Sorry, your browser doesn't support Java(tm).
 

 

BABUŠKA (carassius auratus gibelio)

Babuška (melez, srebrni karaš) je preko dve decenije "slučajni partner" većine ribolovaca na našim vodama. Ima je u svim većim rekama mirnijeg toka, gde je njena populacija, čini se, sve veća iz godine u godinu. Svoju brojnost babuška duguje specifičnom načinu razmnožavanja, kao i gotovo neverovatnoj prilagodljivosti i otpornosti na sve moguće nedaće koje mogu da zadese riblji svet. Prosečna lovna težina babuške kreće se oko 500 grama, mada su sve brojnije vode u kojima plivaju babuške teže od 2 kilograma pa i više.

Kako, gde i čime

Na stajaćim vodama babuška se da loviti na više načina. Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se uglavnom kreću i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. Ovo verovatno čine iz dva razloga. Prvo, vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takođe isti ambijent je bogat prirodnom hranom babuške. Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba tražiti što dalje od obale, što je najčešce slučaj na većim jezerima. Kod ribolova na vodama obraslim vodenom vegetacijom najbolji rezultati postižu se pecanjem neposredno iznad rastinja, ili u rupama - čistim delovima vodene površine okružene rastinjem. Bez obzira na položaj vegetacije, najbolji rezultati se postižu na dubinama 2,5 do 3 metra i tu se, po pravilu, javljaju najkrupniji komadi. Za ovakav način pecanja potrebno je imati štapove duge od 6 do 8 metara bez sprovodnika ili tek nešto kraće štapove sa sprovodnicima (tzv. Bolonjeze teleskope) uz koje ide manja mašinica. Za pecanje babuške sasvim su dovoljna dva štapa, jer kad babuška krene nemoguće je pratiti više štapova. Štap bi trebalo da bude lagan, ali dovoljno žilav i jak da podeli megdan sa ribama teškim kilogram-dva. S obzirom na dužinu, štap bi ipak morao da bude od karbona, što mereno novcem iznosi oko 50 DM po dužnom metru štapa. Babuške se, po pravilu, love pri samom dnu, jer se ove ribe hrane slično šaranu, rijući po mulju. Iz tog razloga mesta gde se babuške intenzivno hrane obeležena su mehurićima, koji u nizovima izbijaju na površinu vode. Međutim, u pojedinim periodima dana, babuška izlazi veoma blizu površini, takođe uz kakvo vodeno rastinje. U ovim uslovima babuška se peca na dubini od 70-80cm, nedaleko od vodene vegetacije.

Plovci i udice

Pored štapova veoma je važan i ostali prateći pribor. Od najlona, kao osnovni, najčešće se koristi 0,15 ili 0,16, dok se debljina predveza kreće od 0,12 do 0,14 mm. Za pecanje mašinicom, idealan najlon je 0,18 koji je dovoljno tanak da omogući daleka bacanja, a u isto vreme dovoljno jak da može uspešno da "uštopuje" i kapitalne primerke babuške. Kod dosta ribolovaca postoji uvreženo shvatanje da debljina najlona ne utiče na apetit babuške. Valja reći da postoje dani kada babuška uzima mamac bez obzira na debljinu najlona, no to su retke i izuzetne prilike. Izbor udice direktno zavisi od veličine babuške koja se očekuje, kao i od vrste mamca. Uglavnom su se najbolje pokazale udice u rasponu 16-12 kao najuniverzalnije, jer podjednako dobro kače i sitnije i krupnije primerke babuške. Kad se radi o konkretnim modelima, dobro su se pokazale udice "Gamakatsu" i to modeli 6314 i 6315, "Tubertini" serija 2 i "Kamasan" b-920. Jedna od osobina dobre udice je ta , da bez obzira na relativno malu veličinu, može da se uhvati u koštac i sa velikim ribama, pa ih prema tome ne treba izbegavati. Izbor plovka najmanje utiče na krajnji rezultat. Ipak treba izbegavati teške glomazne plovke. S obzirom da se peca na stajaćim vodama sasvim su dovoljni plovci do 2 grama nosivosti. Izuzetno, kada se peca na maloj dubini, najbolje rezultate daju veoma lagani plovci (0,3-0,5 grama). Za pecanje babuške na većim daljinama najcešće se koristi "Waggler", ili se peca dubinskom metodom sa hranilicom. Na dubljim, čistim vodama uglavnom se koriste klizeći "Waggler" i hranilica, a na plićim vodama najbolji rezultati postižu se upotrebom fiksiranog "Waggler-a". Od pribora za ovaj način pecanja neophodan je "Match" štap, ili pak teleskop sa provodnicima sa odgovarajućom mašinicom.

Prihrana ili mamčenje

Pored izbora pribora, vrlo bitan faktor je način primamljivanja i prihranjivanja. Od izbora hrane i njene prezentacije ribama u mnogome zavisi uspešnost ribolova. Na stajaćim vodama uglavnom se koriste brašnaste hrane i pojedine žitarice. Idealno primamljivanje se odvija na sledeći način. Hranjenje se obavlja neposredno pre ribolova. Primama se sastoji od kombinacije nakvašene brašnaste hrane i kuvane pšenice u odnosu 2:1. Ukoliko u vodi ima dosta rastinja, primama se tako priprema da bude rastresita, da se ne bi po bacanju "zagubila" među travu. Ukoliko je dno čisto, mogu se od primame formirati grudve, veličine mandarine, koje su podesnije za hranjenje na većoj distanci. Od gotovih hrana, kao idealne za pecanje babuške, pokazale su se "Sensas Karp", "Milo Grand Prix" i dr. Hrane se ne bacaju čiste, već se mešaju sa prezlom (hlebnim mrvicama). Na 1 kg hrane dodaje se 1,5-2 kg prezle, što je dovoljno za nekoliko pecanja. U toku samog pecanja treba izbegavati česta dohranjivanja. To valja učiniti eventualno samo jednom, ukoliko babuške prestanu da grizu. Posle završenog ribolova obavlja se obilnije hranjenje, ovog puta samo kuvanom pšenicom. Ukoliko se kontinuirano peca na istom mestu, i u isto vreme ovako hrani, babuške kao i većina tzv. mirnijih riba stiču naviku da po hranu dolaze na to mesto, što je preduslov za dobar ulov. Mirišljava brašnasta hrana vrlo brzo privlači babuške na hranjenom mestu, dok ih kuvana pšenica zadržava, na istom mestu, duže vremena. Uz to, babuške se vrlo brzo navikavaju na kuvanu pšenicu, pa ih je kasnije teško uloviti na neki drugi mamac. U drugim uslovima, kad je voda hladnija, primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunčanice u hranu valja dodati malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili parče gliste.

Izbor mamca

Izbor mamca za pecanje babuške zavisi od same vode, godišnjeg doba, kao i od vrste primame. Kao mamac se uglavnom koristi kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crvići. U proleće i jesen, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvići, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Na vodama u kojima se intenzivno hrani kuvanim ili mladim kukuruzom, po pravilu se na ove mamce dobijaju i krupnije babuške, naročito ako se udica mamči samo jednim zrnom kukuruza. Ipak čini se da je kuvana pšenica najuniverzalniji i za ribolovca najekonomičniji mamac. Ako se kuvanoj pšenici doda nekoliko kapi anisovog ulja, ili nekog drugog koncentrovanog mirisa, time se ovaj mamac čini još efikasnijim. Interesantno rešenje je da se prilikom kuvanja pšenice, zajedno sa pšenicom kuvaju zrnca karanfilića. Na kilogram pšenice stavlja se kesica karanfilića, koja oplemenjuje i pojačava miris kuvanoj pšenici, pa joj babuške ne mogu odoleti. Na udicu se stavlja od jednog do tri zrna pšenice, zavisno od toga kolika je prosečna veličina babuški. Bez obzira na broj zrna kojima se mamči udica, vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Inače, udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice, 14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva zrna, dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Babuška je poznata kao jako ćudljiva riba. Nije retko da jednog dana fantastično dobro jede, da bi već sutra dan prosto izčezla sa tog mesta. Takođe babuška zna da promeni jelovnik u toku samog pecanja, pa se zato mora imati više mamaca. Što se tiče borbenosti babuška je sasvim solidan borac na udici. S obzirom na to da se peca veoma blizu vodenog rastinja, dosta često se dešava da se prilikom zamaranja krupnija babuška uplete u travu. Ako se to desi nikako ne treba isprobavati snagu štapa i najlona, pa pokušavati da se riba izvuče na silu. Najbolje rešenje je da se najlon potpuno opusti i babuška će vrlo brzo sama izaći iz trave u čistu i dublju vodu. Karakteristično je i to da je jato babuške uglavnom kompaktno, pa se zato vrlo retko dešava da se babuška peca sa nekom drugom vrstom ribe. Izuzetak čini šaran koji ponekad razbije monotoniju pecanja babuški i tada uglavnom ribolovac izvuče deblji kraj s obzirom da pribor nije prilagođen šaranu.

 

 

 








Ribe Naših Voda, 1999-2002
 

web design