Homepage

Биографија и библиографија др Јована Ајдуковића

Материјал је доступан на интернету: www.ptt.rs/korisnici/j/o/joralbgd

Датум последње промене: 24.2.2010.

Рођен сам 10. јануара 1968. године у Новом Саду.

Адреса:

Гандијева 135/42, 11070 Нови Београд

Електронска пошта:

joralbgd@ptt.rs и ajdukovic@mail.ru

Интернет презентација:

http://www.ptt.rs/korisnici/j/o/joralbgd

WikipediA - The Free Encyclopedia

http://en.wikipedia.org/wiki/Jovan_Ajduković

Образовање:

· (1991) професор руског језика и књижевности (Филолошки факултет Универзитета у Београду) - средња оцена на студијама - 9,20; оцена на дипломском испиту - 10;

· власник лиценце за обављање послова наставника;

· (1996) 28. јуна 1996. магистрирао сам на теми „Речи са лексикографском напоменом 'русизам' у речницима савременог српскохрватског језика“ (Филолошки факултет Универзитета у Београду);

· (2003) 12. јуна 2003. год. докторирао сам на теми „Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима“ (Филолошки факултет Универзитета у Београду).

Стипендије/Награде:

· (1991-1993) стипендија Министарства просвете Републике Србије (постдипломске студије);

· стипендија федералног Министарства просвете, науке и културе Републике Аустрије за једномесечне постдокторске студије у Институту за славистику Бечког универзитета (у академској 2004/2005. години);

· (2005) једнократна подршка Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије за путне трошкове на једномесечно усавршавање у Институту за славистику Бечког универзитета (април 2005);

· (2005) предложен за Награду града Београда за 2004. годину у области друштвених и хуманистичких наука за дело "Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика" (www.russian.slavica.org/article1162.html);

· (2006) предложен за Награду града Београда за 2005. годину у области образовања за развој образовног интернет портала "Балканска русистика" (http://www.russian.slavica.org/article2324.html).

Учешће у пројектима:

· (1992-2010) "Словенски језици у контакту са руским језиком" (Универзитет у Београду) [приказ пројекта у часопису Института за српски језик САНУ: http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=172]. Пројекат сам представио на лингвистичкој трибини Института за српски језик САНУ у згради САНУ 25. октобра 2000. год. О пројекту сам говорио 23. фебруара 2003. год. на Другом програму Радиo Београда.

· (2000) "Речник српскохрватског књижевног и народног језика" - консултант сам за русизме у 16. тому (Институт за српски језик САНУ); консултант сам у "Српском електронском речнику" (http://www.rasprog.com/html/8_0_4_e_recnik_autori_sanu.html)

· (2003) "Съпоставително изследване на езиковите атитюди на Балканите (пилотно проучване)" (Универзитет у Софији; радио сам на анкетирању ученика из Србије). In: Balkanistic Forum, 1+2+3/2006: 224-243.

· (2003) "Асоцијативни речник српског језика" П. Пипера, Р. Драгићевић и М. Стефановић (за потребе пројекта анкетирао сам 80 ученика ТШ "Нови Београд");

· (2003-2005) "Програм реформе средњег стручног образовања" (ВЕТ Центар "Нови Београд". Пројекат финансира ЕУ преко Европске агенције за реконструкцију; радио сам на конципирању модула за образовање одраслих);

· (2005-2006) (М46) "Велики речник страних речи и израза" (Иван Клајн, Милан Шипка, Прометеј, Нови Сад, 2006 [обрадио сам 1036 речи под словом "Г"]);

· (2006-2010) "Кодови руске културе", пројекат бр. 148012 у области основних истраживања Министарства науке Републике Србије (Филолошки факултет у Београду); руководилац сам потпројекта "Језички кодови у контакту: руски утицај";

Руковођење међународним пројектом и рад у међународном часопису:

· (2003-2010) Балканская русистика: www.russian.slavica.org. Ангажован сам на развоју информационог система у области русистике, славистике, лингвистике. „Балканская русистика“ омогућава претраживање информација из 42 филолошке дисциплине. Као уредник успоставио сам сарадњу са колегама из русистичких и славистичких центара у Русији, Бугарској, Србији, Црној Гори, Македонији, Грчкој, Хрватској, Мађарској, Аустрији, САД, Пољској, Турској, Италији, Литванији, Естонији, Немачкој, Украјини, Израелу, Шпанији, Румунији, Данској, Казахстану, Грузији, Јапану и др. (пројекат Катедре за руски језик Софијског универзитета и др Јована Ајдуковића из Београда).

Усавршавање:

· (1991-2003) Лингвистичка контактологија (Филолошки факултет у Београду; научни руководилац: др Предраг Пипер);

· (1991-2003) Лексикологија и лексикографија руског и других словенских језика (Филолошки факултет у Београду, Институт за српски језик САНУ; сарађивао сам са др Мирославом Николићем);

· (2003-2006) Интернет ресурси и технологије (Центар за стручно образовање "Нови Београд" и Програм обнове, развоја и стабилизације Европске уније - CARDS);

· (2003) Школски програм (курикулум): концепција, подршка и имплементација (Министарство просвете и спорта Републике Србије; радни семинар одржан је у Центру "Сава" од 12. до 14. 2. 2003. год.);

· (2003-2006) Грађанско васпитање (Министарство просвете и спорта Србије);

· (2005) Нове технологије у настави. Производња наставних материјала (Министарство просвете и спорта Републике Србије, Центар за стручно образовање "Нови Београд" и Програм обнове, развоја и стабилизације Европске уније - CARDS).

· (2008-2009) Истраживање хуманитарног права (Министарство просвете Републике Србије, Црвени крст Србије и Међународни комитет Црвеног крста);

· (2010) Обавезни акредитовани семинар Министарства просвете Републике Србије и других образовних институција;

Професионалне активности:

· (1991-2005) директор програма "Словенски језици у контакту са руским језиком";

· (2006-2010) истраживач на Филолошком факултету Универзитета у Београду;

· (2003-2010) главни уредник електронског часописа "Балканска русистика" Факултета словенских филологија Универзитета у Софији (до 24.2.2010. уредио сам 10866 радова у области славистике, лингвистике, руске књижевности и културе од укупно 11204 постављена рада или 96,98%; приредио сам 57 изложби фотографија и 140 видео-записа са конференција и конгреса у земљи и иностранству, као и јавних предавања);

· (2003-2010) администратор сајта "Балканска русистика" (сајт је до 24.2.2010. год. имао 11.164.994 посете);

· (2003-2010) модератор форума "Међукултурна лингвистика" и "Дисертације" на интернет порталу "Балканска русистика" (учинио сам јавним више десетина извештаја Научно-наставних већа из Београда, Загреба, Источног Сарајева, Новог Сада и Ниша, а који се тичу наставног и научног живота русистичких и славистичких катедри);

· преводилац са руског и на руски језик (превео сам већи број текстова; преводи песама су штампани крајем осамдесетих година ХХ века у часописима "Венац" и "Школски час");

Сарадња у међународним часописима и зборницима:

· (2007-2010) члан сам Научног савета часописа "Международный журнал российских исследований" (Универзитет у Анкари, Турска), ISSN 1307-3419, www.radtr.net

Учешће у Организационом одбору конференција:

· (2008) члан сам Организационог одбора међународне научне конференције "Cognitive Modeling in Linguistics - 2008", Бечићи, Црна Гора (http://www.russian.slavica.org/article7946.html)

· (2009) члан сам Организационог одбора међународне научне конференције "Cognitive Modeling in Linguistics - 2009", Констанца, Румунија (http://www.russian.slavica.org/article9454.html)

· (2010) члан сам Организационог одбора међународне научне конференције "Cognitive Modeling in Linguistics - 2010", Дубровник, Хрватска (http://www.russian.slavica.org/article11419.html)

Чланство у научним и стручним друштвима:

· члан Славистичког друштва Србије (Београд);

· члан Друштва за примењену лингвистику Србије (Београд);

· члан Међународног удружења за социолингвистику (Софија).

· част ми је известити да ми је 9. марта 2009. године проф. др Маргарита Ивановна Чернишева (ИРЯ РАН, председник Комисије МСК) упутила лични позив путем електронске поште да 25. марта 2009. год. присуствујем заседању Комисије за лексикологију и лексикографију Међународног славистичког комитета на Филолошком факултету МГУ;

Научна и наставна звања:

· (2006) Комисија од три наставника за ужу научну област "Русистика" 16.1.2006. године закључила је (Извештај Изборном већу бр. 324/1, Шумарски факултет Универзитета у Београду) "да др Јован Ајдуковић има докторат филолошких наука, објављене књиге (монографије и друге) из лингвистике и филологије, објављене лингвистичке научне радове у часописима са рецензијом, учествује у научном пројекту на Филолошком факултету, има више лингвистичких радова саопштених на међународним и домаћим научним скуповима. Све га то, сходно чл. 64, став 7 Закона о високом образовању, квалификује за ванредног професора на матичном факултету". <...>

· (2007) Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду покренуло је 25.4.2007. год. поступак за мој избор у научно звање виши научни сарадник (Комисија: др Богољуб Станковић, др Стана Ристић и др Ксенија Кончаревић); <…>

Педагошко искуство:

· (1992-2008) професор руског језика (ТШ "Иво Лола Рибар" Београд, ОШ Шимановци-Деч, ОШ Пећинци, ОШ "Седам секретара СКОЈ-а" Београд, ТШ "Нови Београд" Нови Београд);

· (2003-2010) професор грађанског васпитања (организовао сам радионице на следеће теме: комуникација у групи, односи у групи и заједници; врсте права и односи међу правима; демократија и демократско одлучивање; грађански живот, политика и власт; грађанско и цивилно друштво; грађански активизам; људска права; грађанска иницијатива; улога медија у савременом свету; механизми медијске манипулације) (ТШ "Нови Београд" Нови Београд, Десета београдска гимназија "Михајло Пупин");

· (1994-2010) испитивач и члан испитних Комисија за ванредне кандидате из руског језика и грађанског васпитања (Техничка школа „Нови Београд“);

· (2000-2001) одржао сам у амфитеатру Техничке школе "Нови Београд" два јавна предавања: "Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ" и "Нека актуелна питања српског језика данас".

· (2009-2010) блогер на образовно-васпитном блогу ТШ „Нови Београд“;

Научни консалтинг и мониторинг (избор):

· (2003) на позив Новосибирског државног универзитета званични сам рецензент кандидатске дисертације Јелене Анатољевне Иванове са Катедре за општу и руску лингвистику Новосибирског државног универзитета ("Русская лексика как источник пополнения французского словаря и дискурса ХV-XX вв.: системно-функциональный аспект");

· (2003) Balkan Regional Information Centers for Awareness and Standardization of Linguistic Resources and Tools for Advanced HLT Applications, BALRIC-LING, IST-2000-26454, Sofia University: www.larflast.bas.bg/balric/d7_eval.pdf

· (2004) стручни консултант доц. др Ирини Антанасијевић у изради студијског програма за руски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Нишу;

· (2004) рецензент књиге мр Тање Павловић "Живот и смрт у језику и култури: на српском и руском материјалу", Београд, Чигоја, 2004; консултант ("Поред ментора и консултанта на писању саме дисертације (наведених у Предговору), то су др Светлана Толстој, др Биљана Сикимић и др Јован Ајдуковић", стр. 211). Делови моје рецензије штампани у листу „Данас“ од 12.4.2005. (текст доступан и на сајту knjizara.com) и у листу “Политика“ од 17.2.2005. стр. А16.

· (2004) стручни консултант мр Красимири Петровој са Софијског универзитета око статистичке обраде сајта „Балканская русистика“ за реферат на VI међународном симпозијуму „Проекты по сопоставительному изучению русского и других языков“ (Београд, стр. 220-221);

· (2004) стручни консултант мр Биљани Вићентић са Филолошког факултета у Београду око израде библиографије лингвистичке русистике (имена бугарских русиста);

· (2004) стручни консултант из српске лексикологије др Анке Левин Штајнман са Универзитета у Лајпцигу (To se sada nosi.... Modelexikon);

· (2004) стручни консултант из лексикологије к.ф.н. Д.С. Гањенкову из Института лингвистике РАН у Москви (http://aquamotion.narod.ru/13-Ganenkov.pdf)

· (2005; 2008) стручни консултант из лексичке контактологије у "Речнику савременог српског књижевног језика. Том 1, 2." др Ђорђа Оташевића;

· (2005) стручни консултант из фразеологије магистранту Бојани Кољеншић са Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу;

· (2005-2009) стручни консултант на интернет форуму Филолошког факултета у Београду (на подфорумима за руски језик и књижевност, општу лингвистику, докторске студије и др.) и на форуму "Балканске русистике" (међукултурна лингвистика, дисертације и др.);

· (2006) проф. др Мирољубу Радојковићу са Факултета политичких наука у Београду понудио програм за курс под називом "Политичка лингвистика";

· (2006) стручни консултант из лексикологије докторанту Kristijanu Lewisu из Института за хрватски језик и лингвистику у Загребу;

· (2006) стручни консултант из лексичке контактологије докторанту Ајтјан Делихјусеиновој са Великотрновског универзитета;

· (2006) стручни консултант из лексичке контактологије мр Миливоју Алановићу са Новосадског универзитета и мр Мотоки Номаћи са Токијског универзитета;

· (2006) рецензент часописа Respectus Philologicus Универзитета у Виљнусу за добијање ISI статуса (Thomson Scientific);

· (2007) стручни консултант из лексичке контактологије постдипломцу Вјачеславу Чарском са Одсека за словенску филологију Московског државног универзитета "Ломоносов";

· (2007) стручни консултант из руског језика научном саветнику др Стани Ристић из Института за српски језик САНУ;

· (2007) стручни консултант у области руских лингвистичких ресурса докторанту мр Бојани Милосављевић из Института за српски језик САНУ;

· (2007) стручни консултант мр Тањи Павловић из Београда у вези са писањем средњошколског уџбеника за руски језик;

· (2007) консултант млађем научном сараднику полтавског Института керамологије Националне академије наука Украјине Константину Рахну у вези са српским етнолошким ресурсима;

· (2007) рецензент докторске дисертације доц. Наталије Вадимовне Лабунец са Катедре за општу лингвистику Тјуменског државног универзитета ("Русская географическая терминология в ситуации языкового контакта");

· (2007) стручни консултант доц. др Рајни Драгићевић са Филолошког факултета у Београду у вези са ресурсима из лексичке контактологије (германизми у српском језику);

· (2007) стручни консултант доц. др Жарку Бошњаковићу са Филозофског факултета у Новом Саду у вези са ресурсима из руске социјалне дијалектологије;

· (2007) стручни консултант из руског језика доц. др Софији Мићић са Медицинског факултета Универзитета у Београду;

· (2007) на позив Одеског националног универзитета „И.И. Мечников“ написао сам писмо захвалности поводом 60. година живота професора Катедре опште и словенске лингвистике Николаја Ивановича Зубова;

· (2007) стручни консултант из српске фразеологије проф. др Жељки Финк-Арсовски са Филозофског факултета Загребачког свеучилишта;

· (2008) стручни консултант из лексикографије доц. др Ениси Успенској са Факултета драмских уметности у Београду;

· (2008) стручни консултант из лексичке контактологије г-ђи Слободанки Ћирић са Универзитета у Напољу (италијанизми);

· (2008) стручни консултант из когнитивне лингвистике доц. др Предрагу Мутавџићу са Филолошког факултета у Београду;

· (2008) стручни консултант у "Великом речнику нових и незабележених речи. Том 2." др Ђорђа Оташевића;

· (2008) стручни консултант у области лингвистичких интернет ресурса Ружици Радојчић, магистранту Филолошког факултета у Београду;

· (2008) стручни консултант из контактологије Маји Павловић, магистранту Филолошког факултета у Београду („Русизми у извештајима новинских извештача“);

· (2008) стручни консултант из српске дериватологије проф. др Јану Соколовском са Вроцлавског универзитета (Пољска);

· (2008) стручни консултант студенткињи Драгани Василијевић за семинарски из „Увода у славистику“ (Филолошки факултет у Београду);

· (2009) стручни консултант проф. Кадиши Р. Нургали са Евроазијског националног универзитета из Казахстана у области филолошких информационих ресурса;

· (2009) стручни консултант др Аници Влашић-Анић из Старославенског института у Загребу у вези са једним ћирилским рукописом у Србији;

· (2009) стручни консултант проф. Биљани Бранић из Београдa (интернет ресурси за Међународну олимпијаду средњошколаца из лингвистике);

· (2009) стручни консултант из контактологије докторанту мр Ненаду Томовићу са Филолошког факултета у Београду;

· (2009) пружио помоћ докторанту Саши Иљасову са Педагошког факултета у Одеси (грађа за дисертацију)

· (2009) стручни консултант докторанту Филолошког факултета у Београду мр Ивани Прентовић-Кривокапић из технике научног рада;

Финансијска подршка Министарства науке Србије:

· (2006-2010) Министарство за науку Републике Србије финансира мој рад на пројекту бр. 148012 "Кодови руске културе";

· (2006) Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије финансирало је моје учешће на конференцији "Словенска фразеологија и прагматика" на острву Раб у Хрватској;

· (2003-2004) Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије финансијски је помогло штампање две моје књиге (1135 страна великог формата);

· (2008) Министарство за науку Србије финансирало је моје учешће на конференцијама у Хрватској и Грчкој (аутобуска/возна карта);

· (2009) Организациони одбор конференције „CML–2009“ платио је возну карту „Темишвар – Констанца“ (њиховa иницијативa).

Рецензије/Прикази мојих радова:

· Предраг Пипер (Београд), "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Филолошки преглед, Београд, XXIV, 1997/1-2, 212-216.

<...> Јован Ајдуковић се Русизмима у српскохрватском језику показао као савестан истраживач било да је реч о обради теоријско-методолошких питања предмета његовог рада, о ексцерпцији и обради грађе, о њеној лингвистичкој анализи, или о презентацији добијених резултата. <...>

· Предраг Пипер (Београд), "Српски између великих и малих језика", Београдска књига, Београд, 2003: 266-274; и у другом издању из 2004.

<...> Прву монографију у целини лексикографски идентификованим русизмима у српском (српскохрватском) језику и покушај њихове теоријске интерпретације дао је Јован Ајдуковић (1997) <...>

· Предраг Пипер (Београд), "Уз нове дефиниције русизама", Зборник Матице српске за славистику, 56-57, Нови Сад, 129-132, електронска верзија на интернет порталу "Пројекат Растко": http://www.rastko.org.yu/filologija/zmss/arhiva/56-57/predrag_piper.pdf

<...> Јован Ајдуковић је велики део тог посла обавио утврдивши не само типове адаптације русизама (творбени, морфолошки и др.) него и њихове подтипове, а они су код Ајдуковића најчешће градуелно формулисани (нпр. нулта, делимична или потпуна адаптација).

· Жељка Финк (Загреб), "Rusizmi u srpskom jeziku", Suvremena lingvistika, Hrvatsko filološko društvo, Zagreb, 1999/47-48: 209-212.

<...> Knjiga Jovana Ajdukovića Rusizmi u srpskohrvatskim rečnicima značajan je doprinos kontaktnoj lingvistici. Uzevši u obzir dosadašnja istraživanja na području kontaktologije, autor ih proširuje i dopunjuje poštujući i slijedeći pri tom osobine vlastita korpusa rusizama.

· Жељка Финк (Загреб), "Recenzija knjige Jovana Ajdukovića 'Kontaktološki rečnik'" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 74-75]

<...> Ono što još valja posebno istaći jest činjenica da je J. Ajduković prvi kontaktolog koji je izradio rječnik rusizama ne samo u svom materinskom srpskom jeziku, nego i u još sedam slavenskih jezika. Rječnik je logičan nastavak njegove nedavno objavljene knjige Uvod u leksičku kontaktologiju, Teorija adaptacije rusizama i vrlo je važan za razvoj kontaktologije općenito. <...>

· Жељка Финк (Загреб), "Recenzija znanstvenih radova i doktorske disertacije Jovana Ajdukovića" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 63-64]

<...> Pratim već dulje vrijeme znanstveni rad mr sc. Jovana Ajdukovića vezan za područje kontaktne lingvistike i mogu zaključiti da on predstavlja značajan doprinos kako navedenoj lingvističkoj grani, tako i širem području lingvistike i filologije. Njegov je rad zanimljiv ne samo rusistima već i svim slavistima, lingvistima i filolozima.

· Пенка Филкова и Красимира Петрова (Софија), "Отзыв на научные труды Йована Айдуковича" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 53-55]

<...> В многочисленных публикациях и докладах на различных научных форумах апробированы основные положения диссертационного труда, который является большим творческим достижением Йована Айдуковича. Доклады были выслушаны с интересом и породили дискуссию в аудиторию (Братислава 1999, Белград 2000, Бухарест 2000, София 2001 - мы были непосредственными свидетелями и участниками). Этот труд обогащает научную русистику и способствует ее развитию.

· Рајна Драгићевић (Београд), "Рецензија за књигу мр Јована Ајдуковића 'Увод у лексичку контактологију'" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 65-66]

<...> Ова књига ће значајно обогатити српску лексикологију и србистику уопште, јер опширно описује русизме као слој српске лексике и одређује јачину језичког контакта и утицаја руског језика на наш језик. Од великог значаја за лексикологију је и описан утицај руског језика на друге словенске језике, као и могућност поређења различитих словенских језика према упливу русизама у њих. <...>

· Рајна Драгићевић (Београд), "Рецензија за књигу др Јована Ајдуковића Контактолошки речник адаптације русизама" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 76-77]

<...> Речник др Јована Ајдуковића може бити база за значајна културолошка, социолошка, етнолошка, политиколошка па и историјска компаративна испитивања, јер слојеви лексике који су из руског језика позајмљивани у друге словенске језике показују јачину утицаја и домене утицаја руске културе на културе осталих словенских народа. <...>

· Галина Георгијевна Тјапко (Москва), "Рецензия на монографию Йована Айдуковича 'Введение в лексическую контактологию / Теория адаптации русизмов'" [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 67-70]

<...> Обобщая сказанное, подчеркнем, что концепция адаптации и активации русизмов, представ-ленная в рецензируемом учебном пособии Й. Айдуковича, первом по лингвистической контактологии, изложена четко, системно, с опорой на последние достижения в этой области знаний, с привлечением большого, яркого и достоверного материала. <...>

· Тања Павловић (Београд), "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=189

<...> Monografija „Rusizmi u srpskohrvatskim rječnicima” J. Ajdukovića, iako knjiga prvenac mladog naučnika, zavređuje pažnju utoliko donosi izvesne novine, u metodološkom i terminološkom pogledu, a što je najznačajnije – sadrži i prvi kontaktološki rječnik u srbistici.

· Тања Павловић (Београд), "Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама", Стил III, Београд, 2004: 452-455.

<...> На основу до сада реченог закључујемо да је монографија <...> заиста оригиналан, иновативан и студиозан рад. <...> То је практично први уџбеник из лексичке контактологије код нас (а литература показује да таквих уџбеника нема ни ван наше земље) <...>

· Милена Стојановић (Београд), "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник", Наш језик, Београд, XXXII/3-4, 1998: 289-291.

<...> Студија Јована Ајдуковића је у сваком погледу научно заснована. Такав је случај и са методолошком апаратуром. <...>

· Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације, Филолошки факултет у Београду (Предраг Пипер, Богољуб Станковић, Мирослав Николић, Стана Ристић) [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 56-62]

<...> У теоријском погледу дисертација Јована Ајдуковића представља несумљив допринос лингвистичкој контактологији, и у том погледу њен значај превазилази границе славистике. Он се огледа првенствено у томе што је у дисертацији предложен развијен, сложен и доста конзистентан појмовно-терминолошки апарат лингвистичке контактологије којом су обухваћене скоро све њене проблемске области и каквог до дисертације Јована Ајдуковића није било. <...>

· Rafaela Šejić (Zadar), "Prikaz portala i on-line časopisa Balkanska rusistika", Strani jezici, Zagreb, 32/3: 199-200.

Sve je više Internet-stranica na kojima je moguće naći kvalitetne stručne i znanstvene radove s različitih područja. Vrlo je zanimljiv i koristan portal http://www.russian.iztok.net koji je pokušaj da se obuhvate znanstveni napori balkanskih rusista, ali i šire.

· Зорислав Паунковић (Београд), "Балканска русистика", Политика. Културни додатак, бр. 46, субота, 13.11.2004., Београд [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 95-97]

<...> Најновији одличан пример примене интернета у хуманистици је бугарско-српски портал "Балканска русистика", први академски портал на Балкану. <...> Најактивнији уредник "Балканске русистике" је лингвиста Јован Ајдуковић, који, уз велики број прилога наших русиста различитих профила, чини српски удео у овом подухвату. <...>

· Анђелка Цвијић (Београд), "Јован Ајдуковић. Контактолошки речник. Фото Футура. Београд, 2004.", Политика. Културни додатак, Београд, 28.5.2005.

<...> У њему се не даје етимолошка реконструкција првобитних облика и значења речи, већ се излаже лингвистички опис доминантног утицаја руског језика на српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки, словачки, чешки и пољски језик.

· Влођимјеж Пјанка (Варшава), "Рецензија за књигу др Јована Ајдуковића Контактолошки речник адаптације русизама у српском, хрватском, бугарском, македонском, словеначком, словачком, пољском и чешком језику", 2004, Варшава [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 71-73]

<...> Али не само у величини корпуса и броју истраживаних језика, нити у броју проведених појединачних анализа (аутор наводи њих 261.462, што не би било могуће провести раније, без компјутерске обраде података) је највећа вредност овог рада. Најважније је да је Ј. Ајдуковић израдио компактну теорију трансфера и адаптације русизама и применио је у изради речника. <...>

· Włodzimierz Pianka (Warszawa), "Dr Jovan Ajduković, Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama, Beograd 2004, 364 s.; Dr Jovan Ajduković, Kontaktološki rečnik adaptacije rusizama u osam slovenskih jezika – Kontaktologičeskij slovar´ adaptacii rusizmov v vos´mi slavjanskich jazykach, Beograd 2004, 771 s.", Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej, 40, SOW, Warszawa 2005: 517-521.

<...> Kontaktologiczna teoria Ajdukovicia jest więc kompletną teorią, obejmującą wszystkie poziomy języka, z rozbudowaną strukturą pojęciową i bardzo szczegółową zhierarchizowaną klasyfikacją zjawisk językowych, co jest w tej postaci całkowitą nowością w literaturze przedmiotu. <...>

· András Zoltán (Budapest), "Ајдуковић Јован: Увод у лексичну контактологију: Теорија адаптације русизама, Београд: Фото Футура, 2004, 364 с.", Studia Russica XXII, Budapest, 2005: 309-311, www.btk.elte.hu/slav/kelet/publications/studiarussica/22/30Recenziok.pdf

<..> Работа Й. Айдуковича выполнена на высоком профессиональном уровне. В ней привлекается огромный лексический материал и этот материал анализируется при помощи всех теоретических достижений в области исследования языковых контактов. <....>

· Barbara Štebih (Zagreb), "Jovan Ajduković. Uvod u leksičku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama". Beograd, Foto Futura, 2004", Suvremena lingvistika, 57-58, Zagreb, 2004: 149-150. http://suvlin.ffzg.hr/index.php/suvlin/article/view/224/161-1-PB.pdf

<...> Knjiga Jovana Ajdukovića vrlo je iscrpna studija adaptacije rusizama u zapadnoslavenskim i južno-slavenskim jezicima. Djelo i u teorijskom pogledu predstavlja značajan doprinos proučavanju jezičnog posuđivanja. Valja samo ispitati primenljivost Ajdukovićeva modela i na druge jezike u kontaktu.

· Богдан Терзић (Београд), "Осврт на русизме у савременом српском књижевном језику". У књизи: Б. Брборић, Ј. Вуксановић, Р. Гачевић, "Српски у нормативном огледалу", Београдска књига, Београд, 2006: 423-434.

<...> Свакако највећи допринос проучавању ове проблематике дале су две значајне монографије - књига проф. др Светозара Стијовића Славенизми у Његошевим песничким делима (1992) и магистарска теза младог слависте Јована Ајдуковића Русизми у српскохрватским речницима (1997). Ајдуковић је наставио своја истраживања на општесловенском плану и одбранио је обимну докторску дисертацију, 850 страна ауторског текста о русизмима у словенским језицима. <...> Сву ову литературу, као и општију литературу о теорији језичких контаката, Ј. Ајдуковић је темељно проучио и критички оценио, да би на тим резултатима изградио своја становишта и дао модерну синтезу.

· Michael Moser (Wien), „Јован Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Београд 2004. 364 S. // ders., Контактолошки речник адаптације русизама 8 језика – Контактологический словарь адаптации русизмов 8 языков, Београд 2004. 771 S.“, Wiener Slavistisches Jahrbuch, Band 54, 2008: 267-268; [в. у књизи: Ј. Ајдуковић, Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, стр. 92-94]

<...> Mit seiner Monographie und vor allem mit seinem großartigen Wörterbuch hat Jovan Ajduković Grundlagenarbeit geleistet, deren bleibender, hoch einzuschätzender Wert für die Slawistik schwerlich in Frage gestellt werden kann.

· Милка Николич (Восточное Сараево), “Первый контактологический словарь адаптации русизмов в южнославянских и западнославянских языках”, Научный Вестник Воронежского государственного архитектурно-строительного университета, Серия «Современные лингвистические и методико-дидактические исследования», Вып. № 1 (9), 2008: 182-183. http://www.vgasu.vrn.ru/userfiles/others/file/vestnik2008_9_1.pdf

<…> Контактологический словарь адаптации русизмов в восьми славянских языках Йована Айдуковича, основанный на подробно разработаной теоретическо-методологической концепции, большом количестве фактического материала, тщательном и точном лингвистическом анализе, вносит большой вклад в развитие межславянской лексической контактологии и лексикографии, и может иметь широкое использование и вне славистических кружков.

· Зорислав Паунковић (Београд), “Јован Ајдуковић. Балканска русистика. Први балкански славистички академски информационо комуникациони систем. Књига I. „Фото Футура”, Београд, 2008, 400 с.” Руски алманах бр. 14, Земун-Београд, 2009.

<...> Ајдуковићева књига је жанровски оригинална, јер је посвећена новом феномену. Истовремено је и врло драгоцена, пошто пружа увид у огромну количину материјала који у овако сређеном облику не постоји у изворном медију.

Додипломске активности:

· основну школу завршио сам у Руми, а гимназију у Шапцу са одличним успехом; добитник сам награде „Милорад Панић Суреп" Шабачке гимназије.

· у другом разреду средње школе на савезном такмичењу у Скопљу (бивша СФРЈ) освојио сам четврто место у знању руског језика и бесплатан боравак у Москви;

· као гимназијалац уређивао сам школски лист на руском језику "Мир увлечений";

· први стручни чланак објавио сам у шеснаестој години; oвај рад је увршћен у Библиографију југословенске лингвистичке русистике Предрага Пипера (издање Матице српске из 1990. год.);

· као ученик средње школе узео сам учешће у раду лингвистичке секције Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду (у раду су учествовале студенткиње, а данас професори, Ксенија Кончаревић и Корнелија Ичин; секцију је водио др Радмило Маројевић); са мојим гимназијалским радовима из лингвопоетике упознао сам др Миодрага Сибиновића, тадашњег председника Просветног савета Србије;

· први пут сам се југословенској научној јавности представио са осамнаест година на септембарском Научном састанку слависта у Вукове дане 1986. гoд.; у дискусији која се водила после прочитаних реферата говорио сам о могућности утврђивања нивоа еквивалентности руских превода и оригинала чувене "Хасанагинице";

· групу за руски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду уписао сам школске 1986/87, а дипломирао сам 29. октобра 1991. године у предвиђеном року;

· као студент 1988. год. учествовао сам на филологијади у Мошћеничкој Драги код Опатије (шеф делегације Филолошког факултета у Београду је била др Весна Половина)

· осми семестар слушао сам у Институту за руски језик "А. С. Пушкин" у Москви;

· рад „О звуковној организацији Пастернакове песме Дефиниција поезије" прочитао сам 20. априла 1990. године на јавном часу посвећеном стваралаштву Бориса Пастернака (у сали за седнице Филолошког факултета Универзитета у Београду);

· 20. октобра 1990. год. учествовао сам са рефератом у студентској вечери посвећеној стваралаштву Сергеја Јесењина (Филолошки факултет Универзитета у Београду; ментор ми је била др Мила Стојнић);

Учешће на конференцијама:

· Београд 1996: IV международный симпозиум "Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков", Белград - Нови-Сад, 8-10 октября 1996 г.

· Београд 1998: Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, "Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини", Београд, 1-5. јуна 1998.

· Београд 1998: XXXVI скуп слависта Србије, Београд, 15-17. јануара 1998.

· Скопље (Македонија) 1998: Меѓународен научен собир "Придонесот на Блаже Конески за македонската култура", Филолошки факултет "Блаже Конески", Скопје, 17 и 18 декември 1998 година

· Београд 1999: XXXVII скуп слависта Србије, Београд, 14-16. јануара 1999.

· Софија (Бугарска) 1999: Международна конференция "Български език през ХХ век", Софийски университет, София

· Братислава (Словачка) 1999: IX международный конгресс МАПРЯЛ, Русский язык, литература и культура на рубеже веков, Братислава, Словацкая Республика, 16-21 августа 1999 г.

· Београд 2000: V международный симпозиум "Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков", Белград-Ниш, 30 мая-1 июня 2000 г.

· Београд 2000: XXXVIII скуп слависта Србије, Београд, 20-22. јануара 2000.

· Будимпешта (Мађарска) 2000: Hungaro-Baltoslavica 2000: Международна конференци "Языки в Великом княжестве Литовском и странах современной Центральной и Восточной Европы: миграция слов, выражений и идей" (Будапешт, 5-7 апреля 2000 г).

· Софија (Бугарска) 2000: The Seventh International Sociolinguistic Conference, Sofia, September 22-24, 2000

· Београд 2001: XXXIХ скуп слависта Србије, Београд, 11-13. јануара 2001.

· Букурешт (Румунија) 2001: Международная конференция "Лингвистическое и культурное разбообразие - фактор европейского развития. Русский язык в контексте Европейского года языков", Бухарестская экономическая академия, Бухарестский университет, 26-27 октября 2001

· Београд 2002: XL скуп слависта Србије, Београд, 10-12. јануар 2002.

· Одеса (Украјина) 2002: VII Мiжнародноï Кирило-Мефодiïвсько конференцiï, Фiлологiчний факультет, Одеса, 17-18 травня 2002 року

· Охрид (Македонија) 2002: Првата македонско-српска научна конференција од областа на јазикот и литература, Охрид, 16-17 август 2002 г.

· Београд 2003: XLІ скуп слависта Србије, Београд, 12-14. фебруара 2003.

· Београд 2003: 33. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, септембра 2003.

· Београд 2004: XLІІ скуп слависта Србије, Београд, 10-12. фебруара 2004.

· Београд 2004: VI международный симпозиум "Проекты по сопоставительному изучению русского и других языков", Белград, 1-4 июня 2004 г.

· Београд 2005: 43. скуп слависта Србије, "Славистика у новим геополитичким условима", Београд, 9-11. фебруара 2005.

· Београд 2006: 44. скуп слависта Србије, "Словенске културе као предмет филолошких истраживања и наставе језика", Београд, 10-12. јануара 2006.

· Београд 2006: Филолошки факултет у Београду, Амерички савети за међународно образовање (American Councils for International Education ACTR/ACCELS), "Савремене тенденције у настави језика и књижевности", Београд, 7-8. април 2006.

· Острво Раб (Хрватска) 2006: Komisija za slavensku frazeologiju Međunarodnog slavističkog komiteta, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Međunarodni znanstveni skup "Slavenska frazeologija i pragmatika", Rab, 17-19. rujna 2006.

· Београд 2006: Међународни конгрес "Примењена лингвистика данас", Друштво за примењену лингвистику Србије и Црне Горе, Београд, 28-30.9.2006.

· Београд 2007: 45. скуп слависта Србије, "Актуелни славистички научноистраживачки пројекти", Београд, 10-12. јануара 2007.

· Будимпешта (Мађарска) 2007: XI. kerületi Ruszin Kisebbségi Önkormányzat 2007. május 23-24-én konferenciát rendez Budapesten Baleczky Emil (1919-1981), Universitas Budapestinensis de Rolando Eötvös Nominata - Budapest

· Софија (Бугарска) 2007: Cognitive Modeling in Linguistics, Sofia, Bulgaria, July 28 - August 3, 2007, New Bulgarian University (фотографије: http://www.cml.msisa.ru/index.html?navi=history)

· Херцег Нови (Црна Гора) 2007: Medjunarodna konferencija "Jezici i kulture u kontaktu", 16.-18. septembra 2007. godine, Institut za strane jezike Univerziteta Crne Gore – Podgorica

· Темишвар (Румунија) 2007: Международный симпозиум „Tимишоарской славистикe 50 лет. Межкультурные диалоги“, 2-4 ноября 2007 года, Тимишоар, Румыния

· Београд 2008: 46. скуп слависта Србије, "Српска славистичка баштина у словенском контексту", Београд, 9-11. јануар 2008.

· Porto Carras Grand Resort 2008 (Грчка): I Международная научно-практическая конференция, „Русский язык и культура в зеркале перевода“, 14-18 мая 2008 г., Porto Carras Meliton Hotel, Салоники, МГУ, Фракийский Университет имени Демокрита, Университет Македония

· Опатија 2008 (Хрватска): 13. međunarodni skup slavista, Hrvatsko filološko društvo – Rijeka, Hotel „Opatija“, 22. do 25.6.2008.

· Охрид 2008 (Македонија): Меѓународен македонистички собир, Конгресен центар, 29 август - 2 септември 2008, Охрид

· Бечићи 2008 (Црна Гора): The X^th International Conference „Cognitive Modeling in Linguistics – 2008“, Bechichi, Montenegro, September 06 – 13, 2008.

· Охрид 2008 (Македонија): XIV Меѓународен славистички конгрес, 10 - 16 септември 2008, Охрид (фото репортажа)

· Истанбул 2008 (Турска): Международная научная конференция „Литературное наследие Л.Н. Толстого“, Стамбульский университет, Стамбул, Турция, 13-15 ноября 2008 г.

· Сегедин 2009 (Мађарска): Международна научна конференция “Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст”, 28–29 май 2009 г., Szegedi Tudományegyetem Bölcsészettudományi Kar Szláv Intézet

· Oпатија 2009 (Хрватска): 14. međunarodni skup slavista, Hrvatsko filološko društvo, Filozofski fakultet u Rijeci, 22. do 25.6.2009.

· Охрид 2009 (Македонија): XXXVI научна конференција, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, 24. и 25.8.2009, Охрид

· Констанца 2009 (Румунија): The XIth International Conference „Cognitive Modeling in Linguistics – 2009“, IL RAS, Constantza, Romania, September 07 – 14, 2009.

· Mосква 2010 (Русија): IV Международный конгресс исследователей русского языка «Русский язык: исторические судьбы и современность», 20–23 марта 2010 г. на филологическом факультете МГУ им. М. В. Ломоносова

· Велико Трново 2010 (Бугарска): „Теоретические и методические проблемы русского языка как иностранного в традиционной и корпусной лингвистике“, Великотрновски универзитет, 8 - 11 априла 2010 год.

· Печуј 2010 (Мађарска): „Русский язык в культурной столице Европы – 2010“, Универзитет у Печују, 15–17. априла 2010.

Предавања по позиву:

· Београд 2003: 23. фебруара гост Другог програма Радија Београда у једносатној емисији "Пут у речи" (од 9 до 10 сати; уредник Милан Тасић); говорио сам на тему "Словенски језици у контакту са руским језиком";

· Београд 2004: 2. априла 2004. год. гост на предавању из "Увода у општу лингвистику" код проф. др Људмиле Поповић на Филолошком факултету у Београду (одржао сам двадесетоминутно предавање на тему "Језици у контакту");

· Беч 2005 (Аустрија): 18. априла 2005. године одржао сам предавање у Институту за славистику Бечког универзитета на тему "Садржај и структура контактолошког речника адаптације русизама у осам словенских језика". Обавештење факултета о предавању видети у "Балканској русистици": http://www.russian.slavica.org/article1203.html

· Беч 2005 (Аустрија): 20. априла 2005. године одржао сам предавање у Институту за славистику Бечког универзитета на тему "О проекте Инославянско-русские языковые контакты".

· Грац 2005 (Аустрија): 27. априла 2005. године одржао сам предавање у Институту за славистику Универзитета у Грацу на тему "Контактолошки речник и етимолошки речник: сличности и разлике". На сајту "Gralis-а" видети презентацију предавања у PP:

http://www-gewi.kfunigraz.ac.at/gralis/4.Gralisarium/GraLiS%202005/Ajdukovic%202005.htm

· Варшава 2006 (Пољска): - 23. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао сам предавање на тему "Руско-јужнословенски језички контакти у прошлости и данас". Фотографије са предавања в. у "Балканској русистици": www.russian.slavica.org/article3292.html или на сајту Института: http://www.iszip.uw.edu.pl/

· Варшава 2006 (Пољска): - 24. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао предавање на тему "Преглед контактолошких теорија: београдска и загребачка школа лексичке контактологије". Фотографије са предавања в. у: www.russian.slavica.org/article3293.html или на сајту Института http://www.iszip.uw.edu.pl/

· Варшава 2006 (Пољска): - 25. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао сам предавање на тему "Контактолошки речници". Фотографије в. у: www.russian.slavica.org/article3303.html или http://www.iszip.uw.edu.pl/

· Варшава 2006 (Пољска): - 26. октобра у Институту западне и јужне славистике Варшавског универзитета одржао сам предавање на тему "Лингвистика в Интернете: о портале Балканская русистика". Фотографије са предавања в. у "Балканској русистици": www.russian.slavica.org/article3308.html или на сајту Института: http://www.iszip.uw.edu.pl/

Остали доприноси академској и широј заједници (афирмација науке кроз ауторске изложбе и др.):

· Београд 2006: са др Миленом Јовановић са Филолошког факултета у Београду израдио сам електронску верзију програма за Други конгрес примењених лингвиста Србије и Црне Горе: www.russian.slavica.org/article2914.html

· Београд 2006: са мр Радмилом Ђурић са Филозофског факултета у Новом Саду председавао сам секцијом "Савремене технологије у настави језика и књижевности" на конференцији "Савремене тенденције у настави језика и књижевности" (Филолошки факултет у Београду и Амерички савет за међународно образовање / American Councils for International Education ACTR/ACCELS, Београд, 7-8. април 2006);

· Београд 1999-2004: у више мандата био сам председник Стручног већа за стране језике Техничке школе "Нови Београд";

· Београд 2005: говорио сам на промоцији књиге мр Тање Павловић под називом „Живот и смрт у језику и култури“ 28. марта 2005. године у Дому културе Студентски град; поред мене о књизи су говорили др Биљана Сикимић и мр Александар Милановић;

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са предавања проф. др Шукру Халук Акалина, председника Турског лингвистичког друштва, одржаног 31. октобра 2006. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article3323.html

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције електронског писма "МОНАХ 6" одржане 22. новембра 2006. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article3466.html

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције књиге Милоша Јевтића „Славистички погледи Богдана Терзића“ одржане 1. децембра 2006. године у Библиотеци града Београда: www.russian.slavica.org/article3513.html

· Београд 2006: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са предавања ректора Државног института за руски језик "А. С. Пушкин" из Москве проф. др Јурија Прохорова које је одржано 14. децембра 2006. године на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article3559.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са одбране мога доктората 12. јуна 2003. године на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article3700.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са отварања 45. скупа слависта Србије на Филолошком факултету (10.1.2007): www.russian.slavica.org/article3716.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са Зимске школе руског језика на Филолошком факултету (10.1.2007): www.russian.slavica.org/article3717.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са књижевне секције 45. скупа слависта Србије (10.1.2007): www.russian.slavica.org/article3737.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ виртуелну промоцију својих књига: www.russian.slavica.org/article3750.html

· Будимпешта 2007 (Мађарска): приредио сам у „Балканској русистици“ виртуелну презентацију будимпештанске славистике: www.russian.slavica.org/article5382.html

· Будимпешта 2007 (Мађарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције посвећене мађарском слависти Емилу Балецком: www.russian.slavica.org/article5381.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције књига др Ирене Лукшић која је одржана у Удружењу књижевника Србије 26. маја 2007. год.: www.russian.slavica.org/ article5391.html

· Београд 2007-2008: члан Школског одбора ОШ „20. октобар“ на Новом Београду;

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са Вечери руске културе које је одржано 29. маја 2007. год. у Тринаестој београдској гимназији у организацији проф. Тање Павловић: www.russian.slavica.org/article5428.html

· Софија 2007 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне конференције „Cognitive Modeling in Linguistics, Sofia, Bulgaria, July 28 - August 3, 2007“: www.russian.slavica.org/article6330.html

· Софија 2007 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са екскурзије по Софијском универзитету; водич је била мр Красимира Петрова (Међународна конфе-ренција „Cognitive Modeling in Linguistics, Sofia, Bulgaria, July 28 - August 3, 2007“): www.russian.slavica.org/article6331.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне конференције „Руска авангарда и идеологија“ која је одржана 6. септембра 2007. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article6496.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са 37. међународне научне конференције слависта у Вукове дане која је одржана 12. септембра 2007. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article6547.html

· Варна 2007 (Бугарска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија под називом „Добро пожаловать в Варну! XI Конгресс МАПРЯЛ, 17 – 23 сентября 2007 г.“: www.russian.slavica.org/article6564.html

· Херцег Нови 2007 (Црна Гора): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Језици и културе у контакту“ која је одржана од 16. до 18. септембра 2007. год. у хотелу „Плажа“ у Херцег Новом: www.russian.slavica.org/article6566.html

· Темишвар 2007 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Tимишоарской славистикe 50 лет. Межкультурные диалоги“ која је одржана на Темишварском западном универзитету од 2-4. новембра 2007. године: www.russian.slavica.org/article6925.html

· Темишвар 2007 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија „Тимишоарская славистика“: www.russian.slavica.org/article6926.html

· Темишвар 2007 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија „University Central Library in Timisoara”: www.russian.slavica.org/article6927.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Јужнословенска авангарда између Истока и Запада“ која је одржана од 13-15. децембра 2007. год. на Факултету драмских уметности: www.russian.slavica.org/article7342.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са међународне научне конференције „Стање и перспективе науке о српском језику“ која је одржана 17. и 18. децембра 2007. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article7364.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са округлог стола „Перспективе науке о српском језику“ који је одржан 18. децембра 2007. године у САНУ: www.russian.slavica.org/article7368.html и www.russian.slavica.org/article7369.html

· Београд 2007: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија са промоције зборника радова „Савремене тенденције у настави језика и књижевности“ која је одржана 18.12.2007. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article7370.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија “Henry VIII's Wives. Tatljinov spomenik i svet. Beograd 2007”: www.russian.slavica.org/article7509.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбе фотографија са отварања 46. скупа слависта Србије и са округлог стола студената славистике на Филолошком факултету (9.1.2008): www.russian.slavica.org/article7558.html, www.russian.slavica.org/article7557.html

· Београд 2008: приредио сам CD са кратким видео записима у формату AVI са отварања 46. скупа слависта Србије и округлог стола студената славистике на Филолошком факултету (9.1.2008);

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 9 видео записа са предавања „Два века савременог српског језика у Речнику САНУ“ које је одржано 7.3.2008. год. у Задужбини Илије М. Коларца: www.russian.slavica.org/article7885.html и www.russian.slavica.org/article7886.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 9 видео записа са предавања акад. Б. А. Успенског „Дейксис и род“ које је одржано 25.3.2008. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article7936.html и www.russian.slavica.org/article7937.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ видео записе говора др Витомира Вулетића, Богдана Терзића и др Богољуба Станковића на Филолошком факултету у Београду (10.1.2008): www.russian.slavica.org/article8010.html

· Porto Carras Grand Resort 2008 (Грчка): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија, 3 видео записа „Грчке вечери“ и 8 видео записа говора учесника са међународне конференције „Русский язык и культура в зеркале перевода“ (16.5.2008): www.russian.slavica.org/article8258.html, www.russian.slavica.org/article8259.html и www.russian.slavica.org/article8260.html

· Опатија 2008 (Хрватска): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 8 видео записа говора учесника са 13. међународног славистичког скупа који је одржан 23. јуна 2008. године: www.russian.slavica.org/article8459.html и www.russian.slavica.org/article8460.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и видео запис са одбране докторске дисертације мр Александра Милановића на Филолошком факултету у Београду (24.7.2008): www.russian.slavica.org/article8640.html

· Скопље 2008 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија о Филолошком факултету у Скопљу (29.8.2008), http://www.russian.slavica.org/article8850.html

· Охрид 2008 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија, 4 видео записа са „Вечери словенских песама и игара“ и 12 видео записа говора учесника међународног македонистичког скупа који је одржан 29. августа 2008. године: http://www.russian.slavica.org/article8853.html, http://www.russian.slavica.org/article8852.html, http://www.russian.slavica.org/article8851.html, http://www.russian.slavica.org/article8854.html и http://www.russian.slavica.org/article8855.html

· Бечићи 2008 (Црна Гора): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 4 видео записа са међународне конференције „Когнитивно моделирање у лингвистици“ (7.9.2008): www.russian.slavica.org/article8884.html

· Бечићи 2008 (Црна Гора): мој реферат је отворио конференцију „Когнитивно моделирање у лингвистици“; руководио сам секцијом „Cognitive Aspects of Conceptualization“ (7.9.2008);

· Охрид 2008 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 2 видео записа говора Жане Ж. Варбот и Владимира А. Дибо на XIV међународном конгресу слависта (14.9.2008): www.russian.slavica.org/article8893.html, www.russian.slavica.org/article8897.html и www.russian.slavica.org/article8899.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 2 видео записа са предавања проф. И. А. Стернина које је одржано 1.10.2008. год. у САНУ: www.russian.slavica.org/article8966.html и www.russian.slavica.org/article8967.html

· Београд 2008: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 2 видео записа са предавања проф. Дејвида Кристала које је одржано 3.11.2008. год. на Филолошком факултету: www.russian.slavica.org/article9074.html и www.russian.slavica.org/article9075.html

· Истанбул 2008 (Турска): приредио сам у „Балканској русистици“ 3 изложбе фотографија и 10 видео записа са конференције „Литературное наследие Л.Н. Толстого“ која је одржана од 13-15.11.2008. год. на Истанбулском универзитету: www.russian.slavica.org/article9104.html, www.russian.slavica.org/article9105.html, www.russian.slavica.org/article9106.html и www.russian.slavica.org/article9107.html и www.russian.slavica.org/article9108.html

· Сегедин 2009 (Мађарска): приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 10 видео записа са конференције „Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст“ која је одржана 28. и 29.5.2009. год. на Сегединском универзитету: www.russian.slavica.org/article9962.html, www.russian.slavica.org/article9963.html, www.russian.slavica.org/article9964.html

· Опатија 2009 (Хрватска): приредио сам у „Балканској русистици“ 2 изложбе фотографија и 10 видео записа са 14. међународног скупа слависта (Опатија и Ријека, 23.6.2009): www.russian.slavica.org/article10124.html, www.russian.slavica.org/article10125.html, www.russian.slavica.org/article10126.html

· Охрид 2009 (Македонија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 11 видео записа са XXXVI научне конференције /лингвистика/ (Охрид, 25.8.2009): www.russian.slavica.org/article10493.html, www.russian.slavica.org/article10494.html

· Констанца 2009 (Румунија): приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 9 видео записа са XI научне конференције „Когнитивно моделирање у лингвистици“ (8.9.2009): www.russian.slavica.org/article10546.html, www.russian.slavica.org/article10547.html

· Београд 2009: приредио сам у „Балканској русистици“ презентацију и 4 видео записа са предавања мр Ненада Томовића о морфолошким карактеристикама словенских позајмљеница у енглеском језику (Филолошки факултет, 4.12.2009): www.russian.slavica.org/article11089.html

· Београд 2009: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 8 видео записа са конференције „Руска авангарда и наука“ (Филолошки факултет, 17.12.2009): http://www.russian.slavica.org/article11147.html, http://www.russian.slavica.org/article11148.html

· Београд 2009: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 6 видео записа са промоције књиге М. Сибиновића (Задужбина Илије М. Коларца, 25.12.2009): http://www.russian.slavica.org/article11186.html, http://www.russian.slavica.org/article11185.html

· Београд 2010: написао сам садржај предмета „Лингвистичка контактологија“ и курса „Јужнословенско-руски језички контакти“ и поставио га на форуму Филолошког факултета, као и на мом персоналном сајту;

· Београд 2010: приредио сам у „Балканској русистици“ изложбу фотографија и 4 видео записа са предавања Б. Успенског (Филолошки факултет у Београду, 23.2.2010.): http://www.russian.slavica.org/article11425.html, http://www.russian.slavica.org/article11426.html

Публикације (са ознаком коефицијента научне компетентности према Правилнику Универзитета у Београду)

A. Књиге (монографије, речници, хрестоматије, дисертације):

1. (Р12) Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник, Фото Футура, Београд, 331 стр.

Први пут смо појам русизам дефинисали у монографији о русизмима у српскохрватским речницима. Полазну основу у истраживању русизама у српскохрватском језику (поред Е. Хаугена, У. Вајнрајха, М. Сурдучког, С. Стијовића, Ж. Финк и др.) представљају радови Р. Филиповића. Истраживања Р. Филиповића посматрају процесе посредног језичког посуђивања на четири нивоа: на фонолошком, морфолошком, семантичком и лексичком. У монографији процесе посредног језичког посуђивања посматрамо са фонолошког, творбеног, морфолошког, семантичког и лексичко-стилистичког аспекта. У оквиру творбене адаптације русизама уводимо појам трансдеривација којим означавамо општи принцип по којем се творбено адаптира модел у реплику. У оквиру морфолошке адаптације појам трансморфемизација везујемо за адаптацију основног морфолошког облика, а нов појам трансморфологизација за адаптацију морфолошких категорија модела у реплику. Највеће измене у теорији језика у контакту уводимо на плану семантичке и лексичко-стилистичке адаптације русизама. Поред појма тренассемантизација, којим желимо да означимо адаптацију модела у реплику на семантичкој равни, уносимо још десет семантичких промена у оквиру делимичне или компромисне транссемантизације, док на лексичко-стилистичком плану говоримо о три типа лексичко-стилистичке адаптације. На основу грађе ексцерпиране из општих речника и речника страних речи саставили смо Речник русизама у коме смо помоћу одређених знакова и формула приказали фонолошки, графички, творбени, морфолошки и семантички развој русизама. На ортографском плану уводимо индекс е којим означавамо формирање ортографије на основу комбинације ортографије модела и творбено-морфолошких обележја језика примаоца. Индексима Д0, Д1, Д2 означавамо типове трансдеривације. Новину у лексикографском приказивању промена на семантичком плану представљају двочлане и трочлане комбинације. Монографија је оригинално научно дело јединствено у русистици.

2. Речи са лексикографском напоменом "русизам" у речницима савременог српскохрватског језика, Одбрањен магистарски рад, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 1996, 303 стр.

Као полазна основа за истраживање послужили су нам радови теоретичара језика у контакту (Е. Хаугена, У. Вајнрајха, Р. Филиповића, М. Сурдучког, А. Стојановића и др.) чије смо принципе језичког посуђивања проверавали, реинтерпретирали и допуњавали. У раду је обухваћено 1089 речи и синтагматских спојева поред којих у ексцерпираним речницима савременог српскохрватског књижевног језика и речницима страних речи стоји лексикографска напомена (квалификатор) рус. Досадашња истраживања посматрала су процес посредног језичког посуђивања на четири нивоа: на фонолошком, морфолошком, семантичком и лексичком. У раду смо процес посредног језичког посуђивања посматрали са фонолошког, творбеног, морфолошког, семантичког и лексичко-стилистичког аспекта. У оквиру творбене адаптације увели смо појам трансдеривација, у оквиру других нивоа и појмове трансморфологизација и транссемантизација.

3. Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима, Одбрањена докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2002, 851 стр.

Комисија за преглед и оцену докторске дисертације (академик Предраг Пипер, проф. др Богољуб Станковић, проф. др Мирослав Николић и научни саветник др Стана Ристић), између осталог, закључила је следеће: "У теоријском погледу дисертација Јована Ајдуковића представља несумљив допринос лингвистичкој контактологији, и у том погледу њен значај превазилази границе славистике. Он се огледа првенствено у томе што је у дисертацији предложен развијен, сложен и доста конзистентан појмовно-терминолошки апарат лингвистичке контактологије којом су обухваћене скоро све њене проблемске области и каквог до дисертације Јована Ајдуковића није било. Метајезик лингвистичке контактологије коју Јован Ајдуковић предлаже не прекида са већ постојећом традицијом у датој области него је критички допуњује и наставља. Истовремено тај метајезик је примењен на анализу и опис врло обимне и разноврсне језичке грађе, како у монографском делу дисертације тако и у њеном лексикографском делу, чиме је на доста убедљив начин остварен спој теорије и праксе".

4. (Р11) Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Фото Футура, Београд, 2004, 364 стр. (ISBN 86-83691-06-3)

Монографија је резултат нашег дванаестогодишњег рада на научно-истраживачком пројекту „Словенски језици у контакту са руским језиком“. У овој студији проучавали смо адаптацију маркираних лексичких русизама у појединим српским, хрватским, македонским, бугарским, словеначким, чешким, пољским и словачким дескриптивним речницима и научним делима, односно интересовале су нас различите адаптивне стратегије кроз које пролазе русизми с обзиром на свој фонетски, морфолошки, творбени састав, лексички садржај, стилистичке и синтаксичке могућности. Предмет анализе су контактолошки обележене фонеме, морфеме и речи, али и јединице поднивоа као што су граматички облици, основни облици речи и творбени типови. У ширем смислу предмет овога истраживања је утицај руског језика на испитиване словенске језике. У књизи смо изложили периодизацију руског лексичког утицаја на испитиване словенске језике. Највећи руски утицај забележен је у XVIII и XIX веку, затим после Октобарске револуције и Другог светског рата. У истраживању смо применили два основна методолошка поступка: (1) реинтерпретацију контактолошких појмова и (2) иновацију теорије. Анализа релевантне литературе је показала да се русизми углавном не проучавају на системски начин. У многим радовима недостају контактолошка теорија и методе, а понегде и корпус. Оваква ситуација је последица недовољне развијености лингвистичке контактологије, али и утицаја етимологије као гране лингвистике која се традиционално бави пореклом речи. На корпусу од 15.223 модела и русизама у осам словенских језика иновирали смо и реинтерпретирали Вајнрајх-Хауген-Филиповићеву и нашу теорију језика у контакту из 1997. године. Теоријски део истраживања из прве фазе допунили смо новим лингвистичким нивоима и новим контактолошким процесима. Утврдили смо да су за процесе језичког контакта од значаја (1) типологија лингвистичких структура, (2) когнитивни, (3) комуникативно-прагматички и (4) социолингвистички фактори. Природу русизама одређује руски као лингвистички и екстралингвистички доминантни језик. У монографији дефинишемо или редефинишемо основне контактолошке појмове из угла (1) теорије трансфера која је у науци преовлађујућа теорија и (2) наше теорије активације и пресликавања којом по први пут увoдимо когнитивни аспект у проучавање русизама. Према теорији активације и пресликавања адаптација је процес активирања латентних места или попуњавање празних места у систему језика примаоца под притиском елемената језика даваоца према одређеним правилима. Когнитивни аспект је присутан у свим ситуацијама у којима долази до актуелизације неког знања. Према теорији активације и пресликавања русизам је реч која садржи најмање једну самосталну контактему насталу пресликавањем руског модела и/или унутрашњом активизацијом језика примаоца под доминантним руским утицајем. На исти начин дефинишемо и појам изам. Значајну иновацију у нашој контактолошкој теорији представља појам контактема. Контактема је активирана и/или пресликана језичка јединица или класа доминантног језика даваоца у језику примаоцу на одређеном језичком нивоу. На фонетском нивоу контактеме су гласови, слогови, речи, искази, акценат у свим његовим видовима и интонација, док су на другим нивоима и поднивоима то фонеме, графеме, морфеме, речи, грамеме, семе итд. Класу представљају скупови фонема у одређеном положају у речи и редоследу јављања. Контактема је сваки контактолошки обележени елеменат језика примаоца иза којег стоји контактолошки когнитивни смисао, неко знање и информација. У монограграфији разликујемо следеће врсте контактема: контактофонему (нпр. срп. <a>, <g>, <i>, <t>, <k>, <a>), контактoграфему (уп. срп. агитка и рус.агитка), контактему акцента (нпр. акценат на последњем слогу у речи гудок ), контактему дистрибуције (нпр. мљ у срп. Кремљ), творбену контактему (нпр. - шчик у срп. натуршчик), контактограмему (нпр. род именица), контактосему (срп. Кош2 – шатор; место са разапетим шатором као боравиште војске, табор код запорошких козака), контактостилему (срп. безобразије), контактосинтаксему (нпр. срп. беспокојити + акуз.). Контактему на лексичком нивоу зовемо лексички изам (нпр. русизам, англицизам, турцизам). Лингвистичку контактологију интересује корелација која постоји између одређене контактне ситуације и језичке јединице која се у њој остварује. На сваком језичком нивоу спој између контактне ситуације и одговарајуће језичке јединице доводи до образовања различитих врста контактема.

5. (Р11) Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика, Фото Футура, Београд, 2004, 771 стр. (ISBN 86-83691-11-X)

На основу теорије изложене у књизи Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама израдили смо Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика (скраћ. Речник) - капитално научно дело јединствено у славистичком свету (али и шире). Концепција Речника одражава тренутни ниво развоја Филиповићеве (загребачке) и наше (београдске) школе контактолошке лексикографије. Овај речник показује степен адаптације лексичких русизама према методологији, коју смо разрадили у нашој контактолошкој теорији. За разлику од контактолошког речника идентификације у коме се презентује грађа на основу које се дискутује и изводе закључци везани за адаптацију, идентификацију и класификацију изама, ово лексикографско дело приказује степен адаптације лексичких русизама на готово свим језичким нивоима. У њему се не даје етимолошка реконструкција првобитних облика и значења речи, већ се излаже лингвистички опис доминантног утицаја руског језика на српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки, словачки, чешки и пољски језик. На појаву русизама пре свега утичу социолингвистички фактори (на пример, културни, политички, економски, војни и други фактори), али и типолошка сродност језика у контакту, когнитивни и комуникативно-прагматички фактори. Грађу за Речник ексцерпирали смо из лексикографских извора појединих савремених јужнословенских и западнословенских књижевних језика, али и из научних радова, књига или спискова речи. Реч је о изворима у којима су лексеме потврђене као русизми. У Речнику смо обрадили 1225 српских русизама, 496 хрватских русизама, 437 словеначких русизама, 1415 македонских русизама, 3802 бугарска русизма, 513 словачких русизама, 504 чешка русизма и 505 пољска русизма. Истраживањем нисмо обухватили све постојеће лексикографске изворе, нити смо у Речник због ограниченог обима могли уврстити све квалификоване русизме. Укупно смо обрадили 8897 русизама којима одговарају 6527 руских модела. У оба корпуса анализирали смо 15.424 лексеме. При састављању Речника држали смо се принципа контактолошке идентификације русизама изнетих у Теорији. Речнички чланак Контактолошког речника састоји се из пет делова. Русизму су посвећени први, трећи, четврти и делимично пети део, док руском моделу - други и делимично пети речнички део.

6. (Р13) Огледи из лингвистике и поетике, Фото Футура, Београд, 2004, 158 стр. (ISBN 86-83691-13-6)

У овој књизи сакупљени су наши до сада необјављени радови написани у периоду од 1986. до 1991. године. Стручној и научној јавности смо их представили на скуповима, славистичким вечерима или предавањима. Графофонетску методу промовисали смо широј јавности 1986. године на септембарском Научном састанку слависта у Вукове дане. У дискусији после прочитаних реферата говорили смо о могућности утврђивања нивоа еквивалентности руских превода и оригинала "Хасанагинице". Овај рад, на жалост, нисмо у целини сачували. Касније смо графофонетску методу на различитим примерима представили на часовима теорије превођења код др Миодрага Сибиновића, као и на вечери посвећеној стваралаштву Сергеја Јесењина одржаној 20. децембра 1990. године на Филолошком факултету у Београду. О звуковној организацији Пастернакове песме "Дефиниција поезије" говорили смо 20. априла 1990. године на јавном часу др Миле Стојнић посвећеном стваралаштву Бориса Пастернака. Радови из творбе речи и фразеологије настали су под руководством др Милане Радић-Дугоњић и др Предрага Пипера. Рад о лингвистичкој терминологији је део нашег ширег истраживања. Чланци из методике наставе руског језика написани су на основу двогодишњег искуства у раду секције за руски језик и књижевност Гимназије "Вера Благојевић" у Шапцу. Одломке из тих радова прочитали смо 1991. године на јануарском скупу слависта. Садржај књиге: Анализа једне Пушкинове и Јесењинове песме графофонетском методом 7-19; Анализа г-методом песме С. Јесењина "До виђења, друже мој, до виђења" и поеме "Црни човек" 20-25; Теоријске поставке графофонетске методе 26-40; Метод структурне еквивалентности у превођењу са руског на српски језик 41-46; Неке карактеристике звуковне организације Пастернакове песме "Дефиниција поезије" 47-58; Прилог анализи Љермонтовљеве песме "Растали смо се, али твој портрет" 59-63; Дериватолошке законитости микро- и макроструктуре 67-75; Фреквентност савремених творбених процеса у руском језику 76-107; Руске пословице о језику и говору 111-122; Лингвистичка терминологија у општим руско-српскохрватским речницима 123-135; Улога секције у настави руског језика 139-152; О компјутерској настави руског језика 153-157; Белешка 158

7. Хрестоматија руских текстова за студенте правне струке, Фото Футура, Београд, 2004, 152 стр. (ISBN 86-83691-09-8)

Хрестоматија руских текстова намењена је студентима правне струке. Она садржи текстове из различитих области права (људских права, међународног права, грађанског права, банкарског права, кривичног права итд.), као и текстове из руске књижевности и културе. Оригинални руски текстови углавном се дају у скраћеном и адаптираном облику. Подаци о аутору или извору налазе се на крају текста. Дијалози су дати према књизи "Игровые задания. Книга для учащегося, М." Стручни текстови прилагођени су студентима са средњошколским знањем руског језика. С обзиром да се руски језик на Правном и сродним факултетима полаже у току студија, претпостављамо да је студент већ ушао у правну терминологију. Текстови су различите дужине па се студентима који боље владају руским језиком на вежбањима може давати дужи текст, док је онима који руским слабије владају намењен краћи. Хрестоматија садржи материјал за једногодишњу наставу. Испод основног стручног текста налазе се тумачења одређених речи и израза. Затим следе текст за превод са српског на руски и дијалози који одражавају реалну комуникативну ситуацију у оквиру једне теме. Тако је, примера ради, тема "Тактики и стереотипы общения" представљена са тринаест кратких дијалога. Свака лекција се завршава шаљивим текстом. Хрестоматија је снабдевена списком правних термина на руском језику. Он ће добро доћи студентима на часовима превођења са српског или у писању реферата на одређену правну тему.

8. Лингвистичка терминологија у општим руско-српскохрватским речницима, Филолошки факултет, одбрањен дипломски (master) рад у рукопису, Београд, 1991.

Анализа лингвистичке терминологијe у руско-српскохрватским речницима у редакцији Б. Станковића и Р. Пољанеца. У додатку је дат речник руске лингвистичке терминологије.

9. (Р13) Биобиблиографија са прилозима, Фото Футура, Београд, 2008, 151 стр. (ISBN 978-86-83691-33-3)

У овој књизи сакупљени су биобиблиографски подаци о аутору за период од 1. јануара 1985. до 9. јануара 2008. године, необјављене рецензије, неколико приказа из пера домаћих и страних слависта, као и три Power Point презентације са међународних научних конференција на Рабу, у Херцег Новом и Темишвару, и са предавања на универзитетима у Бечу, Грацу и Варшави.

10. (Р13) Балканска русистика. Први балкански славистички академски информационо-комуникациони систем. Београд: Фото Футура, 2008, 400 стр. (ISBN 978-86-83691-35-7)

Ова књига написана је на основу предавања која смо одржали на Варшавском универзитету 2006. године и реферата са међународних конференција у Москви (2004), Београду (2006) и Темишвару (2007). Њоме желимо да обележимо пет година рада интернет портала „Балканская русистика“, али и да оставимо у монографском облику писано сведочанство о постојању првог балканског, славистичког и академског информационо-комуникационог система. Овом књигом се по први пут у српску русистику уводе нове информационо-комуникационе технологије као предмет научног интересовања. Књига је написана са циљем да пружи теоријску и библиографску подршку пројекту. Осим тога, „Балканска русистика“ је практична апликација прилагођена нашем основном пројекту „Језички кодови у контакту“ у коме се, између осталог, бавимо управљањем механизмима ширења и ограничавања руског утицаја. Ради бољег разумевања концептуалне основе интернет портала „Балканска русистика“ у првом делу књиге објашњавамо појмове електронско учење, веб презентација, виртуелна библиотека, интернет претраживач и информационо-комуникациони систем, док у другом делу разматрамо архитектуру и онтологију портала, анализирамо његову садржину и начин каталогизације. У трећем делу на ретроспективан начин дајемо комплетан каталошки описан садржај истоименог часописа. Четврти део књиге садржи сто деведесет и девет слајдова урађених у програму Power Point којима илуструјемо најважније делове портала.

Б. Радови (реферати, чланци, прикази, презентације):

11. (Р62) “Превођење у систему масовне комуникације, процеси превођења и два фундаментална модела превођења”, Самоуправна школа, С. Митровица, 1985, 1: 59-65.

У раду говоримо о два процеса превођења под називом декасилабични низ и интермедијарни низ и приказујемо два фундаментална модела превођења.

12. (Р63) “Нивои еквивалентности у превођењу, Зборник реферата и саопштења 16/3, Научни састанак слависта у Вукове дане, 10-14.9.1986., Београд, 1987”, Преводилац, Београд, 1988, 1: 33-36.

Приказ зборника реферата и саопштења са Научног састанка слависта у Вукове дане.

13. (Р63) “Нови приручници за наставнике руског језика”, Самоуправна школа, Сремска Митровица, 1989, 2: 51-53.

Приказ пет приручника за наставнике руског језика.

14. (Р62) “Вукове пословице о језику и говору”, Школски час за српскохрватски језик, Београд, 1989, 4: 85-88.

Пословице о језику и говору које је прикупио Вук Стефановић Караџић, а односе се на појмове језик, говор и реч, анализирамо са семантичког аспекта.

15. (Р62) “О филолошкој секцији”, Школски час за српскохрватски језик, Београд, 1990, 4: 68-71.

Секција као ваннаставна активност представља продужени вид часа и у функцији је наставног процеса. У раду говоримо о површинској и дубинској активности секције.

16. (Р62) “Примена микролингвистичке анализе на примеру приповетке А. П. Чехова ‘Чиновникова смрт”, Школски час за српскохрватски језик, Београд,1990, 5: 43-46.

Језичко-стилистичка анализа приповетке А. П. Чехова "Чиновникова смрт".

17. (Р62) “Сибирске обредне свадбене песме у поређењу са нашим”, Школски час за српскохрватски језик, Београд, 1992, 2: 54-61.

Особености сибирских обредних свадбених песама анализирамо кроз приказ самих обреда у свадбеном ритуалу.

18. (Р54) “Слова с лексикографической пометой русизм в словарях современного сербскохорватского литературного языка”, IV Международный симпозиум "Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других языков", Сборник докладов, Белград, 1996: 340-346.

Исследование, проведенное нами, показало, что русские слова в фонологическом уровне чаще всего адаптируется в сербскохорватском языке путем свободной трансфонемизацией, на словообразовательном уровне нулевой трансдеривацией, на морфологическом и семантическом уровнях - нулевой трансморфемизацией и частичной транссемантизацией. Лексико-стилистический анализ показал, что более чем 36% русизмов относится к устаревшей лексике.

19. (Р62) “Русизми и њихова обрада у речницима јужнословенских и западнословенских језика”, Славистика ІІ, Београд, 1998: 157-161.

У раду се на материјалу седамнаест речника савремених јужнословенских и западнословенских језика дају основне разлике у обради русизама.

20. (Р54) “Лингвистика језичких контаката и настава руског језика", Међународни симпозијум поводом 120-годишњице Катедре за руски језик и 50-годишњице Славистичког друштва Србије, Зборник реферата, Београд, 1998: 614-617.

Лингвистика језичких контаката може бити посебна и општа. Посебна лингвистика језичких контаката се бави монолатералним (иде од једног језика ка другом), билатералним (у оба смера) или мултилатералним језичким контактима (повезивања више језика и праваца истраживања). Општа лингвистика језичких контаката анализира податке добијене од низа посебних контактних лингвистика и изводи закључке од општег значаја за укупну лингвистику. Час руског језика представља у контактолошком смислу ситуацију у којој се остварују процеси непосредног и посредног посуђивања. Непосредно посуђивање може бити само директно и остварује се у контакту између наставника и ученика, док посредно, с обзиром на медиј, може бити визуелно, аудитивно или мултимедијално. Као посредник у језичком контакту може да иступи и неки други језик.

21. (Р63) “Међународни научни скуп: Допринос Блажа Конеског македонској култури”, Зборник Матице српске за славистику 54-55, Нови Сад, 1999: 301-303

Приказ међународног научног скупа посвећеног животу и делу Блажа Конеског.

22. (Р72) “Об определении понятия русизм в современной лингвистике: на материале словарей сербского, македонского и болгарского языков”, ІХ Mеждународный конгресс преподавателей русского языка и литературы, Сборник тезисов, Братислава,1999:12.

У раду дефинишемо појам русизам у словенским језицима.

23. (Р62) “Концепт речника русизама у српском и македонском језику”, Славистика ІІІ, Београд, 1999: 206-213.

Под контактолошким речницима подразумевамо речника "изама" чији је материјал резултат језичког контакта, припада једном или више језика и обрађен је према методологији разрађеној у теорији језика у контакту. Контактолошки речници нису етимолошки речници јер не дају историјску етимологију речи. Они посматрају изме као производ језичког позајмљивања и пажњу усмеравају на проблем адаптације са становишта теорије језика у контакту која питање етимологије речи посматра као почетни корак у истраживању језичких контаката. Иновацију у овом раду представља подела контактолошких речника на речнике идентификације и речнике адаптације. Проширена концепција речника русизама обухвата уношење преводних еквивалената из других словенских језика, затим маркирање непренесених значења модела, као и илустровање примерима сваког од значења.

24. (Р52) “О дефиницији појма русизам на материјалу речника српског, македонског и бугарског језика”, Зборник Матице српске за славистику 56-57, Нови Сад, 1999: 123-128.; Пројекат Растко, http://www.rastko.org.yu/filologija/zmss/arhiva/56-57/jovan_ ajdukovic.pdf

У овом раду дајемо допуњену дефиницију појма русизам. Под појмом русизам у ширем смислу подразумевамо основну и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског прекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну.

25. (Р63) “ІХ конгресс МАПРЈАЛ-а: руски језик, књижевност и култура на граници векова”, Зборник Матице српске за славистику 56-57, Нови Сад, 1999: 221-224.

Извештај са конгреса МАПРЈАЛ-а у Братислави.

26. (Р62) “Допринос српске контактологије последње деценије XX века проучавању русизама у јужнословенским језицима”, Славистика IV, Београд, 2000: 204-211.

На научном скупу "Бугарски језик у XX в." децембра 1999. г. у Софији предложили смо да се термин етимолошки квалификатор замени бољим термином контактолошки квалификатор. Овим новим термином истиче се неетимолошки карактер речника, етимолошки коментар представља први корак у контактолошкој анализи, а изми постаје предмет изучавања контактологије. У контактолошком речнику адаптације примењују су основна начела по којима се проводи адаптација изама (порекло, развој, значење), док су типови адаптације одређују на основу два водећа принципа. Према првом - тип укупне адаптације русизама одеђује се на основу највишег нивоа адаптације, док према другом - тип адаптације русизма одређује се на основу тростепене формално-семантичке подударности са моделом, а која може бити нулта, делимична и слободна. Бугарска концепција речника русизама изложена на симпозијуму 1999. г обогаћена је подацима о лексичко-стилистичкој, синтаксичкој и укупној адаптацији, затим подацима о трансморфологизацији, акценту, броју значења, а садржај одељка "остали подаци" се значајно увећава.

27. (Р54) "О первичной, вторичной и третичной адаптации русизмов в сербском, болгарском и македонском языках", V Международный симпозиум "Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков", Сборник докладов, Белград-Ниш, 2000: 104-110.

Две појаве представљају иновацију у раду. Прво, уводимо појам терцијарна адаптација којим актуализујемо питање посредног посуђивања и улогу модела као језика посредника. Друго, указујемо на чињеницу да реплика у току примарне или примарно-терцијарне трансдеривације преузима творбену мотивисаност модела, и да се реплика у каснијој фази, односно у току секундарне или секундарно-терцијарне адаптације, укључује у творбени систем језика примаоца у складу са местом које заузима у творбеном гнезду. Под понятием первичная адаптация понимаем адаптацию русизмов в двуязычной среде, принадлежавших исконно русской лексике, вследствие чего модель переходит в компромиссную реплику и реплику. Под понятием вторичная адаптация подразумеваем дальнейшую интеграцию русизмов в одноязычной среде с помощью лингвистических средств языка-адресата. Под понятием третичная адаптация понимаем адаптацию русизмов в двуязычной среде, заимствованных русским языком из другого языка или заимствованных из русского языка через языки-посредники.

28. (Р52) “О контактологическом определении понятия русизм: на материале словарей сербского, македонского и болгарского языков”, Съпоставително езикознание, XXV, 2000, 1: 140-146, София

Под појмом русизам у ширем смислу подразумевамо основну и изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом или је та веза ослабила да готово не постоји, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла, а коју говорни представници језика примаоца могу доживљавати или као домаћу или као страну. Под појмом русизам у ужем смислу подразумевамо основну или изведену реч руског порекла код које се сачувала јака формално-семантичка веза са моделом, као и ону реч неруског порекла преузету из руског језика у коме се одомаћила или пак преузету из или преко руског посредством других језика при чему може бити руског или неруског порекла.

29. (Р52) “О контактологическом словаре русизмов в польском, словацком и чешском языках” Studia Russica XVIII, Budapest, 2000: 13-17.;

У раду се по први пут износи подела трансфонемизације на дванаест подтипова: Ф1/1, Ф1/2, Ф1/3, Ф1/4, Ф2/1, Ф2/2, Ф2/3, Ф2/4, Ф3/1, Ф3/2, Ф3/3, Ф3/4. У монографији из 1997. спомињемо само три типа трансфонемизације.

30. (Р72) “О контактологическом словаре русизмов в польском, словацком и чешском языках”, Hungaro-Baltoslavica 2000, "Языки в Великом княжестве Литовском и странах современной Центральной и Восточной Европы: миграция слов, выражений и идей", Сборник тезисов, Budapest, 2000: 37.

Рад саопштен на скупу Hungaro-Baltoslavica 2000, штампан у изводу. О структури контактолошког речника русизама у пољском, словачком и чешком језику.

31. (Р72) "О научном проекте 'Русизмы в южнославянских и западнославянских литературных языках согласно квалификаторам в лексикографических источниках", І Международный конгресс русистов-исследователей, "Русский язык: исторические судьбы и современность", 13-16. марта 2001, Сборник тезисов, Москва, МГУ, Москва, 2001: 294; Сајт конгреса, http://www.philol.msu.ru/~rlc2001/abstract/files/sociolingv.doc

У центру пажње рада су теорија адаптације русизама, дефиниције појмова русизам и језик посредник и структура контактолошког речника адаптације.

32. (Р62) "О појму 'русизам' из угла теорије о три врсте контактолошке адаптације", Славистика V, Београд, 2001: 71-79.

У оквиру делимичног типа трансдеривације по први пут разликујемо два подтипа. Првом делимичном трансдеривацијом (Д1/1) адаптирани су русизми који су од модела наследили различите творбене основе а исте творбене морфеме. Другу делимичну трансдеривацију (Д1/2) карактерише трансфер из модела у реплику исте творбене основе и различите творбене морфеме. У раду издвајамо два типа примарне и секундарне адаптације: примарно-терцијарну и секундарно-терцијарну адаптацију. Лексеме које су у речницима означене контактолошким квалификатором није правилно називати страним речима. Њих дефинишемо као изме, а изми могу бити страна реч, туђица или посуђеница. Лексеме које нису у речницима означене контактолошким квалификатором могу бити изми под условом да су производ језичког контакта. Подела на домаће и стране речи није контактолошки заснована, већ углавном психолингвистички. Три су главна критеријума за одређивање контактолошког квалификатора: (1) постојање билингвалне ситуације као доказ да је језички контакт извршен, затим (2) уочавање лингвистичке интерференције двају језика која резултира импортацијом или супституцијом елемената и трећи (3) критеријум представља појава интегрисаних елемената као потпуно адаптираних посуђеница. Другим речима задатак лексикографа је да утврди који језици се налазе у контакту, на ком месту и у ком времену се одиграва језички контакт, да ли је дошло до интерференције и шта се збило са лексемом после интеграције.

33. (Р54) "Типы трансдериваций русизмов в контактологическом словаре", Международный симпозиум "Лингвистическое и культурное разнообразие - фактор европейского развития", Сборник докладов, Бухарест, 2001: 45-52.

У овом чланку предложили смо нову типологију трансдеривације или творбене адапације русизама. Разликујемо нулту (Д0), прву делимичну (Д1/1), другу делимичну (Д1/2) и слободну трансдеривацију (Д2).

34. (Р63) "Јован Ајдуковић, О пројекту Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским језицима према квалификатору у лексикографским изворима", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд. Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=172

У оквиру презентације пројекта "Русизми у савременим јужнословенским и западнословенским књижевним језицима према квалификатору у лексикографским изворима" наводе се следећи подаци: име и презиме аутора пројекта, контакт, образовање, публикације, основна интересовања, опис пројекта у току.

35. (Р63) "Најновији радови у хрватској контактологији", Лингвистичке актуелности IV, Институт за српски језик САНУ, Београд. Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=176

У раду су синтетизовани резултати најновијих истраживања загребачких контактолога Рудолфа Филиповића, Антице Менац и Жељке Финк.

36. "Социолингвистичка конференција у Софији", Лингвистичке актуелности IV, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=166

Приказ социолингвистичке конференције у Софији.

37. "Балто-словенска конференција у Будимпешти", Лингвистичке актуелности IV, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 4, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=170

Приказ балто-словенске конференције у Будимпешти.

38. "Конференција посвећена В. И. Даљу у Софији", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 5, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=201

Информација о конференцији посвећеној В. И. Даљу у Софији.

39. "Међународни конгрес Русский язык: исторические судьбы и современность, МГУ, Москва 13-16 марта 2001", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 5, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=202

Информација о темама међународног русистичког конгреса у Москви.

40. (Р63) "Suvremena lingvistika, 47-48, ZLFF, Zagreb, 1999", Лингвистичке актуелности VI, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 6, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=248

Приказ часописа Сувремена лингвистика.

41. "VIII међународна летња школа когнитивне лингвистике", Лингвистичке акту-елности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 6, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=231

Информација о међународној летњој школи когнитивне лингвистике.

42. (Р63) "Речник српско-пољских међујезичких паронима", Лингвистичке актуелности, VI, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2001, Број 7, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=269

Приказ Речника српско-пољских међујезичких паронима.

43. (Р63) "Међународна конференција у Букурешту", Лингвистичке актуелности, VII-VIII, Институт за српски језик САНУ, Београд, Година 2002, Број 8/9, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=290

Приказ међународне конференције у Букурешту.

44. (Р62) "Контактолошки принципи идентификације русизама у лексикографским изворима", Славистика, VI, Београд, 2002: 108-115.

У раду се разматра природа квалификатора контакта, начини маркирања лексема и износе основни принципи квалификовања лексема као русизми. Издвојили смо шест основних принципа контактолошке идентификације русизама.

45. (Р52) "О понятии "язык-посредник" на материале словарей сербского, болгарского и македонского языках", Проблеми на социолингвистиката, бр. 7, Международно социолингвистическо дружество, София, 2002: 178-181.

У овом раду смо по први пут комплексно дефинисали појам језик посредник. Язык-посредник - это (1) язык-источник, выступающий в непосредственных межъязыковых контактах в качестве языка-медиатора интернациональной и конвергентной (старославянской, церковнославянской) лексики. В случае опосредованного заимствования - (2) это язык-трансмиттер между экстралингвистически доминирующим языком-первоисточником либо языком-медиатором и языком-адресатом.

46. (Р52) "Концепция контактологического словаря адаптации русизмов в славянских языках", Слов'янський збiрник, випуск IX, Одеса, 2003: 85-92.

У раду се износи концепција контактолошког речника адаптације русизама у словенским језицима. Речнички чланак се састоји из пет делова. Први, трећи, делом четврти и пети део говоре о русизму, док други и делом четврти говоре о руском моделу.

47. (Р52) "О појму контактостилема", Стил, 2, Књижевна задруга Бањалука, Удружење књижевника Србије, Београд 2003: 331-337.

У раду дефинишемо појам контактостилема и говоримо о три типа лексичко-стилистичке адаптације русизама.

48. (Р62) "Контактема - основна јединица лингвистичке контактологије", Славистика, VIІ, Београд, 2003, 74-84; Пројекат Растко, http://www.rastko.org.yu/rastkoru/jezik/ jajdukovic/jajdukovic-kontaktema_c.pdf

У раду се дефинише појам контактема са становишта теорије активације и пресликавања и даје њена типологија.

49. "О контактолошком речнику адаптације русизама у бугарском језику", Научна конференција "Бугарски језик у ХХ веку", Пројекат Растко, 2003, http://www.rastko.org.yu/rastko-bg/jezik/jajdukovic-kontakt.php

Контактолошки речник адаптације русизама у бугарском језику састоји се из пет делова. Три дела говоре о бугарском русизму, два о руском моделу.

50. (Р63) "Włodzimierz Pianka, Emil Tokarz. Gramatyka konfrontatywna języków słowiańskich. Tom 1, Śląsk, Katowice 2000", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2003, 11, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=382

Приказ књиге Конфронтативна граматика словенских језика.

51. (Р63) "Нови интернет сајт: www.russian.iztok.net", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Београд, Година 2003, Број 11, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=372

Информација о новопокренутом интернет порталу Балканска русистика, првом такве врсте у славистичком свету комуникацијско-информационом систему из русистике.

52. (Р63) "Први број међународног часописа Стил", Књижевне новине, бр. 1084-1087, 15. јун-15. август, Београд, 2003: 17.

Први број "Стила" на преко четрсто тридесет страница доноси двадесет и осам радова, пет приказа књига, белешку о књигама, белешку о сарадницима и упутство за будуће ауторе.

53. (Р23) "Извештај о раду на пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком", Славистика, VIII, Београд, 2004: 392-398.

Рад на пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком" започели смо 1992. године и он се за сада одвија у три фазе. Резултате рада у првој фази објавили смо у монографији "Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник" (1997). Резултате рада у другој фази представили смо у монографији "Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама" (2004) и у књизи "Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика" (у штампи). У трећој фази пројекта предвидели смо израду монографије "Руски лексички утицај на српски језик у XVIII веку". У овом чланку износимо најважније резултате рада у прве две фазе.

54. (Р72) "О некоторых понятиях лексической контактологии", ІІ Международный конгресс русистов-исследователей, "Русский язык: исторические судьбы и современность", Москва, МГУ, 18-21 марта 2004, Сборник докладов, Москва, 2004: 445; Сајт конгреса: http://www.philol.msu.ru/~rlc2004/files/sec/18.doc

У овом раду дефинишемо неке основне појмове лексичке контактологије: лингвистичка контактологија, лексичка контактологија, контактема, контактофонема, контактографема, контактема дистрибуције, контактема акцента, творбена контактема, морфолошка контактема, контактостилема, контактосинтаксема, лексички изам, контактолошка адаптација, лексичка контактема.

55. (Р23) "О морфолошкој адаптацији основног облика изма у српском језику", К 75-летию со дня рождения проф. Пенки Филковой, Сборник научных трудов, Херон Прес ДОО, София, 2004: 125-136.

У раду анализирамо различите морфолошке адаптивне стратегије кроз које пролазе русизми у српском језику. Анализирамо процесе трансморфемизације и трансморфологизације.

56. (Р23) "О контактолошком приступу у проучавању русизама", Лингвистичке анализе, Зборник у част 25 година Института за стране језике Универзитета Црне Горе, Подгорица, 2004: 277-290.

У раду говоримо о пројекту "Словенски језици у контакту са руским језиком", дајемо статистику корпуса, излажемо теорију активације и пресликавања, дефинишемо појам контактема, указујемо на новине у теорији адаптације, бавимо се контаткном лексикографијом, појмовима русизам, изам и језик посредним, одговарамо на питања да ли су рисизми домаћа или страна реч и каква је њихова судбина у језику.

57. (Р63) "Antica Menac, Željka Fink-Arsovski, Radomir Venturin, Hrvatski frazeološki rječnik, Naklada Ljevak, Zagreb, 2003, 414 s.", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Број 12/13, Година 2004, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=395

Приказ Хрватског фразеолошког речника.

58. "Intervju sa mr Rafaelom Šejić sa Odseka za ruski jezik i književnost Univerziteta u Zadru", Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2004, www.russian.slavica.org/article269.html

Разговор са мр Рафаелом Шејић, асистентом на предмету Лексикологија руског језика Филозофског факултета у Задру.

59. (Р63) "Željka Fink Arsovski, Poredbena frazeologija. Pogled izvana i iznutra, Filozofski fakultet, Zagreb, 2002, 128 s.", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Број 12/13, 2004, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=410

Приказ књиге Поредбена фразеологија. Поглед извана и изнутра.

60. (Р63) "Anke Levin-Steinmann, Thematisches phraseologisches Wörterbuch der russischen Sprache Beschreibung und Charakterisierung des Menschen Harrassowitz Verlag, Wiesbaden, 1999", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Број 14, 2004-2006, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=59

Приказ књиге Тематски фразеолошки речник руског језика.

61. "Четрнаест питања др Жељки Финк, професору на Катедри за руски језик Филозофског факултета Универзитета у Загребу", Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2004, http://www.russian.slavica.org/article505.html

Разговор са продеканом за наставу и професором синтаксе руског језика Филозофског факултета у Загребу.

62. (Р72) "Балканская русистика - первый русистский академический портал на Балканах", Международный конгресс, "Русская словесность в мировом контексте", Тезисы докладов, Фонд Достоевского, 2004, Москва, www.dostoevsky-fund.ru/sites/krs/index.htm

У раду дајемо одговор на следећа питања: који су циљеви часописа и портала Балканска русистика?; које место Балканска русистика жели да заузме на итнернету?; које потребе читалачког аудиторија задовољава?; која је основна структура часописа и портала?

63. "Предисловие к контактологическому словарю адаптации русизмов в восьми славянских языках", Балканская русистика, Универзитет у Софији, Година 2004, http://www.russian.slavica.org/article528.html

Руска верзија предговора контактолошког речника адаптације русизама у осам словенских језика.

64. "Состав и структура контактологического словаря адаптации русизмов в восьми славянских языках", Балканская русистика, Универзитет у Софији, Година 2004, http://www.russian.slavica.org/article606.html

У раду се излаже састав и структура контактолошког речника адаптације русизама у осам словенских језика.

65. (Р63) "Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 142. стр.", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Број 12/13, Година 2004, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=411

Приказ књиге Кратка историја српског књижевног језика.

66. "Из славистичког живота Београда", Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2004, http://www.russian.slavica.org/article810.html

Информација говори о додели награде за животно дело Миодрагу Сибиновићу и о представљању Катедре за славистику Београдског универзитета.

67. (Р63) "А.К.Смольская, Славянские студии, Одесса, 2001", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Број 14, 2004-2006, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=63

Приказ књиге А. К. Смољске "Словенске студије".

68. (Р63) "Тања Павловић, Живот и смрт у језику и култури. На руском и српском материјалу, Чигоја штампа, Београд, 2004: 213", Лингвистичке актуелности, Институт за српски језик САНУ, Београд, Број 14, 2004-2006, http://www.asusilc.net/aktuelnosti/?p=62

Приказ књиге Тање Павловић "Живот и смрт у језику и култури".

69. (Р62) "Нови пројекат: контактолошки енциклопедијски и библиографски речник ", Славистика, IX, Београд, 2005: 138-143.

У раду представљамо садржај и структуру речничког чланка енциклопедије лингвистичке контактологије.

70. (Р63) "Rudolf Filipović, Antica Menac, Engleski element u hrvatskome i ruskom jeziku, Školska knjiga, Zagreb, 2005, 77 stranica", Стил, IV, Београд, 2005: 412-415.

Приказ књиге Р. Филиповића и А. Менац.

71. (Р63) "Stefan Michael Newerkla, Sprachkontakte Deutsch-Tschechisch-Slowakisch", Peter Lange, Frankfurt am Main, 2004, 783 str.", Стил, IV, Београд, 2005: 420-423.

Критички приказ књиге Штефана Михаела Неверкле "Немачко-чешко-словачки језички контакти".

72. "Разговор са др Корнелијом Ичин, професором руске књижевности на Филолошком факултету у Београду", Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2005, http://www.russian.slavica.org/article1326.html

Интервју са др Корнелијом Ичин.

73. "Ю.Д. Апресян и А.В. Бондарко в Белграде", Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2005, http://www.russian.slavica.org/article1922.html

Информација о посети двојице руских лингвиста Београду.

74. (Р63) "Lelija Sočanac, Orsolya Žagar Szentesi, Dragica Dragičević, Ljuba Dabo-Denegri, Antica Menac, Anja Nikolić-Hoyt, Hrvatski jezik u dodiru s europskim jezicima. Prilagodba posuđenica, Nakladni Zavod Globus, Zagreb, 2005: 255", Стил, V, Београд, 2006: 398-402.

Критички приказ књиге "Хрватски језик у контакту са европским језицима".

75. Корнелија Ичин, Ајдуковић Јован, Јаковљевић Ана, "Формулар уз Јавни позив за пријаву пројеката у области основних истраживања за период 2006-2010. Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије", Сајт Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије, 2005: 1-15, http://147.91.185.17/rezultati

Формулар Министарства науке уз Јавни позив за пријаву пројекта.

76. (Р52) "Новые материалы по лингвистике на сайте 'Балканская русистика'", Болгарская русистика, София, 2005/3-4: 112-116.

У раду се сумирају резултати најновијих лингвистичких истраживања који су објављени на страницама часописа "Балканска русистика".

77. (Р62) "О истраживачкој јединици у пројекту "Језички кодови у контакту: руски утицај", Славистика, X, Београд, 2006: 99-106.

Основну истраживачку јединицу у пројекту "Језички кодови у контакту: руски утицај" представља појмовни систем који обухвата контактолошке јединице на нивоу језичког система, концепата и дискурса.

78. (Р72) "О појму 'контактофразема'", Komisija za slavensku frazeologiju Međunarodnog slavističkog komiteta, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Međunarodni znanstveni skup "Slavenska frazeologija i pragmatika", Rab, 17-19. rujna 2006. Sažeci referata, Zagreb, FF Press, 2006: 5.

У овом раду по први пут дефинишемо контактофразему као основну контактолошку јединицу на фразеолошком нивоу. Контактофразема је контактолошки обележена фразема настала процесима активације и пресликавања (на пример рус. хлеб насущный, идея фикс, альма матер). Другим речима, контактофразема је фразеолошка комбинација контактолошки маркираних лексичких јединица језика примаоца. Контактофразема може бити и фразема калк (на пример, хрв. и срп. фразема d/j/evojka za sve добијена према немачком обрасцу), јер иза ње стоји информација о пореклу. Контактофраземе анализирамо са семантичког, синтаксичког и структурног аспекта.

79. "PowerPoint презентация к докладу "О понятии 'контактофразема': на материале фразеологизмов русского языка", Международная конференция "Славянская фразеология и прагматика", остров Раб, 17-19 сентября 2006 г., Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2006, http://www.russian.slavica.org/article3133.html

PowerPoint презентација се састоји од 27 слајдова.

80. (Р23) "Лингвистика на интернету: о порталу 'Балканска русистика'", Савремене тенденције у настави језика и књижевности, Зборник радова, Филолошки факултет, Београд, 2007: 606-613; Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2006, http://www.russian.slavica.org/article2808.html

У првом делу реферата објашњавамо појмове електронско учење и веб презентације без којих не можемо на прави начин разумети теоријски контекст развоја интернет портала "Балканска русистика". У другом делу реферата представљамо његов садржај и структуру.

81. "PowerPoint презентация 'Балканской русистики'", Конференция "Современные тенденции в изучении языков и литератур", Белград, 7-8 апреля 2006 г., Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2006, www.russian.slavica.org/down/BalkanskajaRusistika.pps

PowerPoint презентација портала "Балканска русистика" се састоји од 35 слајдова.

82. (Р62) "Балканская русистика: веб портал Факултета словенских филологија Софијског универзитета", Стил V, Београд, 2006: 402-405.

Образовно-научни портал "Балканска русистика" организован је као прегледна база података која промовише славистичко образовање преко интернета и подстиче њене кориснике на интердисциплинарност. „Балканска русистика“ пружа широки круг информација о руском језику, књижевности и култури, славистици и општој лингвистици, и то посредством база линкова, софтвера, реферата и других едукативних садржаја. До данас је на страницама истоименог часописа у целини или парцијално објављено преко две хиљаде и двеста научних радова, као и више стотина информација о конференцијама, часописима, дисертацијама, образовним и научним установама, зборницима, монографијама, новим књигама, библиотекама и догађајима из славистичког живота. У 2005. години портал је посетило скоро пола милиона читалаца. "Балканска русистика" интегрише балкански и европски образовни простор, заснована је на принципима мултикултуралности и мултијезичности. У оквиру портала налази се глобална база података о катедрама, факултетима и школама где се изучавају руски језик, књижевност и култура, као и база русиста у читавом свету.

83. (Р72) "Лингвистичка контактологија у ХХІ веку: правци истраживања", Међународни конгрес "Примењена лингвистика данас", Друштво за примењену лингвистику Србије и Црне Горе. Књига резимеа, Београд 2006: 1-2.

У првом делу реферата дајемо тематску периодизацију контактолошких истраживања од друге половине ХХ века до данас. У радовима се све чешће среће когнитивни и прагмалингвистички приступ. У центру пажње је питање "Шта је све подложно језичком утицају и контактолошком моделирању?", за разлику од традиционалног питања "Како долази до језичког контакта и како се он може моделирати?". Иако данашња српска контактологија заостаје за светом у теоријском (због јаког традиционалног културолошког погледа на језичке контакте) и статусном погледу (у Хрватској, БиХ и Бугарској, на пример, језички контакти су предмет посебних универзитетских курсева), последњих година постигнут је значајан резултат у области контактолошке лексикографије, одн. у формалном лексикографском опису језичких контаката. Управо о перспективама наших истраживања у области контактолошке лексикографије говорићемо у другом делу реферата.

84. "PowerPoint презентација: Лингвистичка контактологија у ХХІ веку. Правци истраживања", Међународни конгрес "Примењена лингвистика данас". Друштво за примењену лингвистику Србије и Црне Горе. Филолошки факултет у Београду, 28-30.9.2006, Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2006, http://www.russian.slavica.org/down/AjdukovicKongres2006.pps

PowerPoint презентација се састоји од 29 слајдова.

85. (Р72) "О контактологическом словаре адаптации фразеологических русизмов", ІІІ Международный конгресс русистов-исследователей, "Русский язык: исторические судьбы и современность", 20-23. марта 2007, Сборник тезисов, Москва, МГУ, 2007: 721; Сајт конгреса: http://www.philol.msu.ru/~rlc2007/abstracts/?sectionid=24

У раду се представља садржај и структура "Контактолошког речника адаптације фразеолошких русизама". По први пут се уводи појам "контактолексема".

86. "О контактолошком речнику адаптације контактофразема", Резиме рада за 14. међународни конгрес слависта у Охриду, Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2006, www.russian.slavica.org/article3198.html

Фразеолошки контактолошки речници, с једне стране региструју контактофраземе, а са друге стране, показују степен њихове адаптације према методологији разрађеној у контактолошкој теорији. У зависности од циља контактолошки речници се деле на контактолошке речнике идентификације и контактолошке речнике адаптације (Ајдуковић 2004а; Ајдуковић 1997). У овом раду ћемо представити модел контактолошког речника адаптације контактофразема на српском и руском материјалу. У контактолошком речнику адаптације контактофразема примењена је структура општих контактолошких речника (Ајдуковић 2004б). Први део посвећен је контактолошком опису адаптације контактофраземе, други део говори о језику даваоцу, у трећем делу дају се фразеолошке модификације, у четвртом - остали подаци о контактофраземи и моделу, док пети део доноси значење контактофраземe и опис семантичких промена у односу на модел.

87. „Балканская русистика“, Блог на интернет порталу Live Journal, 16.4.2007. http://ajdukovic.livejournal.com

Вся информация в "Балканской русистике" отвечает главному принципу редакторской политики – иметь научную и образовательную значимость. Редколлегия занимается подготовкой статей для публикации, координацией с сотрудниками по обработке материалов, корректировкой содержания статей, продвижением проекта в Интернете, взаимодействием с источниками информации и СМИ. В задачи редакторской политики входят просветительская деятельность, создание научной среды и положительного имиджа на весь Балканский регион. Редакторская политика направлена на поддержку интеграции Балканских стран в европейское образовательное пространство. Редколлегия учитывает общие тенденции развития образования и науки. Она разделяет общеевропейские ценности, среди которых многоязычие, мультикультуральность, толерантность, вера в научный прогресс, свобода выражения мнений и т.д.

88. (Р52) „Структура и основное содержание монографии ‘Введение во фразеологическую контактологию. Теория адаптации контактофразем под влиянием русского языка’“, Studia Russica ХХІІІ, Budapest, 2009: 147-155; Електронска верзија: Балканская русистика, Универзитет у Софији, www.russian.slavica.org/article6540.html

Монография „Введение во фразеологическую контактологию. Теория адаптации контактофразем под влиянием русского языка“ состоит из введения, двенадцати глав, заключения, в котором кратко подводятся итоги исследования, затем библиографии по фразеоконтактологии и списка источников.

89. (Р72) Frazeologija u kontaktu: teorija i primena. Medjunarodna konferencija "Jezici i kulture u kontaktu", Herceg Novi, 16.-18. septembra 2007. godine, Institut za strane jezike Univerziteta Crne Gore – Podgorica, Zbornik teza, 2007: 8. Резиме излагања: Балканская русистика, 2007, http://www.russian.slavica.org/article6569.html

У првом делу рада анализирамо неколико радова о фразеолошким позајмљеницама. У другом делу дајемо теоријски оквир у коме је настао појам „контактофразема“. У трећем делу дефинишемо појам "контактофразема", док у четвртом делу представљамо структуру контактолошког речника адаптације контактофразема.

90. "PowerPoint презентација: “‘Балканская русистика” и электронное обучение”, Международный симпозиум “Тимишоарской славистике 50 лет. Межкультурные диалоги” (Тимишоарский западный университет, 2-4 ноября 2007 г., Тимишоара, Румыния) Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2007, http://www.russian.slavica.org/down/Ajdukovic2007.pps

PowerPoint презентација се састоји од 30 слајдова.

91. (Р72) „Контактологические единицы в переводе“, Сборник тезисов, I Международная научно-практическая конференция „Русский язык и культура в зеркале перевода“, Факультет Высшая школа перевода МГУ им. М.В. Ломоносова, Университет Македония (г. Салоники) и Факультет языка, литературы и культуры стран Причерноморского бассейна Фракийского университета имени Демокрита, 14 – 18 мая 2008 г., Ситония, Халкидики (г. Салоники), Греция, стр. 9.

В рамках данной темы нас прежде всего интересует корреляция между конкретной ситуацией контактирования в переводе и определенной языковой единицей. Контактемы выделяются не только на разных уровнях языковой системы (контактофонема, контактографема, контактопрозодема, контактоморфема, контактограммема, контактодериватема, контактосема, контактосинтаксема, контактолексема, контактофразема, контактемы синтаксических конструкций и др.), но и на концептуальном и дискурсивном уровнях. В настоящем докладе на материале переводов с русского языка на сербский обсуждаем вопрос о соотношении единиц перевода и контактологических единиц.

92. „О контактологическом определении понятия ‘доминирующий язык’: на материале русизмов в славянских языках“, 1-ая Международная научная конференция „Культура в языке и литературе — Язык и литература в культуре“, Сборник тезисов, Кыргызский национальный университет им. Ж. Баласагына, Бишкек, 23-25 мая 2008 г.

В наших предыдущих исследованиях, касающихся контактологической теории трансфера адаптации русизмов в восьми славянских языках (см. Ајдуковић 1997, 2004) нами определены такие понятия, как „русизм“, “язык-посредник”, “язык-адресат” и “язык-трансмиттер”. В настоящем докладе на материале русизмов в славянских языках мы попытаемся определить понятие “доминирующий язык” с точки зрения теории активации и отображения, центральное место которой занимает понятие „контактема“. Согласно данной теории, русизм – это слово имеющее как минимум одну самостоятельную контактему, возникшую под доминантным влиянием русского языка.

93. (Р52) „О контактолошком речнику контактофразема“, Časopis Riječ, 15/2, Hrvatsko filološko društvo, Rijeka, 2009: 19-28; Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2008, http://www.russian.slavica.org/article8826.html

У овом раду наставили смо расправу о концепцији контактолошког речника контактофразема коју смо започели у неким нашим претходним истраживањима (София 2006, Москва 2007, Podgorica 2007, Budapest 2007). Овога пута сконцентрисали смо се на следећа питања: 1) да ли контактолошки речник контактофразема треба да буде активног или пасивног типа; 2) да ли контактолошки речник треба да региструје статичке или динамичке контактолошке вредности контактофразема и с тим у вези указаћемо на предности компјутеризоване обраде контактолошких података; 3) и, најзад, на који начин се подаци из контактолошког речника контактофразема могу даље контактолошки моделирати и имају ли они некакав стратешки значај.

94. (Р53) „О понятии ‘трансконцептуализация’“, Cognitive Modeling in Linguistics – 2008, Proceedings of the X-th International Conference, Bechichi, Montenegro, September 06 – 13, 2008, Vol. 1, Kazan State University Press, 2008: 21-30. Пленарно предавање; Електронска верзија: Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2008: 1-7, http://www.russian.slavica.org/article8593.html

В данной публикации мы указали на необходимость изучения адаптации фразеологических русизмов с точки зрения концептуализации контактологического процесса и обратили внимание на возможность разработки основных типов трансконцептуализации контактофразем. Новым в нашей контактологической теории и контактологической лексикографии является термин „контактоконцептема“. Контактоконцептема – эта активированный и/или отображаемый лингвистический и экстралингвистически обусловленный элемент, представляющий фрагмент концептуальной системы доминирующего языка-источника в языке-адресате. Практический смысл этого термина заключается в том, что он обозначает концепт, являющийся следствием контактологического процесса „трансконцептуализации“. Трансконцептуализация - это процесс активации „латентных концептов“ и пополнение „лакунарных концептов“ в языке-адресате под влиянием языка-источника согласно определенным правилам.

95. (Р54) „Контактофраземе у македонском језику и њихова лексикографска обрада“, Македонски јазик, Институт за македонски јазик, Скопје 2009 (у штампи); PowerPoint: Балканская русистика, Универзитет у Софији, 2008, 34 слајда, http://www.russian.slavica.org/article8822.html; Електронска верзија: http://www.russian.slavica.org/article8981.html

У овом раду на примеру македонске контактофраземе „човек во футрола“ представљамо радну верзију речничког чланка македонског контактолошког речника адаптације фразеолошких русизама.

96. (Р23) „Контактологические аспекты изучения произведений Л.Н. Толстого (к постановке проблемы)“. Материалы конференции „Литературное наследие Л.Н. Толстого“. İstanbul Üniversitesi Edebiyat Fakültesi, Slav Dilleri ve Edebiyatları Anabilim Dalı, İstanbul, 2008: 9-14.

В настоящем докладе мы рассмотрим в общих чертах два контактологических аспекта изучения произведений Л.Н. Толстого: теоретический и прикладной. Первый аспект выявляется при изучении вопроса статуса иноязычных моделей в художественном тексте. В рамках данной темы нас интересует проблема переключения кодов, которая в последнее время занимает все более важное место в славистике. На наш взгляд, универсальной единицей переключения кодов является разноуровневая речевая контактема. Для выделения контактемы в речи необходимо наличие соответствующей адаптированной контактемы в языке-адресате. Если речевaя модель не имеет соответствующую языковую реплику, тогда мы говорим об иноязычном вкраплении или иносистемном речевом явлении. Второй аспект изучения произведений писателя связан с необходимостью лексикографического описания контактолексем и контактофразем. Основным материалом для нашего исследования послужили примеры из романа „Война и мир“, которые были отобраны методом сплошной выборки.

97. (Р52) „About the First Volume of a Contactological Dictionary of Slavic Languages“. Acta Linguistica, Vol. 3, No. 3, Eurasia Academic Publishers, Sofia, 2009: 90-100; Електронска верзија: „Балканская русистика“, Универзитет у Софији, 2009: http://www.russian.slavica.org/article9778.html и http://www.actalinguistica.com

In this paper we will try to answer two questions which came up to me while I was working on the Bulgarian Contactological Dictionary of Adaptation of Contact-Lexemes under the Russian Influence. The first one refers to the problem of selecting material for the dictionary. The other is purely a matter of conceptual and terminological nature and is related to the first one: why do we use terminological phrase “contact-lexeme under dominant Russian influence” instead of the traditional term “Russianism”? And why do we use the term “contact-lexeme” instead of “loanword”? The content and structure of the dictionary will be presented in the third part of the paper.

98. „О бугарском контактолошком речнику адаптације контактолексема под руским утицајем“, Proceedings of the International Conference of Bulgarian Studies “The Bulgarian Language and Literature in Slavic and Non-Slavic Contexts”, Szeged, Hungary 28th and 29th May 2009 (у штампи)

У раду анализирамо садржај и структуру „Бугарског контактолошког речника адаптације контактолексема под руским утицајем“.

99. PowerPoint презентација: „О бугарском контактолошком речнику адаптације контактолексема под руским утицајем“, Международна научна конференция „Българският език и литература в славянски и в неславянски контекст”, Сегедски университет, Унгария, 28–29 май 2009. „Балканская русистика“, Универзитет у Софији, 2009: http://www.russian.slavica.org/article9956.html

Презентација у Power Point-у се састоји од 21 слајда.

100. PowerPoint презентација: „Постоје ли контактеме на дискурсивном нивоу?“, 14. međunarodni skup slavista, Hrvatsko filološko društvo, Filozofski fakultet u Rijeci, 22. do 25.6.2009. „Балканская русистика“, Универзитет у Софији, 2009: http://www.russian.slavica.org/article10127.html

Презентација у Power Point-у се састоји од 15 слајдова.

101. „Постоје ли контактеме на дискурсном нивоу?“, 14. međunarodni skup slavista, Hrvatsko filološko društvo, Filozofski fakultet u Rijeci, 22. do 25.6.2009. (у припреми)

На једној од прошлогодишњих конференција говорио сам о контактолошким јединицама на различитим језичким нивоима и након прочитаног реферата било ми је постављено питање у вези са контактемама на дискурсном нивоу, односно да ли се и на нивоу максималних језичких јединица могу идентификовати контактеме. Одговор је тада био „да“, а сада користим прилику да детаљније елаборирам мој став. У овом реферату уводимо још један појам у појмовно-терминолошки систем лингвистичке контактологије. Ради се о појму „дискурсна контактема“ коју дефинишемо као општу контактолошку јединицу на дискурсном нивоу. За анализу смо узели усмени дискурс засићен контактемама под руским утицајем. Рад је прилог контактолошкој дисциплини коју зовемо „дискурсна контактологија“. Дискурсна контактологија проучава структуру дискурса засићеног страним утицајем, односно изучава најразличитија језичка средства дискурса језика у контакту, као и перцепцију дискурса од стране адресата.

102. (Р54) „Контактолошки синоними под руским утицајем у македонском контактолошком речнику“. XXXVI научна конференција, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, 24. и 25.8.2009, Охрид; Електронска верзија: „Балканская русистика“, Универзитет у Софији, 2009: http://www.russian.slavica.org/article10481.html

У овом раду размaтрамо природу контактолошких синонима под руским утицајем на материјалу „Македонског контактолошког речника“. Под „контактолошким синонимима“ подразумевамо контактолексеме истог или блиског значења које поседују исте доминантне контактолошке вредности, припадају истој врсти речи као и модел, могу бити истог или различитог степена адаптације. У раду издвајамо двочлане, трочлане, четворочлане, петочлане, шесточлане, седмочлане и осмочлане контактолошке синонимске групе.

103. (Р72) „About the Process of Transderivation in the Bulgarian Contactological Dictionary of Adaptation of Contact-Lexemes under Russian Influence“, Proceedings of the XIth International Conference „Cognitive Modeling in Linguistics – 2009“, Constantza, Romania, September 07 – 14, 2009, Kazan State University Press, p. 369.

In this paper we will present an analysis of transderivation process in the first volume of "Contactological Dictionary of Slavic Languages". The first volume of the dictionary (about 1000 pages) is devoted to adaptation of Bulgarian contact-lexemes under the Russian influence. The dictionary will be published at the end of the year 2010 or 2011. To date, we have analyzed the adaptations of more then 8120 contact-lexemes. Transderivation is a general word formation principle according to which a contact-lexeme is adapted. The term was used for the first time in the 1997 in our book “Russianisms in Serbo-Croatian Dictionaries. Principles of Adaptation. Dictionary" (Foto Futura Publishing House, Belgrade). In this study we use the concept of transderivation based on a modern contactological theory, which is published in our book “An Introduction to Lexical Contact: The Theory of the Adaptation of Russianisms in South and West Slavic Languages" (Belgrade, 2004). We have identified three types of transderivations of Bulgarian contact-lexemes: zero-transderivation (in the dictionary it is marked with D0), first partial transderivation (D1/1), second partial transderivation (D1/2) and free transderivation (D2).  Besides, we will also illustrate and discuss a variety of processes of transderivation: primary, secondary, primary-tertiary and secondary-tertiary adaptations. In the introduction, we will explain the terms “contacteme" and “contact-lexeme".

104. „О первых томах контактологического словаря славянских языков, посвященных влиянию русского языка“. IV Международный конгресс русского языка «Русский язык: исторические судьбы и современность» (20–23 марта 2010 г. на филологическом факультете МГУ) – Тезе прихваћене (в. у Балканская русистика: www.russian.slavica.org/article11090.html)

У реферату разматрамо коначни изглед речничког чланка Контактолошког речника словенских језика.

105. „Речевая коммуникация как предмет контактологической лексикографии“. Русский язык в культурной столице Европы – 2010 (Универзитет у Печују, Мађарска, 15–17. априла 2010) – тема прихваћена

Один из существенных интересов лингвистической контактологии является лексикографирование речевой коммуникации монолингвов, билингвов и полилингвов. В работах западных и российских контактологов лексикографическому описанию языковых контактов уделяется мало внимания. В настоящем докладе мы рассмотрим основные методики применяемые для разработки лексикографического описания контактологических единиц разных уровней в речи (на материале ру