbistici.

· Тања Павловић (Београд), "Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама", Стил III, Београд, 2004: 452-455.

<...> На основу до сада реченог закључујемо да је монографија <...> заиста оригиналан, иновативан и студиозан рад. <...> То је практично први уџбеник из лексичке контактологије код нас (а литература показује да таквих уџбеника нема ни ван наше земље) <...>

· Милена Стојановић (Београд), "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Наш језик, Београд, XXXII/3-4, 1998: 289-291.

<...> Студија Јована Ајдуковића је у сваком погледу научно заснована. Такав је случај и са методолошком апаратуром. <...>

· Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације, Филолошки факултет у Београду (Предраг Пипер, Богољуб Станковић, Мирослав Николић, Стана Ристић) [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 56-62]

<...> У теоријском погледу дисертација Јована Ајдуковића представља несумљив допринос лингвистичкој контактологији, и у том погледу њен значај превазилази границе славистике. Он се огледа првенствено у томе што је у дисертацији предложен развијен, сложен и доста конзистентан појмовно-терминолошки апарат лингвистичке контактологије којом су обухваћене скоро све њене проблемске области и каквог до дисертације Јована Ајдуковића није било. <...>

· Rafaela Šejić (Zadar), "Prikaz portala i on-line časopisa Balkanska rusistika", Strani jezici, Zagreb, 32/3: 199-200.

Sve je više Internet-stranica na kojima je moguće naći kvalitetne stručne i znanstvene radove s različitih područja. Vrlo je zanimljiv i koristan portal http://www.russian.iztok.net koji je pokušaj da se obuhvate znanstveni napori balkanskih rusista, ali i šire.

· Зорислав Паунковић (Београд), "Балканска русистика", Политика. Културни додатак, бр. 46, субота, 13.11.2004., Београд [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 95-97]

<...> Најновији одличан пример примене интернета у хуманистици је бугарско-српски портал "Балканска русистика", први академски портал на Балкану. <...> Најактивнији уредник "Балканске русистике" је лингвиста Јован Ајдуковић, који, уз велики број прилога наших русиста различитих профила, чини српски удео у овом подухвату. <...>

· Анђелка Цвијић (Београд), "Јован Ајдуковић. Контактолошки речник. Фото Футура. Београд, 2004.", Политика. Културни додатак, Београд, 28.5.2005.

<...> У њему се не даје етимолошка реконструкција првобитних облика и значења речи, већ се излаже лингвистички опис доминантног утицаја руског језика на српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки, словачки, чешки и пољски језик.

· Влођимјеж Пјанка (Варшава), "Рецензија за књигу др Јована Ајдуковића Контактолошки речник адаптације русизама у српском, хрватском, бугарском, македонском, словеначком, словачком, пољском и чешком језику", 2004, Варшава [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 71-73]

<...> Али не само у величини корпуса и броју истраживаних језика, нити у броју проведених појединачних анализа (аутор наводи њих 261.462, што не би било могуће провести раније, без компјутерске обраде података) је највећа вредност овог рада. Најважније је да је Ј. Ајдуковић израдио компактну теорију трансфера и адаптације русизама и применио је у изради речника. <...>

· Włodzimierz Pianka (Warszawa), "Dr Jovan Ajduković, Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama, Beograd 2004, 364 s.; Dr Jovan Ajduković, Kontaktološki rečnik adaptacije rusizama u osam slovenskih jezika – Kontaktologičeskij slovar´ adaptacii rusizmov v vos´mi slavjanskich jazykach, Beograd 2004, 771 s.", Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej, 40, SOW, Warszawa 2005: 517-521.

<...> Kontaktologiczna teoria Ajdukovicia jest więc kompletną teorią, obejmującą wszystkie poziomy języka, z rozbudowaną strukturą pojęciową i bardzo szczegółową zhierarchizowaną klasyfikacją zjawisk językowych, co jest w tej postaci całkowitą nowością w literaturze przedmiotu. <...>

· András Zoltán (Budapest), "Ајдуковић Јован: Увод у лексичну контактологију: Теорија адаптације русизама, Београд: Фото Футура, 2004, 364 с.", Studia Russica XXII, Budapest, 2005: 309-311, www.btk.elte.hu/slav/kelet/publications/studiarussica/22/30Recenziok.pdf

<..> Работа Й. Айдуковича выполнена на высоком профессиональном уровне. В ней привлекается огромный лексический материал и этот материал анализируется при помощи всех теоретических достижений в области исследования языковых контактов. <....>

· Barbara Štebih (Zagreb), "Jovan Ajduković. Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama". Beograd, Foto Futura, 2004", Suvremena lingvistika, 57-58, Zagreb, 2004: 149-150. http://suvlin.ffzg.hr/index.php/suvlin/article/view/224/161-1-PB.pdf

<...> Knjiga Jovana Ajdukovića vrlo je iscrpna studija adaptacije rusizama u zapadnoslavenskim i južno-slavenskim jezicima. Djelo i u teorijskom pogledu predstavlja značajan doprinos proučavanju jezičnog posuđivanja. Valja samo ispitati primenljivost Ajdukovićeva modela i na druge jezike u kontaktu.

· Богдан Терзић (Београд), "Осврт на русизме у савременом српском књижевном језику". У књизи: Б. Брборић, Ј. Вуксановић, Р. Гачевић, "Српски у нормативном огледалу", Београдска књига, Београд, 2006: 423-434.

<...> Свакако највећи допринос проучавању ове проблематике дале су две значајне монографије - књига проф. др Светозара Стијовића Славенизми у Његошевим песничким делима (1992) и магистарска теза младог слависте Јована Ајдуковића Русизми у српскохрватским речницима (1997). Ајдуковић је наставио своја истраживања на општесловенском плану и одбранио је обимну докторску дисертацију, 850 страна ауторског текста о русизмима у словенским језицима. <...> Сву ову литературу, као и општију литературу о теорији језичких контаката, Ј. Ајдуковић је темељно проучио и критички оценио, да би на тим резултатима изградио своја становишта и дао модерну синтезу.

· Michael Moser (Wien), „Јован Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Београд 2004. 364 S. // ders., Контактолошки речник адаптације русизама 8 језика – Контактологический словарь адаптации русизмов 8 языков, Београд 2004. 771 S.“, Wiener Slavistisches Jahrbuch, Band 54, 2008: 267-268; [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 92-94]

<...> Mit seiner Monographie und vor allem mit seinem großartigen Wörterbuch hat Jovan Ajduković Grundlagenarbeit geleistet, deren bleibender, hoch einzuschätzender Wert für die Slawistik schwerlich in Frage gestellt werden kann.

· Милка Николич (Восточное Сараево), “Первый контактологический словарь адаптации русизмов в южнославянских и западнославянских языках”, Научный Вестник Воронежского государственного архитектурно-строительного университета, Серия «Современные лингвистические и методико-дидактические исследования», Вып. № 1 (9), 2008: 182-183. http://www.vgasu.vrn.ru/userfiles/others/file/vestnik2008_9_1.pdf

<…> Контактологический словарь адаптации русизмов в восьми славянских языках Йована Айдуковича, основанный на подробно разработаной теоретическо-методологической концепции, большом количестве фактического материала, тщательном и точном лингвистическом анализе, вносит большой вклад в развитие межславянской лексической контактологии и лексикографии, и может иметь широкое использование и вне славистических кружков.

· Зорислав Паунковић (Београд), “Јован Ајдуковић. Балканска русистика. Први балкански славистички академски информационо комуникациони систем. Књига I. „Фото Футура”, Београд, 2008, 400 с.” Руски алманах бр. 14, Земун-Београд, 2009.

<...> Ајдуковићева књига је жанровски оригинална, јер је посвећена новом феномену. Истовремено је и врло драгоцена, пошто пружа увид у огромну количину материјала који у овако сређеном облику не постоји у изворном медију.

· Виктория Ларченко: Zorislav Paunković, Ruske teme: članci iz «Politike» (Beograd: Balkanski književni glasnik, 2010), 204 str." Журнал «Гендерные исследования» № 20-21 (2010), Харьков.

<…> Зорислав Паункович также принимал активное участие в работе основанного белградским профессором Йованом Айдуковичем болгарско-сербского портала Балканская русистика (Balkanska rusistika, www.russian.slavica.org), деятельности которого посвящена статья «Виртуальная балканская русистика». Автор отмечает, что перед порталом поставлено множество целей, и, хотя он еще не слишком масштабно развернулся в Интернете, однако уже зарекомендовал себя как эффективный постоянно обновляющийся электронный ресурс, которому, как хочется надеяться Паунковичу, предстоит «долгая академическая жизнь».

Додипломске активности:

· основну школу завршио сам у Руми, а гимназију у Шапцу са одличним успехом; добитник сам награде „Милорад Панић Суреп" Шабачке гимназије.

· у другом разреду средње школе на савезном такмичењу у Скопљу (бивша СФРЈ) освојио сам четврто место у знању руског језика и бесплатан боравак у Москви;

· као гимназијалац уређивао сам школски лист на руском језику "Мир увлечений";

· први стручни чланак објавио сам у шеснаестој години; oвај рад је увршћен у Библиографију југословенске лингвистичке русистике Предрага Пипера (издање Матице српске из 1990. год.);

· као ученик средње школе узео сам учешће у раду лингвистичке секције Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду (у раду су учествовале студенткиње, а данас професори, Ксенија Кончаревић и Корнелија Ичин; секцију је водио др Радмило Маројевић); са мојим гимназијалским радовима из лингвопоетике упознао сам др Миодрага Сибиновића, тадашњег председника Просветног савета Србије;

· први пут сам се југословенској научној јавности представио са осамнаест година на септембарском Научном састанку слависта у Вукове дане 1986. гoд.; у дискусији која се водила после прочитаних реферата говорио сам о могућности утврђивања нивоа еквивалентности руских превода и оригинала чувене "Хасанагинице";

· групу за руски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду уписао сам школске 1986/87, а дипломирао сам 29. октобра 1991. године у предвиђеном року;

· као студент 1988. год. учествовао сам на филологијади у Мошћеничкој Драги код Опатије (шеф делегације Филолошког факултета у Београду је била др Весна Половина)

· осми семестар слушао сам у Институту за руски језик "А. С. Пушкин" у Москви;

· рад „О звуковној организацији Пастернакове песме Дефиниција поезије" прочитао сам 20. априла 1990. године на јавном часу посвећеном стваралаштву Бориса Пастернака (у сали за седнице Филолошког факултета Универзитета у Београду);

· 20. октобра 1990. год. учествовао сам са рефератом у студентској вечери посвећеној стваралаштву Сергеја Јесењина (Филолошки факултет Универзитета у Београду; ментор ми је била др Мила Стојнић);

Учешће на конференцијама:

· Београд 1996: IV международный симпозиум "Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков", Белград - Нови-Сад, 8-10 октября 1996 г.

· Београд 1998: Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, "Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини", Београд, 1-5. јуна 1998.

· Београд 1998: XXXVI скуп слависта Србије, Београд, 15-17. јануара 1998.

· Скопље (Македонија) 1998: Меѓународен научен собир "Придонесот на Блаже Конески за македонската култура", Филолошки факултет "Блаже Конески", Скопје, 17 и 18 декември 1998 година

· Београд 1999: XXXVII скуп слависта Србије, Београд, 14-16. јануара 1999.

· Софија (Бугарска) 1999: Международна конференция "Български език през ХХ век", Софийски университет, София

· Братислава (Словачка) 1999: IX международный конгресс МАПРЯЛ, Русский язык, литература и культура на рубеже веков, Братислава, Словацкая Республика, 16-21 августа 1999 г.

· Београд 2000: V международный симпозиум "Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков", Белград-Ниш, 30 мая-1 июня 2000 г.

· Београд 2000: XXXVIII скуп слависта Србије, Београд, 20-22. јануара 2000.

· Будимпешта (Мађарска) 2000: Hungaro-Baltoslavica 2000: Международна конференци "Языки в Великом княжестве Литовском и странах современной Центральной и Восточной Европы: миграция слов, выражений и идей" (Будапешт, 5-7 апреля 2000 г).

· Софија (Бугарска) 2000: The Seventh International Sociolinguistic Conference, Sofia, September 22-24, 2000

· Београд 2001: XXXIХ скуп слависта Србије, Београд, 11-13. јануара 2001.

· Букурешт (Румунија) 2001: Международная конференция "Лингвистическое и культурное разбообразие - фактор европейского развития. Русский язык в контексте Европейского года языков", Бухарестская экономическая академия, Бухарестский университет, 26-27 октября 2001

· Београд 2002: XL скуп слависта Србије, Београд, 10-12. јануар 2002.

· Одеса (Украјина) 2002: VII Мiжнародноï Кирило-Мефодiïвсько конференцiï, Фiлологiчний факультет, Одеса, 17-18 травня 2002 року

· Охрид (Македонија) 2002: Првата македонско-српска научна конференција од областа на јазикот и литература, Охрид, 16-17 август 2002 г.

· Београд 2003: XLІ скуп слависта Србије, Београд, 12-14. фебруара 2003.

· Београд 2003: 33. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембра 2003.

· Београд 2004: XLІІ скуп слависта Србије, Београд, 10-12. фебруара 2004.

· Београд 2004: VI международный симпозиум "Проекты по сопоставительному изучению русского и других языков", Белград, 1-4 июня 2004 г.

· Београд 2005: 43. скуп слависта Србије, "Славистика у новим геополитичким условима", Београд, 9-11. фебруара 2005.

· Београд 2006: 44. скуп слависта Србије, "Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика", Београд, 10-12. јануара 2006.

· Београд 2006: Филолошки факултет у Београду, Амерички савети за међународно образовање (American Councils for International Education ACTR/ACCELS), "Савремене тенденције у настави језика и књижевности", Београд, 7-8. април 2006.

· Острво Раб (Хрватска) 2006: Komisija za slavensku frazeologiju Međunarodnog slavističkog komiteta, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Međunarodni znanstveni skup "Slavenska frazeologija i pragmatika", Rab, 17-19. rujna 2006.

· Београд 2006: Међународни конгрес "Примењена лингвистика данас", Друштво за примењену лингвистику Србије и Црне Горе, Београд, 28-30.9.2006.

· Београд 2007: 45. скуп слависта Србије, "Актуелни славистички научноистраживачки пројекти", Београд, 10-12. јануара 2007.

· Будимпешта (Мађарска) 2007: XI. kerületi Ruszin Kisebbségi Önkormányzat 2007. május 23-24-én konferenciát rendez Budapesten Baleczky Emil (1919-1981), Universitas Budapestinensis de Rolando Eötvös Nominata - Budapest

· Софија (Бугарска) 2007: Cognitive Modeling in Linguistics, Sofia, Bulgaria, July 28 - August 3, 2007, New Bulgarian University (фотографије: http://www.cml.msisa.ru/index.html?navi=history)

· Херцег Нови (Црна Гора) 2007: Medjunarodna konferencija "Jezici i kulture u kontaktu", 16.-18. septembra 2007. godine, Institut za strane jezike Univerziteta Crne Gore – Podgorica

· Темишвар (Румунија) 2007: Международный симпозиум „Tимишоарской славистикe 50 лет. Межкультурные диалоги“, 2-4 ноября 2007 года, Тимишоар, Румыния

· Београд 2008: 46. скуп слависта Србије, "Српска славистичка баштина у словенском контексту", Београд, 9-11. јануар 2008.

· Porto Carras Grand Resort 2008 (Грчка): I Международная научно-практическая конференция, „Русский язык и культура в зеркале перевода“, 14-18 мая 2008 г., Porto Carras Meliton Hotel, Салоники, МГУ, Фракийский Университет имени Демокрита, Университет Македония

· Опатија 2008 (Хрватска): 13. međunarodni skup slavista, Hrvatsko filološko društvo – Rijeka, Hotel „Opatija“, 22. do 25.6.2008.

· Охрид 2008 (Македонија): Меѓународен македонистички собир, Конгресен центар, 29 август - 2 септември 2008, Охрид

· Бечићи 2008 (Црна Гора): The X^th International Conference „Cognitive Modeling in Linguistics – 2008“, Bechichi, Montenegro, September 06 – 13, 2008.

· Охрид 2008 (Македонија): XIV Меѓународен славистички конгрес, 10 - 16 септември 2008, Охрид (фото репортажа)

· Истанбул 2008 (Турска): Международная научная конференция „Литературное наследие Л.Н. Толстого“, Стамбульский университет, Стамбул, Турция, 13-15 ноября 2008 г.

· Сегедин 2009 (Мађарска): Международна научна конференция “Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст”, 28–29 май 2009 г., Szegedi Tudományegyetem Bölcsészettudományi Kar Szláv Intézet

· Oпатија 2009 (Хрватска): 14. međunarodni skup slavista, Hrvatsko filološko društvo, Filozofski fakultet u Rijeci, 22. do 25.6.2009.

· Охрид 2009 (Македонија): XXXVI научна конференција, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, 24. и 25.8.2009, Охрид

· Констанца 2009 (Румунија): The XIth International Conference „Cognitive Modeling in Linguistics – 2009“, IL RAS, Constantza, Romania, September 07 – 14, 2009.

· Mосква 2010 (Русија): IV Международный конгресс исследователей русского языка «Русский язык: исторические судьбы и современность», 20–23 марта 2010 г. на филологическом факультете МГУ им. М. В. Ломоносова

· Тирана 2010 (Албанија): Dialogu i gjuheve, kulturave dhe civilizimeve ballkanike, Universiteti Tiranës, Fakulteti i gjuhëve të huaja, 8, 9, 10 prill 2010.

· Дубровник 2010 (Хрватска): The XIІth International Conference „Cognitive Modeling in Linguistics – 2010“, IL RAS, Dubrovnik, Croatia, September 06 – 13, 2010.

· Potidea Palace 2011 (Грчка): II Международная научно-практическая конференция, „Русский язык в современном мире: традиции и инновации в преподавании русского языка как иностранного и в переводе“, 24 - 29 апреля 2011 г., Potidea Palace, Халкидики, МГУ им. М.В. Ломоносова.

· Sarajevo 2011 (Bosna i Hercegovina): Prvi bosanskohercegovački slavistički kongres, Filozofski fakultet u Sarajevu, 26-28. maja 2011.

· Охрид 2011 (Македонија): XXXVIІІ научна конференција, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, 15. и 16.7.2011.

· Софија 2011 (Бугарска): Научная конференция с международным участием „Русистика: язык, культура, перевод“, София, Софийский университет, 23-25 ноября 2011 г.

Предавања по позиву:

· Београд 2003: 23. фебруара гост Другог програма Радија Београда у једносатној емисији "Пут у речи" (од 9 до 10 сати; уредник Милан Тасић); говорио сам на тему "Словенски језици у контакту са руским језиком";

· Београд 2004: 2. априла 2004. год. гост на предавању из "Увода у општу лингвистику" код проф. др Људмиле Поповић на Филолошком факултету у Београду (одржао сам двадесетоминутно предавање на тему "Језици у контакту");

· Беч 2005 (Аустрија): 18. априла 2005. године одржао сам предавање у Институту за славистику Бечког универзитета на тему "Садржај и структура контактолошког речника адаптације русизама у осам словенских језика". Обавештење факултета о предавању видети у "Балканској русистици": http://www.russian.slavica.org/article1203.html

· Беч 2005 (Аустрија): 20. априла 2005. године одржао сам предавање у Институту за славистику Бечког универзитета на тему "О проекте Инославянско-русские языковые контакты".

· Грац 2005 (Аустрија): 27. априла 2005. године одржао сам предавање у Институту за славистику Универзитета у Грацу на тему "Контактолошки речник и етимолошки речник: сличности и разлике". На сајту "Gralis-а" видети презентацију предавања у PP:

http://www-gewi.kfunigraz.ac.at/gralis/4.Gralisarium/GraLiS%202005/Ajdukovic%202005.htm

· Варшава 2006 (Пољска): - 23. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао сам предавање на тему "Руско-јужнословенски језички контакти у прошлости и данас". Фотографије са предавања в. у "Балканској русистици": www.russian.slavica.org/article3292.html или на сајту Института: http://www.iszip.uw.edu.pl/

· Варшава 2006 (Пољска): - 24. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао предавање на тему "Преглед контактолошких теорија: београдска и загребачка школа лексичке контактологије". Фотографије са предавања в. у: www.russian.slavica.org/article3293.html или на сајту Института http://www.iszip.uw.edu.pl/

· Варшава 2006 (Пољска): - 25. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао сам предавање на тему "Контактолошки речници". Фотографије в. у: www.russian.slavica.org/article3303.html или http://www.iszip.uw.edu.pl/

· Варшава 2006 (Пољска): - 26. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао сам предавање на тему "Лингвистика в Интернете: о портале Балканская русистика". Фотографије са предавања в. у "Балканској русистици": www.russian.slavica.org/article3308.html или на сајту Института: http://www.iszip.uw.edu.pl/

Остали доприноси академској и широј заједници (афирмација науке кроз ауторске изложбе и др.):

· Београд 2006: са др Миленом Јовановић са Филолошког факултета у Београду израдио сам електронску верзију програма за Други конгрес примењених лингвиста Србије и Црне Горе: www.russian.slavica.org/article2914.html

· Београд 2006: са мр Радмилом Ђурић са Филозофског факултета у Новом Саду председавао сам секцијом "Савремене технологије у настави језика и књижевности" на конференцији "Савремене тенденције у настави језика и књижевности" (Филолошки факултет у Београду и Амерички савет за међународно образовање / American Councils for International Education ACTR/ACCELS, Београд, 7-8. април 2006);

· Београд 1999-2004: у више мандата био сам председник Стручног већа за стране језике Техничке школе "Нови Београд";

· Београд 2005: говорио сам на промоцији књиге мр Тање Павловић под називом „Живот и смрт у језику и култури“ 28. марта 2005. године у Дому културе Студентски град; поред мене о књизи су говорили др Биљана Сикимић и мр Александар Милановић;

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са предавања проф. др Шукру Халук Акалина, председника Турског лингвистичког друштва, одржаног 31. октобра 2006. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article3323.html

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције електронског писма "МОНАХ 6" одржане 22. новембра 2006. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article3466.html

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције књиге Милоша Јевтића „Славистички погледи Богдана Терзића“ одржане 1. децембра 2006. године у Библиотеци града Београда: www.russian.slavica.org/article3513.html

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са предавања ректора Државног института за руски језик "А. С. Пушкин" из Москве проф. др Јурија Прохорова које је одржано 14. децембра 2006. године на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article3559.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са одбране мога доктората 12. јуна 2003. године на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article3700.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са отварања 45. скупа слависта Србије на Филолошком факултету (10.1.2007): www.russian.slavica.org/article3716.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са Зимске школе руског језика на Филолошком факултету (10.1.2007): www.russian.slavica.org/article3717.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са књижевне секције 45. скупа слависта Србије (10.1.2007): www.russian.slavica.org/article3737.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ виртуелну промоцију својих књига: www.russian.slavica.org/article3750.html

· Будимпешта 2007 (Мађарска): приредио сам у „Балканској русистици“ виртуелну презентацију будимпештанске славистике: www.russian.slavica.org/article5382.html

· Будимпешта 2007 (Мађарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције посвећене мађарском слависти Емилу Балецком: www.russian.slavica.org/article5381.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције књига др Ирене Лукшић која је одржана у Удружењу књижевника Србије 26. маја 2007. год.: www.russian.slavica.org/ article5391.html

· Београд 2007-2008: члан Школског одбора ОШ „20. октобар“ на Новом Београду;

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са Вечери руске културе које је одржано 29. маја 2007. год. у Тринаестој београдској гимназији у организацији проф. Тање Павловић: www.russian.slavica.org/article5428.html

· Софија 2007 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне конференције „Cognitive Modeling in Linguistics, Sofia, Bulgaria, July 28 - August 3, 2007“: www.russian.slavica.org/article6330.html

· Софија 2007 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са екскурзије по Софијском универзитету; водич је била мр Красимира Петрова (Међународна конференција „Cognitive Modeling in Linguistics, Sofia, Bulgaria, July 28 - August 3, 2007“): www.russian.slavica.org/article6331.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне конференције „Руска авангарда и идеологија“ која је одржана 6. септембра 2007. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article6496.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са 37. међународне научне конференције слависта у Вукове дане која је одржана 12. септембра 2007. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article6547.html

· Варна 2007 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија под називом „Добро пожаловать в Варну! XI Конгресс МАПРЯЛ, 17 – 23 сентября 2007 г.“: www.russian.slavica.org/article6564.html

· Херцег Нови 2007 (Црна Гора): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Језици и културе у контакту“ која је одржана од 16. до 18. септембра 2007. год. у хотелу „Плажа“ у Херцег Новом: www.russian.slavica.org/article6566.html

· Темишвар 2007 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Tимишоарской славистикe 50 лет. Межкультурные диалоги“ која је одржана на Темишварском западном универзитету од 2-4. новембра 2007. године: www.russian.slavica.org/article6925.html

· Темишвар 2007 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија „Тимишоарская славистика“: www.russian.slavica.org/article6926.html

· Темишвар 2007 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија „University Central Library in Timisoara”: www.russian.slavica.org/article6927.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Јужнословенска авангарда између Истока и Запада“ која је одржана од 13-15. децембра 2007. год. на Факултету драмских уметности: www.russian.slavica.org/article7342.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Стање и перспективе науке о српском језику“ која је одржана 17. и 18. децембра 2007. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article7364.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са округлог стола „Перспективе науке о српском језику“ који је одржан 18. децембра 2007. године у САНУ: www.russian.slavica.org/article7368.html и www.russian.slavica.org/article7369.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције зборника радова „Савремене тенденције у настави језика и књижевности“ која је одржана 18.12.2007. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article7370.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија “Henry VIII's Wives. Tatljinov spomenik i svet. Beograd 2007”: www.russian.slavica.org/article7509.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбе фотографија са отварања 46. скупа слависта Србије и са округлог стола студената славистике на Филолошком факултету (9.1.2008): www.russian.slavica.org/article7558.html, www.russian.slavica.org/article7557.html

· Београд 2008: приредио сам CD са кратким видео записима у формату AVI са отварања 46. скупа слависта Србије и округлог стола студената славистике на Филолошком факултету (9.1.2008);

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 9 видео записа са предавања „Два века савременог српског језика у Речнику САНУ“ које је одржано 7.3.2008. год. у Задужбини Илије М. Коларца: www.russian.slavica.org/article7885.html и www.russian.slavica.org/article7886.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 9 видео записа са предавања акад. Б. А. Успенског „Дейксис и род“ које је одржано 25.3.2008. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article7936.html и www.russian.slavica.org/article7937.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ видео записе говора др Витомира Вулетића, Богдана Терзића и др Богољуба Станковића на Филолошком факултету у Београду (10.1.2008): www.russian.slavica.org/article8010.html

· Porto Carras Grand Resort 2008 (Грчка): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија, 3 видео записа „Грчке вечери“ и 8 видео записа говора учесника са међународне конференције „Русский язык и культура в зеркале перевода“ (16.5.2008): www.russian.slavica.org/article8258.html, www.russian.slavica.org/article8259.html и www.russian.slavica.org/article8260.html

· Опатија 2008 (Хрватска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 8 видео записа говора учесника са 13. међународног славистичког скупа који је одржан 23. јуна 2008. године: www.russian.slavica.org/article8459.html и www.russian.slavica.org/article8460.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и видео запис са одбране докторске дисертације мр Александра Милановића на Филолошком факултету у Београду (24.7.2008): www.russian.slavica.org/article8640.html

· Скопље 2008 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија о Филолошком факултету у Скопљу (29.8.2008), http://www.russian.slavica.org/article8850.html

· Охрид 2008 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија, 4 видео записа са „Вечери словенских песама и игара“ и 12 видео записа говора учесника међународног македонистичког скупа који је одржан 29. августа 2008. године: http://www.russian.slavica.org/article8853.html, http://www.russian.slavica.org/article8852.html, http://www.russian.slavica.org/article8851.html, http://www.russian.slavica.org/article8854.html и http://www.russian.slavica.org/article8855.html

· Бечићи 2008 (Црна Гора): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 4 видео записа са међународне конференције „Когнитивно моделирање у лингвистици“ (7.9.2008): www.russian.slavica.org/article8884.html

· Бечићи 2008 (Црна Гора): мој реферат је отворио конференцију „Когнитивно моделирање у лингвистици“; руководио сам секцијом „Cognitive Aspects of Conceptualization“ (7.9.2008);

· Охрид 2008 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 2 видео записа говора Жане Ж. Варбот и Владимира А. Дибо на XIV међународном конгресу слависта (14.9.2008): www.russian.slavica.org/article8893.html, www.russian.slavica.org/article8897.html и www.russian.slavica.org/article8899.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 2 видео записа са предавања проф. И. А. Стернина које је одржано 1.10.2008. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article8966.html и www.russian.slavica.org/article8967.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 2 видео записа са предавања проф. Дејвида Кристала које је одржано 3.11.2008. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article9074.html и www.russian.slavica.org/article9075.html

· Истанбул 2008 (Турска): приредио сам у „Балканској русистици“ 3 изложбе фотографија и 10 видео записа са конференције „Литературное наследие Л.Н. Толстого“ која је одржана од 13-15.11.2008. год. на Истанбулском универзитету: www.russian.slavica.org/article9104.html, www.russian.slavica.org/article9105.html, www.russian.slavica.org/article9106.html и www.russian.slavica.org/article9107.html и www.russian.slavica.org/article9108.html

· Сегедин 2009 (Мађарска): приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 10 видео записа са конференције „Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст“ која је одржана 28. и 29.5.2009. год. на Сегединском универзитету: www.russian.slavica.org/article9962.html, www.russian.slavica.org/article9963.html, www.russian.slavica.org/article9964.html

· Опатија 2009 (Хрватска): приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 10 видео записа са 14. међународног скупа слависта (Опатија и Ријека, 23.6.2009): www.russian.slavica.org/article10124.html, www.russian.slavica.org/article10125.html, www.russian.slavica.org/article10126.html

· Охрид 2009 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 11 видео записа са XXXVI научне конференције /лингвистика/ (Охрид, 25.8.2009): www.russian.slavica.org/article10493.html, www.russian.slavica.org/article10494.html

· Констанца 2009 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 9 видео записа са XI научне конференције „Когнитивно моделирање у лингвистици“ (8.9.2009): www.russian.slavica.org/article10546.html, www.russian.slavica.org/article10547.html

· Београд 2009: приредио сам у „Балканској русистици“ презентацију и 4 видео записа са предавања мр Ненада Томовића о морфолошким карактеристикама словенских позајмљеница у енглеском језику (Филолошки факултет, 4.12.2009): www.russian.slavica.org/article11089.html

· Београд 2009: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 8 видео записа са конференције „Руска авангарда и наука“ (Филолошки факултет, 17.12.2009): http://www.russian.slavica.org/article11147.html, http://www.russian.slavica.org/article11148.html

· Београд 2009: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 6 видео записа са промоције књиге М. Сибиновића (Задужбина Илије М. Коларца, 25.12.2009): http://www.russian.slavica.org/article11186.html, http://www.russian.slavica.org/article11185.html

· Београд 2010: написао сам садржај предмета „Лингвистичка контактологија“ и курса „Јужнословенско-руски језички контакти“ и поставио га на форуму Филолошког факултета, као и на мом персоналном сајту;

· Београд 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 4 видео записа са предавања Б. Успенског (Филолошки факултет у Београду, 23.2.2010): http://www.russian.slavica.org/article11425.html, http://www.russian.slavica.org/article11426.html

· Москва 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 14 видео записа са IV међународног конгреса русиста (Филолошки факултет МГУ, 20-23.3.2010): http://www.russian.slavica.org/article11512.html, http://www.russian.slavica.org/article11513.html, http://www.russian.slavica.org/article11514.html

· Тирана 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 8 видео записа са међународне конференције на Универзитету у Тирани (8-10.4.2010): http://www.russian.slavica.org/article11579.html, http://www.russian.slavica.org/article11580.html, http://www.russian.slavica.org/article11581.html

· Београд 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 4 видео записа са одбране докторске дисертације мр Ненада Томовића (Филолошки факултет у Београду, 5.7.2010): http://www.russian.slavica.org/article12047.html

· Дубровник 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 1 видео запис са међународне конференције „Когнитивно моделирање у лингвистици“ (11.9.2010): http://www.russian.slavica.org/article12410.html, http://www.russian.slavica.org/article12408.html

· Београд 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне конференције „Граматика и лексика у словенским језицима“ (САНУ, 15.9.2010): http://www.russian.slavica.org/article12416.html

· Београд 2011: поставио сам у „Балканској русистици“ 2 фотографије са међународне конференције „Језик струке: изазови и перспективе“ (Филозофски факултет, 4.2.2011): http://www.russian.slavica.org/article13697.html

· Potidea Palace 2011 (Грчка): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне конференције „Русский язык в современном мире“ (25.4.2011) и поставио 2 видео записа: http://www.russian.slavica.org/article14108.html

· Београд 2011: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са прве регионалне Студентске конференције (Филолошки факултет, 6.5.2011): http://www.russian.slavica.org/article14155.html

[Моји утисци објављени на форуму Филолошког факултета 8.5.2011.: Nekoliko utisaka sa lingvističke konferencije na Filoloskom fakultetu (bio sam na nekoliko predavanja). Prvi utisak. I na ovom mestu potvrdjeno je da je lingvistika u dubokoj krizi. Kriza se ogleda i u tome sto formalna lingvistika potpuno ignoriše rezultate istorijske lingvistike, sintezu sinhronije i dijahronije (na primer, pomoć bi bila dragocena u formiranju hijerarhije značenja, u istraživanju kombinatornog potencijala jedinica). Drugi utisak. Postoji nedostatak bogatog i detaljnog korpusa usmenog diskursa (tekst razbijen na elementarne diskursne jedinice, uradjena transkripcija, date pauze, akcenat itd.). Treći utisak. Rad na lingvističkim rečnicima i dalje je u vrhu prioriteta, jer je danas lingvistika zapravo lingvistika rečnika i korpusa. Četvrti utisak. Tri su grupe poslova koje jedan lingvista treba neprestano da obavlja: da istražuje, da pravi bazu znanja u jedinstvenom informacionom sistemu, i da znanje prenosi drugima putem različitih medija.]

· Сарајево 2011 (Босна и Херцеговина): приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 15 видео-записа са Првог босанскохерцеговачког славистичког конгреса (26.5.2011): http://www.russian.slavica.org/article14249.html и http://www.russian.slavica.org/article14248.html и http://www.russian.slavica.org/article14250.html Фотографије других колега се налазе на сајту Славистичког комитета БиХ: http://www.slavistickikomitet.ba

· Сарајево 2011 (Босна и Херцеговина): са проф. др Урсулом Долешал из Клагенфурта у Аустрији председавао сам једном сесијом на пленарном заседању Првог босанскохерцеговачког конгреса који је одржан на Филозофском факултету у Сарајеву (Сарајево, 26.5.2011).

· Охрид 2011 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 13 видео записа са XXXVIII међународне научне конференције у Охриду (15.7.2011): http://www.russian.slavica.org/article14434.html, http://www.russian.slavica.org/article14435.html,

· Софија 2011 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и Х видео записа са Јубиларне научне русистичке конференције (23.11.2011): http://www.russian.slavica.org/article14979.html, http://www.russian.slavica.org/article14978.html, http://www.russian.slavica.org/article14980.html,

· Софија 2011 (Бугарска): са др Мајом Кузовом са Пловдивског универзитета у Бугарској председавао сам лингвистичком секцијом посвећеној руском језику у поређењу са другим језицима која је одржана на Софијском универзитету (Софија, 23.11.2011).

Публикације

(са ознаком коефицијента научне компетентности према Правилнику Министарства науке РС од 21.3.2008.)

A. Књиге (монографије, речници, хрестоматије, дисертације):

1. (М42=5 бод.) Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник, Фото Футура, Београд, 331 стр.

Први пут смо појам русизам дефинисали у монографији о русизмима у српскохрватским речницима. Полазну основу у истраживању русизама у српскохрватском језику (поред Е. Хаугена, У. Вајнрајха, М. Сурдучког, С. Стијовића, Ж. Финк и др.) представљају радови Р. Филиповића. Истраживања Р. Филиповића посматрају процесе посредног језичког посуђивања на четири нивоа: на фонолошком, морфолошком, семантичком и лексичком. У монографији процесе посредног језичког посуђивања посматрамо са фонолошког, творбеног, морфолошког, семантичког и лексичко-стилистичког аспекта. У оквиру творбене адаптације русизама уводимо појам трансдеривација којим означавамо општи принцип по којем се творбено адаптира модел у реплику. У оквиру морфолошке адаптације појам трансморфемизација везујемо за адаптацију основног морфолошког облика, а нов појам трансморфологизација за адаптацију морфолошких категорија модела у реплику. Највеће измене у теорији језика у контакту уводимо на плану семантичке и лексичко-стилистичке адаптације русизама. Поред појма тренассемантизација, којим желимо да означимо адаптацију модела у реплику на семантичкој равни, уносимо још десет семантичких промена у оквиру делимичне или компромисне транссемантизације, док на лексичко-стилистичком плану говоримо о три типа лексичко-стилистичке адаптације. На основу грађе ексцерпиране из општих речника и речника страних речи саставили смо Речник русизама у коме смо помоћу одређених знакова и формула приказали фонолошки, графички, творбени, морфолошки и семантички развој русизама. На ортографском плану уводимо индекс е којим означавамо формирање ортографије на основу комбинације ортографије модела и творбено-морфолошких обележја језика примаоца. Индексима Д0, Д1, Д2 означавамо типове трансдеривације. Новину у лексикографском приказивању промена на семантичком плану представљају двочлане и трочлане комбинације. Монографија је оригинално научно дело јединствено у русистици.

2. (М72=3 бод.) Речи са лексикографском напоменом "русизам" у речницима савременог српскохрватског језика, Одбрањен магистарски рад, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 1996, 303 стр.

Као полазна основа за истраживање послужили су нам радови теоретичара језика у контакту (Е. Хаугена, У. Вајнрајха, Р. Филиповића, М. Сурдучког, А. Стојановића и др.) чије смо принципе језичког посуђивања проверавали, реинтерпретирали и допуњавали. У раду је обухваћено 1089 речи и синтагматских спојева поред којих у ексцерпираним речницима савременог српскохрватског књижевног језика и речницима страних речи стоји лексикографска напомена (квалификатор) рус. Досадашња истраживања посматрала су процес посредног језичког посуђивања на четири нивоа: на фонолошком, морфолошком, семантичком и лексичком. У раду смо процес посредног језичког посуђивања посматрали са фонолошког, творбеног, морфолошког, семантичког и лексичко-стилистичког аспекта. У оквиру творбене адаптације увели смо појам трансдеривација, у оквиру других нивоа и појмове трансморфологизација и транссемантизација.

3. (М71=6 бод.) Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима, Одбрањена докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2002, 851 стр.

Комисија за преглед и оцену докторске дисертације (академик Предраг Пипер, проф. др Богољуб Станковић, проф. др Мирослав Николић и научни саветник др Стана Ристић), између осталог, закључила је следеће: "У теоријском погледу дисертација Јована Ајдуковића представља несумљив допринос лингвистичкој контактологији, и у том погледу њен значај превазилази границе славистике. Он се огледа првенствено у томе што је у дисертацији предложен развијен, сложен и доста конзистентан појмовно-терминолошки апарат лингвистичке контактологије којом су обухваћене скоро све њене проблемске области и каквог до дисертације Јована Ајдуковића није било. Метајезик лингвистичке контактологије коју Јован Ајдуковић предлаже не прекида са већ постојећом традицијом у датој области него је критички допуњује и наставља. Истовремено тај метајезик је примењен на анализу и опис врло обимне и разноврсне језичке грађе, како у монографском делу дисертације тако и у њеном лексикографском делу, чиме је на доста убедљив начин остварен спој теорије и праксе".

4. (М42=5 бод.) Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Фото Футура, Београд, 2004, 364 стр. (ISBN 86-83691-06-3)

Монографија је резултат нашег дванаестогодишњег рада на научно-истраживачком пројекту „Словенски језици у контакту са руским језиком“. У овој студији проучавали смо адаптацију маркираних лексичких русизама у појединим српским, хрватским, македонским, бугарским, словеначким, чешким, пољским и словачким дескриптивним речницима и научним делима, односно интересовале су нас различите адаптивне стратегије кроз које пролазе русизми с обзиром на свој фонетски, морфолошки, творбени састав, лексички садржај, стилистичке и синтаксичке могућности. Предмет анализе су контактолошки обележене фонеме, морфеме и речи, али и јединице поднивоа као што су граматички облици, основни облици речи и творбени типови. У ширем смислу предмет овога истраживања је утицај руског језика на испитиване словенске језике. У књизи смо изложили периодизацију руског лексичког утицаја на испитиване словенске језике. Највећи руски утицај забележен је у XVIII и XIX веку, затим после Октобарске револуције и Другог светског рата. У истраживању смо применили два основна методолошка поступка: (1) реинтерпретацију контактолошких појмова и (2) иновацију теорије. Анализа релевантне литературе је показала да се русизми углавном не проучавају на системски начин. У многим радовима недостају контактолошка теорија и методе, а понегде и корпус. Оваква ситуација је последица недовољне развијености лингвистичке контактологије, али и утицаја етимологије као гране лингвистике која се традиционално бави пореклом речи. На корпусу од 15.223 модела и русизама у осам словенских језика иновирали смо и реинтерпретирали Вајнрајх-Хауген-Филиповићеву и нашу теорију језика у контакту из 1997. године. Теоријски део истраживања из прве фазе допунили смо новим лингвистичким нивоима и новим контактолошким процесима. Утврдили смо да су за процесе језичког контакта од значаја (1) типологија лингвистичких структура, (2) когнитивни, (3) комуникативно-прагматички и (4) социолингвистички фактори. Природу русизама одређује руски као лингвистички и екстралингвистички доминантни језик. У монографији дефинишемо или редефинишемо основне контактолошке појмове из угла (1) теорије трансфера која је у науци преовлађујућа теорија и (2) наше теорије активације и пресликавања којом по први пут увoдимо когнитивни аспект у проучавање русизама. Према теорији активације и пресликавања адаптација је процес активирања латентних места или попуњавање празних места у систему језика примаоца под притиском елемената језика даваоца према одређеним правилима. Когнитивни аспект је присутан у свим ситуацијама у којима долази до актуелизације неког знања. Према теорији активације и пресликавања русизам је реч која садржи најмање једну самосталну контактему насталу пресликавањем руског модела и/или унутрашњом активизацијом језика примаоца под доминантним руским утицајем. На исти начин дефинишемо и појам изам. Значајну иновацију у нашој контактолошкој теорији представља појам контактема. Контактема је активирана и/или пресликана језичка јединица или класа доминантног језика даваоца у језику примаоцу на одређеном језичком нивоу. На фонетском нивоу контактеме су гласови, слогови, речи, искази, акценат у свим његовим видовима и интонација, док су на другим нивоима и поднивоима то фонеме, графеме, морфеме, речи, грамеме, семе итд. Класу представљају скупови фонема у одређеном положају у речи и редоследу јављања. Контактема је сваки контактолошки обележени елеменат језика примаоца иза којег стоји контактолошки когнитивни смисао, неко знање и информација. У монограграфији разликујемо следеће врсте контактема: контактофонему (нпр. срп. <a>, <g>, <i>, <t>, <k>, <a>), контактoграфему (уп. срп. агитка и рус.агитка), контактему акцента (нпр. акценат на последњем слогу у речи гудок ), контактему дистрибуције (нпр. мљ у срп. Кремљ), творбену контактему (нпр. - шчик у срп. натуршчик), контактограмему (нпр. род именица), контактосему (срп. Кош2 – шатор; место са разапетим шатором као боравиште војске, табор код запорошких козака), контактостилему (срп. безобразије), контактосинтаксему (нпр. срп. беспокојити + акуз.). Контактему на лексичком нивоу зовемо лексички изам (нпр. русизам, англицизам, турцизам). Лингвистичку контактологију интересује корелација која постоји између одређене контактне ситуације и језичке јединице која се у њој остварује. На сваком језичком нивоу спој између контактне ситуације и одговарајуће језичке јединице доводи до образовања различитих врста контактема.

5. (М42=5) Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика, Фото Футура, Београд, 2004, 771 стр. (ISBN 86-83691-11-X)

На основу теорије изложене у књизи Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама израдили смо Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика (скраћ. Речник) - капитално научно дело јединствено у славистичком свету (али и шире). Концепција Речника одражава тренутни ниво развоја Филиповићеве (загребачке) и наше (београдске) школе контактолошке лексикографије. Овај речник показује степен адаптације лексичких русизама према методологији, коју смо разрадили у нашој контактолошкој теорији. За разлику од контактолошког речника идентификације у коме се презентује грађа на основу које се дискутује и изводе закључци везани за адаптацију, идентификацију и класификацију изама, ово лексикографско дело приказује степен адаптације лексичких русизама на готово свим језичким нивоима. У њему се не даје етимолошка реконструкција првобитних облика и значења речи, већ се излаже лингвистички опис доминантног утицаја руског језика на српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки, словачки, чешки и пољски језик. На појаву русизама пре свега утичу социолингвистички фактори (на пример, културни, политички, економски, војни и други фактори), али и типолошка сродност језика у контакту, когнитивни и комуникативно-прагматички фактори. Грађу за Речник ексцерпирали смо из лексикографских извора појединих савремених јужнословенских и западнословенских књижевних језика, али и из научних радова, књига или спискова речи. Реч је о изворима у којима су лексеме потврђене као русизми. У Речнику смо обрадили 1225 српских русизама, 496 хрватских русизама, 437 словеначких русизама, 1415 македонских русизама, 3802 бугарска русизма, 513 словачких русизама, 504 чешка русизма и 505 пољска русизма. Истраживањем нисмо обухватили све постојеће лексикографске изворе, нити смо у Речник због ограниченог обима могли уврстити све квалификоване русизме. Укупно смо обрадили 8897 русизама којима одговарају 6527 руских модела. У оба корпуса анализирали смо 15.424 лексеме. При састављању Речника држали смо се принципа контактолошке идентификације русизама изнетих у Теорији. Речнички чланак Контактолошког речника састоји се из пет делова. Русизму су посвећени први, трећи, четврти и делимично пети део, док руском моделу - други и делимично пети речнички део.

6. (M42=5) Огледи из лингвистике и поетике, Фото Футура, Београд, 2004, 158 стр. (ISBN 86-83691-13-6)

У овој књизи сакупљени су наши до сада необјављени радови написани у периоду од 1986. до 1991. године. Стручној и научној јавности смо их представили на скуповима, славистичким вечерима или предавањима. Графофонетску методу промовисали смо широј јавности 1986. године на септембарском Научном састанку слависта у Вукове дане. У дискусији после прочитаних реферата говорили смо о могућности утврђивања нивоа еквивалентности руских превода и оригинала "Хасанагинице". Овај рад, на жалост, нисмо у целини сачували. Касније смо графофонетску методу на различитим примерима представили на часовима теорије превођења код др Миодрага Сибиновића, као и на вечери посвећеној стваралаштву Сергеја Јесењина одржаној 20. децембра 1990. године на Филолошком факултету у Београду. О звуковној организацији Пастернакове песме "Дефиниција поезије" говорили смо 20. априла 1990. године на јавном часу др Миле Стојнић посвећеном стваралаштву Бориса Пастернака. Радови из творбе речи и фразеологије настали су под руководством др Милане Радић-Дугоњић и др Предрага Пипера. Рад о лингвистичкој терминологији је део нашег ширег истраживања. Чланци из методике наставе руског језика написани су на основу двогодишњег искуства у раду секције за руски језик и књижевност Гимназије "Вера Благојевић" у Шапцу. Одломке из тих радова прочитали смо 1991. године на јануарском скупу слависта. Садржај књиге: Анализа једне Пушкинове и Јесењинове песме графофонетском методом 7-19; Анализа г-методом песме С. Јесењина "До виђења, друже мој, до виђења" и поеме "Црни човек" 20-25; Теоријске поставке графофонетске методе 26-40; Метод структурне еквивалентности у превођењу са руског на српски језик 41-46; Неке карактеристике звуковне организације Пастернакове песме "Дефиниција поезије" 47-58; Прилог анализи Љермонтовљеве песме "Растали смо се, али твој портрет" 59-63; Дериватолошке законитости микро- и макроструктуре 67-75; Фреквентност савремених творбених процеса у руском језику 76-107; Руске пословице о језику и говору 111-122; Лингвистичка терминологија у општим руско-српскохрватским речницима 123-135; Улога секције у настави руског језика 139-152; О компјутерској настави руског језика 153-157; Белешка 158

7. Хрестоматија руских текстова за студенте правне струке, Фото Футура, Београд, 2004, 152 стр. (ISBN 86-83691-09-8)

Хрестоматија руских текстова намењена је студентима правне струке. Она садржи текстове из различитих области права (људских права, међународног права, грађанског права, банкарског права, кривичног права итд.), као и текстове из руске књижевности и културе. Оригинални руски текстови углавном се дају у скраћеном и адаптираном облику. Подаци о аутору или извору налазе се на крају текста. Дијалози су дати према књизи "Игровые задания. Книга для учащегося, М." Стручни текстови прилагођени су студентима са средњошколским знањем руског језика. С обзиром да се руски језик на Правном и сродним факултетима полаже у току студија, претпостављамо да је студент већ ушао у правну терминологију. Текстови су различите дужине па се студентима који боље владају руским језиком на вежбањима може давати дужи текст, док је онима који руским слабије владају намењен краћи. Хрестоматија садржи материјал за једногодишњу наставу. Испод основног стручног текста налазе се тумачења одређених речи и израза. Затим следе текст за превод са српског на руски и дијалози који одражавају реалну комуникативну ситуацију у оквиру једне теме. Тако је, примера ради, тема "Тактики и стереотипы общения" представљена са тринаест кратких дијалога. Свака лекција се завршава шаљивим текстом. Хрестоматија је снабдевена списком правних термина на руском језику. Он ће добро доћи студентима на часовима превођења са српског или у писању реферата на одређену правну тему.

8. Лингвистичка терминологија у општим руско-српскохрватским речницима, Филолошки факултет, одбрањен дипломски (master) рад у рукопису, Београд, 1991.

Анализа лингвистичке терминологијe у руско-српскохрватским речницима у редакцији Б. Станковића и Р. Пољанеца. У додатку је дат речник руске лингвистичке терминологије.

9. (M43=3) Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, 151 стр. (ISBN 978-86-83691-33-3)

У овој књизи сакупљени су биобиблиографски подаци о аутору за период од 1. јануара 1985. до 9. јануара 2008. године, необјављене рецензије, неколико приказа из пера домаћих и страних слависта, као и три Power Point презентације са међународних научних конференција на Рабу, у Херцег Новом и Темишвару, и са предавања на универзитетима у Бечу, Грацу и Варшави.

10. (M43=3) Балканска русистика. Први балкански славистички академски информационо-комуникациони систем. Београд: Фото Футура, 2008, 400 стр. (ISBN 978-86-83691-35-7)

Ова књига написана је на основу предавања која смо одржали на Варшавском универзитету 2006. године и реферата са међународних конференција у Москви (2004), Београду (2006) и Темишвару (2007). Њоме желимо да обележимо пет година рада интернет портала „Балканская русистика“, али и да оставимо у монографском облику писано сведочанство о постојању првог балканског, славистичког и академског информационо-комуникационог система. Овом књигом се по први пут у српску русистику уводе нове информационо-комуникационе технологије као предмет научног интересовања. Књига је написана са циљем да пружи теоријску и библиографску подршку пројекту. Осим тога, „Балканска русистика“ је практична апликација прилагођена нашем основном пројекту „Језички кодови у контакту“ у коме се, између осталог, бавимо управљањем механизмима ширења и ограничавања руског утицаја. Ради бољег разумевања концептуалне основе интернет портала „Балканска русистика“ у првом делу књиге објашњавамо појмове електронско учење, веб презентација, виртуелна библиотека, интернет претраживач и информационо-комуникациони систем, док у другом делу разматрамо архитектуру и онтологију портала, анализирамо његову садржину и начин каталогизације. У трећем делу на ретроспективан начин дајемо комплетан каталошки описан садржај истоименог часописа. Четврти део књиге садржи сто деведесет и девет слајдова урађених у програму Power Point којима илуструјемо најважније делове портала.

11. (M42=5) Контактолошки речник словенских језика: речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем. Том 1, А-В, Београд, Фото Футура, 2010, 413 стр. (ISBN 978-86-83691-39-5)

У први том КРСЈ унели смо 1716 контактолексемa под доминантним руским утицајем и 1666 модела. Међутим, иако је број бугарских контактолексема под руским утицајем далеко већи, ми смо морали ограничити обим речника. Структура КРСЈ је сложенија од стуктуре огледне свеске (2004). Као прво, у КРСЈ је заступљено неколико хиљада контактолексема и њихових модела више него у огледној свесци. Као друго, у КРСЈ литературу чини 136 извора, док у огледној свесци 25. Као треће, новину у КРСЈ представљају ознаке за трансакцентуацију, трансконцептуализацију именичких контактолексема и транссинтаксизацију рекције глагола. Као четврто, уз многе контактолексеме дајемо транссемантизацију из два или више извора. Као пето, КРСЈ пружа увид у историјску транссемантизацију јер смо користили речнике руског језика XI-XVII и XVIII века. Као шесто, уз многе контактолексеме наводимо контактолошке синониме из нашег корпуса. Са даљом изградњом корпуса повећаће се и број контактолошких синонима. Као седмо, у речнику са ^<1,2,3> означавамо контактолошке хомониме. Као осмо, КРСЈ бележи доње фреквенције контактолексема према НКРЈ и БНК. Због техничких ограничења базе БНК online максималан број потврда у оба језика могао је да буде 30. Уколико је у НКРЈ број потврда већи од 30, онда смо испред броја стављали знак +. Oзнаком ^х упозоравали смо на неразрешену хомонимију. Као девето, по потреби смо у петом делу речничког чланка давали изговор модела према ОС. И као десето, типологију адаптације у КРСЈ ускладили смо са најновијим иновацијама у нашој теорији.

12. (M42=5) Контактолошки речник словенских језика: речник адаптације бугарских контактолексема под руским утицајем. Том 2, Г-Е, Београд, Фото Футура, 2011, 420 стр. (ISBN 978-86-83691-45-6)

У другом тому „Контактолошког речника словенских језика“ на формалан начин представљена је трансграфематизација, трансакцентуација, трансфонемизација, трансдеривација, трансморфемизација, трансморфологизација, транссемантизација, лексичко-стилистичка адаптација, трaнсконцептуализација, транссинтаксизација и укупна адаптација 1574 бугарске контактолексеме под руским утицајем и 1528 руских модела на слова Г, Д и Е према теорији адаптације која је изложена у монографији „Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама“ (Ајдуковић 2004), као и у другим радовима аутора ове књиге.

Б. Радови (реферати, чланци, прикази, презентације):

13. (M53=1) “Превођење у систему масовне комуникације, процеси превођења и два фундаментална модела превођења”, Самоуправна школа, С. Митровица, 1985, 1: 59-65.

У раду говоримо о два процеса превођења под називом декасилабични низ и интермедијарни низ и приказујемо два фундаментална модела превођења.

14. (M53=1) “Нивои еквивалентности у превођењу, Зборник реферата и саопштења 16/3, Научни састанак слависта у Вукове дане, 10-14.9.1986., Београд, 1987”, Преводилац, Београд, 1988, 1: 33-36.

Приказ зборника реферата и саопштења са Научног састанка слависта у Вукове дане.

15. (M53=1) “Нови приручници за наставнике руског језика”, Самоуправна школа, Сремска Митровица, 1989, 2: 51-53.

Приказ пет приручника за наставнике руског језика.

16. (M53=1) “Вукове пословице о језику и говору”, Школски час за српскохрватски језик, Београд, 1989, 4: 85-88.

Пословице о језику и говору које је прикупио Вук Стефановић Караџић, а односе се на појмове језик, говор и реч, анализирамо са семантичког аспекта.

17. (M53=1) “О филолошкој секцији”, Школски час за српскохрватски језик, Београд, 1990, 4: 68-71.

Секција као ваннаставна активност представља продужени вид часа и у функцији је наставног процеса. У раду говоримо о површинској и дубинској активности секције.

18. (M53=1) “Примена микролингвистичке анализе на примеру приповетке А. П. Чехова ‘Чиновникова смрт”, Школски час за српскохрватски језик, Београд,1990, 5: 43-46.

Језичко-стилистичка анализа приповетке А. П. Чехова "Чиновникова смрт".

19. (M53=1) “Сибирске обредне свадбене песме у поређењу са нашим”, Школски час за српскохрватски језик, Београд, 1992, 2: 54-61.

Особености сибирских обредних свадбених песама анализирамо кроз приказ самих обреда у свадбеном ритуалу.

20. (M33=1) “Слова с лексикографической пометой русизм в словарях современного сербскохорватского литературного языка”, IV Международный симпозиум "Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков", Сборник докладов, Белград, 1996: 340-346.

Исследование, проведенное нами, показало, что русские слова в фонологическом уровне чаще всего адаптируется в сербскохорватском языке путем свободной трансфонемизацией, на словообразовательном уровне нулевой трансдеривацией, на морфологическом и семантическом уровнях - нулевой трансморфемизацией и частичной транссемантизацией. Лексико-стилистический анализ показал, что более чем 36% русизмов относится к устаревшей лексике.

21. (M52=2) “Русизми и њихова обрада у речницима јужнословенских и западнословенских језика”, Славистика ІІ, Београд, 1998: 157-161.

У раду се на материјалу седамнаест речника савремених јужнословенских и западнословенских језика дају основне разлике у обради русизама.

22. (M33=1) “Лингвистика језичких контаката и настава руског језика", Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, Зборник реферата, Београд, 1998: 614-617.

Лингвистика језичких контаката може бити посебна и општа. Посебна лингвистика језичких контаката се бави монолатералним (иде од једног језика ка другом), билатералним (у оба смера) или мултилатералним језичким контактима (повезивања више језика и праваца истраживања). Општа лингвистика језичких контаката анализира податке добијене од низа посебних контактних лингвистика и изводи закључке од општег значаја за укупну лингвистику. Час руског језика представља у контактолошком смислу ситуацију у којој се остварују процеси непосредног и посредног посуђивања. Непосредно посуђивање може бити само директно и остварује се у контакту између наставника и ученика, док посредно, с обзиром на медиј, може бити визуелно, аудитивно или мултимедијално. Као посредник у језичком контакту може да иступи и неки други језик.

23. (M51=3) “Међународни научни скуп: Допринос Блажа Конеског македонској култури”, Зборник Матице српске за славистику 54-55, Нови Сад, 1999: 301-303

Приказ међународног научног скупа посвећеног животу и делу Блажа Конеског.

24. (M34=0,5) “Об определении понятия русизм в современной лингвистике: на материале словарей сербского, македонского и болгарского языков”, ІХ Mеждународный конгресс преподавателей русского языка и литературы, Сборник тезисов, Братислава,1999:12.

У раду дефинишемо појам русизам у словенским језицима.

25. (M52=2) “Концепт речника русизама у српском и македонском језику”, Славистика ІІІ, Београд, 1999: 206-213.

Под контактолошким речницима подразумевамо речника "изама" чији је материјал резултат језичког контакта, припада једном или више језика и обрађен је према методологији разрађеној у теорији језика у контакту. Контактолошки речници нису етимолошки речници јер не дају историјску етимологију речи. Они посматрају изме као производ језичког позајмљивања и пажњу усмеравају на проблем адаптације са становишта теорије језика у контакту која питање етимологије речи посматра као почетни корак у истраживању језичких контаката. Иновацију у овом раду представља подела контактолошких речника на речнике идентификације и речнике адаптације. Проширена концепција речника русизама обухвата уношење преводних еквивалената из других словенских језика, затим маркирање непренесених значења модела, као и илустровање примерима сваког од значења.

26. (M51=3) “О дефиницији појма русизам на материјалу речника српског, македонског и бугарског језика”, Зборник Матице српске за славистику 56-57, Нови Сад, 1999: 123-128.; Пројекат Растко, http://www.rastko.org.yu/filologija/zmss/arhiva/56-57/jovan_ ajdukovic.pdf

У овом раду дајемо допуњену дефиницију појма русизам. Под појмом русизам у ширем смислу подразумевамо основну и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског прекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну.

27. (M51=3) “ІХ конгресс МАПРЈАЛ-а: руски језик, књижевност и култура на граници векова”, Зборник Матице српске за славистику 56-57, Нови Сад, 1999: 221-224.

Извештај са конгреса МАПРЈАЛ-а у Братислави.

28. (M52=2) “Допринос српске контактологије последње деценије XX века проучавању русизама у јужнословенским језицима”, Славистика IV, Београд, 2000: 204-211.

На научном скупу "Бугарски језик у XX в." децембра 1999. г. у Софији предложили смо да се термин етимолошки квалификатор замени бољим термином контактолошки квалификатор. Овим новим термином истиче се неетимолошки карактер речника, етимолошки коментар представља први корак у контактолошкој анализи, а изми постаје предмет изучавања контактологије. У контактолошком речнику адаптације примењују су основна начела по којима се проводи адаптација изама (порекло, развој, значење), док су типови адаптације одређују на основу два водећа принципа. Према првом - тип укупне адаптације русизама одеђује се на основу највишег нивоа адаптације, док према другом - тип адаптације русизма одређује се на основу тростепене формално-семантичке подударности са моделом, а која може бити нулта, делимична и слободна. Бугарска концепција речника русизама изложена на симпозијуму 1999. г обогаћена је подацима о лексичко-стилистичкој, синтаксичкој и укупној адаптацији, затим подацима о трансморфологизацији, акценту, броју значења, а садржај одељка "остали подаци" се значајно увећава.

29. (M33=1) "О первичной, вторичной и третичной адаптации русизмов в сербском, болгарском и македонском языках", V Международный симпозиум "Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков", Сборник докладов, Белград-Ниш, 2000: 104-110.

Две појаве представљају иновацију у раду. Прво, уводимо појам терцијарна адаптација којим актуализујемо питање посредног посуђивања и улогу модела као језика посредника. Друго, указујемо на чињеницу да реплика у току примарне или примарно-терцијарне трансдеривације преузима творбену мотивисаност модела, и да се реплика у каснијој фази, односно у току секундарне или секундарно-терцијарне адаптације, укључује у творбени систем језика примаоца у складу са местом које заузима у творбеном гнезду. Под понятием первичная адаптация понимаем адаптацию русизмов в двуязычной среде, принадлежавших исконно русской лексике, вследствие чего модель переходит в компромиссную реплику и реплику. Под понятием вторичная адаптация подразумеваем дальнейшую интеграцию русизмов в одноязычной среде с помощью лингвистических средств языка-адресата. Под понятием третичная адаптация понимаем адаптацию русизмов в двуязычной среде, заимствованных русским языком из другого языка или заимствованных из русского языка через языки-посредники.

30. (M23=4) “О контактологическом определении понятия русизм: на материале словарей сербского, македонского и болгарского языков”, Съпоставително езикознание, XXV, 2000, 1: 140-146, София

Под појмом русизам у ширем смислу подразумевамо основну и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну. Под појмом русизам у ужем смислу подразумевамо основну или изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла.

31. (M23=4) “О контактологическом словаре русизмов в польском, словацком и чешском языках” Studia Russica XVIII, Budapest, 2000: 13-17.;

У раду се по први пут износи подела трансфонемизације на дванаест подтипова: Ф1/1, Ф1/2, Ф1/3, Ф1/4, Ф2/1, Ф2/2, Ф2/3, Ф2/4, Ф3/1, Ф3/2, Ф3/3, Ф3/4. У монографији из 1997. спомињемо само три типа трансфонемизације.

32. (M34=0,5) “О контактологическом словаре русизмов в польском, словацком и чешском языках”, Hungaro-Baltoslavica 2000, "Языки в Великом княжестве Литовском и странах современной Центральной и Восточной Европы: миграция слов, выражений и идей", Сборник тезисов, Budapest, 2000: 37.

Рад саопштен на скупу Hungaro-Baltoslavica 2000, штампан у изводу. О структури контактолошког речника русизама у пољском, словачком и чешком језику.

33. (M34=0,5) "О научном проекте 'Русизмы в южнославянских и западнославянских литературных языках согласно квалификаторам в лексикографических источниках", І Международный конгресс русистов-исследователей, "Русский язык: исторические судьбы и современность", 13-16. марта 2001, Сборник тезисов, Москва, МГУ, Москва, 2001: 294; Сајт конгреса, http://www.philol.msu.ru/~rlc2001/abstract/files/sociolingv.doc

У центру пажње рада су теорија адаптације русизама, дефиниције појмова русизам и језик посредник и структура контактолошког речника адаптације.

34. (M52=2) "О појму 'русизам' из угла теорије о три врсте контактолошке адаптације", Славистика V, Београд, 2001: 71-79.

У оквиру делимичног типа трансдеривације по први пут разликујемо два подтипа. Првом делимичном трансдеривацијом (Д1/1) адаптирани су русизми који су од модела наследили различите творбене основе а исте творбене морфеме. Другу делимичну трансдеривацију (Д1/2) карактерише трансфер из модела у реплику исте творбене основе и различите творбене морфеме. У раду издвајамо два типа примарне и секундарне адаптације: примарно-терцијарну и секундарно-терцијарну адаптацију. Лексеме које су у речницима означене контактолошким квалификатором није правилно називати страним речима. Њих дефинишемо као изме, а изми могу бити страна реч, туђица или посуђеница. Лексеме које нису у речницима означене контактолошким квалификатором могу бити изми под условом да су производ језичког контакта. Подела на домаће и стране речи није контактолошки заснована, већ углавном психолингвистички. Три су главна критеријума за одређивање контактолошког квалификатора: (1) постојање билингвалне ситуације као доказ да је језички контакт извршен, затим (2) уочавање лингвистичке интерференције двају језика која резултира импортацијом или супституцијом елемената и трећи (3) критеријум представља појава интегрисаних елемената као потпуно адаптираних посуђеница. Другим речима задатак лексикографа је да утврди који језици се налазе у контакту, на ком месту и у ком времену се одиграва језички контакт, да ли је дошло до интерференције и шта се збило са лексемом после интеграције.

35. (M33=1) "Типы трансдериваций русизмов в контактологическом словаре", Международный симпозиум "Лингвистическое и культурное разнообразие - фактор европейского развития", Сборник докладов, Бухарест, 2001: 45-52.

У овом чланку предложили смо нову типологију трансдеривације или творбене адапације русизама. Разликујемо нулту (Д0), прву делимичну (Д1/1), другу делимичну (Д1/2) и слободну трансдеривацију (Д2).

36. (M53=1) "Јован Ајдуковић, О пројекту Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским језицима према квалификатору у лексикографским изворима", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд. Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=172

У оквиру презентације пројекта "Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима" наводе се следећи подаци: име и презиме аутора пројекта, контакт, образовање, публикације, основна интересовања, опис пројекта у току.

37. (M53=1) "Најновији радови у хрватској контактологији", Лингвистичке актуелности IV, Институт за српски језик САНУ, Београд. Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=176

У раду су синтетизовани резултати најновијих истраживања загребачких контактолога Рудолфа Филиповића, Антице Менац и Жељке Финк.

38. "Социолингвистичка конференција у Софији", Лингвистичке актуелности IV, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=166

Приказ социолингвистичке конференције у Софији.

39. "Балто-словенска конференција у Будимпешти", Лингвистичке актуелности IV, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=170

Приказ балто-словенске конференције у Будимпешти.

40. "Конференција посвећена В. И. Даљу у Софији", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 5, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=201

Информација о конференцији посвећеној В. И. Даљу у Софији.

41. "Међународни конгрес Русский язык: исторические судьбы и современность, МГУ, Москва 13-16 марта 2001", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 5, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=202

Информација о темама међународног русистичког конгреса у Москви.

42. (M53=1) "Suvremena lingvistika, 47-48, ZLFF, Zagreb, 1999", Лингвистичке актуелности VI, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 6, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=248

Приказ часописа Сувремена лингвистика.

43. "VIII међународна летња школа когнитивне лингвистике", Лингвистичке акту-елности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 6, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=231

Информација о међународној летњој школи когнитивне лингвистике.

44. (M53=1) "Речник српско-пољских међујезичких паронима", Лингвистичке актуелности, VI, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 7, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=269

Приказ Речника српско-пољских међујезичких паронима.

45. (M53=1) "Међународна конференција у Букурешту", Лингвистичке актуелности, VII-VIII, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2002, Број 8/9, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=290

Приказ међународне конференције у Букурешту.

46. (M52=2) "Контактолошки принципи идентификације русизама у лексикографским изворима", Славистика, VI, Београд, 2002: 108-115.

У раду се разматра природа квалификатора контакта, начини маркирања лексема и износе основни принципи квалификовања лексема као русизми. Издвојили смо шест основних принципа контактолошке идентификације русизама.

47. (M14=4) "О понятии "язык-посредник" на материале словарей сербского, болгарского и македонского языках", Проблеми на социолингвистиката, бр. 7, Международно социолингвистическо дружество, София, 2002: 178-181.

У овом раду смо по први пут комплексно дефинисали појам језик посредник. Язык-посредник - это (1) язык-источник, выступающий в непосредственных межъязыковых контактах в качестве языка-медиатора интернациональной и конвергентной (старославянской, церковнославянской) лексики. В случае опосредованного заимствования - (2) это язык-трансмиттер между экстралингвистически доминирующим языком-первоисточником либо языком-медиатором и языком-адресатом.

48. (M14=4) "Концепция контактологического словаря адаптации русизмов в славянских языках", Слов'янський збiрник, випуск IX, Одеса, 2003: 85-92.

У раду се износи концепција контактолошког речника адаптације русизама у словенским језицима. Речнички чланак се састоји из пет делова. Први, трећи, делом четврти и пети део говоре о русизму, док други и делом четврти говоре о руском моделу.

49. (M51=3) "О појму контактостилема", Стил, 2, Књижевна задруга Бањалука, Удружење књижевника Србије, Београд 2003: 331-337.

У раду дефинишемо појам контактостилема и говоримо о три типа лексичко-стилистичке адаптације русизама.

50. (M52=2) "Контактема - основна јединица лингвистичке контактологије", Славистика, VIІ, Београд, 2003, 74-84; Пројекат Растко, http://www.rastko.org.yu/rastkoru/jezik/ jajdukovic/jajdukovic-kontaktema_c.pdf

У раду се дефинише појам контактема са становишта теорије активације и пресликавања и даје њена типологија.

51. (M33=1) "О контактолошком речнику адаптације русизама у бугарском језику", Научна конференција "Бугарски језик у ХХ веку", Пројекат Растко, 2003, http://www.rastko.org.yu/rastko-bg/jezik/jajdukovic-kontakt.php

Контактолошки речник адаптације русизама у бугарском језику састоји се из пет делова. Три дела говоре о бугарском русизму, два о руском моделу.

52. (M53=1) "Włodzimierz Pianka, Emil Tokarz. Gramatyka konfrontatywna języków słowiańskich. Tom 1, Śląsk, Katowice 2000", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2003, 11, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=382

Приказ књиге Конфронтативна граматика словенских језика.

53. (M53=1) "Нови интернет сајт: www.russian.iztok.net", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Београд, Година 2003, Број 11, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=372

Информација о новопокренутом интернет порталу Балканска русистика, првом такве врсте у славистичком свету комуникацијско-информационом систему из русистике.

54. "Први број међународног часописа Стил", Књижевне новине, бр. 1084-1087, 15. јун-15. август, Београд, 2003: 17.

Први број "Стила" на преко четрсто тридесет страница доноси двадесет и осам радова, пет приказа књига, белешку о књигама, белешку о сарадницима и упутство за будуће ауторе.

55. (M52=2) "Извештај о раду на пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком", Славистика, VIII, Београд, 2004: 392-398.

Рад на пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком" започели смо 1992. године и он се за сада одвија у три фазе. Резултате рада у првој фази објавили смо у монографији "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник" (1997). Резултате рада у другој фази представили смо у монографији "Ув