NOSARA

Ovo je riba sa verovatno najviše naziva: plavonos, šljivar, nosara, buborak (ili buboran), ciganka, popadika, bojnik,... Nauka kaže da rod vimba (kojem pripada nosara) postoji sa vrstama Vimba vimba carinata P. i Vimba vimba elongata V.- koja od njih je nosara ponajmanje znaju ihtiologijom ne potkovani ribolovci. Za prvu kažu da obitava u Baltičkom moru i da ulazi u Zapadnu Dvinu, Njemen, Narovu, Lugu, Nevu, a nađe se i u Čudskom južnom delu Ladoškog jezera. Ova druga je iz Crnog, Azovskog i Kaspijskog mora i odatle ulazi u Don, Kuban, Bug, Dnjestar, Dnjepar i neke druge reke ovih slivova.

Prosečna veličina nosare je 30-35 cm. Nosare od 40 cm u nekim vodama su česta pojava a u nekima su kapitalci. Nosare od 50 cm (preko 1,5 kg) su svugde retkost, dok su one od 60 cm (cirka 2,5 kg) apsolutni izuzetci. Ime je dobila po gornjoj vilici koja "ukrašava" nisko postavljena usta. Usta joj karakterišu položaj i oštre ivice. Neiskusni ribolovci često nosaru zamene sa skobaljem, koji nema izražen nos (skoro crne boje). Nosaru treba tražiti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom, znači mogu se naći kod brana, nepera itd. U plićacima se mogu spaziti njihovi srebrni bokovi kako blješte, dok pokretima tela kidaju alge sa dna. Nosare su pri jasnom letnjem danu posebno oprezne i mogu se prevariti samo uz pomoc finog pribora i sitnih mamaca. Bolji izgledi za ulov su u proleće ili kasno leto, i to u dubljim delovima vode. Nosare su jatne ribe. To je posebno očito za vreme mresta, kada se cela jata kreću nasuprot vodenom toku, tražeći pogodne potoke ili šljunkovita mesta da bi položili ikru. Za to vreme ove ribe gotovo i da ne uzimaju hranu, čak i tada kad im se pažljivo ponudi mamac. Kada ribe tumaraju dalje od obale, dobro dođu duboke čizme, da bi se osetljivi mamac mogao ponuditi pravo u vodenu struju.

Nosare su pretežno vegetarijanci. Pored već pomenutih zelenih i končastih algi, koje sa karakterističnim ustima stružu sa podvodnog kamenja, proždiru i sve što im se nađe pod "nosom". Larve insekata, račiće, crviće ili gliste koje im ribolovac ponudi, uz pomoć plovka, da polako klize po dnu. Za tu svrhu najpodesnije su sitne udice veličine 16-20 i predvez od 0,12 do 0,14 mm na kojem možemo ponuditi i druge proverene mamce za belu ribu: kukuruz, noklu, hlebnu ružu, prokuvanu pšenicu,... Da bi nosare navikli na našu hranu i da bi jato zadržali na jednom mestu, prihrana je neophodna. Pazite na to da napravite dovoljno tešku hranu, da ne ispliva, niti da se prebrzo raspadne. Specijalisti za ovu ribu pokušavaju već decenijama da ovu ribu prevare na njenu omiljenu hranu-alge. Udice pokrivaju pažljivo očupanim zelenim algama. Ako ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži izbačaj i vodenu struju, onda je ulov obično zagarantovan. Pošto se ovaj mamac loše drži na udici, neki specijalisti se kunu u specijalne smese od algi. Zato se alge pomešaju sa rastopljenim želatinom i posle hlađenja mase seče se na sitne komade. Neki ribolovci čak mešaju alge sa vatom, da bi se bolje držala na udici. Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u velikom broju, moguć je bogat ulov. Kapitalne nosare su odlični borci i neretko ih ribolovac zameni sa snažnom mrenom ili jazom, kada nosara "drlja" po dnu i tipičnim energičnim trzajima glavom pokušava da se oslobodi udice.