Sorry, your browser doesn't support Java(tm).
 

 

CVERGLAN (Ictalurus nebulosus)

Većina naših sportskih ribolovaca koji love na plovak ili dubinski ima loše mišljenje o cverglanu. Kada im se, makar samo u razgovoru, pomene cverglan, najčešća reakcija je samo što dalje od njega. Ta odbojnost dolazi otuda što je cverglan svaštojed i veliki proždrljivac, pa svaki mamac koji se nađe na udici, a koji može da proguta, napada bez zazora. To mu je donelo reputaciju dosadne ribe i njegova pojava na mestu odabranom za ribolov obično znači njegovo napuštanje. Drugi razlog za odbojnost prema cverglanu su verovatno tri oštre bodlje čiji ubodi mogu da izazovu prilično jake bolove koji potraju i nekoliko sati. Zbog svega toga ga mnogi ribolovci, pa i neki ribolovni stručnjaci svrstavaju u riblji korov. Zbog zdepastog tela, velike široke glave i bodlji, dobio je u našim krajevima nekoliko lokalnih imena: patuljasti somić, terpan, manjov, glavonja, bodonja, regan... Cverglan je prenet u evropske vode sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje pra postojbine, Severne Amerike. Suprotno predviđanjima, u evropskim vodama nije uspeo da se prilagodi na ošekivani i željeni način. Zakržljao je pa njegova najveća težina retko prestiže 500-800 gr, a dužina 15-25cm. Prema podacima iz Amerike njegova tamnošnja sabraća dostižu težinu od 2-3kg i predstavljaju vrstu izuzetno zanimljivu za sportski ribolov.

Staništa u našim vodama

Cverglan naseljava sve nizijske vode dunavskog sliva. Najradije nastanjuje mirnije vode, posebno stajaće, kao što su bare, kanali, mrtvaje. U brzim tekućim vodama je izuzetno redak. U vodama koje naseljava svoja staništa nalazi u delovima sa većom dubinom i dnom koje je puno panjeva, granja, ševara i podvodnog rastinja. Cverglan je riba koja živi u jatima koja sadrže jedinke istog uzrasta. Kada krene u potragu za hranom, napušta skrovište, pa se onda može naći i u plićacima. Kod izbora hrane zaista ne bira mnogo. Za njega je ukusan zalogaj sve ono što može da savlada i proguta, uključujući i žive ribice za kojima se ponekada digne sve do površine u nastojanju da ih uhvati. Najčešći sadržaj želuca upecanih cverglana čine sitne ribe, pužici, skoljke, račići i razne vrste vodenih insekata.

Osnovne odlike

Potencijal razmnožavanja i sposobnost preživljavanja su kod cverglana veoma veliki. Mresti se od maja do juna, pri čemu polno zrele ženke izbacuju relativno velik broj jaja (u odnosu na veličinu). Zbog toga se i događa da brojnost cverglana u vodama koje mu odgovaraju može dostići zaista impozantne razmere. Nesumljivo je da se takvo masovno razmnožavanje cverglana negativno odražava na populacije ostalih ribljih vrsta u tim vodama, pogotovo zbog toga što cverglan jede ikru drugih vrsta u vreme njene inkubacije i što, kao grabljivica, jede i tek izleglu mlađ drugih vrsta. Ako se tome doda da je odrasli cverglan izuzetno izdržljiv i otporan kako na visoke tako i na niske temperature vode, uključujući i preživljavanje pod ledom, razumljivo je da iz tog ugla gledanja nekima od sportskih ribolovaca mora da bude antipatičan. Prirodni neprijatelj cverglana bi, po prirodi stvari, mogli da budu som, štuka i smuđ.

Aktivnost i izbor mesta za ribolov

Cverglan je, dakle, veliki proždrljivac. Napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nađu na udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviće, pijavice, sitnije žive ili mrtve ribice, parčiće ribica... Kao i većina grabljivica, aktivan je u jutarnjim i predvečernjim časovima, ali i noću. Danju najčešće pravi pauze u ishrani u trajanju od 2-3 sata, ali ponekad tih pauza ne bude. To naročito važi za jesenji period, septembar i oktobar. Aktivnost mu se smanjuje sa padom temperature vode. Zimu provodi kao i njegov veliki sabrat som. Budi se čim temperatura vode počne znatnije da raste, a to je kod nas druga polovina marta. Posle zimskog razdoblja aktivno jede, ali nije uvek lako pronaći mesta na kojima boravi. Kada se takva mesta otkriju, poželjno je da se nekoliko kedera isecka na sitne komade koje treba baciti na to mesto kako bi se on tu sakupio i uspešno lovio.

Pribor za lov i izbor mamca

Za pecanje cverglana nije potreban neki naročiti pribor. Pecanje štapom sa mašinicom nije obavezno i ako je to praktičniji način. Peca se na plovak ili dubinskom metodom. Dubinski metod se obavezno primenjuje na tekućoj vodi, a na mirnim vodama je daleko pogodniji metod pecanja na plovak. Debljina najlona je u granicama 0,20-0,30 mm, najbolje 0,25-0,27 mm. Udice su broj 8-6, oblik nije naročito bitan, bitno je da budu dobro naoštrene. Kod pecanja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad olova. Za predvez nije potrebno koristiti tanji najlon od osnovnog i on treba da bude dug 15-20 cm. Olovo treba da bude klizeće, a težinu valja uskladiti sa dubinom i brzinom toka ne preterujući u pogledu težine. Pecanje na plovak podrazumeva najklasičniji sistem za tu vrstu ribolova, sa klizećim olovom ispod plovka i jednom udicom na kraju osnovnog najlona. Dubinu treba podesiti tako da udica sa mamcem bude neposredno iznad dna ili da ga blago dodiruje. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveći komadi belih ili crnih ritskih glista, sitniji durboci, manji kederi ili repići od kedera. Za plovak su najbolji mamci žive ili mrtve plavojke koje se nalove pomoću čerenca. I pri tom pecanju dobre rezultate daje repić kedera umesto cele ribice. Zapamtite, ovde važi pravilo: veći mamac na udici, krupniji cverglan u čuvarci. Kada se primete prvi trzaji kod pecanja na dubinku ili podrhtavanje plovka, ne treba žuriti sa potezanjem. Cverglana treba ostaviti da "odradi svoje" , pa potegnuti tek kad savije vrh stapa ili podvuče plovak pod vodu. Ne valja da kontra bude prejaka, već takva da se udica ubode u usnu ili u unutrašnjost usta. Veći mamac cverglan ne guta odmah, već ga neko vreme zadržava u ustima pokušavajući da ga samelje radi lakšeg gutanja. Manji mamac, naročito crvenu glistu odmah proguta, sve do želuca, pa se tada udica teško vadi ili se otkine. Krupniji primerak cverglana zakačen na udicu bori se kao som, pokušavajući da se domogne prepreka u vodi u kojima će potražiti spas. Zbog toga pri lovu na plovak i nije preporučljivo korišćenje više od jedne udice. Ako pogodimo pravo mesto i vreme kada cverglan krene u potragu za hranom, može se desiti da za kratko vreme ulovimo i po 10-15 komada, a to je lep pecaroški uspeh i pravo zadovoljstvo.

Zadovoljstvo za početnike

Meso mu je veoma ukusno, od njega se može pripremiti više ukusnih jela. Posebno je dobra riblja čorba. Osim toga, cverglan je zanimljiv i kao riba koja često grize i u vreme kada druge vrste to ne čine pa tako može da pruži zadovoljstvo i zabavu svima, a naročito mlađim ribolovcima, početnicima.

 

 

 








Ribe Naših Voda, 1999-2002
 

web design