DEVERIKA (Abramis brama)

Opis i grada

Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena. Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bocno spljošteno. Mladi primerci su srebrnaste boje. Kod starijih, leda dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajuci srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predvilicnim i vilicnim kostima, vrlo su mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom škržnom luku. Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) žbicom. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od crnooke deverike Abramis sapa (Pallas, 1811) sa 41-48 žbica, Kesege Abramis ballerus sa 39-46 žbica, šljivonosa Vimba vimba 20-25 žbica, i krupatice Blicca bjoerkna sa 22-26 žbica. Deverika može narasti do 75 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda su prosecni primerci deverike u ulovu od 30-40 cm dužine i 0,5-1,5 kg težine.

Staništa, aktivnost i ishrana

Najcešce stanište deverike su reke, ali se srece i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika. Kao i vecina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta, i na podrucjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se srecu cista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele ribe", kao brotfiš, bodorka, idr. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine, koje odreduje temperaturu vode, i od doba dana, koje odreduje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u slucaju da pronadu podrucje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova isl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleca i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i krecu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužici i školjkice i dr.). Jelovnik starijih je slican, samo što jedu vrste vecih dimenzija. U bogato zatravljenim podrucjima, deverike ce "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja racica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleca deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predvece. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i vecernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahladenjem, prelazi se ponovo na režim slican onom u prolece do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim, i na peskovitim pa cak i kamenitim terenima. Ujutro i u manjoj meri, predvece u leto, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, radi ishrane, a najveci deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noci provode u plicoj vodi. Brzina rasta deverike je vrlo promenljiva i zavisi od odlika staništa, pre svega kolicine dostupne hrane u njemu.

Razmnožavanje

Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedu 10 i 14 stepeni. U plitkoj vodi (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuci ikru na vodenu vegetaciju. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedu 6 i 9 sati, na mestima zašticenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata. Polnu zrelost deverike sticu vec u trecoj godini života (mužjaci), a najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velicine, položi od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je vec pomenuto, spada u tzv. "belu ribu" i racuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zašticena minimalnom dužinom izlova od 20 cm.

Iskustva u lovu

Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudeni mamac. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili cak zavuci u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistocnom vetru, a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblacnom vremenu nego po suncanom. Deverika ne uzima odmah mamac, vec ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da pocne da guta, krece na stranu. To se slaže sa ribolovnom literaturom (i praksom), po kojoj deverika, izdižuci mamac, podiže i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaci pod vodu.