Homepage

 

Јован Ајдуковић (Београд)

 

О ИСТРАЖИВАЧКОЈ ЈЕДИНИЦИ У ПРОЈЕКТУ "ЈЕЗИЧКИ КОДОВИ У КОНТАКТУ: РУСКИ УТИЦАЈ"

 

In: Славистика, Београд, 2006: 99-106.

 

Основ­ну ис­тра­жи­вач­ку је­ди­ни­цу у про­јек­ту "Је­зич­ки ко­до­ви у кон­так­ту: ру­ски ути­цај" пред­ста­вља пој­мов­ни си­стем који обухвата кон­так­то­ло­шке је­ди­ни­це на ни­воу је­зич­ког си­сте­ма, кон­це­па­та и дис­кур­са.

 

І

 

Министарство науке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у на­ред­них пет го­ди­на фи­нан­си­ра­ће про­је­кат под на­зи­вом "Ко­до­ви ру­ске кул­ту­ре". На про­јек­ту ра­де ис­тра­жи­ва­чи са Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и Ни­шу, и то: др Кор­не­ли­ја Ичин, др Та­ња По­по­вић, др Ири­на Ан­та­на­си­је­вић, др Јо­ван Ај­ду­ко­вић, мр Бо­бан Ћу­рић, мр Ана Ја­ко­вље­вић, мр Амра Ла­ти­фић, мр Ана Пет­ко­вић и Бо­ја­на Са­бо. Осморо ис­тра­жи­ва­ча по­ку­ша­ва да од­го­во­ри на два кључ­на пи­та­ња: 1. на ко­ји на­чин се вр­ши "пре­во­ђе­ње" књи­жев­ног тек­ста на је­зи­ке дру­гих умет­но­сти и 2. ка­ко се оства­ру­је кон­такт кул­ту­ра у ру­ским по­ет­ским тек­сто­ви­ма XIX и XX ве­ка. Пре­ма ре­чи­ма др Кор­не­ли­је Ичин "овај про­је­кат пр­ви пут до­но­си ком­плек­сна ис­тра­жи­ва­ња не са­мо од­но­са ства­ра­лач­ког 'ди­ја­ло­га' из­ме­ђу раз­ли­чи­тих умет­нич­ких фор­ми, не­го и њи­хо­вих је­зи­ка (ли­ков­ног, филм­ског, ти­по­граф­ског, ар­хи­тек­тур­ног). У том сми­слу ово ис­тра­жи­ва­ње је по мно­го че­му па­ра­диг­ма­тич­но" (Ичин, Ај­ду­ко­вић, Ја­ко­вље­вић 2005: 1). Kон­так­то­ло­шким ис­тра­жи­ва­њи­ма по­све­ћен је по­се­бан део про­јек­та под на­зи­вом "Је­зич­ки ко­до­ви у кон­так­ту: ру­ски ути­цај".

 

Наш задатак у овом потпројекту је да ана­ли­зи­ра­мо лин­гви­стич­ке и екс­тра­лин­гви­стич­ке аспек­те ру­ског је­зич­ког ути­ца­ја, од­но­сно да те­о­риј­ски опи­шемо и испро­јек­тујемо раз­ли­чи­те стра­те­ги­је до­ми­на­ци­је ру­ског ко­да, пре свега у српском, али и у другим сло­вен­ским је­зи­ци­ма. У цен­тру наше па­жње на­ћи ће се кон­так­то­ло­шке је­ди­ни­це на ра­зним лин­гви­стич­ким ни­во­и­ма (укљу­чу­ју­ћи и оне на ни­воу кон­струк­ци­је и струк­ту­ре), као и спољ­ни ме­ха­ни­зми помоћу ко­ји­х се оства­ру­је ру­ски до­ми­нант­ни ути­цај. То зна­чи да ће­мо се по­за­ба­ви­ти, по­ред оста­лог, фра­зе­о­ло­шким, син­так­сич­ким и дис­курс­ним кон­так­то­ло­шким је­ди­ни­ца­ма, ве­за­ма из­ме­ђу је­зич­ких фор­ми у кон­так­ту и ког­ни­тив­не струк­ту­ре, као и опи­сом кул­тур­них, по­ли­тич­ких, со­ци­о­ло­шких, ан­тро­по­ло­шких, ет­но­ло­шких, пси­хо­ло­шких, вој­них, еко­ном­ских и др. екс­тра­лин­гви­стич­ких аспе­ка­та ру­ског ути­ца­ја ко­ји сна­жно по­кре­ћу про­ме­не у ис­пи­ти­ва­ним је­зи­ци­ма.

 

С об­зи­ром да су до­са­да­шња кон­так­то­ло­шка про­у­ча­ва­ња би­ла огра­ни­че­на са­мо на не­ки сег­мент је­зич­ког кон­так­та, у на­ред­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма на це­ло­вит и мул­ти­ди­сци­пли­на­ран на­чин про­у­чи­ће­мо уну­тра­шње и спо­ља­шње фак­то­ре ко­ји ути­чу на про­це­се је­зич­ког кон­так­та. Из­ме­ђу оста­лог, по­ку­ша­ће­мо да од­го­во­ри­мо и на сле­де­ћа пи­та­ња:

 

1)     Ко­ји ме­ха­ни­зми до­во­де до ши­ре­ња или огра­ни­ча­ва­ња ру­ског је­зич­ког ути­ца­ја и ка­ко се њи­ме упра­вља?

2)     На ко­ји на­чин ру­ски је­зич­ки мо­де­ли ути­чу на ге­не­ри­ра­ње ино­ва­ци­ја у ис­пи­ти­ва­ним је­зи­ци­ма?

 

Овај рад не­ма за циљ да пру­жи од­го­во­ре на го­ре­по­ста­вље­на пи­та­ња, већ да ука­же на прав­це бу­ду­ћих ис­тра­жи­ва­ња. На­ше ба­вље­ње је­зич­ким кон­так­ти­ма не­ће би­ти за­вр­ше­но го­ди­ном пре­стан­ка фи­нан­си­ра­ња овог про­јек­та, већ ће би­ти на­ста­вље­но и по­сле то­га ро­ка с ци­љем да до­ђе­мо до "Кон­так­то­ло­шког ен­ци­кло­пе­диј­ског реч­ни­ка" о че­му смо, из­ме­ђу оста­лог, пи­са­ли у ча­со­пи­су "Сла­ви­сти­ка" за 2005. го­ди­ну (в. Ај­ду­ко­вић, 2005: 138-143).

 

ІІ

 

Од­го­вор на пи­та­ње шта је ис­тра­жи­вач­ка је­ди­ни­ца у пот­про­јек­ту "Је­зич­ки ко­до­ви у кон­так­ту: ру­ски ути­цај" ни­је јед­но­ста­ван. Пре све­га за­то што се је­зич­ким кон­так­ти­ма ба­ве раз­не на­уч­не ди­сци­пли­не, из­ме­ђу оста­лих, кон­так­то­ло­ги­ја, ме­ђу­кул­тур­на ко­му­ни­ко­ло­ги­ја, со­ци­о­лин­гви­сти­ка, не­ке уско лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не, на при­мер, ети­мо­ло­ги­ја. Другим речима, основ­ни про­блем ле­жи у по­тре­би да се ис­пу­не ми­ни­мал­ни зах­те­ви ко­је ис­тра­жи­вач­ка је­ди­ни­ца у ова­ко кон­ци­пи­ра­ном мул­ти­ди­сци­пли­на­р­ном про­јек­ту тре­ба да за­до­во­љи. Украт­ко, ти зах­те­ви би би­ли: све­о­бу­хват­ност лин­гви­стич­ких и екс­тра­лин­гви­стич­ких аспек­та­та је­зич­ких кон­та­ка­та и ути­ца­ја на ра­зним ни­во­и­ма; на лин­гви­стич­ком ни­воу мо­гућ­ност ис­пи­ти­ва­ња не са­мо фе­но­ме­на ко­је ге­не­ри­шу је­зич­ки си­сте­ми у кон­так­ту, већ и оних ко­ји се ти­чу је­зич­ких кон­та­ка­та и ути­ца­ја у ко­му­ни­ка­тив­ним си­ту­а­ци­ја­ма, одређеном кон­тек­сту; употребљивост јединице на пред­мет­ном, кон­цеп­ту­ал­ном и се­ман­тич­ком ни­воу.

 

Сли­чан про­блем са де­фи­ни­са­њем ис­тра­жи­вач­ке је­ди­ни­це има­ли су и те­о­ре­ти­ча­ри ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је и њи­хо­во ис­ку­ство нам мо­же по­мо­ћи у ре­ша­ва­њу на­шег про­бле­ма. Овом при­ли­ком ће­мо се украт­ко освр­ну­ти на ми­шље­ње укра­јин­ског ис­тра­жи­ва­ча П. Н. До­не­ца (До­нец 2003: 183-194). Пре­ма овом ауто­ру сви по­ку­ша­ји да се де­фи­ни­ше ис­тра­жи­вач­ка је­ди­ни­ца те­о­ри­је ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је би­ли су без­у­спе­шни, би­ло да се у де­фи­ни­са­њу по­ла­зи­ло од пр­вог де­ла син­таг­ме - кул­ту­ре, би­ло од дру­гог де­ла - ко­му­ни­ка­ци­је. Та­ко, на при­мер, Е. Ок­са­ар је пред­ло­жио да се основ­не је­ди­ни­це ко­му­ни­ка­ци­је зо­ву "кул­ту­ре­ме" (До­нец 2003: 183; Oksaar 1991). Ме­ђу­тим, пре­ма П. Н. До­не­цу овај тер­мин је на­стао ве­ро­ват­но по ана­ло­ги­ји са тер­ми­ном фо­не­ма, ту­ма­чи се би­хе­јви­о­рал­но и не ува­жа­ва кон­тра­стив­но-кул­ту­ро­ло­шку по­за­ди­ну фе­но­ме­на ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је. Као при­мер ка­те­го­рич­ног, мо­ни­стич­ког и би­хеј­ви­о­рал­ног при­сту­па ме­ђу­кул­тур­ној ко­му­ни­ка­ци­ји До­нец на­во­ди кон­цеп­ци­ју "кул­тур­них стан­дар­да" А.То­ма­са, ко­ји под овим пој­мом под­ра­зу­ме­ва "све вр­сте опа­жа­ња, ми­шље­ња, вред­но­ва­ња, ак­тив­но­сти, ко­је ве­ћи­на чла­но­ва јед­не кул­ту­ре код се­бе лич­но и код дру­гих сма­тра под­ра­зу­ме­ва­ју­ћим, ти­пич­ним и оба­ве­зним" (До­нец, 2003: 184; Thomas 1996). Не­у­спе­шан тер­мин пред­ста­вља И.К. Швер­дтфе­ге­ров "кул­тур­ни сим­бол" ко­ји је "ве­о­ма не­по­де­сан за кон­тра­стив­но-кул­ту­ро­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња", а осим то­га "сим­бол у лин­гви­сти­ци и се­ми­о­ти­ци је ре­зер­ви­сан као оп­шти тер­мин за знак" (До­нец 2003: 185; Schwerdtfeger 1991). Ако се у ана­ли­зи по­ђе од ко­му­ни­ка­ци­је, он­да се мо­же за­па­зи­ти да је број и ра­зно­вр­сност тзв. "ко­му­ни­ка­те­ма" при­лич­но ве­ли­ки. Та­ко на­уч­ни­ци раз­ли­ку­ју ла­ку­не (раз­ли­чи­та ме­ђу­кул­тур­на, ме­ђу­је­зич­ка, ин­тер­тек­сту­ал­на ра­зи­ла­же­ња), ре­а­ли­је, бе­зе­кви­ва­лент­ну лек­си­ку, ет­но­мар­ки­ра­ну лек­си­ку, ксе­ни­зме (трансфе­рен­ци­је из дру­гих је­зи­ка ко­је ни­су до­ве­ле до гу­бље­ња ту­ђег; по­гре­шне кон­струк­ци­је у го­во­ру на стра­ном је­зи­ку) итд. За До­не­ца по­јам "спе­ци­ја­ли­је" је мак­си­мал­ног ни­воа ап­страк­ци­је, об­у­хва­та све вр­сте спе­ци­фич­но­сти кул­ту­ре, је­зи­ка, тек­ста и дис­кур­са. Ла­ку­не и спе­ци­ја­ли­је обра­зу­ју би­нар­ну је­ди­ни­цу кон­тра­ста, ко­ја об­у­хва­та све вр­сте не­по­кла­па­ња ме­ђу кул­ту­ра­ма, је­зи­ци­ма, дис­кур­си­ма и тек­сто­ви­ма. Ме­ђу­тим, ни спе­ци­ја­ли­је не мо­гу би­ти ба­зич­на је­ди­ни­ца ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је због рас­пли­ну­то­сти и хе­те­ро­ге­но­сти. Спе­ци­ја­ли­је се мо­гу из­дво­ји­ти на пред­мет­ном, сми­са­о­ном (кон­цеп­ту­ал­ном) и се­ман­тич­ком нивоу. У пр­вом слу­ча­ју се ра­ди о ре­а­ли­ја­ма ко­је по­сто­је у ствар­но­сти, у дру­гом о њи­хо­вом од­ра­зу у чо­ве­ко­вој све­сти (сми­сао, кон­цеп­ти), и у тре­ћем о је­зич­ком зна­ку ко­ји по­ве­зу­је те кон­цеп­те (зна­че­ње, се­ман­ти­ка). До­нец за­кљу­чи­је да ис­тра­жи­вач­ка је­ди­ни­ца тре­ба да се осла­ња на свет кон­це­па­та, а не на свет је­зич­ких зна­ко­ва. Кул­ту­ра об­у­хва­та ге­не­ри­ра­ње раз­ли­чи­тих сми­сло­ва, њи­хо­во по­ти­ски­ва­ње, ре­ак­ту­а­ли­за­ци­ју, поново вред­но­ва­ње, сла­ње у дру­ге кул­ту­ре и по­зајм­љи­ва­ње. Да­кле, ис­тра­жи­вач­ку је­ди­ни­цу ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је пред­ста­вљао би "пој­мов­ни си­стем" ко­ји об­у­хва­та ла­ку­не спе­ци­ја­ли­је, за­тим лин­гво-, дис­курс­но-, тек­сту­ал­но- и кул­тур­но-спе­ци­фич­ни сми­сао (До­нец 2003: 193).

 

За кон­так­то­ло­ги­ју, као и за те­о­ри­ју ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је, ва­жни су пси­хо­лин­гви­стич­ки и со­ци­о­лин­гви­стич­ки аспек­ти ис­тра­жи­ва­ња  (о зна­ча­ју ових аспе­ка­та за ме­ђу­кул­тур­ну ко­му­ни­ка­ци­ју писала је, на пример, Mира Б. Бер­гељ­со­н; Бергельсон 2004) [1]. Психолингвистику за­ни­ма ко­ли­ко ме­ђу­је­зич­ки кон­так­ти ути­чу на фор­ми­ра­ње вред­но­сти, мо­ти­ва, ори­јен­та­ци­ја, ста­во­ва, сте­ре­о­ти­па, пред­ра­су­да. Од зна­ча­ја су и ре­ак­ци­је на све об­ли­ке по­зајм­љи­ва­ња, као и ко­ли­ко по­зајм­ље­ни­це ути­чу на пам­ће­ње, па­жњу, усва­ја­ње ин­фор­ма­ци­ја, ко­јим емо­ци­ја­ма је обо­јен од­ре­ђен је­зич­ки ути­цај. Осим тога, пси­хо­лин­гви­сте ин­те­ре­су­ју ко­му­ни­ка­тив­ни сти­ло­ви, пи­та­ња ако­мо­да­ци­је, тем­по го­во­ра, из­бор од­го­ва­ра­ју­ће лек­си­ке, упро­шћа­ва­ње и усло­жња­ва­ње синтаксичких струк­ту­ра (Бер­ге­ль­сон 2004). Со­ци­о­лин­гви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња усме­ре­на су на од­ре­ђи­ва­ње вред­но­стих ста­во­ва и сте­ре­о­ти­па. С друге стране, контактологе ин­те­ре­су­је ка­ко долази до је­зич­ког кон­такта, шта у је­зич­кој ко­му­ни­ка­ци­ји сиг­на­ли­зи­ра на при­сут­ност ме­ђу­језичког ути­ца­ја, да ли су кон­так­то­ло­шки мар­ке­ри ка­рак­те­ри­стич­ни за сва­ког уче­сни­ка у ко­му­ни­ка­ци­ји, ка­ко до­ла­зи до не­ра­зу­ме­ва­ња, ко­ји је­зич­ки ме­ха­ни­зми ком­пен­зу­ју не­ра­зу­ме­ва­ње или не­до­вољ­но раз­у­ме­ва­ње лексичких и синтаксичких изама, које лексеме у процесу активације постају резервоар инокултуролошког знања итд. (у теорији међукултурне комуникације улогу лингвистике в. у Бер­ге­ль­сон 2004). Ово последње је, између осталих, истраживала и А. Вјежбицка, према којој буквални преводни еквиваленти могу скривати битно културно условљене разлике, односно речима једног језика често се може приписивати смисао каје оне имају у другом језику, што доводи до неразумевања (Бергельсон 2004; Wierzbicka 1992). 

 

Је­зич­ки кон­так­ти имају и праг­ма­лин­гви­стич­ку димензију, где у од­но­су по­ши­ља­лац - текст - при­ма­лац кон­так­то­ло­шко мар­ки­ра­ње је­зич­ких је­ди­ни­ца за­ви­си од при­ма­о­ца. Мо­ме­нат ка­да по­ши­ља­лац из­го­ва­ра од­ре­ђе­ну је­зич­ку је­ди­ни­цу пред­ста­вља "ло­ку­ци­ју". Циљ по­ши­ља­о­ца је да при­ма­лац мар­ки­ра је­зич­ку је­ди­ни­цу (нај­че­шће због стил­ске ра­зно­ли­ко­сти, пре­сти­жа итд.) и то зо­ве­мо "ило­ку­ци­ја". Пер­ло­ку­ци­ју пред­ста­вља чи­ње­ни­ца ко­ја по­твр­ђу­је да је по­ши­ља­лац по­сред­ством при­ма­о­ца оства­рио или ни­је оства­рио циљ кон­так­то­ло­шког мар­ки­ра­ња је­зич­ке је­ди­ни­це. Мо­ти­ва­ци­ју за мар­ки­ра­њем кон­так­то­ло­шких је­ди­ни­ца дик­ти­ра по­ши­ља­лац, од­но­сно њу пред­ста­вља­ју нај­ра­зли­чи­ти­ји фак­то­ри еко­ном­ске, по­ли­тич­ке, кул­тур­не и др. до­ми­на­ци­је, али и фак­то­ри ко­ји се ти­чу по­ла, уз­ра­ста, обра­зо­ва­ња, кул­ту­ре, со­ци­јал­ног и др. ста­ту­са, зна­ња, ми­шље­ња, ори­јен­та­ци­је. Кон­так­то­ло­шко мар­ки­ра­ње је че­сто не­све­сно, што до­во­ди до раз­ли­чи­тог по­на­ша­ња при­ма­о­ца. Та­ко, на при­мер, гла­гол удавити се у кон­струк­ци­ји "гла­гол+ин­стру­мен­тал" са зна­че­њем бо­ло­ва­ња, фи­зич­ког и пси­хич­ког ста­ња (*Па­зи да се не уда­виш кне­дла­ма!) пред­ста­вља кон­так­то­син­так­се­му пре­ма од­го­ва­ра­ју­ћој ру­ској кон­струк­ци­ји са ин­стру­мен­та­лом (Смо­три не по­да­ви­сь клёц­ка­ми!). У ду­ху срп­ског је­зи­ка је кон­струк­ци­ја "гла­гол+пре­длог(од)+ге­ни­тив" (Па­зи да се не уда­виш од кне­дли!).

 

У на­шим до­са­да­шњим ис­тра­жи­ва­њи­ма за­сту­па­ли смо став да би­ло ко­ја је­зич­ка је­ди­ни­ца, од­но­сно је­ди­ни­ца го­во­ра мо­же би­ти пред­мет кон­так­та. Пре­ма те­о­ри­ји ак­ти­ва­ци­је и пре­сли­ка­ва­ња (Ај­ду­ко­вић 2004а: 84) сва­ки лин­гви­стич­ки еле­ме­нат на­стао у од­ре­ђе­ној кон­такт­ној си­ту­а­ци­ји ак­ти­ва­ци­јом или пре­сли­ка­ва­њем ла­тент­них или пра­зних ме­ста зо­ве се "кон­так­те­ма". Ла­тент­на ме­ста су еле­мен­ти је­зи­ка при­ма­о­ца ко­ји се ак­ти­ви­ра­ју у кон­такт­ној си­ту­а­ци­ји. Пра­зна ме­ста су пре­сли­ка­ни еле­мен­ти је­зи­ка да­ва­о­ца од­го­ва­ра­ју­ћим мо­ди­фи­ко­ва­ним еле­мен­ти­ма је­зи­ка при­ма­о­ца. Кон­так­те­ме мо­гу би­ти сег­мент­не и су­пра­сег­мент­не фо­нет­ске је­ди­ни­це (гла­со­ви, сло­го­ви, ис­ка­зи, ак­це­нат у свим ње­го­вим ви­до­ви­ма и ин­то­на­ци­ја),  фо­не­ме, ску­по­ви фо­не­ма, гра­фе­ме, мор­фе­ме, ре­чи, гра­ме­ме, се­ме итд. Иза кон­так­те­ма сто­ји кон­так­то­ло­шки ког­ни­тив­ни сми­сао, зна­ње и ин­фор­ма­ци­ја о кон­так­то­ло­шким осо­би­на­ма је­зич­ких је­ди­ни­ца (Ај­ду­ко­вић 2004а: 85). Пре­сли­ка­ва­њем се кон­тро­ли­ше укљу­чи­ва­ње зна­ња је­зи­ка да­ва­о­ца у је­зи­ку при­ма­о­цу (на при­мер кроз су­же­ње бро­ја зна­че­ња ру­си­за­ма у бро­ју и по­љу), за­тим омо­гу­ћа­ва адап­та­ци­ја од сло­же­ни­јег си­сте­ма ка про­сти­јем си­сте­му (као што је тран­сфо­не­ми­за­ци­ја ало­фо­на мо­де­ла у фо­не­ме ре­пли­ке), али и уво­де но­ве под­кла­се у се­кун­дар­ној адап­та­ци­ји, на при­мер, но­ви де­ри­ва­ти (Ај­ду­ко­вић 2004а: 83). Кон­так­то­ло­шко мар­ки­ра­ње у је­зи­ку при­ма­о­ца је од­го­вор на при­сут­ност је­зич­ког ути­ца­ја.

 

ІІІ

 

На осно­ву претходног раз­ма­тра­ња мо­же­мо за­кљу­чи­ти да основ­ну ис­тра­жи­вач­ку је­ди­ни­цу у про­јек­ту "Је­зич­ки ко­до­ви у кон­так­ту: ру­ски ути­цај" пред­ста­вља пој­мов­ни си­стем ко­ји обухвата кон­так­то­ло­шке је­ди­ни­цe на ни­воу је­зич­ког си­сте­ма, кон­це­па­та и дис­кур­са.

 

У нашим досадашњим лек­си­ко­ло­шким ис­тра­жи­ва­њи­ма (Ај­ду­ко­вић 2004а, 2004б) из­дво­ји­ли смо сле­де­ће вр­сте кон­так­те­ма:

- кон­так­то­фо­не­му (уп. рус юность и срп. <ј>, <у>, <н>, <о>, <с>, <т>);

- кон­так­то­гра­фе­му (уп. рус. космодром и срп. космодром);

- кон­так­те­му ак­цен­та (уп. рус. ве­дом­ство у срп. ве­дом­ство са крат­ко­у­зла­зним ак­цен­том на пр­вом сло­гу);

- кон­так­то­мор­фе­му (уп. рус. натурщик и срп. натуршик);

- кон­так­то­гра­ме­му (уп. рус. художник, м.р., јд. и срп. художник, м.р., јд.)

- контактосему (уп. рус. бди­те­ль­ный, кра­й­не вни­ма­те­ль­ный и на­сто­ро­жен­ный и срп. бди­те­лан, ко­ји до­бро па­зи, па­жљив, опре­зан),

- контактостилему (уп. рус. благочестие, заст. и срп. благочестије, заст.)

- кон­так­то­син­так­се­му (уп. рус. беспокоить и срп. беспокојити).

 

На синтаксичком нивоу раз­ли­ку­јемо различите врсте син­так­сич­ких кон­так­те­ма. На пример, синтагматске контактеме

ру­с. ку­ль­тур­но-про­све­ти­те­ль­ская де­я­те­ль­но­сть и срп­. кул­тур­но-про­свет­на де­лат­ност,

рус. хо­зя­й­ствен­ный объ­ект и срп. при­вред­ни обје­кат,

рус. пла­но­вое хо­зя­й­ство и срп. план­ска при­вре­да,

рус. эко­но­ми­че­ское раз­ви­тие и срп. еко­ном­ски раз­ви­так,

рус. бес­по­щ­ад­ная бо­рь­ба и срп. бес­по­штед­на бор­ба,

рус. ши­ро­кие на­род­ные мас­сы и срп. ши­ро­ке на­род­не ма­се,

рус. братская помощь и срп. братска помоћ

 

или контактеме синтаксичких конструкција, на пример,

рус. <...> отвечала ему красавица с лукавой кротостью и срп. <...> одговарала би му лепотица са лукавом кроткошћу (КЛ2005: 59),

рус. Для самой себя люблю наряжаться... и срп. Волим да се за саму себе дотерујем... (КЛ2005: 59),

рус. по этому вопросу и срп. по том питању,

рус. Ветром сломало дерево и срп. Вјетром је поломило дрво,

рус. Снегом замело дорогу и срп. Снијегом је замело пут (последња два примера посведочена су у раду Здравка Бабића објављеном у овом броју "Славистике").

 

И у ситуацији ме­ђу­је­зич­ких кон­та­ка­та при­ме­ном кон­цеп­ту­ал­не ана­ли­зе ми­ни­мал­них кон­тек­сту­ал­них окру­же­ња мо­гу се из­дво­ји­ти еле­мен­тар­не и сло­же­ни­је ког­ни­тив­не је­ди­ни­це, тј. ге­штал­ти, фреј­мо­ви, сце­на­ри­ји и ар­хе­ти­по­ви (Чер­не­й­ко 1997; Ристић, Дугоњић 1999). Ове ког­ни­тив­не је­ди­ни­це на­ста­ју ло­гич­ким и су­бло­гич­ким по­ве­зи­ва­њем "ап­стракт­них и кон­крет­них са­др­жа­ја на осно­ву за­јед­нич­ких оп­штих свој­ста­ва ко­ји се екс­пли­ци­ра­ју у пре­ди­ка­тив­ним спо­је­ви­ма" (Ри­стић 1999: 182, Чер­не­й­ко 1997: 300). Та­ко, на при­мер, ру­ском кон­цеп­ту ду­ша у сце­на­ри­ју ду­ша ушла в пят­ки од­го­ва­ра у срп­ском кон­цепт ср­це (ср­це ми је си­шло у пе­те), а не ду­ша. Овај последњи кон­цепт би на­стао под ру­ским ути­ца­јем, а сам сце­на­рио би представљао ру­си­зам.

 

У окви­ру ана­ли­зе дис­кур­са кон­так­то­ло­ги­ја по­себ­ну па­жњу по­све­ћу­је про­у­ча­ва­њу дис­курс­них ре­чи типа вероятно, возможно, бесспорно, извините, впрочем (уп. мак. веројатно, возможно, беспорно, впрочем, срп. извините, буг. впрочем). У кон­такт­ној си­ту­а­ци­ји оне пред­ста­вља­ју "дис­курсне кон­так­те­ме".

 

Појмовни си­стем о коме смо говорили у овом ра­ду олак­ша­ће пра­ће­ње по­на­ша­ња већ ква­ли­фи­ко­ва­них ру­си­за­ма, али и иден­ти­фи­ка­ци­ју но­вих ру­си­за­ма ко­ји на­ста­ју под до­ми­нант­ним ру­ским ути­ца­јем, често про­ме­ном прет­ход­не кон­так­то­ло­шке вред­но­сти.

 

ЛИТЕРАТУРА

 

Ајдуковић Јован, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама, Фото Футура, Београд, 2004а: 364

 

Ајдуковић Јован, Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика, Фото Футура, Београд, 2004б: 771

 

Ајдуковић Јован, "Нови пројекат: Контактолошки енциклопедијски и библиографски речник", Славистика IX, Београд, 2005: 138-143.

 

Бабаян В.Н., Круглова С.Л, "Теория дискурса в системе наук о языке", Ярославский педагогический вестник. 2002. № 3 (32)

 

Бергельсон, М. Б. "Лингвистические методы исследования в области межкультурной коммуникации", Тезисы пленарного доклада на II Международной конференция РКА "Коммуникация: концептуальные и приладные аспекты" ("Коммуникация-2004"), http://www.russcomm.ru/rca_biblio/b/bergelson01.shtml

 

Верещагин Е.М, Костомаров В.Г, Лингвостранаведческая теория слова, Москва, Русский язык, 1980.

 

Донец П.Н., "Об исследовательской единице межкультурной коммуникации", Вестник ВГУ, Серия гуманитарные науки. 2003/2: 183-194

 

Ичин Корнелија, Ај­ду­ко­вић Јован, Ја­ко­вље­вић Ана, "Фор­му­лар уз Јав­ни по­зив за при­ја­ву про­је­ка­та у обла­сти основ­них ис­тра­жи­ва­ња за пе­ри­од 2006-2010. Ми­ни­ста­р­ства на­у­ке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је", Сајт Ми­ни­стар­ства на­у­ке и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, http://147.91.185.17/re­zul­ta­ti

 

(КЛ2005) Кон­стан­тин Ле­он­тјев, "Ја­дац", пре­вод Зо­ри­сла­ва Па­ун­ко­ви­ћа, Ру­ски ал­ма­нах бр. 10, Зе­мун, 2005: 59-66. (ори­ги­нал: Кон­стан­тин Ле­он­ть­ев, "Ядес")

 

Марковина И.Ю, Сорокин Ю.А., "Опыт систематизации лингвистических и экстралингвистических факторов, влияющих на понимание текста", Текст как явление культуры, Новосибирск, Наука, 1989: 103-162.

 

Матвеева Г.Г, Петрова Е.Е, "Речевая деятельность и речевое поведение как составляющие речи", http://rspu.edu.ru/projects/deutch/note52.html

 

Ристић С., Радић-Дугоњић М, Реч, смисао, сазнање, Београд, 1999.

 

Чернейко, Л. О., Лингво-философский анализ абстрактного имени, Москва, 1997.

 

Oksaar E., "Problematik im interkulturellen Verstehen" // Müller B.-D. (Hrsg.) Interkulturelle Wirtschaftskommunikation. München: Judicium, 1991. S. 17.

 

Thomas A., "Analyse der Handlungswirksamkeit von Kulturstandards" // Thomas A. (Hrsg.) Psychologie des interkulturellen Handelns. Göttingen et al.: Hogrefe, 1996. S. 112.

 

Schwerdtfeger I. C., "Kulturelle Symbole und Emotionen im Fremdsprachenunterricht. Umriß eines Neuansatzes für den Unterricht von Landeskunde" // Info DaF. 1991. ¹ 3. S. 241.

 

Wierzbicka Anna, Semantics, culture, and cognition: Universal human concepts in culture-specific configurations. Oxford: Oxford University Press, 1992.

 

Напомена:

 

[1] М. Б. Бер­гељ­сон сма­тра да су за ис­тра­жи­ва­ња ме­ђу­кул­тур­не ко­му­ни­ка­ци­је од зна­ча­ја ет­но­гра­фи­ја ко­му­ни­ка­ци­је, ет­но­се­ман­ти­ка, дис­кур­с­на ана­ли­за, ана­ли­за сва­ко­днев­не ко­му­ни­ка­ци­је, крос-кул­тур­на праг­ма­ти­ка, ме­ђу­је­зич­ка праг­ма­ти­ка (Бе­р­ге­ль­сон 2004).

 

 

 

Йован Айду­ко­вич (Бел­град)

 

ОБ ИС­СЛЕ­ДО­ВА­ТЕ­ЛЬ­СКОЙ ЕДИ­НИ­ЦЕ В ПРО­ЕК­ТЕ "ЯЗЫ­КО­ВЫЕ КО­ДЫ В УСЛО­ВИ­ЯХ КОН­ТАК­ТИ­РО­ВА­НИЯ: РУС­СКОЕ ВЛИ­Я­НИЕ"

 

Основ­ной ис­сле­до­ва­те­ль­ской еди­ни­цей в про­ек­те "Язы­ко­вые ко­ды в усло­ви­ях кон­так­то­ро­ва­ния: рус­ское вли­я­ние" явля­ет­ся по­ня­ти­й­ная си­сте­ма, ко­то­рая вклю­ча­ет кон­так­то­ло­ги­че­ские еди­ни­цы на си­стем­ном, концептуальном и дис­кур­сив­ном уров­нях.

 

Homepage